Zašto je njih petoro ubola pčela?

 Daglas Kopland je kanadski pisac i umetnik. Najpoznatiji po

 romanu ,Generacija X', roman ,Generacija A' su neki nazvali

 oštrijom i kritičkom verzijom svog hit romana. I naslovna korica

 je presmešno glupa (lepša je ona za tamošnje tržište sa

 stilizovanim A).

 Sajt https://www.coupland.com/.

 Tviter https://twitter.com/dougcoupland.

                                                 

 Kratki opis

 U bliskoj budućnosti su izumrle pčele, ali se desilo da je

 ubodeno petoro ljudi iz različitih delova sveta. Zašto baš oni?


 
 Od njih petoro, najzanimljiviji mi bio Hardž zbog porekla i 

 njegove realistično racionalne priče. Zakov lik živi farmerskim

 životom, prihvata život kakav jeste i on mi bio najmanje omiljen

 lik. Nije mi smetala Dajana, žena koja ima specifično

 neuorazvojni poremećaj, Samanta ok, Žilijen mnogo mračan i

 drugi neomiljen lik romana.


 Intrigantni odgovori na pitanje zašto ih ubola pčela će reći

 jedna osoba koja izgleda smisleno spojila njih petoro.

 Deo kad su počeli njih petoro izmišljati i pričati priče ispao

 smrtno dosadan (bolje bi smislio pisac mlađe generacije).


 Ništa nije onako kako predstavljaju mediji i okolina, naučnik koji 

 ih proučavao i spojio nije imao spektakularne replike ili postupke. 

 Možda bi mi se ovaj postmodernistički roman dopao u 

 ekranizovanoj varijanti. 

 Ocena 6

Sokrat od strane maestralnog Ljube Tadića

 Predstava ,Odbrana Sokratova i smrt' je zasnovano na originalnom 

 Sokratovom delu. Sokrat je bio atinski filozof (470-399 pre nove 

 ere), a o samom njemu je pisane tragove ostavio njegov učenik

 Platon (427-347 pre nove ere). Tekst predstave su priredili Balbina 

 Batelino i dr. Branivoj Đorđević, koji je i reditelj predstave.

 Jugoslovensko dramsko pozorište priredilo predstavu u atrijumu

 Narodnog muzeja u Beogradu 1968, a ovde će te gledati 

 televizijsku verziju iz 1971, pod režijom Zdravka Šotre. Sama

 predstava imala odličan prijem, čak i Josip Broz Tito zajedno sa

 ženom Jovankom gledao predstavu.

                                               
 Kratka radnja

 Sokrat je optužen za kvarenje omladine i uvodio bogove koje

 država ne priznaje, demokratski (atinski) sud sastavljen od 501.

 građanina, osudio ga na smrt. Kakve su bile završne reči pred

 svršen čin jednog od najvećih filozofa?


 
 Ljuba Tadić kao Sokrat izneo čisto i odlično ulogu jednog od

 najvećih i najvažnijih filozofa. Sokrat tačno opisao kako običan

 narod lako pada na reči i manipulacije moćnika, a ovi što su

 ga doveli na sud imali ograničena shvatanja i nerazumevanje

 za pojedinca koji ide različitom, posebnom životnom putanjom.


 Čudan mi bio potez da se preko razglasa čuje glas Tanasija

 Uzanovića kao Kritona, ali to nije minus. Milana Ajvaza kao

 tamničara sam jedva uspela razumeti, za sve su odlično napravili

 kostime i frizure.


 Finalni Sokratovi trenuci su bili tihi i završni govor Ljube Tadića

 odličan. Ova predstava treba da dobije veći značaj i ponekad 

 pusti na tv-u (znam da će naši današnji političari bojkotovati 

 takvu direktnu i jasnu vrednost).


