Original ,Roki' sjajan!

 

 Ja sam Roki (sjajan biografski film  o stvaranju filma ,Roki')

 https://kulturiska.blogspot.com/2026/10/ovaj-film-o-stvaranju-kultnog-filma-pun.html.

 Film sa ovog linka koji sam gledala na ovogodišnjem Festu me

 jako inspirisao da počnem krenuti sa gledanjem ove čuvene franšize.

 Prvi film iz 1976. godine napravio ozbiljan bum širom sveta, dobitnik

 tri Oskara (najbolji reditelj, slika i montaža) i možete ga gledati

 na ovom linku https://videoteka.info/movies/rocky/.

                                               

 Roki Balboa je filadelfijski siromašni amaterski bokser i 

 uterivač dugova koji neočekivano dobio priliku da se bori protiv

 svetskog prvaka u teškoj kategoriji...

 Silvester Stalone u naslovnoj ulozi pokazao da ipak ume glumiti

 (pre tog filma, Silvester glumio u bednim sporednim/epizodnim 

 ulogama i nisu ga filmadžije ozbiljno shvatali) kvalitetno i sa

 pravim emocijama. Ozbiljno mi impresivno što scenario napisao

 za samo tri i po dana i velika šteta što nije dobio Oskara za najbolju

 glavnu mušku ulogu+za scenario!

                                                 

 Karl Veders kao Apolo Krid nije tipično jednodimenzionalni dosadni

 ,negativac' (zapravo Apolo svesno odabrao da mu Roki bude 

 rival) i njegov lik je inteligentna parodija na određene sportiste koji

 su predugo mislili da će biti večito nepobedivi i olako podcenjuju

 slabije od sebe. Koreografije i borilačke scene između njih dvojice su

 bile odlične!

                                                   

  

                                                  

 Rokijev trener Majkl Miki Goldmil (Berdžes Meredit) hteo 

 zaštiti Rokija od određenih stvari i Miki pripada staroj školi

 bokserskih trenera. Najbolji mi bio u sceni kada je bio u Rokijevom

 stanu i ta scena spada među kultne u ovom filmu. Berdžes bio 

 nominovan za Oskara (najbolja muška sporedna uloga) i trebao ga

 dobiti.

                                                

 Talija Šajer (Polijeva sestra i Rokijeva ljubav Edrijan) zapravo nije 

 bila prvi izbor za ovu ulogu i 

 ispalo odlično što je dobila ulogu žene koja doživela veliki procvat

 kao ličnost, ujedno se izboriti za sebe. Trebala je i ona dobiti Oskara za najbolju glavnu žensku

 ulogu!

                                                

 Na početku ovog filma, nikako nisam volela Polija (Bert Jang), 

 

 pošto mi bio katastrofa/toksičan rođeni Edrijanin brat i Rokijev

 prijatelj alkoholičar, a zapravo je njegovom liku trebala ozbiljna

 pomoć i bilo mi ga žao. Bert bio nominovan za Oskara (najbolja 

 muška sporedna uloga) i zanimljivo što on u stvarnosti bio 

 profesionalni bokser.

  Sam film govorio ljudskim jezikom o osobi koja u globalu bila

 ubeđena da je bezvredna i ništavna kao ličnost, ali dobio ozbiljnu

 priliku gde može konačno pokazati svoju ljudskost, vrednoću i 

 kvalitet u istom tom globalu.

                                    

 Ljubav je bila jedan od najvećih motivatora za glavnog junaka da

 se pokaže najbolje što može za tu veliku, životnu

 priliku, kao i podrška drugih ljudi koju je konačno

 dobio.

                                  

  Muzika koju je napravio Bil Konti je fantastična,

 (pogotovo za vreme Rokijevih priprema za taj meč 

 i u samoj borbi) ova sportska drama je sjajna, gde

 su svi dali poseban maksimum.

 

                                                 

Ocena 10

                                                  Top 10 činjenica

 1. Silvester i Karl su imali povrede suprotne od njihovih likova

 u finalnoj sceni (Silvester povredio rebra, Karl nos).

                                                  

 2. Scena na klizalištu sa Rokijem i Edrijan (ujedno i njihov

 prvi sastanak) trebala biti sa 300

 statista, ali produkcija nije mogla toliko ljudi da angažuje (radili su

 sa budžetom od tadašnjih milion dolara). Ta scena ne bi bila tako

 posebna sa statistima.

                                                

 3. Dve scene gde Roki trčao na stepenicama Filadelfijskog muzeja

 umetnosti (prvi put bezuspešno, drugi put trijumfalno) su bile 

 snimljene u razmaku od dva i po sata (prva rano ujutru, druga 

 kasnije).

