Zašto danas nemamo takvog...

 

 Odlična monografija o našem sjajnom filmskom festivalu

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/01/kulturno-zavestanje-od-cetiri-slova.html.

 Šta sam gledala pretprošle godine na Festu

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/norveski-beli-labud-otisla-za-ameriku.html.

 

 Na ovogodišnjem Festu u Jugoslovenskoj kinoteci (sala Makavejev,

 nazvana po reditelju Dušanu Makavejevu), prikazivao se 

 domaći dokumentarni film ,Gradonačelnik', koji je bio snimljen 

 prošle godine.

 Bio je prikazivan i na Drugom programu RTS-a pre nekoliko

 dana.

                                               

 Ko je bio Branko Pešić, gradonačelnik Beograda sa 

 devetogodišnjim mandatom (1965-1974)?

 Odgovore će dati video i fotografske arhive, njegovi bližnji,

 saradnici i prijatelji...

 Već pri samom uvodu u ovaj dokumentarni film su bili iskazani

 veoma jasni i iskreni odgovori.

 Pešić je bio gradonačelnik vizionar, zaista pomagao građanima i

 odnosio se sa njima kao sav normalan svet

 (navedene su dve zanimljive priče o tome), Tito nije njemu smeo

 da se zamera i Beograd je u vreme njegovog mandata bio zaista

 posebna metropola (neki od tih dostignuća su most ,Gazela',

 hala ,Aleksandar Nikolić'-nekada hala Pionir, Ada Ciganlija postalo

 uređeno kupalište i tako dalje).

 Nije glumeo da je vrhovni vođa koji bi da gazi druge zarad

 svojih dobitaka i pitam se poneki put zašto danas nemamo

 takvog gradonačelnika širom naše države (ovog sadašnjeg

 i njegovog prethodnika koji je navodno inicijator

 ovog dela organski mrzim)?

 Bilo bi dobro da sa vremena na vreme puste ovo važno 

 dokumentarno delo, jer zaista vredi.

 Ocena 10

 

 

Boravak u drugoj državi joj doneo...

 

 Rouz Aleksander je engleska književnica koja objavila četiri knjige,

 detaljnije na sajtu i društvenim mrežama

 https://www.rosealexander.co.uk/.

                                                

 Prijateljica Sofi Tejlor Ana je zvala da boravi u Crnoj Gori, Sofi nije

 imala šta izgubiti sa tom ponudom.

 U Kotorskom zalivu, Sofi želi kupiti staru i oronulu kuću...

 Razlog zašto se Sofi odlučila za smeo korak je duboko tužan i više

 nije mogla živeti u svojoj domovini.

 U Crnoj Gori, upoznala svoje sunarodnike, lokalce i dopalo mi se

 u ovom slučaju opisi pravih, prirodnih lepota naših komšija (kao i

 njihovih osobina).

 Kompleksnost priče počinje kada Sofi pronašla hrpu pisama i

 zajedno sa prevodiocem Darkom, pokušava osećati suštinu, ujedno

 pronaći potomka osobe koja pisala ta pisma.

 Ređi su bili momenti, gde Sofi preterivala sa prisećanjem bliske

 osobe koju je izgubila i u pozitivnom, iznenadilo me što tamo

 pronašla ljubav (nije Darko u pitanju).

 Rouz Aleksander je jedna od retkih književnika koja napisala dobar,

 smislen izmišljen roman o nekoj od balkanskih država (da nije

 u pitanju negativni jednoobrazni stav) i kraj mi se

 baš dopao.

 Ocena 10 

 

Filmsko životni razgovori za vreme ručka

 

 Piter Biskind je američki kulturni kritičar, filmski istoričar,

 novinar i nekadašnji urednik francuskog magazina za kulturu

 ,Premijera' (1986-1996).

 Priredio je delo gde Henri Džeglam (englesko američki

 filmski reditelj i pozorišni dramaturg) vodio razgovore sa

 svojim prijateljem glumcem i rediteljem Orsonom Velsom u

 periodu 1983-1985 (preminuo u oktobru iste godine) za vreme

 ručka.

                                             

 Vels je bio dosta na svoju ruku, veoma inteligentan, oštrouman,

 neki njegovi filmsko životni su mi bili veliko ne, ali opet sa

 druge strane poštujem što je on potpuno svoj.

 Nije se stideo svojih političkih aktivnosti i dobro je što nije bio

 na Senatu (možda bi mu taj položaj ugušio njegovu javnu ličnost).

 Pitanja koje postavljao Džeglam su bila dobra u centar, na žalost

 

 izdavač ,Lom' koji preveo ovo delo na našem je napravio dosta

 štamparskih grešaka (na polju određenih ličnosti za godinu 

 rođenja i smrti).

