Nije u pitanju glavni lik

 

 Slađana Kručičan završila Pravni fakultet, bila košarkaški sudija i

 radila u Institutu Batut i radi u Vodoprivredi.

 Napisala je do sada tri dela, ovde će biti priča o trećem.

                                              

 Poslovni čovek u srednjim godinama koji ima kvalitetan privatan

 život, ali jednog dana osetio veliki, unutrašnji nemir. Odlazi u

 jedno malo mesto gde upoznaje starijeg čoveka Zareta i od tad je

 Milutin preokrenuo svoj život...

 Razumela sam unutrašnji Milutinov nemir i opravdavam njegov

 kratki boravak u potpuno nepoznatom mestu, koji nije grad.

 Zare mi bio odličan lik tokom celog romana, očinsko pozitivno

 kritička figura za Milutina i zašto se odlučio za samotniji život mi

 bio emotivno tužan.

 Milutinova žena Violeta zvana Viki, teški snob, samo joj materijalno

 bilo bitno i da sve bude presavršeno u krugu njenih ,prijateljica',

 jedini lik gde nisam mogla da imam sive nijanse (a probala sam

 da taj lik nekako prihvatim/poštujem).

  Njihova deca Marina i Marko, ok sporedne uloge, Zaretova mlađa

 sestra Coka mi nekad bila smehotres, a nekad preterivala sa 

 psovkama (doduše, super mi bilo što voli da čita stripove).

 Milutinov preokret života za 360 stepeni mi ispao veoma poučan,

 dirljiv, dramatičan i veoma istinit. Lepa su bila porodična okupljanja

 u novom Milutinovom životu i obnova jedne romanse

 (ranije sam bila baš ne u tom slučaju, pošto jedna strana davno

 izdala drugu). Volim ovde

 što se  propagira solidarnost, poštovanje i ljubav prema ljudima

 koji žive u malim mestima/selima, da pravi ljudi zaslužuju nove

 šanse i preokrete.

 I nije u pitanju glavni lik bio koji hteo da umre, samo ne u Valjevu

 (otkrićete pri drugom Milutinovom odlasku i ko).

 Ocena 10