Velika promena u Žanovoj porodici (Sajamska knjiga 3/7)

 

  Jovanovićevi šarenoliki putevi (2/7 Sajamska knjiga)

  https://kulturiska.blogspot.com/2023/11/jovanovicevi-sarenoliki-licni-putevi.html.

  Tina Valjes je španska i katalonska književnica, lektorka i

 prevoditeljka, a za delo na ovom postu je dobila nagradu ,Anagrama'.

 Prevedeno je na preko 14 jezika, među kojima i naš.

                                             

 Žan ne živi sada sa roditeljima, a preselili se kod njih deka Žoan

 i baka Katerina.

 

 Ta promena je u potpunosti preokrenula svakodnevnicu ove 

 tročlane porodice...

  Velika promena se tiče Žoanovog umnog stanja i svidelo mi se

 kod ovog dela način pripovedanja o tako teškoj i tužnoj temi

 (demencija je u pitanju).

  Glavni junak je u potpunosti Žan, postavlja važna i jako emotivna

 pitanja na račun dekine bolesti, na koji način se suočili sa tom

 promenom i njihovi razgovori su bili emotivno životni.

  Uspomena o kojoj je reč ima dubokoumnu pozadinu i ova priča

 odiše snažnim osećanjima.

  Preporučujem ovo delo svima koji su imali/imaju člana porodice

 sa tim stanjem kao Žoan. Kao i onima koji vole evropsko životno

 savremenu književnost.

   Ocena 10

Dok je sređivala kući, otkrila...

 

  Gordana Ćirjanić je dobitnica Ženskog pera (2000 i 2007) i

 Ninove nagrade (2010).

 Za ovo delo na postu, dobila nagradu grada Beograda za 2003.

  Autorka treba da proda kuću u kojoj živela sa pokojnim mužom

 Huanom (bio je novinar i pisac)...

   Opisi u ovom romanu su napisani veoma istinito i živopisno,

 Ćirjanić povezala našu i špansku kulturu življenja, ratno

 stanje (II svetski rat), ima kritičkog

 načina razmišljanja (kada jedna od autorkinih španskih prijateljica

 zamera zašto bi se vraćala u Beograd).

 Glavna junakinja dok je sređivala kuću, otkrila istorijat osoba koje 

 su u njoj živele.

  Svaka od tih osoba imala događaje vredne životnih lekcija, lik

 Bruna (italijanski vojnik koji ratovao u Španiji za vreme II svetskog

 rata) je imao svrhu ovde, ali mislim da je Ćirjanić za njegov 

 lik trebala napisati zasebnu knjigu.

  Spoj istinitih i ovih izmišljenih likova su odlično kombinovani,

 za glavnu junakinju ispao dobar i smislen kraj. Treba pustiti

 određene stvari, pomerati napred i povremeno prisećati uspomena

 i prošlosti.

  Ocena 9.5

                                             

Porodica koja se mora odreći...

 

  Anton Pavlovič Čehov je autor čije dela naši pozorišni

 reditelji najviše vole da realizuju na daskama koje život znače.

 Dva dela koja su realizovana u uspešne i odlične predstave.

  1. Ivanov (Narodno pozorište 2019.) https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/njegovo-dusevno-stanje-niko-nije-razumeo.html.

 2. Tri sestre (televizijska verzija iz Jugoslovenskog dramskog

 pozorišta 1982.) https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/skoro-dva-i-po-sata-pozorisne-price-o.html.

  Ovde, biće utisci o pozorišnoj drami u četiri čina

 ,Višnjik' koju je režirao Dejan Mijač (1934-2022), premijeru imala 

 2011. godine na sceni ,Ljuba Tadić'. 

 Poslednje delo od strane Čehova, kao i

 poslednja predstava koju Mijač režirao, pred potpuno povlačenje

 sa scene.

 I danas se izvodi po pozorištima širom sveta, televizijsku adaptaciju

 uradila Andrea Ada Lazić, godina 2015.

                                                 

  Ljubov Andrejevna Ranjevska se vratila kući sa svojom ćerkom

 Anjom i sačekali je na stanici njen brat Leonid Gajev i Ljubovina

 usvojena kći Varja.

  Imanje i višnjik će morati da budu prodati, pošto je ova porodica u

 dugovima, a njihov poznanik trgovac Lopahin nudi svoje rešenje...