 Filmsko životni razgovori su u 90% slučajeva ispali kvalitetni,

 sa posebnom težinom i poukama.

 Ocena 9

Silom mlada iskušenica će probati da ode...

 

 Sara Dunant je britanska književnica, novinarka,

 voditeljka i kritičarka.

 Sajt+društvene mreže https://www.sarahdunant.com/.

                                             

 U samostanu Svete Katarine, došla je nova, mlada iskušenica

 Serafina (nakon očeve smrti, silom biva poslata u samostan). 

 Zaljubila se u učitelja pevanja Jakopa, a vremenom sprijateljila sa 

 apotekarkom i lekarkom Cuanom.

 Cuana želi da Serafina ode sa ovog samostana i živi punim plućima,

 a da li će to biti moguće?

 Taj raniji svet gde žene nisu mogle da se bave onim što žele i

 budu zaslepljene do kraja verskim pričama će za mene uvek biti

 ograničen, negativan i veoma loš.

 Prijateljstvo između Serafine i Cuane veoma jako, nalik dvema

 sestrama, Cuana bila spremna žrtvovati sebe, zarad prijateljičine

 potpune slobode od ograničavajućeg, mračnog sveta.

 Jedina zamerka ove istorijsko jake i životne fikcije jeste što se

 previše bavila ustaljenim životom u samostanu, dok sa druge 

 strane bilo blago zanimljivo, čisto da upoznam viđenje takvih

 mesta u ranijim vekovima.

 Ocena 9

 

Ko će biti i u dobru i u zlu?

 

 Kerol Metjuz je britanska književnica, poznata po njenim 

 romantičnim komedijama i smislu za humor.

 Više o njoj https://www.carolematthews.com/.

                                               

 Džozefina zvana Džozi odlazi u Njujork na venčanje svoje

 rođake Marte i želi je odvratiti od udaje. Tamo upoznaje Meta i 

 očekivala da je pravi...

 Početak je dosta obećavao (Džozi nakon razvoda odlazi u drugi

 grad na buduće veselje svoje rođake koju želi odgovoriti od

 udaje i upoznaje muškarca koji bi mogao biti pravi) i imao

 simpatičan savremeno britanski humor.

 Utisak ovog dela mi pokvario Demijenov pokušaj da ponovo bude

 sa Džozi, umešanost patkice u sve ovo (totalna bezvezarija) i 

 kraj mi je romantično blah.

 Ocena 4

  

Četvorostruka špijunka koja se zvala Vera

 

 Vera je drama/triler zasnovan po životu i delu srpske špijunke

 Vere Pešić (1919-1944). 

 Premijera u bioskopima je bila

 10.novembra ove godine, a istoimena serija će biti sledeće godine

 na RTS-u.

 Detaljnije o pravoj Veri https://zena.blic.rs/lifestyle/ko-je-bila-vera-pesic-sprska-mata-hari/3q5zkjl.

                                                 

 Jovana Stojiljković kao naslovna uloga je bila potpuno odlična,

 leskovački naglasak odradila besprekorno (Vera je bila sa

 Sijarinske banje, ona se nalazi kod Leskovca). Dopalo mi se što je 

 centralni tok priče bio o njoj (slabo ima scena gde ona nije tu) i 

 njeno viđenje svih dobrih i loših stvari koje radila.

 Vera je bila opasna četvorostruka špijunka koju su muškarci hteli u 

 potpunosti kontrolisati i ugušiti kao ličnost.

 U ovoj priči, pokušali su to učiniti dvojica, moćni na svojim 

 položajima u vidu Karla Krausa (Petar Zekavica) i major Slavko 

 Radović (Aleksandar Srećković Kubura).

 Odabir glumaca za ta dva lika, kao i Milivoja Perovića, prve Verine

 ljubavi (Viktor Savić), Tanasija Dinića (Nikola Kojo), vojvode

 Koste Pećanca (Tihomir Stanić), Verine majke Anđe (Anita

 Mančić), Radoslava Đurića (Vuk Kostić) i druge likove je odlično 

 odrađen.

 Akcione scene, dinamične, jezive i verodostojno opisane, postoje

 četiri-pet scena koje se tiču Verinih gadnih mučenja i bile su za

 potpunu jezu i užas (ako ste ozbiljno osetljivi na takve

 scene, treba da dobro zažmurite).

 Muziku je radio Robert Pešut Manjifiko koja je savršeno pasovala

 za doba filma (kraj tridesetih i početkom četrdesetih prošlog veka)

 i volela bih da bude zvanična muzika iz filma.

