Predodređena je da pronađe...

 

 Filip Vandenberg (pravo ime Klaus Diter Hartel) je nemački

 pisac istorijskih, nefiktivnih i fiktivnih dela.

                                           

 Afra ima tajanstveni pergament na latinskom i zajedno sa 

 graditeljem katedralom Urlihom otišla protumačiti isti.

 Razočarana Urlihom, Afra odlazi sama potražiti nekoga ko će

 prevesti pergament i on biva izgubljen...

 Početak dela je tužan i veoma bolan za glavnu junakinju i nekako

 se namestilo da njoj pripadne taj pergament i otkrije da li je

 sadržaj na njemu istinit ili lažan.

 Uprkos tim tužnim i bolnim događajima na početku, ona išla samo

 napred i na putu da povrati pergament prošla mnogo trnja u vidu

 opasnih i moćnijih ljudi od nje.

 Nisam pomislila da će kraj ispasti dobar, sa druge strane mi drago

 što jeste tako ispao.

 Ocena 9  

Pokrenuta istraga protiv...

 

 Garderober (predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta)

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/pozorisni-stari-bard-koji-imao.html.

 Majstor je drama Ronalda Harvuda, bila izvedena 1996. godine

 na pozorišnom festivalu u engleskom gradu Čičesteru.

 Kod nas je imala premijeru 1997. godine u Narodnom

 pozorištu, a ovde će te videti tv adaptaciju

 iz 2002 godine, u istom pozorištu.

                                              

 Kod supružnika Kreside i Džulijana već godinama radi kao

 baštovan stariji čovek Romka. Inspektori Skotland Jarda su

 pokrenuli istragu protiv njega...

 Branislav Ciga Jerinić u naslovnoj ulozi Romana Kozačenka

 Romke smisleno i briljatno odglumio osobu koja uporno tvrdi da

 je nevina (istraga u njegovom slučaju se tiče osetljive i teške

 teme i jednog zlog vremena).

 Jedina zagriženo i snažno na njegovoj strani je Kresida (odlična

 Nataša Ninković), dok njen suprug Džulijan (dobar Boris Pingović)

 sa velikom rezervom gleda taj slučaj i polovičan po pitanju

 Romkine nevinosti (ima razloga).

 Jaku ulogu kroz odsečan govor koji u nekim trenucima

 bio suvišan (tako joj sigurno rečeno da 

 izgovori svoje rečenice) ostvarila Nela Mihailović koja bila

 Romkin advokat gospođa Stoun.

 Dobar je bio pristup (samo na žalost u tri navrata bio loše podešen

 zvuk) prikazivanja svedoka koji su govorili protiv Romke.

 Da li je Romka bio sasvim kriv ili ne? Moj odgovor je da, a svako

 treba da proceni za sebe odgovor.

 Jedini problem predstave je blago robotsko izgovaranje dijaloga

 (nisam za to da se predstave o ozbiljnim temama govore u ha ha

 fazonu), pogotovo razgovori između supružnika Fild i gospođe 

 Stoun dok se nisu upoznali. U slučaju scena sa suđenja, to je

 odrađeno na nivou.

 Ocena 9

Tucovićevo viđenje...

 

 Dimitrije Tucović (1881-1914) je bio naš pravnik, političar,

 novinar, publicista, jedan od osnivača Srpske socijalnodemokratske

 partije.

 Delo sa ovog posta je bilo jedno od poslednjih spisa i te 1914.

 poginuo u I svetskom ratu.

                                                  

  Tucović ovim delom je zapravo kritikovao naše državnike koji su

  među običnim narodom hteli napraviti mržnju prema Albancima

 (ovde se zovu Arbanasi, a ovu Arbaniju iz knjige ne mešati sa

 istoimenim hrvatskim mestom) i u tome su na žalost uspeli.

 U Kraljevini Jugoslaviji, ovo delo dugo prećutkivano, nakon

 II svetskog rata se pričalo pozitivno o delu i popularna je među

 kosovskim Albancima (Tucović i Nikola Tesla jedini imaju ulice

 u Prištini).

 Četiri poglavlja mi detaljno dala odgovore kako su Albanci tada

 živeli i radili, odnose sa susednim državama i ne znam zašto već

 jednom oba naroda ne mogu da reše dosta teških i bolnih pitanja

 iz političko društvene prošlosti.

