Pre posla, koleginica Goca mi ispričala za ovaj poseban film iz
hrvatske produkcije (gledala sam ih par i većina su dobri). Sažeto,
ali i dovoljno da me zainteresuje, odgledala sam film u kraćim
intervalima.
Film ,Konjanik' je rađen po istoimenom romanu hrvatskog pisca
Ivana Aralice pre 12 godina.
Osamnaesti vek, granica Dalmacije i Bosne. Veliko Osmansko
Carstvo izgubilo bitku s Habzburškom monarhijom i Mletačkom
republikom. Sklopljen Požarevački mir koji će razgraničiti
islamsku i hrišćansku teritoriju (u ovom slučaju katoličku).
Dalmacija je pripala Veneciji, Bosna Turcima.Odvio se dirljiv
susret dva brata posle više od dvadeset godina.
Siromašna porodica Revač proslavila Božić i otac obećao porodici
da će doneti ovcu na poseban dan, ali je tu ovcu ukrao iz
venecijanske tvrđave Nečven. Zapovednik ga ubije na jeziv način,
odsecanjem glave stavljenu u bure hladne vode. Ta scena je jedna
od najužasnijih u filmu.
Zapaljena im je kuća, majka preminula nakon požara, dečaci Petar
i Ivan ostali siročad i preuzeo ih fratar da se stara o njima na neko
vreme. Fratar ih povede travaru Martinu da izleči Ivana od
posledica opekotina. Privoli Ivana pravoslavni
sveštenik za njihovu veru postavši monah Nikodem, dok Petar
postaje najbolji venecijanski konjanik.
Pogranični aga Mujaga Lalić pljačka sa obe
strane, radi skupljanja miraza za prošenje Lejle, ćerke Džafer
bega. Petar dobio naređenje ubiti Mujagu i imao priliku,
ali mu se nešto u umu javilo da poštedi Mujagi život. Mujaga
prvobitno nije verovao Petru i na kraju prihvati ga kao prijatelja.
Boravio u Bosni odnosno u Osmansko Carstvo, Petar ugleda
devojku sa čisto belim nikabom, privlači ga njena skrivena lepota i
misterioznost i biva obrezan. Devojka sa belim nikabom je
Lejla i Petar zanesen njenom nagom lepotom dok je završavala sa
kupanjem, Lejla je mogla zatražiti njegovo pogubljenje i odlučila
ćutati. Ubija Mujagu, Petar sa Lejlom pobegne u Dalmaciju i oboje
se ubrzo zaljubljuju jedno u drugo, ne mareći za razlike u veri i
poreklu. Interesatna je scena neuobičajna za filmove na regionu.
Lejla spremala pitu sa sirom u kolibi i Petar uzima iz njenih ruku
ostatke sira. Prvobitno mi ta scena bila totalno bljak, ali ukapiram
da te prvobitno neočekivane i neuobičajne scene budu najbolje u
filmu. Odbijala ga Lejla da vode ljubav zbog svoje nevinosti,
neki dečak kratko virio šta rade i pobeže. Ipak mu se lagano
prepušta, oboje su još više povezani i sad kad razmišljam o toj
sceni, osećam pozitivnu jezu.
Sledećeg njihov dan i moja omiljena scena u filmu. Petar i Lejla su
napolju i dala dečaku deo pite. Par je pravio radosnu viku i kasnije
izgovarali svoje i ime druge osobe u velikoj ljubavi, jureći se po
pašnjaku. Lejlu traže za povratak kući, Petra traže da bi ga ubili,
treća zemlja je bila jedina nada i sloboda za njih. Predlaže Petar
njoj da pobegne u Zadar i promeni veru. Ko bi prvi došao u
Austriju, treba da čeka onu drugu osobu i zajedno započnu
novi, bolji život. Rastali se u Zadru, Lejlu smestili u grozan prostor,
čekajući da uskoro promeni veru.
Jedini saveznik da Petar i Lejla pobegnu je bio izaslanik mletačkog
poglavara Dubrovčanin Andrija, pregovarajući sa Lejlinim ocem
o dugoročnom miru između Istoka i Zapada.
Prvo mi lik bio odvratni negativac u početku filma i što se film
odvijao, Andrija želeo da oni uspešno pobegnu i ostanu u ljubavi.
Petar ubio zapovednika, uhapšen i prebačen u Bosnu. Lejla
pronašla utehu u novom prijatelju časnoj sestri Dommani i jednom
je poseti u groznom prostoru majka, moleći kći da se vrati kući.
