Dve mlade žrtve, a privatni život...

 

  Džonatan Kelerman je američki pisac poznat po triler i misterija

 delima, kao i po serijalu knjiga o dečijem psihijatru Aleksu Delaveru.

  Ovde će biti priča o 15. knjizi sa ovog serijala.

                                                

 Aleks Delaver je lečio tinejdžerku Loren koja je tragično nastradala

 i zajedno sa kolegom policajcem Majlom traže ubicu, dok se

 Aleksov privatni život urušava, zbog rešavanja ovog i još jednog

 slučaja koji su povezani na jeziv način...

 Da su baš direktno stavili oba pojma umesto ove devojke sa

 krvavo crvenom pozadinom, sigurno ne bi ljudi čitali ovo delo.

  Lorenin život pre stradanja mi bio pretužan i užasan istovremeno,

 više uradio u otkrivanju ubice Aleks, nego Majlo koji je policajac.

  Previše likova mi bilo, zapetljano u trenucima kada nije trebalo i

 privatan život glavnog junaka se opravdano negativno urušavao i

 dobro Robin (njegova devojka) stoički podnela taj Aleksov

 negativan period, tokom rešavanja oba slučaja.

  Ocena 6

Svi je izneverili i šta će na kraju ona uraditi?

 

 Njene sjajne kratke priče https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/dvanaest-pokretnih-irskih-slika.html.

 Književnica je preminula pre dve godine, a ovo delo sa posta je

 zasnovano po istinitoj priči.

                                          

 Meri je četrnaestogodišnja tinejdžerka koja doživela silovanje od

 strane svog oca i ostala trudna.

 

 Lokalna zajednica je u potpunosti protiv abortusa, otac svesno

 negirao taj odvratni zločin i svi su izneverili ovu tinejdžerku.

  Šta će na kraju ona uraditi?

   Njena lokalna odnosno seoska zajednica u kojoj je ona odrastala

 mi bila ekstremno licemerna i odvratna i sve do jednog sam ih

 zamrzela.

  Teško mi bilo zbog same Meri, što se osećala krivom, odbačenom

 i veoma loše nakon tog bolnog i traumatičnog događaja, za koji

 je jedini krivac smrad od oca.

  Van svog groznog komšiluka i okoline, Meri opravdano pobegla u

 Englesku zarad izvršenja abortusa, ali ne biva ništa od toga i vratila 

 se u tu odvratnu osuđujuću okolinu.

  Malobrojni su bili na njenoj strani (neću vam otkriti ko su te

 osobe u pitanju) i neka se njen ološ otac obesio (to sam morala

 da napišem, pošto je zaslužio da umre)!

 Abortus u Irskoj bio ilegalan sve do 2018. (radnja knjige se

 dešava sredinom devedesetih prošlog veka) i bio najstrožiji po

 tom pitanju (ni u slučaju incesta, silovanja ili loše razvijenog ploda,

 Irkinje nisu mogle to učiniti).

  Ova knjiga je teška, O'Brajenova na odličan način osuđivala te

 jadne i zadrte zajednice/komšiluke po pitanju ove teme. Meri morala

 naglo da odraste i dobro je što uspela imati srećan kraj.

 Ocena 10

  

  

Četiri pogleda na...

 

 Ernan Dijaz je američki pisac koji je rođen u Argentini, neko vreme

 živeo u Švedskoj i kasnije se trajno nastanio u Americi.

 Za roman sa ovog posta je dobio Pulicerovu nagradu za najbolje

 fiktivno delo u 2023. i postojala priča za ekranizaciju ovog dela.

                                            

 Sva četiri odeljka su potpuna fikcija (roman ,Veze', nepotpuna

 autobiografija ,Moj život', kompletni memoar ,Sećanje na jedne

 memoare' i dnevnike ,Fjučersi') i od ovih četiri, najmanje mi legao 

 prvi odeljak.

 Više bi mi legao taj odeljak da je bio opisan u prvom licu, bračni

 odnos između američkog finansijera Bendžamina Raska i mlade

 Helen nije bio sa istinskom ljubavlju, već isključivo sa međusobnim

 poštovanjem.

 Drugi odeljak je o Endruu Bevelu koji dosta veličao sebe u prvom

 delu svoje nepotpune autobiografije, a njegov odnos sa Mildred

 imao ozbiljne oscilacije pred sam kraj njenog života.