 Scenografije, kostimi, enterijer i eksterijer su odlično iskorišćeni,

 kraj surovo tužan i donekle očekivan.

 Uvek sam za to da istorijske stvari sa naših prostora koje su bile 

 gurnute u tepih nekada davno, budu sada otkrivene na bilo koji 

način, što kroz umetnost, tribine, diskusije i tako dalje.

 Preporučujem da pogledate ovaj film i volela bih da to delo bude

 pokretač za detaljnije prikaze određenih ličnosti koje su bile

 u filmu i mimo njega. Pod uslovom da iste ličnosti ne budu

 potpuno ulepšane.

 Ocena 10 

  

                                              

  

Spasavanje samohrane majke i dobrovoljnog vatrogasca

 

 Istinski vernik (1. knjiga duologije ,Džeremi Marš i Leksi

 Darnel) https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/da-li-ce-u-gradicu-pronaci-ljubav.html.

                                                

 Deniz ima sina Kajla koji ima probleme sa govorom i ona čini

 sve da mu bude bolje, ujedno čuje neku njegovu reč.

 Tejlor je vatrogasac sa teškim osećajem krivice i dubokim 

 unutrašnjim bolom.

 Tejlor uspeo pronaći Kajla koji neko vreme nestao, a da li će

 u međuvremenu Deniz i Tejlor biti zajedno?

 Denizine metode da Kajla

 podstakne da konačno progovori su bile upitne i malo mi išlo

 na živce što je glumela super majku (zar nije mogla pronaći

 pomoć u vidu komšinice ili druge osobe, da čuva Kajla dok

 radi).

 

 Tejlorov osećaj krivice i duboki unutrašnji bol sam razumela,

 drugi problem ovog romana bio zašto je sve to bila velika

 kočnica da bude sa nekim u vezi.

 Kajl u Tejloru video posebnu očinsku figuru (biološki otac je

 kretenčina) za koju se posebno vezao i bile mi te scene dirljive 

 između njih.

 Nema puno likova u ovoj knjizi (poseban plus), kraj je 

 predvidljiv i očekivan (nije mi to smetalo).

 Ocena 8

Biblioteka porodice kroz priče dede i unuke

 

 Snežana M. Veljković je bila lekarka i profesorka Medicinskog

 fakulteta u penziji.

 Pisala je stručne i naučne radove širom sveta, napisala stručnu

 monografiju i bila koautorka studentskih udžbenika iz sudske 

 medicine za studente medicine na srpskom i engleskom jeziku.

                                                

 Paralelno, išle su priče Andre Gradinovačkog koji stvorio svoju

 ličnu i bogatu biblioteku u Beogradu i njegove unuke Lazare...

 Andra jeste bio akademik, intelektualac, okružen šarenoliko 

 zanimljivim ljudima, nego mi bio neverovatno ogavan u par

 situacija (sve to počelo od upoznavanja veoma mlade studentkinje

 medicine Korzike zvane Zika) i na tome ću stati, što se tiče njega.

 Korzika/Zika je žena koja na žalost bila potpuno zavisna od

 njega (iako je završila fakultet i postala najbolja doktorka), njene

 aferice kratkog daha nisu me oduševile i zavolela jednog mladića

 koji sticajem okolnosti morao biti begunac i boraviti neko vreme u

 stanu Gradinovačkih.

 Iznenađenje (za mene bilo pola dobro/pola loše) je ispao odnos 

 između Zike i kasnije tog muškarca, u slučaju dece (Andrea i 

 Marko), imali su upečatljive trenutke i lično, bila mi je zanimljivija

 Markova priča.

 Lazara (odakle S.M.V palo napamet da ovo ime treće glavne osobe 

 u knjizi stavi) imala raznovrsno i ušuškano detinjstvo i dve stavke

 u njenom slučaju mi se nikako nisu dopale.

 1. Odlučila živeti sa babom i dedom kao devojčica pred pubertetom,

 dok su njena mama, mlađi brat i očuh otišli živeti u inostranstvu.

 2. Odnosi sa vršnjacima totalno nepostojeći, previše se družila sa

 babom, dedom i onim muškarcem.

  Istorijat porodice Gradinovački je zabavno, odlično opisan, nalik

 istorijatu Korzike i njene male porodice.

 Dok je Lazara postajala mlada žena, događali se veoma tužni i

 teskobni trenuci. Kraj mi ipak bio dirljiv i veoma dobar.

 Ocena 8

Nedovršen kraći roman+poezija mlađe verzije autora

 

 Šteta što ove filmske verzije dela ,Maska', gde je on bio koscenarista

 nema https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/nedina-ada-svakako-ubedljivija-i-bolja.html.