  Jasna Đuričić (Ranjevska) nosila ulogu osobe koja teškog srca

 se morala odreći mesto u kom odrasla sa bratom, doživela jednu

 veliku tragediju veoma snažno i ubedljivo u sva četiri čina.

 Njen muž Boris Isaković (trgovac Lopahin) takođe odličan (lično,

 neobično mi i to kratko bilo da ne glume bračni par) a

 razlog zašto uporno Lopahin hteo to imanje i višnjik ima duboki

 i teški razlog.

  Nataša Tapušković (Varja) iznela maksimalno svoju ulogu, 

 jedina u ovom domaćinstvu koja probala urazumiti porodicu i

 bez stega reći otežavajuće istine.

  Jelena Petrović (Anja) briljirala u ovoj ulozi (u ,Revizoru' mi nije

 bila nešto https://kulturiska.blogspot.com/2023/03/kad-im-on-dosao.html) i

 iz sve snage želi pomoći svojoj majci da se otrgne duhovima 

 prošlosti i krene dalje.

  Svetozar Cvetković (Gajev) gluma sa stilom, Hana Selimović

 iznela ubedljivo ulogu sobarice Dunjaše koja bi da živi boljim 

 životom i neko voli.

  Iako bila sporedna i pomalo čudna uloga, Nada Šargin kao

 guvernanta Šarlota imala prodoran, jasan glas (i ta mi bila bolja

 uloga, nego uloga Raške u seriji ,Nemanjići'

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/ova-dinastija-nije-zasluzila-takvu.html).

  Oduševio me Bojan Dimitrijević kao večiti student filozof i

 sasvim svoj Trofimov, Jovan Belobrkić dobro izneo ulogu 

 pisara Epihodova (bio upečatljiv u seriji ,Grupa' kao Strahinjin

 stariji brat), uloga Vlaste Velisavljevića (Firs) me dirnula, pogotovo

 poslednja scena sa njim.

  Mijač uradio odličnu stvar što nije ubacio šefa stanice, poštanskog

 činovnika, gostiju i posluge, kostimi koje uradio Leo Kulač su u

 skladu sa vremenom radnje.

  Moraju se pustiti određene stvari, okončaju unutrašnji i spoljašnji

 dugovi i ovu predstavu vredi pogledati.  

 Ocena 10

Ovaj kosmos je bio propraćen...

 

  Vitold Gombrovič (1904-1969) je bio poljski pisac i dramaturg.

 Njegovi radovi su karakterisani sa dubokim psihološkim

 analizama i u periodu 1966-1969, bio nominovan za Nobelovu

 nagradu u kategoriji književnost.

 Na ovom postu, biće opisano jedno od njegovih poznatijih dela i

 po kom zasnovan film iz 2015.

                                             

 

 Vitold ima nedefinisane probleme sa svojim roditeljima u Varšavi,

 dok u Zakopanima sreće Fuksa i njih dvojica žive u kući porodice

 Vojtis. 

 Dvojac viđao određene ,znakove' u kući Vojtisovih, od tada se 

 dešavale jezive i čudne stvari među njima samima, pogotovo u 

 slučaju...

  Ime glavnog junaka se pominje dvaput i to na pogrešan način, ovo

 delo kroz neobično ozbiljno mračan jezik kritički govori o ljudima

 koji veruju u ,znakove', dvostrukim životima i potezima,

  bezvoljnosti po pitanju življenja.

  Na prvu loptu, pomislila sam da će vremenom otkriti ko je radio

 te određene ,znakove', ali svesno Gombrovič zapetljao ovu priču,

 dok sam za potpun kraj ove knjige bila polovičnog mišljenja.

  Satirična 90%, crna komedija 10%.

  Ocena 9  

Porodična saga o prvim znacima

  Slavica Mastikosa je radila kao medicinska sestra u Frankfurtu na

  Majni, izdala 5 dela, dobitnica 3 nagrade, zastupljena u 

 biografskom leksikonu ,Srpski pisci u rasejanju 1914-2014 i od 

 1971, živi na relaciji Beograd-Frankfurt na Majni.

  Nakon sahrane njenog voljenog deke Nenada, Vesnin ujak rekao

 njenoj mami Sofiji da deka nije njen rođeni. Prošlo je dosta

 godina, Sofija konačno priznala ćerki neke tajne iz

 porodične prošlosti, Vesna kupila knjigu koja će otkriti još

 stvari, vezane za porodicu...