                                                

 4. Talija Šajer nije bila prvi izbor za ovu ulogu. U trci za ulogu

 Edrijen su bile: Keri Snudgres (prvobitno odabrana, ali

 zbog novčanog spora nije htela biti u filmu), Suzan Sarandon (previše 

 lepa za tu ulogu po mišljenju producenata) i Šer (preskupa za angažman) Čak su

 razmatrali i Bet Midler za ovu ulogu (ona nije angažovana, pošto

 joj činilo da ne bi mogla odglumiti taj lik, ujedno bila angažovana na

 Brodveju u to vreme). Ispala je prava stvar što su Taliju angažovali za ovu 

 ulogu, a evo i tog članka https://screenrant.com/rocky-movie-adrian-actresses-considered/.

                                             

 5. Berdžes Meredit dobio ulogu Mikija, pošto ostali glumci za tu

 ulogu nisu hteli da čitaju sa Silvesterom.

                                              

 6. Rokijevo pravo ime je u stvari Robert Balboa.

 7. Film bio snimljen za 28 dana.

  8. Kada je Bil Konti (autor muzike) odsvirao čuvenu pesmu 

 ,Treba da letim sada' za reditelja Džona G. Avildsena, on nije imao

 tada naslov i Džon kumovao tom naslovu.

 9. Džon G. Avildsen zapravo pre ovog filma nije gledao bokserski

 meč, niti gledao filmove o boksu. Prvobitno, nije ni hteo da režira

 ovaj film, ali ga producentski duo Vinkler/Čartof

 uspeo nagovoriti na to.

                                    

 10. Jedini film iz franšize koji nema borilačke 

 scene u usporenom snimku.

                                        

Autofikcionalni prikaz ove književnice

 

  Jedna žena https://kulturiska.blogspot.com/2024/10/ta-jedna-zena-je-bila.html.

 Po ovom delu je ove godine bio film u Kanu (bio nominovan za

 najboljeg reditelja u vidu Džudit Godrež).

                                              

 Autorka ovog dela je govorila o godini 1958. gde radila na letnjem

 kampu i njeno prvo seksualno iskustvo bilo stravično.

  Uspela sam pri sredini knjige kada je pisala o sebi na fiktivni, kad 

  na istinit način.

 Većina kolega sa tog kampa su nju potcenjivali kao osobu (poticala

 iz radničke porodice, bez većeg životnog iskustva i veoma zatvorena

 osoba) i moj stav o tim osobama jeste da su bili žalosni karakteri.

  Razumem je zašto nije želela na neki način govoriti o tome

 godinama i bilo veoma bolno što dugo bila u depresiji i imala

 poremećaj ishrane.

 Ovo delo bi bilo bolje u čisto autobiografskom ruhu, u nekim 

 delovima mi njen lik u trećem licu bio suviše hladan i nedostupan.

 Jedna žena mi za nijansu bolja od ove.

 Ocena 7.5

 

Portugalska zbirka pripovetki

 

 Elija Koreja je portugalska književnica koja završila romansku

 filologiju. Piše poeziju i prozu, predaje i prevodi.

                                            

 Zbirka pripovetki gde su glavni likovi u većem delu žene, sa 

 dubokim tragedijama, bezizlaznosti iz teških i sumornih situacija.

  Neke od tih žena su imale svoje ja, ali vremenom ili naglo to

 bivalo ugušeno/ugašeno.

  Favoriti u ovom delu su: Haljina (o dvema ženama koji ovaj

 komad odeće označavao više od same odeće), Seroda (nju posvetila

 svom prijatelju književniku Mariju Klaudiu i radi se o čoveku koji

 saslušao životnu priču jedne meštanke), Elder i Đame (Grkinja 

 Aleksandra odlazi u Portugaliju radi jedne lične potrage i upoznaje

 taj dvojac), Nadohvat ruke (muškarčev susret sa Smrću na svedeno

 magijsko realistični način).

 Koreja ovde spojila tragiku, magijski realizam, poeziju. Bilo mi

 zanimljivo iskustvo čitanje dela od portugalske književnice (utisak

 o jednom delu Žozefa Saramaga https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/velike-uspomene-zs-a.html). 

  Ocena 7.5

Ovaj film o stvaranju kultnog filma, pun pogodak!

 

 Prvi Festovski film u ovoj godini https://kulturiska.blogspot.com/2026/10/hoce-li-ha-can-ponovo-zaplesati.html.

 Drugi Festovski film sam gledala u Ada molu i za isti je najava

 bila fantastična.