 

 Što sam starija, sve mislim da sve to na žalost neće biti nikada 

 rešeno i knjiga mi ozbiljno otvorila oči po pitanju odnosa Srbije

 i Albanije, pre pojave komunizma.  

  

Esejistička knjiga ovog dvojca

 

 Odlično Albaharijevo delo ,Životinjsko carstvo'

 https://kulturiska.blogspot.com/2016/08/ovo-nije-bilo-obicno-carstvo.html.

 Zajedno sa Žarkom Radakovićem, objavio ovo sledeće delo.

                                             

 Skoro u svim poglavljima, ima po fotografija u kojoj svaka ima

 pozadina kako i zašto je nastala. Obojica su dugogodišnji 

 prijatelji, prizivali uspomene iz detinjstva, mladosti, snove i

 planove.

 Ovo delo od samo 128 stranica ima višeslojno i posebno

 filozofsko značenje o prošlosti, sadašnjosti, stvorenim kadrovima

 i fotografije koje nemaju veze sa pričom (ima ih par) se ipak

 uklopile u knjigu.

 Ocena 10

Kad Mandžu bude upoznao...

 

 Aravind Adiga je indijski pisac i novina, čije delo sa ovog posta

 dobilo ekranizaciju u vidu serije od 12 epizoda.

                                            

 Mandžu i Rada su braća koja treniraju kriket i imaju oca,

 opsednutog tim sportom, veoma strogog i zadrtog. Rada je

 talentovaniji i ima više vere od Mandžua i kad

 Mandžu bude upoznao bratovljevog rivala u vidu

 Džaveda...

 Mandžu zapravo želeo biti sasvim drugo zanimanje, nego otac

 to nije omogućavao. Odnos sa bratom bio gore dole (veoma

 tipično za osobe njihovog uzrasta) i Mandžuovo upoznavanje

 sa Džavedom (bogataški sin za kog se mislilo da je

 nepristupačan prema drugima, pogotovo sirotinji) je u samom

 Mandžuu bio veliki poziv za buđenje.

 Indijsko savremeni humor ima u blagoj i dovoljnoj meri,

 Mandžuov i Džavedov odnos nije potpuno jasan (blagi minus),

 kraj dela mi na žalost ispao na srednjem nivou.

 Ocena 9

                                             

Odrasli u divljini

 

 Lisjen Strive je belgijska antropološkinja i bila profesorka na

 univerzitetu u Liježu.

                                              

 Kroz naučno filozofske reči je prikaz dece koja su odrasla u šumi,

 (najčešći to bio slučaj) gajile divlje životinje i oponašale ih (u knjizi 

 ima i slučajeva odraslih).

 Opisane su prepiske naučnika iz ranijih perioda o takvoj deci,

 mogu li oni naučiti ljudskom ponašanju i pravilima, kao i slučajevi

 (nisam mogla izdvojiti slučaj koji je zaintrigirao, za neke se

 na žalost ne zna pozadina zašto su ta deca kao bebe ili mali bili

 ostavljeni u divljini).

 Neki od tih naučnika izneli pogrešne tvrdnje o ,divljoj'/divljim

 deci/odraslima,

 uporedivši ih sa nižim bićama, delo je napisano dosta akademsko

 filozofskim jezikom (običan čitaoc će očekivano preskočiti sve

 te redove, a ima ih dosta).

 Striveini izvori za ovu knjigu su jako obimni, opise

 slučajeva dobrim jezikom opisala.

 Ocena 9

Oni opet! (22. godine kasnije)

 

 Prvi deo (na žalost, nema pandura kog glumio Nebojša Glogovac)

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/02/nasa-urbana-komedija.html.

 Munje opet je nastavak kultnog prvog dela sa jakim izmenama 

 u likovima i sličnom pričom.

                                                   

 Pop i Mare pronalaze na internetu da njihov demo iskoristio

 Gojko, za pevačicu Milu Silu. Nisu pozvani na

 dvadesetogodišnjicu mature i pošto žele pronaći

 demo kasetu i obračunati sa Gojkom, dvojac rešen da ode za

 Beč...