  Splet prošlosti i sadašnjosti su odlično opisani, Sofijino rano

 odbijanje da kaže ćerci teške i tužne istine o prošlosti (pogotovo

 o biološkom ocu) mi bilo prvobitno neshvatljivo i nerazumljivo.

  Vesna imala razlog da bude ljuta na svoju mamu i kupovina knjige

 o prošlosti istinski promenila njen život.

  Glavne u ovoj priči su pretkinje njih dve, preciznije period između

 dva svetska rata. Prvi znaci u sadašnjosti i prošlosti su odisali

 teškoćama, tuzi, ozbiljnim razmišljanjima i trijumfima svih vrsta.

  Kod oba vremenska perioda koja se odvijaju u ovom delu, poziva

 se da bude više ljudskosti, međusobnog

 

 razumevanja, što osuda, istinski izvinuti i oprostiti našim voljenima

 i prijateljima.

  Volela bih da pronađem još dela Mastikose za čitanje, gospođin 

 književni stil je poučan, jasan i jako smislen.

  Ocena 10

 

Izmišljena verzija gladna...

 

  Nenad Džoni Racković je multimedijalni umetnik koji zasada

 4 knjige.

 Bio je optužen za sledeći zločin https://www.blic.rs/kultura/vesti/saznajemo-otkazana-izlozba-fotografija-dzonija-rackovica-zbog-optuzbi-za-seksualno/h7zb6eb,

 a do dana današnjeg se ne zna epilog.

  Instagram https://www.instagram.com/narkomafija/.

                                              

  Njegova izmišljena verzija kritikuje trenutno društvo, odnosi

 sa ljudima i nisu baš nešto (pogotovo sa jednom ženom), 

 poglavlja su totalno razbacana i previše preskoka (dalja prošlost,

 bliža prošlost, sadašnjost, čudna daleka budućnost).

  Bez obe stvari u našem organizmu, osoba ne može živeti

 svakodnevnicu, izmišljena verzija to u stvari nema, gladan je

 uzbuđenja i akcije.

  Aleksa Gajić (obožavala sam strip ,Bič Božji' koji je

 bio u ranijim brojevima ,Politikinog Zabavnika')

 slikovito jezivo opet odlično ilustrovao naslovnu stranu i jedan

 deo knjige.

  Prave ličnosti (otkrijte u knjizi) su realistično opisane, ovaj

 glavni lik mi je do sada najjeziviji u modernoj, našoj 

 književnosti.

 

  Ovih 120 strana su me na kraju ostale zatečenom i po mom 

 mišljenju, ne treba da bude ekranizacija.

  Ocena 4/10

 

Jovanovićevi šarenoliki, lični putevi (Sajamska knjiga 2/7)

 

  Odlična poetska knjiga (Sajamska knjiga 1/7)

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/10/poetska-bdenja-i-snovienjakraci-utisak.html.

  Vladan Jovanović je rođen u Prištini i dugo živi u Beogradu,

 na fakultetu u Beogradu predaje o pravu i socijalnom radu.

 Objavio je više desetina stručnih tekstova, nekoliko priručnika i

 vodiča, zbirku kratkih priča i dve knjige (među kojima i ova sa

 posta).

                                                

 Delo je podeljeno kroz pet poglavlja i svako govori o šarenolikim,

 ličnim putevima.

  Opisi njegove porodice, porekla, društvenih i ličnih promena su

 životno jaki i upečatljivi, svaka priča se može pročitati za sebe ili

 sve zajedno sklopiti u celinu.

  Nema uopšte hronološkog reda i u ovom delu mi lično leglo 

 skroz. Pun pogodak je naslovnica knjige i sama ona.

  Ocena 10

Visoki razgovori jednog Nobelovca

 

  Don Rigobertove beležnice koje su za sedmicu

  https://kulturiska.blogspot.com/2022/05/beleznice-gde-je-potpuno-druga-prava.html.

  Mario Vargas Ljosa je bio više od tri decenije gostujući predavač

 na Univerzitetu Prinston. Razgovore na ovom delu je vodio sa 

 Rubenom Galjom (više o njemu na sajtu

 https://www.rubengallo.com/rubengallo.com/Home.html).