 A ako bi se desila adaptacija, da li može neko zameniti Ljubu

 Tadića? Mislim da je odgovor odričan po mom mišljenju, ali ako

 mislite drugačije, koji glumac bi mogao odraditi ovu kompleksnu

 rolu? Pišite odgovore ispod u komentarima posta

 Ocena 10  


 Ocena 10

Velike uspomene Ž.S-a

 Žoze Saramago (1922-2010) je bio portugalski pisac i dobitnik

 Nobelove nagrade u 1998. Po njemu je osnovana fondacija, a

 Preselio se početkom devedesetih na španska Kanarska ostrva 

 zbog reakcije konzervativaca na jednu pd njegovih knjiga.


                                              

 Kratki opis

 Jedna od poslednjih knjiga je bila autobiografska

 ,Male uspomene'. Govori o porodici, smrti svog starijeg brata,

 babama i dedama, ljudima iz okruženja, ulasku u svetu 

 književnosti...


 Ovo su zapravo velike uspomene pisca iz ranog detinjstva,

 kratka poglavlja, a jednostavne i efektne rečenice. Žozeovo

 detinjstvo bilo obojeno sa dosta teških trenutaka, ali otkrivanje

 književnosti u tom periodu na neočekivan način ga iščupalo iz

 siromaštva. Autobiografija obuhvatila sve što treba i jedno

 od poslednjih Žozeovih dela definitivno vredi. 


 Ocena 10

Sjajna autobiografija Radeta Šerbedžije

 Neverovatno je da o odličnom

 umetniku zvanom Rade Šerbedžija ima više podataka sa 

 Vikipedije na engleskom, nego na našem jeziku, što me  

 razočaralo. Pre dve godine, objavio autobiografiju zanimljivog 

 naziva, a ima delova sa knjige ,Do poslednjeg daha'.

                                                     

 Kratki opis

 Kako je kiša u nekoliko navrata uticala na njegov život i 

 umetnički rad? Rade Šerbedžija nam govori o svojoj američkoj

 i našoj karijeri, selidbama i boravcima sa porodicom, bliskim

 ljudima koji na žalost više nisu tu, porodici...



 Veoma jaka autobiografija, Rade uspeo u većini slučajeva

 stoički podneti gubitke bliskih ljudi. Njegova smisao za poeziju i

 prozu su sa bogatim, jasnim rečnikom. I da je postao jača strana 

 zvezda u Holivudu (imao je prilika za to, a zašto do toga nije

 došlo, otkrićete u autobiografiji), mislim da ne bi njega slava 

 udarila u glavu.

 Autobiografija ne ide po hronološkom vremenu i te preskoke sam

 veoma lako ispratila. 


 Ocena 10

Priče o njih osam

 Igor Marojević diplomirao Srpski jezik i književnost na

 Filološkom fakultetu u Beogradu. Njegova dela su prevedena na

 šesnaest jezika, napisao par drama, sa španskog prevodio dela

 četiri pisca, član našeg i katalonskog PEN-a i jedan od osnivača

 Srpskog književnog društva. Bio vokal, tekstopisac i kompozitor

 grupe ,Stvarno kvarno' (izdali samo istoimeni album) i izdao

 solo album ,Da se ne zameri').

 Fejsbuk grupa https://www.facebook.com/groups/111744494461/


                                                

 Kratki opis

 Osam žena u prvom licu su Beograđanke koje govore o svojim

 životnim situacijama...


 
 Igorovo viđenje žena u prvom licu je ispalo realistično-odlično.

 Ne bi važila samo za Beograđanke, već za sve žene ovoga sveta

 koje ispoljavaju realistično ljudska osećanja. Čitajući roman,

 svaka junakinja ima jak, moderan narativ i svoje ja kog se

 odlično drži. Omnibus varijanta na bioskopskom platnu ili tv

 ekranu bi bila dobro došla.


 Ocena 10

Zbirke priča J.P o ranom detinjstvu

 Jasminka Petrović je spisateljica za decu i mlade koja studirala

 španski jezik i književnost. Pisala za mnoge časopise, uređivala

 Nacionalnu Geografiju za decu na našem jeziku i učestvuje

 u različitim programima i projektima gde podstiče decu i mlade

 na pismenost, čitanja knjiga, kritičko razmišljanje i toleranciju.