 

                                               

 Opisi određenih delova tela glavnog junaka Marka su prozno

 poetični, direktni koliko treba i imaju umerenu filozofsku crtu.

 Nisam imala osećaj da je ovaj roman nedovršen i nekad razmišljam

 da li Ćirilov hteo još neke određene delove tela opisati ili završiti

 to nedovršeno poglavlje.

 Kao dodatak, priložena je njegova poezija za vreme osnovne škole i

 oduševile su me njegove lepe i pametne rime, kao i same pesme

 kraćih stihova.

 Pohvale njegovog tadašnjeg učitelja su konstruktivne i divne i

 kao celina u ovoj priči, ispala smisleno prava.

 Ocena 10

Njena ljubav prema Njujorku

 

 Lindzi Kelk je britanska književnica, najpoznatija po serijalu knjiga

 ,Volim' (kod nas je prevedena samo ova sa posta).

 Više o njoj https://lindseykelk.com/.

                                           

 Anđela rešila da boravi neko vreme u Njujorku, nakon teške 

 prevare. Tamo je pronašla posao u vidu pisanja bloga, prijatelje...

 Bilo je preterivanja na polju materijalnog u slučaju obnovljene

 nje (kupovina, drastična promena spoljnog izgleda i tako sve u

 krug), ženska Anđelina prijateljica, preterane promene raspoloženja

 i totalno mi suludo da se sprijateljiš sa osobom u novom 

 gradu/mestu za samo par dana ili nedelja.

 Očekivala sam da će tema Anđelinog bloga biti o istraživanju

 grada i otkrivanju posebnih, skrivenih mesta i doživeh baš 

 razočarenje.

 Što se tiče muških likova, završila je sa pravim (nije bilo potrebe

 da bude u paralelnoj vezi sa dva muškarca).

 Ocena 5

 

Zašto se njegova porodica umešala u njen život?

 

 Šarlota Tomas je jedan od šest književnih pseudonima nemačke

 književnice Eve Voler.

 Pod tim pseudonimom, napisala sedam dela, među kojima i trilogiju

 ,Madona sa Murana'.

 Na ovom postu je reč o 1. knjizi ,Ptica raširenih krila'.

                                             

 Sankija je poćerka staklara sa Murana (staklar Pjero i njegova

 supruga Bjanka su je usvojili), a majčina prošlost u potpunosti

 nerazjašnjena i kao devojka, Sankija stupila u zabranjenu vezu

 sa plemićem Lorencom i njegova porodica se umešala u njen 

 život...

 Sankija imala mnogo problema zbog spoljašnje različitosti i

 tragedije u vidu gubitka majke koja donela na svet i na žalost biva

 svirepo ubijena (Sankiju su pronašla dva muškarca).

 Ona pronašla u tim nesrećama svoj važan poziv i stupila u 

 zabranjenu vezu sa Lorencom i šta ustvari hoće njegova porodica

 od Sankije? Da je muče, trajno sklone ili nešto treće?

 Ocena 10

  

Ostrvo u kom jedna žena rešila...

 

 Beatriz Vilijams je američka književnica, više o njoj

 https://beatrizwilliams.com/.

                                                

 U leto 1951. maturankinja Miranda Šajler stigla na tajanstveno

 ostrvo Vintrop, zbog majčine preudaje i Mirandu privlači

 Džozef Vargas, čiji roditelji održavaju svetionik.

 Osamnaest godina kasnije, Miranda se vraća u Vintrop kao slavna 

 glumica, sa teškim i bolnim tajnama...

 Radnja se dešava u tri najtoplija meseca, kada ima najviše življa

 na ovom tajnovitom i otmenom ostrvu i svi mnogo štošta kriju.

 Miranda svojim dolaskom tamo posle osamnaest godina odlučila

 rešiti da vodi strastvenu borbu za Džozefa i da li je ta

 borba ispala prava i smislena?

 Izobelin nadimak za Mirandu detinjasto iritantan, poglavlja

 sa godinom 1930. bila onako i tiče se člana Džozefove

 porodice, a poglavlja sa Mirandom (koja je

 glavni lik cele ove priče), živopisna, snažna i veoma životna.

 Kritika na račun dva strogo odvojena društva opisana 

 indirektno pravim rečima, Mirandinu 

 neprijatnost dok je bila devojka u povlašćenom društvu je po mom

 mišljenju razumljiva i apsolutno je prihvatam.

 Za Džozefovu majku, ne znam da li je treba mrzeti ili sažaljevati,

 Hju (Mirandin polubrat) je bio pravi i sjajni zaštitnički mlađi 

 brat.

 Kraj slatko gorak za Mirandu, a navijala sam da ona i 

 Džozef pobegnu i više nikad ne budu na tom ostrvu.