Odbila Lejla, majka uzela bič i šibala u prazno, misleći ostali da
stvarno bičuje kći. Jezivo ozbiljna scena. Prešla je uz mali broj
svedoka Lejla veru i nastaju nezgode u mletarsko-turskim
odnosima. Lažne reči, političke manipulacije, Andriju su nasamirili
tako grozno i lukavo, da me to užasnulo. Druga scena za jezu (iako
sam ateista). Ivan-Nikodem je sa razlogom bio besan na Andriju i
izgubivši poverenje, Andrija pokušao iznova pomoći u ovom
osetljivom slučaju. Nikodem mu reče da se duboko zakune i
pomogne Petru i Lejli, držeći nakratko krst. Andrija sa kratkim
drhtajem to uradi.
Zašto takav kraj, zašto? Lejla se vraća u Bosnu i Petra oslobađaju.
Nisu se u potpunosti sreli, Lejla je zadavljena od strane jednog
mladića koga posla njen otac da bi ubio Petra. Petra ubila luda
brzo i bolno. Lejlina rođaka Selma tugovala za oboje, kao i
Andrija žaleći što ih nije spasao. Ova priča je na žalost istinita
i postoji dokaz. Pismo o prelasku sa islama na hrišćanstvo odnosno
katolicizam se čuva u Zadru i ne žele ga prikazivati javnosti,
zatrpano u nekoj arhivi. Velika bolna i tužna tragedija ljubavi
dva različita sveta. Istok-zapad. Crno-belo. Završila gledanjem
ovog filma, još postoje ljudi koji ne podržavaju ljubavi dva različita
sveta kao u ovom slučaju i takve duboko mrzim i ne poštujem.
+ Glumačka postava odlična, posebno Nikša Kušelj (Petar) i
Zrinka Cvitešić (Lejla), Goran Grgić (Dubrovčanin Andrija) i
Hana Hegedušić (Lejlina rođaka Selma).
Zijah Sokolović kao luda me par puta nasmejao, samo je ova luda
jezivo uznemiravajući lik na kraju. Borko Perić kao Petrov brat
Ivan je bio ok, sporedni likovi takođe.
+ Vremenski period u filmu, usuđivanje ekranizacije ovog dela i
istinite priče. Uopšteno, treba što više biti ekranizovano sličnih
istinitih priča. I bude nauk i dobra lekcija za buduće generacije.
+ Dobro dočaravanje tog perioda, različitih vera, shvatanja šta je
dobro i zlo i posebno ljubavi između Petra i Lejle.
+ Ubedljiva i jaka hemija između Nikše i Zrinke kao Petra i Lejle.
Reditelj Branko Ivanda odabrao pravi par, uspešno prenesenu na
filmskom platnu.
- Muzika. Mogla je biti raznovrsnija, pogotovo za ključne scene.
Kraj filma, Petrov i Lejlin prvi susret i rastanak, susret Petra i
Ivana Nikodema.
- Prespora slika na nekim scenama i slabo svetlo kad je dan.
- Izbacila bih scenu slavljenja Božića napolju u početku filma.
Mučno i dosadno. I skratila scenu Lejline promene vere. Nekako
mi se ta scena previše odužila.
Film nije za one koji ne podnose dosta nasilja. Ima ih previše, ali
sam nekako podnela odgledati. I molim vas velike ,moralisti',
nemojte gledati ovaj film. Ima nagosti, ali ne ide u veliku
vulgarnost. Dobio
je Zlatnu Arenu za sporednu ulogu Danko Ljuština
kao Džafer beg potpuno zasluženo 2004. godine, kao i na
filmskom festivalu u Hjustonu za najbolji internacionalni
film 2006. godine. Bio nominovan 2004. za najbolji film na
festivalu u Mar de Plati (Argentina) i jedno vreme bio favorit za
tu nagradu. Opisaću u ovom blogu i istoimeni roman,
nadajući se da će ostaviti tako dobar utisak
kao i film. Ima na Youtube-u sa dva različita kanala i odgledala
sam na kanalu excaliburzd (nisam pogrešno napisala) i ne možete
komentarisati (iz razumljivih, ozbiljnih i tragičnih razloga).
Prethodno sam odgledala trejler (ne znam na kom Youtube kanalu)
i komentari su bili polovični. U većini slučajeva, hrvatska javnost
dala pozitivnu sliku filmu i njihovo ministarstvo kulture je delom
finansiralo snimanje filma.
Dva pojma su bili veliki i užasni uništitelji ljubavi dva
posebna različita
sveta i čitatelji, nije ih potrebno imenovati. Svaki dan se susrećemo
sa njima.
Ocena 9/10