                                                   

 Kratki opis

 Kaži teti dobar dan je zbirka priča o ranom detinjstvu...

 Kratkih dvanaest priča sa ove zbirke će vas vratiti u najlepše

 doba naših života i sve one su divno ukrašene ilustracijama

 Jasminkinog prijatelja Dobrosava Boba Živkovića.

 Ocena 10

Obična priča (pozorišna predstava)

 Ivan Gončarov (1812-1891) je bio ruski pisac i neko vreme cenzor.

 Najpoznatiji po delima ,Oblomov', ,Obična priča' i ,Obala'.

 Po drugom delu napisano 1847. je urađena pozorišna adaptacija u 

 Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1969.

 Reditelj je Miroslav Belović, koji uradio odličnu režiju u 

 predstavi ,Naši sinovi' (post https://kulturiska.blogspot.com/2019/06/rasulo-pukovnicke-porodice.html).

                                                     
 Kratka radnja


 Aleksandar Adujev je romantični i naivni idealista koji odlazi

 u Sankt Peterburg gde bi tamo stvorio karijeru i živeo. Živi sa

 stricom Petrom Ivanovičem, visokim činovnikom u vladi koji

 je potpuna suprotnost svom nećaku...


 

 Na početku predstave, videćete da Aleksandar imao velike ideale

 i bio veoma osećajan, dok stric pravog njega gušio sa ozbiljnošću

 i racionalnim razmišljanjem. Aleksandar zadobio ozbiljne

 životne lekcije i vremenom su obojica zamenili uloge.

 Miša Janketić (Aleksandar) i Stevo Žigon (stric Petar Ivanovič

 Adujev) su bili odlični nosioci svojih uloga i najsmešniji su bili

 Aleksandrovi pokušaji da iskaže zahvalnost svom stricu na

 početku, a stric stalno izmačinje sa izlivima nežnosti.

 Maja Dimitrijević kao strina Lizaveta bila odlična, obratite pažnju

 na odličnu glumu Svetlane Cece Bojković kao Nađenku (tad je

 tek počinjala glumačku karijeru), Kapitaline Erić (Nađenkina 

 mama) i Ljiljane Krstić kao Aleksandrova mama.


 Lekcije sa ove izuzetne predstave se mogu primeniti i kroz ovaj

 vek, svakako je pogledajte. Ova predstava bi mogla veoma lako

 da se adaptira za naš vek.



 Ocena 10

Da li će prihvatiti tatinu novu ljubav?

 Renaug Kleiva je norveška spisateljica za decu, pesnikinja i

 pisac kratkih priča.

 Lizalica iz Uagadugua (glavni grad Burkine Faso) je jedina

 njena prevedena knjiga kod nas.

                                            

 Kratki opis

 Katja teško podnela što su njihovi roditelji razvedeni i tata Ule

 ima novu ljubav u vidu mlađe Petre. Mama radi kao kulturni

 ambasador u Africi i ne pokazuje posebnu želju da se češće viđa

 sa ćerkom. Katja ne voli što je na letovanju sa tatom i Petrom, 

 a kako će lizalica iz Uagadugua imati ulogu u svemu tome?

 Poglavlja su kratka i ima ih 57. Svako opisuje scenu i nosi naslov

 o trenutno Katjinom raspoloženju. Njene smicalice prema

 Petri simpatično smešne, a pouka jeste da treba prihvatiti sve

 nove članove porodice i doživeti zajedno posebna iskustva.

 Ocena 10

Dečaci hajduci

 Branislav Nušić (1864-1938) je bio pisac, komediograf,

 začetnik retorike kod nas i fotograf amater. Njegovo pravo ime

 je Alkibijad Nuša (on je bio polu Cincarin po ocu, po majci naš),

 najpoznatiji bio po komedijama (,Sumnjivo lice', ,Gospođa 

 ministarka, ,Mister Dolar' i druge) koje su ekranizovane i

 adaptirane za pozorište. 