 Ocena 7

 

Slabo magični realizam u malom američkom mestu

 

 Alis Hofman je američka književnica, žanrovi magični realizam,

 fantazija i istorijska fikcija.

 Sajt+društvene mreže https://alicehoffman.com/.

 Naši na žalost pogrešno preveli ovaj roman (preveli ga kao ,Tajna 

 reke', a zapravo trebao biti ,Kralj reke').

                                                  

 Heden, Masačusets. Karlin došla u privatnu školu gde upoznaje 

 Avgusta Pirsa i postali prijatelji. Na žalost, u reci je pronađeno telo

 jednog momka i lokalni inspektor pokušava rasvetliti zločin...

  Glavni i sporedni likovi mi na žalost nisu ostali u potpunom i 

 jasnom sećanju, a onog što se sećam jeste da nije bio potreban

 magijski realizam, veoma depresivno i sumorno delo i kako 

 bilo moguće da određene tragedije u ovom malom mestu nisu

 mogle biti sprečene?

 Početna priča (tragedija od pre nekoliko godina) na tom istom mestu

 bila opisana veoma loše i nije mi se uklopila u sadašnjicu radnje.

 Ocena 3

Kako Roza da preživi samu sebe?

 

 Fransin Omen je holandska književnica koja napisala preko

 hiljadu knjiga za stariju decu.

 Kod nas, prevedeno je sedam knjiga iz serijala ,Rozine najteže

 godine' (ne znam koliko ima objavljenih knjiga iz tog serijala na 

 njenom maternjem), ovde je priča o 3. knjizi.

                                               

 Roza je četrnaestogodišnja tinejdžerka koja bi da preživi samu sebe

 i hoće li moći predbroditi svoje unutrašnje i spoljašnje muke?

 Svi na neki način kroz pubertet prolazimo nalik Rozi i ovaj serijal

 podseća na sličan serijal ,Džordžija Nikolson'. Razlika između 

 Roze i Džordžije je način kako pristupaju problemima, porodično

 i prijateljsko okruženje, kao i interesovanja.

 Vremenom će glavna junakinja doživeti važne, unutrašnje promene i

 kraj ove knjige je ispao baš fin.

 Ocena 10
            

Filota misli da optuženi ne zaslužuje...

 

 Slučaj ,Kocka je bačena' i epilog

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/11/kocka-drugi-put-nije-bila-bacena-u.html.

                                               

 6.epizoda, slučaj ,Očevi i sinovi' i epilog

 https://domaceserije.net/gledaj-online/branilac-sezona-2-epizoda-6-gledaj-seriju-online.

 Milun Marković je optužen sa dvostruko ubistvo sa predumišljajem

 (bivša supruga Zvezdana i tast Zdravko) i osuđen je na smrtnu 

 kaznu. Filota Fila misli da Milun ne zaslužuje ovu kaznu...

 Pozadina ovog dvostrukog zločina je takođe tragična i pre, ta

 porodica je bila duboko nesrećna. Ćerka Slađana (Maja

 Lukić) bila potpuno na majčinoj strani (Milena Predić), dok

 sin Momčilo (Pavle Mensur) bio na očevoj i na prvom svedočenju,

 pričao protiv oca (kako je došlo do obrta i zašto,

 videćete).

 Tihomir Stanić kao Filota Fila bolje glumio, nego u epizodi

 ,Ko je ubio Vitomira?' https://kulturiska.blogspot.com/2021/10/taj-covek-je-zaista-bio-nevin.html),

 Đorđe Marković kao Toma takođe odličan (isto bio odličan u

 epizodi ,Jezdimir Gajić' https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/jezdimir-zeleo-da-mu-se-izvrsi-smrtna.html).

 Milun zaista nije imao nameru izvršiti dvostruki zločin, Filota uspeo

 izvući dva ključna dokaza i spasiti Miluna od smrtne kazne (dobio

 je na kraju 20 godina zatvora).

 Ocena 10

 

 

Kompozicija i struktura Olge Jevrić

 

 Poslednja izložba pogledana u galeriji Srpske akademije nauka i

 umetnosti https://kulturiska.blogspot.com/2019/11/akademik-koji-bio-u-jednoj-vladi.html.

 Olga Jevrić (1922-2014) bila naša vajarka i redovni član SANU.

 Izložba njenih radova je počela 18. oktobra i trajaće do 11. 

 decembra. Ujedno, stogodišnjica od njenog rođenja.

                                            

 Najbolji radovi su priloženi na ovim slikama i po mom 

 mišljenju, šteta što nije više takvih radova pravila. Likove na svojim

 bistama i skulpturi ,Veslač' je odlično i vešto stvorila.