  Ja sam Roki je biografsko igrani film o

 stvaranju filma ,Roki' koji na dva filmska festivala

 dobio nagradu i bio jako zapažen na Torontskom filmskom festivalu,

 gde je dobio drugu nagradu.

 Režirao ga Piter Fareli koji režirao komedije sa kraja devedesetih sa

 svojim bratom Bobijem (,Svi su ludi za Meri', ,Glup i gluplji' su 

 samo neki od filmova).

                                              

                                              

 Entoni Ipolito kao Silvester Stalone je bio fantastičan.

 Imao veoma ozbiljan izazov i to glumivši jednog od najvećih

 glumaca akcionih filmova svih vremena. Za tu ulogu morao da se

 ugoji 20 kg, uči boks i ako ne bude bio nominovan za Oskara u

 kategoriji najbolja glavna muška uloga, biće baš bezveze!

                                                

 Ana Sofija Rob (Saša Zak, prva Silvesterova žena) odlična i njen

 lik bio veliki motivator, pozitivni kritičar i jedna od retkih osoba 

 koja verovala da on uspeti u realizaciji Roki priče. Ona je bila

 scenska fotografkinja za prvog Rokija, dok Ana i Entoni u 

 zajedničkim scenama su bili odlični.

                                                    

 Stefan Džejms (Karl Veders) upečatljivo i uverljivo odglumio

 Karla koji prvobitno nije gotivio Silvestera, ali su posle obojica

 bili super prilikom stvaranja Rokija. Vizuelno jako podseća na 

 Karla i skinuo u potpunosti njegove ekspresije lica. 

                                              

 Pi Džej Burn i Tobi Kebel kao producenti Rokija Irvin Vinkler i

 Robert Čartof su takođe bili pun pogodak i posebno smešne scene

 su bile njihovi pokušaji da Silvestera nagovore za prodaju scenarija

 za pare+Rokija glumi neko drugi (hvala ti se što nije Silvester 

 pristao na njihove ponude).

 Ipak, dvojac Vinkler/Čartof rešio dati sve od sebe i ne izneveriti 

 Silvestera u realizaciji njegovog scenarija u film (ipak su ispali

 face na kraju).

 Pohvalila bih i Džej Duplasa (on je iza Entonija) koji odglumio 

 reditelja Rokija Džona G. Avildsena. Sam Avildsen i Silvester su

 imali vijugav odnos od starta i posle imali super profesionalni 

 odnos.

                                                   

 Kiki Seto (Talija Šir), simpatično izvela svoju ulogu i super kod nje

 što je kontaktirala samu Taliju, radi smernica za ovu ulogu.

                                                                 

  Posebno je sjajno što ovaj film uverljivo i moćno prikazao

 stvaranje ovog kultnog filma, uspone i padove tog stvaranja i 

 odlično bilo što originalni Roki dobio tri Oskara (po mom 

 mišljenju, trebao dobiti svih 10 Oskara).

 

                                                 

 Volela bih da ,Ja sam Roki' dobije barem tri ili četiri Oskara. Biću

 debelo razočarana ukoliko ne dobije makar nominaciju u nekoj

 od kategorija (prvenstveno za najbolju mušku ulogu, režiju i

 fotografiju)!

 U bioskopima širom sveta će biti od novembra, a kod nas će sigurno

 biti gledan, cenjen i obožavan (to istinski želim). 

                                          

  Ocena 10

Hoće li Ha-Čan ponovo zaplesati?

 

 Crni čaj (Festovski film iz 2024.)

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/02/napitak-koji-sjedinio.html.

 Zapleši Ha-Čan je američka drama sa elementima komedije

 koja na ovogodišnjem Sandens festivalu dobila nagradu za režiju

 (Džozef Kubota Vladika). Gledala sam ga u bioskopskoj sali

 Ložionice i očekujem da će ista u potpunosti zaživeti za filmske

 projekcije, predavanja i slično.

                                                 

                                                                           

 Ha-Čan sa svojim mužem Luisem dugo plesala latinoameričke i

 balske plesove. Nakon iznenadne smrti svog muža

 Luisa, Ha-Čan se 

 povukla. Nakon devet meseci odsustva u plesnoj

 školi gde je išla, došao novi instruktor Fedir...

                                   

 Rinko Kikuči kao Ha-Čan me u potpunosti

 oduševila u ulozi žene koja nakon duboke tragedije

 pokušava da se vrati u svakodnevni život,  

 pogotovo plesu. Perika koju je ovde nosila 

 delovala jako prirodno na njoj.