 U predgovoru dečjeg romana ,Hajduci' napisao da

 je roman nastao na nagovor dece njegovog prijatelja.

                                               

 Kratki opis

 Šestorica dečaka Žika Dronja, Mile Vrabac, Mita Trta,

 Laza Cvrca, Sima Gluvać i Čeda Brba. Čeda Brba jedini nije

 išao u školu, a on pozvao njih da budu hajduci sa njim. Sedmi

 dečak je pripovedač koji se priseća njihovih dogodovština...

 Izdanje od strane Kreativnog centra je fenomenalno, jer se nalaze

 arhivske fotografije i ilustracije sa tog perioda (kraj 19. veka,

 gde se odvija radnja romana). Tako da će na zabavno

 interaktivan način, svi bolje upoznati sa ovim izuzetnim

 delom za decu. Hajduci su upali u zanimljivo

 neobične nevolje, a u jednom trenutku i magarac priča! ;-D

 Ekranizacija ovog dela bi bila dobro došla ili moderna adaptacija.

 Ocena 10

Traži svog anđela i poreklo

 Hilari Makej je britanska spisateljica za decu. Napisala je serijal

 knjiga o porodici Kason, a na ovom postu se nalazi prva knjiga

 ,Šafin anđeo'. Druga knjiga iz serijala ,Indigova zvezda' je 

 prevedena kod nas (ima još 4 knjiga iz serijala koje na žalost nisu

 prevedene).

 Tviter https://twitter.com/hilary_mckay.

                                                  

 Kratki opis

 Porodica Kason je veoma velika, srećna porodica sa prelepim

 neobičnim imenima: Kadmijum (Kadi), Šafran (Šafa), Indigo i

 Rouz. Šafa tražila svoje ime na karti boja i saznaje da je usvojena.

 Ona pokušava pronaći svog anđela i poreklo...

 Originalna imena i ličnosti imaju naši glavni junaci i Šafino

 traženje porekla je dirljivo, sa velikim iznenađenjima i par 

 komičnih trenutaka. Mogli su prevesti ceo serijal knjiga o ovoj 

 porodici i Šafin anđeo je za sve koji vole šarenoliki lirizam,

 neobično zabavno dobre porodice i dirljive momente. 

 Ocena 10

                                                    


                                                  

Razotkrivanje jedne Dore

 Isečena fotografija za potrebe korice knjige je zapravo sjajna u

 celom obliku (nju je fotografisao Men Rej, jedan od umetnika

 nadrealista). Autorka biografije Alisija Duhovne Ortiz

  je živela u rodnoj Argentini, sve dok se nije desio

 tamošnji režim i od tad živi u francuskom Tuluzu.

 Napisala još tri biografije, nekoliko pesama i romana.

                                             

 Kratki opis

 Henrijeta Teodora Marković poznatija kao Dora Mar

 (1907-1997) je bila specifična umetnica nadrealizma i jedna

 od muza slikara Pabla Pikasa...



 
 Uvod o priči njenih roditelja (otac Hrvat, majka Francuskinja) je

 zanimljivo opisana, kao i Dorin odlazak u Pariz. U kasnijim

 godinama, Dora bila veoma teška i usamljena ličnost i nisam

 očekivala da će svoju zaostavštinu dati jednoj ustanovi (nije

 imala decu, braću ili sestre). Pikaso u kasnijim fazama njihove

 veze bio ozbiljno grozan čovek i ne čudi me što je Dora

 doživela nervni slom (slika ,Žena koja plače' koja je po

 mom mišljenju veoma užasna je bila inspirisana Dorinim likom).

 Alisija se potrudila da razotkrije na pristojnom nivou jednu od 

 mnogobrojnih Pikasovih muza, ali tokom čitanja sam osetila da 

 ova biografija ima manjka.