 Olgini radovi spadaju među originalnima što zbog materijala, 

 oblika i

 same strukture radova koji nisu tipično vajarski i to zaista poštujem.

 Samo, to nije nešto što me u potpunosti oduševilo, način kako je

 uređena izložba povodom njene stogodišnjice, opis bogate 

 biografije (ona je završila i Muzičku akademiju) i tematski

 podeljeni, odabrani radovi svakako zaslužuju ovu dobru ocenu.

 Ocena 8

Kemilov Etnos i Eros

 

 Poslednja izložba pogledana u Domu Omladine

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/minimalisticka-izlozba-u-do.html.

 Kemil Bekteši je diplomirao i magistrirao na Akademiji likovnih

 umetnosti u Sarajevu. Deo studija proveo u Portugaliji, gde studirao

 savremenu umetnost, suosnivač i saradnik Galerije savremene

 umetnosti ,Manifesto' u Sarajevu.

 Izložba slika i radova ,Etnos i Eros' je bila u periodu od 1. do 11.

 novembra.

  Njegovo viđenja narodnosti, slike tih vrednosti zajedno sa slikom

 ženskog tela u ljubavno seksualnom smislu (više ovog drugog) kroz

 ove radove i slike kritikuju čitaj između redova toksičnu muškost i

 patrijarhat.

 Ova izložba mi bila podnošljivija za gledanje, za razliku od

 izložbe ,Porno disonanca' koja mi se jedina nije dopala u Domu

 omladine https://kulturiska.blogspot.com/2019/04/dal-je-ovo-mozda-najkontroverznija.html.

 Ocena 6 

Galić vs Pavić

 

 

 Dugo nisam gledala hrvatsku seriju, ova pod imenom

 ,Metropolitanci' me privukla zbog radnje i dva odlična glavna

 glumca u vidu Renea Bitorajca (našoj publici veoma poznat, 

 preporučujem seriju ,Bitange i princeze') i Dejana Aćimovića

 (njegova odlična uloga u filmu ,Ustav republike Hrvatske'

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/07/sticajem-okolnosti-njih-troje-filmska.html).

 Prve dve epizode su imale pretpremijeru na ovogodišnjem 

 Sarajevskom filmskom festivalu, počela 26. septembra i davala se 

 dvaput

 nedeljno (ponedeljak i utorak) na HTV-u 1. Najavljuje se i priprema

 2. sezone i ima ukupno 14 epizoda.

 Sve epizode https://domaceserije.net/gledaj-online/metropolitanci.

                                                 

 U zagrebačkom naselju Vrtovecu su došli stanari iz centra

 Zagreba, nakon teškog zemljotresa, a uskoro će se kuvati sukobi 

  između vlasnika restorana Josipa Pavića (koji gleda samo da izvuče

 korist i novac od drugih zarad sebe) i zubara Petra Galića (koji

 istinski pomaže drugima i saosećajan je)...

 

 Oba glumca u naslovnim ulogama su odlično nosili svoje uloge,

 isto mislim i za njihove glumačke porodice (samo mi u nekim

 situacijama nervirala Petrova mama Stanka-nju glumila

 Mirela Brekalo Popović).

 

 Serija je za 12+ (nema teških, veoma nasilnih scena i žešćih

 psovki) i poruka (što direktnih i indirektnih), koje su po mom 

 mišljenju bile ok iznešene.

 Scenaristički, priče starosedeoca Vrtovca (izmišljeno naselje 

 Zagreba) mi imalo slabiji utisak od priča novih meštana tog naselja 

 koji su zbog zemljotresa dobili privremeni premeštaj tu.

 Problemi jednog naselja, veoma verodostojno prikazivani, u nekim

 situacijama i postupcima određenih likova je bilo suviše providno

 odrađeno, čak i prenaivno.

 Kraj ove sezone, sasvim fino odrađen (mislila sam da će dvoje

 njih da preminu iz različitih porodica, ali dobro je, ostali živi),

 par mlađih glumaca došlo do izražaja (u slučaju naših serija,

 mlađi glumci imaju veću minutažu, jače replike i glavne uloge),

 a i glumci preko 60+ su imali jako dobre replike (mislim

 na Ljubicu Jović Capak-Olga i Žarko Savić-Baltazar)

 Ocena 8

 Da li ću gledati drugu sezonu?

 Hoću. Druga sezona bi trebala biti direktnija povodom prikazivanja

 određenih društvenih problema, oštrija u kritici pojedinaca/

 grupa koji kroz nedela žele razoriti zajednicu.

 Scene ozbiljnih i teških scena bi trebalo uraditi bez prenaivnosti

 ili prevelike sirovosti.

