Kulturiška: Nije morao biti njen kraj

Tuce svilenih čarapa (osam jednočinki u jednoj predstavi)

Tako je moralo biti je drama Branislava Nušića koja imala premijeru

16.novembra 1900. godine u beogradskom Narodnom pozorištu.

U verziji Jugoslovenskog dramskog pozorišta je imala premijeru

6. juna 2007. godine na Velikoj sceni ,Ljuba Tadić' i deset godina

kasnije, napravljena je televizijska verzija koju režirao Miško

Milojević (reditelj predstave je Egon Savin).

Jelina mlađa sestra je pred udajom i kako pronaći miraz? Muž

se debelo novčano zadužio i na Jeli je sve to da reši...

Anita Mančić (Jela), odličan odabir za ulogu žene nušićevske i

realistične tragičarke koja bila opterećena da porodične probleme

rešava potpuno sama, bez da oni pomognu ili oni svoje probleme

reše. Nije morao biti njen kraj, najpotresnije su poslednje scene

kad Jela dramatično odlučila da je više nema.

Nebojša Dugalić (muž Đorđe), takođe odličan i njegov lik pokušao

biti u ravni sa Jelom tokom celom braka (videćete da mu nije u

potpunosti bila uzvraćena ljubav sa njene strane u kasnijim

činovima).

Predrag Ejdus (Jakov, Jelin i Stankin otac), Branka Petrić (Marija

Jelina i Stankina majka) i Jelena Petrović (Stanka) spolja delovala

sjajna i blistava porodica, dok iznutra jadni na svoje načine.

Vojin Ćetković (Ljubomir Nestorović, nekadašnja Jelina ljubav),

solidna gluma, Mihailu Miši Janketiću (Đorđev stric Obrad) bio

slabašni i slomljen glas (bolovao je neko vreme), dok sa druge

strane sam sigurna da je najbolje moguće odradio ovu ulogu.

Jelena Angelovski (služavka Sofija) me oduševila i godinama se

bavi filmskom produkcijom (ređe glumom).

Tako je moralo biti zaslužuje reobnove i opširniju diskusiju i pitanje

jeste da li bi mogla istoimena Nušićeva drama (na žalost, spada

među nevidljiv njegov opus) mogla prilagoditi za ovaj vek? Moj

odgovor je potvrdan.

Ocena 10

Kulturiška