 1. Sužena je priča o njenom dvojnom poreklu.

 2. Falilo više fotografija njenog umetničkog opusa.

 3. Pred kraj čitanja dela kad ona ulazi u poznije godine, ozbiljno

 me zamorio.

 4. Nema njenih slika iz detinjstva i u tinejdžersko doba.


 Ocena 7

Trejler 5

 Mačke su bile čuveni mjuzikl sa Vest End pozorišta čiji je

 autor Endru Lojd Veber. Ova i brodvejska verzija su bile 

 uspešne i spadale među najdugovečnije izvođene predstave.

 Ima istoimeni film zasnivan po mjuziklu, a Holivud odlučio da

 ove godine napravi svoje viđenje Mačaka.

 Osnova mjuzikla je zasnovana po zbirci poezije ,Knjiga

 Starog Posuma o praktičnosti mačaka' koja govori o psihologiji

 i socijalizaciji mačaka iz 1939. godine od T.S Eliota.

 Premijera adaptacije sa posta će biti 20. decembra ove godine.

                                                  
 Dženifer Hadson kao Grizabela je prelepo otpevala najpoznatiju

 pesmu sa mjuzikla ,Sećanje', al' ovaj film ne bih gledala iz više

 razloga.


 1. Zašto sa ovom animiranom tehnikom radili film?! :-/ Zar nije 

 bilo bolje da su napravili pravi animirani film gde bi glumci 

 pozajmljivali glasove?

 2. Šta će Džejson Derulo (Rum Tum Tuger) i Tejlor Svift

 (Bombalurina) ovde?! :-/


 3. Ovde ima sjajnih glumaca (Džudi Denč, Idris Elba, Ijan

 Mekelen i drugi), al' su njihovi pravi likovi upropašćeni kroz

 ovu animaciju.



 Od svih trejlera koje sam opisivala kroz ranije

 postove, jedino ovaj film uopšte ne bih gledala.

I tamo i ovde kroz 4 umetnika

 Resurs:Utopija https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/foto-utopija-na-8-nacina.html.


 U likovnom delu KCB-a, je izložba ,I tamo i ovde', koja se

 radi o modernim seobama kroz umetničku formu četvoro 

 umetnika. Izložba traje do 25. jula.


 1. Ana Vujović je vizuelna umetnica, studije slikarstva završila 

 na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Njen rad na 

 izložbi je prostorna instalacija ,Ostavi prostora/sobu za druge.

 Prostorna instalacija je nastala tokom umetničke rezidencije u

 italijanskom gradu Koncanu.


 2. O radu Jelene Janković povodom Festivala etnologije na

 platou Umetničkog paviljona Cvijete Zurović

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/06/etno-ljudi-kroz-fotografije-na-kalisu.html.

 Osmi sprat su fotografski radovi jednog osmog sprata

 zagrebačke zgrade (tu je bilo njeno ljubavno gnezdo)

 zajedno sa ispisanim stranicama dnevnika i uslikane u periodu 

 raznih vremenskih prilika.
                                                 

 3. Bojana Lukić je vizuelna umetnica, studirala slikarstvo na

 Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu i dugogogodišnji 

 edukator u oblasti umetnosti za decu. Njen subjekat je migracija

 kroz različite scenografije i forme umetnosti.

Sajt http://www.bojanalukicartist.com/.

                                                 

                                                    

 4. Goran Maraš diplomirao je na Slikarskom odseku Fakulteta

 likovnih umetnosti u Beogradu. Jedan od osnivača i član

 Umetničke asocijacije Prototip, kroz slikarstvo donosi svoju

 životnu priču na temu migracije.

Ocena 10

Foto utopija na 8 načina

 Foto izložba Resurs:Utopija je nastala kao rezultat fotografske 

 radionice koju je nemački fotograf Andreas Rost vodio u 

 Beogradu i u virtuelnom prostoru sa osmoro polaznika u periodu

 april 2018-jun 2019. godine u organizaciji Gete instituta u

 Beogradu i Kulturnog centra Beograda. Izložba traje do 25. jula.