 Da su Pop (Sergej Trifunović) i Mare (Boris Milivojević) bili

 savremeno obučeni, ne bi bilo to. Njih dvojica sada su ovde

 totalni šou.

 Nikola Đuričko kao Gojko bio mnogo bolji u prvom delu, u

 drugom delu je lošija i gora karikaturalna verzija svog lika.

 Ima dosta da se nasmeješ i budeš dirnut, lepo su spojili priču

 Maretove i Popove generacije sa aktuelnom sadašnjom generacijom

 koju su odlično odglumili Ivana Zečević (Tea), Marko Pavlović

 (Ogi) i Stojša Oljačić (Uki).

 Radnja oko potrage za demo kasetom i tok iste scenaristički trebao

 biti jači, ubedljivi i logičko bolje zapetljaniji. Dragan Marinković

 Maca k'o negativac Miki Gas bio par puta smešan, ali u

 nekim delovima ispalo neprirodno i bezveze. Jelisaveta

 Seka Sablić (Smilja Tortura, razredna) manje vrištala nego inače

 (mislim da bi bilo boljih glumica

 za razrednu tipa Gorica Popović ili Olga Odanović), Maja 

 Mandžuka (Kata) ok, Milica Vujović (Lola) trebala imati više 

 replika.

 Od sporednih likova, Vladimir Kovačević (Gile), Nikola Vujović

 (etno Zaječarac) me najviše nasmejali, Miona Marković se malo

 pojavljuje kao Mila Sila i odradila dobar posao.

 Film je snimljen kod nas i u Beču, original ipak jači, smisleniji

 i kvalitetnije priče.

 Ocena 8

Pronašla pismo koje se tiče...

 

 Hedvig Kurc Maler (1867-1950) je bila nemačka književnica,

 najpoznatija po ljubavnim romanima.

                                            

 Grofica Tea živi sa svojom porodicom i sin Joakim joj nastradao sa

 jahanja nakon teškog, olujnog dana. Među dokumentima, pronalazi

 pismo koje se tiče njene ogrlice i istinu o njenom nestanku...

 Malerova baš jako zapetljala priču o bogatoj porodici sa velikim,

 prekrasnim dvorcem i grofica Tea uradila pravu stvar što rešila

 otkriti istinu o nestanku njene ogrlice i ispraviti nepravdu

 (pravi krivac za nestanak ogrlice nije prvobitna osoba, već Tein

 rod rođeni).

 Likovi imaju isključivo dobro ili isključivo loše (sa malo sive

 premise), što mi bio poseban minus. Kraj zadovoljavajući.

 Ocena 8

 

Duboke, teške unutrašnjosti

 

 Ona se našla kao jedna od autorki grupnog dela 

 ,20 ispod 40' https://kulturiska.blogspot.com/2016/06/odlicna-knjizevna-ideja.html.

 Tea Obreht je najpoznatija po delu ,Tigrova žena', ovde će biti

 reč o njenoj drugom romanu.

 Sajt+društvene mreže http://www.teaobreht.com/.

 Instagram https://www.instagram.com/teaobreht/.

                                           

 Arizona u sušnom periodu 1893. Nora živi u pustinji sa svojim

 najmlađim sinom (muž otišao potražiti vodu, dok starija dva sina

 nestala tokom burne svađe) i u istom delu živi Luri, bivši odmetnik

 koga proganjaju duhovi prošlosti...

 

 Glavni junaci se sreću veoma kasnije pod neočekivanim 

 okolnostima i Obrehtova u velikom delu slučajeva uspela dočarati

 ljude i osobine od pre dva stoleća u velikoj pustari.

 Više mi prijao za čitanje Norin deo, on jeste težak i veoma tužan,

 istovremeno jako pesničko lirično opisan i odlično što Norini

 postupci i ponašanja nisu tipičan prikaz žene sa njenog

 stoleća na polju umetnosti. Lurijev deo na srednjem

 nivou, u malim delovima knjige se spominje deo Balkana i bio

 mi super čudan deo sa kamilom (pred kraj sam saznala značenje

 kamila u ovoj knjizi).

 Možda bi ekranizacija dela meni lično zbližilo puno značenje ove

 knjige i zapečatio pouke iste.

 Ocena 8