  U trećem odeljku, Ida Partenza na veoma neobične načine postala

 pisac iz senke za Endrua i ona sa razlogom se ozbiljno pitala da li

 joj taj posao zaista trebao (on zatražio da se dobar deo te lične

 priče zafabrikuje i u jednom periodu Ida bila u stalnom strahu).

 Kraj tog odeljka mi ispao zanimljiv i Ida uspela na taj način otkriti

 ko je u stvari bila Mildred kao ličnost.

  Četvrti i poslednji odeljak je prava slika o Mildred i ona je mnogo

 složenija i obimnija, nego što je Endru govorio Idi o svojoj 

 pokojnoj supruzi. Za Mildred, njen odnos sa suprugom bio sa

 dosta poštovanja, ali počeo ozbiljno da puca nakon kraha berze

 u 1929.

 Ovde se spominju finansijske stvari, pogotovo krah berze 1929.

 (radnja ove knjige se odvija u prošlom veku), a Dijaz uradio odličan

 posao što tu temu nije napisao na suvoparni i dosadni način.

 Verujem da bi televizijska verzija bila odlična i za to sam da se

 ekranizuje (između 4 i 6 epizoda serije).

 Ocena 10                            

Ubica ostavlja ovaj cvet...

 

 Ibon Martin se zapravo bavio pisanjem putopisa i završio novinarstvo.

 Ovo delo bilo hit u njegovoj domovini Španiji, Instagram

 https://www.instagram.com/ibonmartinescritor/.

 Isto je prva knjiga serijala ,Ane Sestero'.

                                              

 U jednom baskijskom gradiću, ubica ostavljao crvenu lale pored

 tela žrtve. 

  Ane Sestero dolazi tu da komanduje specijalnom jedinicom i

 zajedno sa ostalim saborcima uhvati tog ubicu, sa perfidnim

 umom...

  Ane ima jaku impulsivnu stranu koju u par navrata koristila kad

 ne treba (laknulo mi što nije dobila otkaz, prilikom jednog 

 ispitivanja), a sa druge strane je veoma srčana, odana saborcima sa

 te specijalne jedinice kojima bila šefica i sviđa mi se njen hobi

 (tiče se muzike).

 

 Od tih kolega, prvi lik koji mi se dopao je Hulija (njih dve su imale

 sestrinsko kolegijalni odnos), žena koja sticajem okolnosti otkrila

 svoje poreklo i mesto gde se rodila i razumela sam zašto u jednom

 trenutku htela da se povuče sa slučaja.

 Drugi lik je Raul, koji Ane prihvatio sasvim normalno i upoznali se

 na potpuno drugom mestu (on ima još jedno zanimanje, ne

 samo kao policajac).

  Ane se bori da održi ravnotežu između privatnog i teškog haosa i

 pritiska da bude konačno otkriven ubica sa lalama, baskijski 

 predeli opisani ovde su prekrasni i živopisni.

  

  Svidela mi se kritika na račun sestara koje su živele na starom

 manastiru (godinama su činile zločine, a ubica i jedna osoba od

 Anenih saboraca ima veze sa tim manastirom), u slučaju kraja,

 donekle bio očekivan.

 Mala zamerka (i to jedina), jeste što uvod u sam slučaj+početak

 istrage bio prespor za moj ukus.

  Ocena 9

  

 

Planeta ovog reditelja je bila...

 

  Monografija o Dinku Tucakoviću

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/08/dinko-monografija.html.

 Delo sa ovog posta je druga iz edicije ,Festovih 50' (prva je o

 reditelju, gde sam priložila link).

 Za ovu monografiju je bila autorka Ana Đurković, majstorica 

 filmske i televizijske montaže (radila je na RTS-, pa na 3K i

 ponovo na RTS-u).

 Doktorirala je 2016. godine na odseku za Teoriju dramskih

 umetnosti, medija i kulture na FDU i Dejan Đurković bio njen otac.

                                        

 

Dejan Đurković (1939-2003) je bio osoba sa više umetničkih

 zanimanja i jedno od njih bilo scenarista i reditelj.

                                            

 Mnogo je zanimljiva priča zašto on ima asteroid (njegov tata

 Petar Pero Đurković bio astronom, a prijatelj njegovog tate 

 Fernan Rigo otkrio taj asteroid) i biće lepše da sami detaljnije o

 

 tome pročitate u ovoj monografiji.

                                                   

 On je kumovao nazivu FEST i ove fotografije su sa dana kada je

 taj festival bio posebnog, svetskog kalibra.