 Sajt sa njegovim radovima http://www.andreasrost.com/.

 Instagram https://www.instagram.com/andreas.rost.berlin/.



 Ko su osmoro fotografa sa ove izložbe?


 1. Danica Trajković je po zanimanju diplomirani menadžer, a

 fotografijom se bavi od 2016. Najviše je zanima dokumentarna

 i koncertna fotografija. Njeni utopijski subjekti su svi ljudi u crno 

 beloj formi koje uhvatio san na neobičnim mestima.

                                               

 2. Dušan Novaković je završio školu za profesionalne fotografe

 Icart Photo u Parizu 2000 (od 1997. do 2009. živeo tamo).

 Komercijalnom fotografijom se bavio do 2012, u Parizu su u 

 dva izdanja objavljena knjiga ,Poslednji Aramejci' i član je

 Udruženja likovnih umetnika Srbije. Trenutno se bavi analognom

 fotografijom i digitalnom grafikom. Njegov utopijski subjekt je

 su spomenici.
                                            

 3. Aleksandar Pavlović je diplomirani istoričar umetnosti i

  fotograf. Aktivno se bavi teorijom i primenom 

 fotografije kroz različite likovne i vizuelne medije. Dobitnik

 više nagrada, imao samostalnih i grupnih izložbi.

 Njegov utopijski subjekt je kontrast između jednog događaja

 u SFRJ koji ostavio snažan utisak ispisan na novinskim naslovima

 i neočekivanih umetničkih fotografijama, umesto pravih 

 fotografija tog događaja.

                                             

 4. Irena Nikolić je završila osnovne i master studije na

 Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Posebnu 

 pažnju u svom radu poklanja odnosu fotografije sa grafikom i

 arhitekturom. Njen utopijski subjekt su autoputevi prikazani

 kroz jak kontrast mostova (autoput je u onim vremenima

 simbolizovao jačinu, velika prostranstva i neku vrstu utopije).

                                              

 5. Milica Denković je završila osnovne studije slikarstva i master

 studije novih likovnih medija na Akademiji umetnosti u Novom

 Sadu. Članica je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine,

 trenutno je članica uredništva kulturnog portala Rizom

 http://rizom.rs/. Njen utopijski subjekat su nekadašnja manja

 mesta okupljanja po urbranim delovima.

                                               

6. Petar Vakić je 2016. diplomirao na Odseku za primenjenu

 fotografiju Više tehničke škole u Novom Sadu. Profesionalno se

 bavi fotografijom u oblasti događaja i fotografije enterijera. Radio

 na nekoliko video-art projekata i jednom kratkometražnom filmu.

 Njegov utopijski subjekt je ,Kulturni centar Brana Crnčević'

 u Rumi http://www.kcruma.co.rs/.

                                                    

 7. Milica Stojšić je arhitekta i dizajner svetla. Autor je dizajn

 svetla za više koncerata i pozorišnih predstava, njen utopijski 

 subjekat je belina na više načina.

 Sajt sa njenim radovima https://milicastojsic.wixsite.com/photography.

 Instagram https://www.instagram.com/julessgirl/?hl=sr.

                                                  

 8. Marija Piroški je diplomirala na Odseku istorije Filozofskog

 fakulteta Univerziteta u Beogradu. Fotografijom se bavi od

 2012. godine i ne poseduje formalno obrazovanje iz te oblasti.

 Njen utopijski subjekt su radnici fabrike posuđa i metala

 ,Metalac' u Gornjem Milanovcu https://www.metalac.com/.

  Fejsbuk profil https://www.facebook.com/mpiroshki.                                    

  Instagram profil https://www.instagram.com/p_i_r_o_s_h_k_i/?hl=sr.

                                                 

 Različiti prikazi Utopije su na ovoj izložbi veoma zanimljivi i

 originalni, odabir ispao pravi. Svakako preporučujem izložbu.

 Ocena 10