Leonard Gerš (1922-2002) je bio američki dramaturg, scenarista i
tekstopisac. Premijera njegove komedije za pozorište ,Leptiri su
slobodni' (kod nas se tako zove, samo uz dodatak sa imenima dva
glavna lika) bila 21.oktobra 1969. u brodvejskom pozorištu
,But teatar' i 1972. je snimljena filmska verzija.
Delo je zasnovano po životu Harolda Krentsa (1944/45-1987)
koji bio slep advokat, autor i aktivista.
Naša pozorišna verzija imala premijeru 20.februara 1999. u delu
Teatar u podrumu', imala
45 izvođenja i poslednje izvođenje bilo 15.februara 2003.
Reditelj Nenad Gvozdenović, na ovom postu je tv verzija iz 2002.
koju režirao Miško Milojević. Igrala se neko vreme u Zvezdara
teatru.
Džon je slepi momak, odlučan da živi sam i bez majčinog
preteranog nadzora. U njegov stan ulazi devojka Džil, potpuno
opuštena, slobodna i bez predrasuda. Ubrzo, njih dvoje se zbližili...
Danijel Sič, odličan u naslovnoj ulozi i zaslužuje da šira publika
zna za njegovo umeće i veštinu. Na početku, Katarina Erić (Džil)
bila odbojna zbog glasa i pokreta i kasnije mi se dopala njena
gluma.
Tanja Bošković (gospođa Bejker, Džonova mama), jaka i odlična
gluma majke koja na žalost bila nesigurna i sumnjala u sinovljevu
samostalnost i razgovor sa Džil joj dobro otvorio oči.
Nenad Gvozdenović (reditelj pozorišne verzije, a ovde glumi
reditelja Ralfa Ostina), upečatljiva epizodna uloga groznih
reditelja kojih ima u stvarnom životu.
Scene koje su me dirnule jesu poslednje sa Džonom i njegovom
mamom i završna u celoj predstavi. Simpatično me nasmejao deo
sa jabukom i lično, volela bih da postoji verzija sa pravim, slepim
čovekom i oni zaslužuju šansu da ih zna pozorišna i šira publika.
Ocena 10
Нема коментара:
Постави коментар