                                            

                                                 

 Isečci iz emisije ,Embargo', gde bio gost Momi Kaporu i pričali o

 njegovom kratkometražnom dokumentarnom filmu ,Za i protiv za'

                                                 

 Prvi deo filmskog omnibusa ,Grad' ,Veza' 

 scenario), reditelj Kokan Rakonjac. U monografiji se nalaze stavovi

 samog Đurkovića o svemu tome.

                                               

Drugi deo filmskog omnibusa ,Grad' ,Srce', reditelj Marko Babac.

                                                   

 Treći i poslednji deo filmskog omnibusa ,Grad' ,Obruč'. reditelj

 Živojin Pavlović.

 Volela bih da jednog dana vidim taj omnibus i veoma je žalosno

 što isti u to vreme (1963.) bio veoma žigosan, oštro iskritikovan i

 ispljuvan (u monografiji su zapisnici sa tog bespotrebnog suđenja,

 održanom u Sarajevu).

                                              

 Emisija ,Reč po reč' gde je bio voditelj i sedamdesetih godina

 prošlog veka ta emisija bila popularna u Jugoslaviji.

                                           

 Njegova agencija Spectra (Spektra) se bavila svetom marketinga,

 reklama i dizajna. Poslovanje je trajalo od 1982. pa sve do 

 devedesetih.

                                                  

  Prva slika, u doba mladosti. Druga sa porodicom i treća sa ćerkom

 Anom, koja je autorka ove monografije.

  Planeta ovog reditelja je bila šarenolika, ispred vremena u 

 određenim stvarima na polju filma, hrabra i jedinstvena. Žao mi što

 mu se jedna od želja nije ostvarila, a to je da režira dugometražni,

 igrani film.

                                              

 Ocena 10

Nastajanje filma i iza scene istog

 

 Dejvid Robinson je engleski filmski kritičar i zvanični biograf

 Čarlsa/Čarlija Čaplina.

                                             

 Ova monografija/biografija je posvećena nastajanju filma

 ,Svetlost pozornice', koji je zasnovan po istoimenom Čaplinovom

 romanu.

                                             

                                             

 Čaplin je na ovoj slici četvrti sa leva dole i našminkan (u ovom

 

 filmu je glumio umetnika koji je bio nekadašnji pozorišni klovan i

 slika je načinjena poslednjeg dana snimanja).

                                              

 Kler Blum u filmu glumila mladu plesačicu Terezu/Teri (ona je

 još uvek živa i ima 95 godina).

                                              

 Melisa Hejden (1923-2006) je bila kanadska balerina u Njujorškom

 baletu i radila u ovom filmu sve baletske scene.

                                                  

 Za lik gospodina Postanta u filmu su bile dve inspiracije iz stvarnog

 života. Čarls Morton (slika levo), otac varijetea (zabavno

 pozorište) i Ejč Džej Hičens, upravnik Empajer pozorišta.

                                               

                                              

 Terezinog doktora i starog baletana je glumio mlađi Čaplinov

 polubrat Viler Drajden.

 Oduševio me način Robinsonovog pisanja ove izuzetne priče o

 nastajanju filma i iza scene istog, a sam Čaplin bio veoma ponosan

 na isti.

 Film je bio iz 1952, ali dvadeset godina kasnije (to mi bio

 neverovatan podatak) je dobio Oskara (to je bio jedini Čaplinov 

 Oskar).

                                                  

  Porodica Čaplin čestitala Robinsonu Novu Godinu.

 Ocena 10

 

Očekivala sam više od ove filmske monografije

 

  Dobro je što ovaj festival još uvek postoji, a monografija obuhvata

 poseban jubilej koji bio u periodu 1994-2014.

 Sajt https://faf.rs/.

                                             

 Naslov ove jubilejske filmske monografije mi se mnogo dopao,

 ali me razočaralo kako su poglavlja na srpskom i engleskom

 potpuno razbacana i bez jasnog reda. Monografija je crno, bele, sive

 i te indigo plave boje, što mi delovalo mnogo sumorno i depresivno.

                                    

                                                

 Lepše bi bilo da cela monografija bila isključivo crno bela ili u boji.

                                                

 Jedno od iskustava učesnika iza scene na ovom festivalu.

                                              

 Obuhvaćeni su najveći domaći, regionalni i inostrani autori i jedna

 od retkih kulturnih manifestacija koja nazvala nagradu po velikom

 reditelju Aleksandru Saši Petroviću (1929-1994).

 Ocena 6