Avanture/ispovesti špijuna Relje

 

 Ovo je nastavak knjige ,Bio sam Titov špijun'.

                                                  

  Reljini (šifrovano ime autora) špijunski zadaci u ovoj knjizi su

 kompleksniji bili od onih Džejms Bondovskih i neke od njih bih već

 mogla zamisliti da budu ekranizovani (tipa saradnje sa italijanskom

 mafijom, spasavanje ćerke bogataša i to ne bilo kog).

 

 Najmanje zanimljiviji delovi su po mom mišljenju bile njegovi

 poslovno privatni odnosi sa ženama (jedva sam poverovala da je

 neko vreme imao svoju porodicu i ne brinite se, oni su dobro).

 Kapiram da je tim pričama hteo privući pažnju određenoj muškoj

 populaciji (uspeo je u tome), u suštini su njegove rečenice veoma

 precizne, jasne, iskrene i mislim da je u dovoljnoj i pravoj meri

 rekao ispovesti o svojim nekadašnjim poslovima.

 Sasvim je pošteno što nije hteo da iznese osnovne biografske 

 podatke i sigurno su razlozi opravdani.

 Ocena 9 

Nije morao biti njen kraj

 

 Tuce svilenih čarapa (osam jednočinki u jednoj predstavi)

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/osam-jednocinki-pretvorene-u-predstavu.html.

 Tako je moralo biti je drama Branislava Nušića koja imala premijeru

 16.novembra 1900. godine u beogradskom Narodnom pozorištu.

 U verziji Jugoslovenskog dramskog pozorišta je imala premijeru

 6. juna 2007. godine na Velikoj sceni ,Ljuba Tadić' i deset godina 

 kasnije, napravljena je televizijska verzija koju režirao Miško

 Milojević (reditelj predstave je Egon Savin).

                                                 

  Jelina mlađa sestra je pred udajom i kako pronaći miraz? Muž 

 se debelo novčano zadužio i na Jeli je sve to da reši...

 Anita Mančić (Jela), odličan odabir za ulogu žene nušićevske i

 realistične tragičarke koja bila opterećena da porodične probleme

 rešava potpuno sama, bez da oni pomognu ili oni svoje probleme 

 reše. Nije morao biti njen kraj, najpotresnije su poslednje scene 

 kad Jela dramatično odlučila da je više nema.

 Nebojša Dugalić (muž Đorđe), takođe odličan i njegov lik pokušao

 biti u ravni sa Jelom tokom celom braka (videćete da mu nije u 

 potpunosti bila uzvraćena ljubav sa njene strane u kasnijim 

 činovima).

 Predrag Ejdus (Jakov, Jelin i Stankin otac), Branka Petrić (Marija

 Jelina i Stankina majka) i Jelena Petrović (Stanka) spolja delovala

 sjajna i blistava porodica, dok iznutra jadni na svoje načine.

 Vojin Ćetković (Ljubomir Nestorović, nekadašnja Jelina ljubav),

 solidna gluma, Mihailu Miši Janketiću (Đorđev stric Obrad) bio

 slabašni i slomljen glas (bolovao je neko vreme), dok sa druge 

 strane sam sigurna da je najbolje moguće odradio ovu ulogu.

 Jelena Angelovski (služavka Sofija) me oduševila i godinama se

 bavi filmskom produkcijom (ređe glumom).

 Tako je moralo biti zaslužuje reobnove i opširniju diskusiju i pitanje

 jeste da li bi mogla istoimena Nušićeva drama (na žalost, spada 

 među nevidljiv njegov opus) mogla prilagoditi za ovaj vek? Moj

 odgovor je potvrdan.

 Ocena 10

Denovi dnevnici u vidu spiskova

 

 Metju Diks je američki pisac, kolumnista, dramaturg, učitelj i bloger,

 detaljnije https://matthewdicks.com/.

                                              

 Den vodi svoj dnevnik kao sastavljač spiskova, ima nisko

 samopouzdanje i želi da bude posebno neko i nešto...

 Stil pisanja u vidu dnevnika spiskova u savremenoj književnosti

 me u potpunosti oduševio i poglavlja imaju dovoljnu, jasnu dužinu.

 Den na početku bio osoba sa niskim samopouzdanjem, previše

 zavideo životima drugih ljudi misleći da mnogo bolje žive od

 njega i u potaji bolelo što Džil se nekad priseća svog prvog muža i

 imao osećaj da živi u senci tog čoveka.

 Njegova rešenja da se poboljša novčana slika u njihovoj zajednici

 su bila takođe u vidu spiskova (smehotres i pomisao odakle ti 

 ta ideja), sa njegovim spiskovima može skoro svaka osoba da se

 poveže u svakodnevnici.