                                              

  Ljosa i Galjo su kroz osam tema razgovarali sa studentima

 Prinstona...

  Uvodni deo na kom je Galjo upoznao Ljosu je kao dinamično

 savremeno pustolovni film, kroz primese blage komedije i oduševilo

 me.

  Prva tema ,Teorija o romanu', zanimljivo Ljosino viđenje kakav

 roman i koje teme treba da budu za roman.

  Druga tema ,Novinarstvo i književnost', Ljosa dokazao da ta dva

 različita pisana sveta u sadašnjem dobu mogu ići zajedno, s'

 tim što ako si i novinar i književnik, da treba to jako i umno

 odvojiti te unutrašnje ličnost.

 Od treće do sedme teme, radi se o njegova četiri dela (saznaćete

 koja su, tako što će te pročitati knjigu), osma tema je jedna od

 najvažnijih i najžešćih problema u našem društvu i tu su

 ponuđena smisleno argumentovana i prava rešenja.

  Završno poglavlje je kraće od uvodnog dela, Ljosa bio počastvovan

 što je tolike godine davao širokih ruku i misli svoje znanje 

 studentima i polaznicima koji su prošli njegova predavanja (jedan

 od studenata čak doktorirao na temu našeg subjekta na ovom

 fakultetu).

  Dodatni plus za čitaoce koji su već ranije čitali njegova dela, 

 mislim da će i sa ovim biti oduševljeni.

  Ocena 10 

Da li će ona doći?

 

  Borka Pavićević (1947-2019) je bila naša dramaturškinja,

 antiratna aktivistkinja i kolumnistkinja.

  Hiljadu devetsto osamdeset i prve godine, sa grupom mladih

 umetnika osnovala avangardno pozorište ,Nova osećajnost'  koje

 trajalo jako kratko.

 Na ovom videu, videćete snimak predstave sa nekadašnje napuštene

 Pivare u Skadarskoj ulici bb ,Ona će doći', iz 1983, autor

 Slobodan Giša Bogunović.

                                              

  

 Sonjin netipični dokumentarni film na ovom linku mi na žalost

 bio razočaravajući https://kulturiska.blogspot.com/2017/10/ona-je-snimila-netipican.html,

 dok u ovoj predstavi u dualnoj ulozi Spikerke i Glas ličnosti

 briljirala u oba čina.

  Njen glas bio namerno prenaglašen, istovremeno jasno i

 glumački izveden. Kolege Mladen Andrejević (jedna od njegovih

 poznatijih uloga je Cileta u filmu ,Kad porastem biću Kengur'),

 Ljuba Todorović i Ivan Rašković su u solo i zajedničkim 

 scenama bili prirodni nalik njoj.

  Prvi čin imao logičniji tok nego drugi (po mom mišljenju, drugi

 imao prenabacane replike, čudne koreografije i pesme),

 Bogunović i prateća instrumentalna grupa u vidu Ivice Penčića

 (solo gitara i koautora muzike), Višeslava Drinčića (bas gitara),

 Laleta Nenadovića (bubnjevi) i Bogunović kao pevač i pijanista

 odlično izveli pesme u sintpop/novotalasnom ruhu (mogli su

 napraviti EP ploču sa tim pesmama).

  Na to ko je ona sa naslova predstave, pogledajte je. Ona je bila

 na festivalu u Edinburgu 1984. godine, replike na stranom jeziku

 (engleski i nemački) su bile ok.

  Samo malobrojni mogu razumeti takvu predstavu i po mom

 mišljenju, ima dobru, prolaznu ocenu.

  Ocena 8.5

 

Žena i odnos prema telu

 

 Karmen Marija Mačado je američka književnica kratkih priča,

 autorka, esejistkinja i kritičarka, najpoznatije delo joj sa ovog

 posta, koje ujedno bilo i debitantsko.

  Sajt https://carmenmariamachado.com/.

  Instagram https://www.instagram.com/carmenmmachado/.

 

  Kroz osam različitih priča sa dve zajedničke teme žene i odnos

 prema telu, Mačado otvoreno govorila kroz pesničko pripovedačko

 i malo provokatorskim savremenim jezikom o obe teme.

  Muželjev šav je sa elementom horora (kraj je baš tog tipa i kad

 sam ga zamislila u glavi, bio mi grozan), Invetar govori o ženi

 koja je zbog sebičnog i površnog razloga se prepuštala u 

 seksualne odnose sa kim god se sretne, dok virus uništava 

 čovečanstvo i jedva sam dočekala završetak čitanja iste.