                                 

 

 Alehandro Eda (Luis), veoma simpatičan i njegov

 lik se u potpunosti ne završava na samom početku

 (jako je kreativan i zanimljiv način na koji način

 se ponovo pojavljuje u Ha-Čaninim mislima).

                                     

 Alberto Gera (Fedir), veoma uverljiva gluma, jako

 harizmatičan i odličan plesač (kao i njegov kolega

 Alehandro).

                                     

 Jo Jošida (Ha-Čanina sestra Juki, žena u plavom

 džemperu) i Ju (Hiromi, najbolja prijateljica u

 roze džemperu) su bile takođe odlične na svoj

 način. Juki je glas razuma, svedena i jedna od

 najvažnijih uteha za svoju sestru. Hiromi je blago

 otkačena, direktna i u pravi čas trgla Ha-Čan iz 

 apatije.

                                   

 Koreografije su bile briljatne, muzika u pozadini se

 našla u pravim scenama, magijskog realizma je 

 bilo i to taman po mom ukusu.

 Sa krajem filma sam bila veoma zadovoljna i što se

 tiče bioskopskog života kod nas, ne verujem da će

 ga biti u bioskopima (film je originalno specifičan

 i samo bi ga malobrojni cenili).
                                  

  Ocena 10

                                                   

                                                  

Đovanino upoznavanje...

 

 Elena Ferante je zapravo pseudonim književnice koja od 1992.

 planira da ostane tako.

 Po njenim delima su snimljene uspešne serije i filmovi (u ovom 

 slučaju serija koju je producirao Netfliks).

 

                                             

 Đovana je mislila da odrasta u skladnosti, mirnoći i sa divnim,

 iskrenim roditeljima. Bila je uporna da upozna svoju rođenu tetku

 Viktoriju i nakon toga...

  U Đovani se prilikom odvijanja puberteta borile dve strane ličnosti,

 ujedno shvata da odrasli ljudi oko nje su zapravo lažovi. Njena

 unutrašnja borba da se pronađe u tom trenutnom 

 dobu i odrastanje su odlično opisane.

  Njena tetka Viktorija je ipak obojena sivom ličnošću (na početku

 mi se uopšte nije dopadala) i prodrmala Đovanu da uči misliti

 svojom glavom, Đovanino ozbiljnije prosvetljenje se

 desilo na jednom od uobičajnih prostorija/mesto okupljanja.

  Odrasla osoba gde Đovana shvatila da ne bi trebala skrenuti sa puta 

 ispala normalna osoba (nije je iskoristila) i što se tiče kraja ove 

 priče, donekle sam očekivala sa kojim će momkom imati prvo

 seksualno iskustvo.

  Najbolji delovi u knjizi su upoznavanje sa tetkom, prosvetljenje,

 produbljivanje prijateljstva sa budućom suprugom jednog čoveka i

 pomirenje sa Anđelom i Idom (prijateljice, a kasnije polusestre).

   Ocena 8.5 

Benovi nedostaci

 

 Adrijan Tomine je američki crtač grafičkih romana i po ovom 

 grafičkom romanu sa posta je snimljen istoimeni američki film u

 2023.

 Instagram https://www.instagram.com/adriantomine/.

                                              

 Ben Tanaka je upravnik bioskopa kom društvene interakcije sa

 ženama ne idu baš najbolje (iako sve te zbrke koju sam

 sebi učinio imao devojku).

 Tu vezu je upropastio a on sada očajnički traži neku sa kojom će

 biti u vezi, istovremeno se plaši promena bilo koje vrste...

                                                   

 Jedan od razgovora sa nekadašnjom devojkom Miko (ona je 

 pomoćnica organizatora Azijsko američkog filmskog festivala).

                                               

 

Sa najboljom prijateljicom Alis se žali o Mikinoj promeni (zapravo

je u većem delu slučajeva u njemu bio problem).

 

                                               

Jedna od najsmešnijih i veoma istinitih životnih scena (Ben ovde

ispao pravi prijatelj).

                                               

Otum je umetnica/performerka koja privukla Benu pažnju zbog

nesputanosti, spontanosti i mladalačke energije.

                                              

Ben se uzaludno nadao da će Saša biti u ozbiljnijoj vezi sa njim.

Na večeri sa Alis i Meredit (one su obnovile svoje prijateljstvo i

odnos vremenom).

                                                

Poslednja stranica govori o Benovim pravim osećanjima nakon

njegovog boravka u Njujorku.

Sve ovo za njega bila dobra, bolna i važna životna škola. Teme 

 ovog izuzetnog grafičkog romana su sazrevanje, ambicije, 

iste/međurasne veze i/ili odnosi, promene u nama samima i drugim

osobama tokom vremena.

 Ocena 10