 Tek na poslednjim stranicama knjige, možete saznati ta 

 dvadeset jedna istina o ljubavi, ovo

 delo zaslužuje ekranizaciju od 6 ili 8 epizoda.

 Ocena 10

Kocka drugi put nije bila bačena u korist...

 

 Slučaj ,Ilijino posrnuće' i epilog

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/10/posrnuce-mladog-zemljoradnika.html.

                                       

 4.epizoda, slučaj ,Kocka je bačena'

 https://domaceserije.net/gledaj-online/branilac-sezona-2-epizoda-4-gledaj-seriju-online.

 Dragutin Garić i Simo Lutovac su počinili zločin, a Veljko Guberina

 već jednom branio Garića za nelegalno kockanje veoma davno.

 Da li će Guberina i drugi put braniti Garića?

 5. epizoda i epilog slučaja ,Kocka je bačena'

 https://domaceserije.net/gledaj-online/branilac-sezona-2-epizoda-5-gledaj-seriju-online.

 Guberina doživeo saobraćajnu nesreću gde se dugo oporavljao,

 suđenje Dragutinu i Simu bilo ponovljeno i da li će ipak njih

 dvojica zadobiti smrtnu kaznu?

 Marko Grabež (Dragutin) i Boris Šavija (Simo, poznatiji kao

 inspektor Obrad u seriji ,Klan' i advokat Đurić u seriji

 ,Meso') na visokom nivou

 odglumili uloge ličnosti koje nisu morale počiniti zločine i više mi

 bilo žao Dragutina (obratite pažnju na završnu scenu kad se

 Dragutin obraća sudu), pošto Simo bio ličnost koja se nije pokajala

 na zajednički zločin i namerno nagovarao Dragutina na sve

 to (on je ubio taksistu, a lažno optužio Dragutina).

 Nenadu Jezdiću i dalje za desetku uloga Veljka Guberina i to mu

 je jedna od najboljih tv uloga.

 Pravi epilog slučaja

 S.L bio streljan dan ranije od D.G (prava imena optuženih

 su promenjena, kao u prethodnim epizodama i sezoni), poslednja

 smrtna kazna je načinjenja baš nad D.G-om.

 Veljko Guberina dobio na poklon prsten D.G-a koji ga nosio do

 kraja svog života, bio ogorčen na ceo državni aparat povodom

 ovog slučaja i u stvarnom životu, njih dvojica jesu bili prijatelji.

 Ocena 10  

 

 

Leptiri su slobodni (filmska verzija)

 

 Sjajna naša pozorišna verzija Ateljea 212

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/dzon-i-dzil-pozorisna-predstava.html.

 Filmska verzija ,Leptiri su slobodni' je snimljena 1972, dobila Zlatnog

 globusa (Nova glumačka nada- Edvard Albert) i Oskara (Najbolja

 ženska sporedna uloga- Ejlin Hekart). 

 Film (ima sa prevodom na sajtu ,Filmovizija', ali treba da se 

 registrujete) https://bflix.gg/watch-movie/watch-butterflies-are-free-65752.5499244.

  

 Edvard Albert (Don), izražajno smislena i odlična gluma osobe koja

 ne vidi i autorska pesma tu je bolja nego u predstavi.

 Goldi Hon (Džil) bila baš simpatična, šarmatna i stajala joj uloga,

 Ejlin Hekart (gospođa Bejker, Donova mama), briljatna.

  Radnja u filmskoj verziji se dešava u San Francisku, po mom

 mišljenju bila super scena kad su Don i Džil bili u radnji.

 Svo troje su trebali dobiti Oskara po mom mišljenju i ukoliko vam

 se gleda filmsko delo iz perioda sedamdesetih, a da je socijalno

 angažovan i u ruhu drame/komedije, ,Leptiri su slobodni' će biti

 prava stvar.

 Ocena 10

                                 Top 5 činjenica

 1. Ingrid Bergman, Olivia de Havilend i Anđela Lansburi su bile

 razmatrane za ulogu gospođe Bejker. Hekartova bila odličan

 izbor za ovu ulogu (njoj donela Oskara za najbolju sporednu žensku

 ulogu).

 2. Ejlin Hekart i Goldi Hon su ponovo glumile zajedno, u filmu

 ,Klub prvih žena' (Hekart je glumela majku jednog od prijatelja Honove).

 3. Prva velika i glavna uloga Edvarda Alberta.

 4. U stvarnosti, Goldi Hon imala 26 (njen filmski lik imao 19).

 5. Kade van kupatila su bile uobičajne u starim američkim 

 stanovima i u ovom filmu se kada nalazi ispod kuhinskog stola.