  Majke govori o ženama koje se zovu Dobra i Loša (otkrićete

 u samoj knjizi i zašto), sama priča mi bila između zanimljive i

 tužne.

  U priči ,Posebno gadno', kroz kratke radnje Mačado iskazala

 viđenje glavnih junaka iz kriminalističke serije ,Red i 

 zakon:Odeljenje za specijalne žrtve' i to 12 sezona

 (sveukupno ih u stvarnosti ima 24). Kod nekih opisa, bilo mi

 zanimljivo, kod nekih ne baš.

  Prave žene imaju telo, još jedna drama/horor priča sa elementima

 blage fantazije, Osam zalogaja govori o borbi jedne žene da 

 poboljša svoje telo i sliku o sebi.

  Rezidentkinja po mom ličnom mišljenju bila najzanimljivija od

 svih priči ovde, zbog glavne junakinje koja pokušala pronaći

 nadahnuće u svom književnom radu i boravak na jednom prirodnom

 okruženju neće biti nimalo jednostavan.

  Poslednja priča ,Nepodnošljiva na žurkama' o ženi koja bi da

 bude spoljnom svetu (pogotovo svom partneru) otvorena i preko

 jedne stvari, mislila da će joj život biti lakši. I tu sam pola/pola

 utiska, kao u ,Posebno gadno'.

  Mačado u dobrom delu ove knjige uspela pokazati kako u stvari

 savremena žena razmišlja o sopstvenom telu, polu i intimi.

  Ocena 8.5

  
                                              

Kanadski okrug kroz 3 jake životne priče

 

  Džef Lemir je kanadski strip autor, umetnik i televizijski

 producent.

  Najpoznatije njegovo delo je sa ovog posta, ekranizovano ove

 godine u formi mini serije. Ovde je cela trilogija sa kratkim

 grafičkim pričama.

 Njegov opus https://imagecomics.com/creators/jeff-lemire.

 Instagram https://www.instagram.com/jefflemire/.

                                              

 Priče s farme (1. priča)

  Lester obožava super heroje i živi sa svojim ujkom Kenom

 nakon majčine teške smrti. Neko vreme, družio se sa nekadašnjim

 sjajnim hokejašem Džimijem...

  Priče o duhovima (2. priča)

  Stariji muškarac Lu boluje od teške demencije i o njemu se neko

 vreme brinula negovateljica En Bern. On se priseća svoje mladosti sa

 bratom Vinsom i njihovog hokejaškog uspona...

   Seoska bolničarka (3. i poslednja priča)

   En vodi miran život na relaciji kuća posao-posao

 kuća i osetila potrebu da neke stvari raščisti za

 trajno...

                                  

                 Porodični rodoslov ove trilogije

  Odlično je osim te trilogije, što su uvrštene dve

 kraće priče (na jednoj se nalazi jedna od glavnih

 junakinja), ovaj rodoslov mi bio potpuno jasniji

 i super što ga Lemir nacrtao.

  Lester kao dečak super junak želi da bude voljen,

 ispunjen i shvaćen, ujak Ken

 koji nema dece pokušava da ga odgaji (imali su 

 sukobe, ali na neki način uspeli da ih predbrode), 

 nakon smrti Lesterove majke i njegove rođene

 sestre Kler.

 Ken ima mržnju prema Džimiju 

 (pravi razlog će biti otkriven u 3. priči), druga priča je o

 dva brata sa istim snom koji su ga ostvarili, ali 

 kad su ušli u poznije doba, živeli potpuno različite

 živote i na žalost, došlo do jednog dramatičnog

 sukoba.

 Priča Enine bake Margaret koja bila časna sestra 

 jednog sirotišta je dirljiva i dramatična, ona u

 dečaku Lorensu (Lesterov čukundeda) videla

 mladog, nevinog zaštitnika.

  Izražena je velika ljubav prema hokeju (sam 

 Lemir ga trenirao), Lemir napisao i nacrtao

 odlično realističan životni scenario za porodice 

 Lebef i Bern. Ima scena za plakanje, nevericu i

 tugu, sa druge strane sam sigurna da su obe 

 porodice u ovom dobu konačno pronašle mir.

 Ocena 10