Nastajanje filma i iza scene istog

 

 Dejvid Robinson je engleski filmski kritičar i zvanični biograf

 Čarlsa/Čarlija Čaplina.

                                             

 Ova monografija/biografija je posvećena nastajanju filma

 ,Svetlost pozornice', koji je zasnovan po istoimenom Čaplinovom

 romanu.

                                             

                                             

 Čaplin je na ovoj slici četvrti sa leva dole i našminkan (u ovom

 

 filmu je glumio umetnika koji je bio nekadašnji pozorišni klovan i

 slika je načinjena poslednjeg dana snimanja).

                                              

 Kler Blum u filmu glumila mladu plesačicu Terezu/Teri (ona je

 još uvek živa i ima 95 godina).

                                              

 Melisa Hejden (1923-2006) je bila kanadska balerina u Njujorškom

 baletu i radila u ovom filmu sve baletske scene.

                                                  

 Za lik gospodina Postanta u filmu su bile dve inspiracije iz stvarnog

 života. Čarls Morton (slika levo), otac varijetea (zabavno

 pozorište) i Ejč Džej Hičens, upravnik Empajer pozorišta.

                                               

                                              

 Terezinog doktora i starog baletana je glumio mlađi Čaplinov

 polubrat Viler Drajden.

 Oduševio me način Robinsonovog pisanja ove izuzetne priče o

 nastajanju filma i iza scene istog, a sam Čaplin bio veoma ponosan

 na isti.

 Film je bio iz 1952, ali dvadeset godina kasnije (to mi bio

 neverovatan podatak) je dobio Oskara (to je bio jedini Čaplinov 

 Oskar).

                                                  

  Porodica Čaplin čestitala Robinsonu Novu Godinu.

 Ocena 10

 

Očekivala sam više od ove filmske monografije

 

  Dobro je što ovaj festival još uvek postoji, a monografija obuhvata

 poseban jubilej koji bio u periodu 1994-2014.

 Sajt https://faf.rs/.

                                             

 Naslov ove jubilejske filmske monografije mi se mnogo dopao,

 ali me razočaralo kako su poglavlja na srpskom i engleskom

 potpuno razbacana i bez jasnog reda. Monografija je crno, bele, sive

 i te indigo plave boje, što mi delovalo mnogo sumorno i depresivno.

                                    

                                                

 Lepše bi bilo da cela monografija bila isključivo crno bela ili u boji.

                                                

 Jedno od iskustava učesnika iza scene na ovom festivalu.

                                              

 Obuhvaćeni su najveći domaći, regionalni i inostrani autori i jedna

 od retkih kulturnih manifestacija koja nazvala nagradu po velikom

 reditelju Aleksandru Saši Petroviću (1929-1994).

 Ocena 6

                                         

                                         

Povratak slikara rodnom mestu...

 

 U agoniji (pozorišna drama) https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/krajnja-borba-troje-ljudi.html.

 Za delo sa ovog posta od Miroslava Krleže, smatra se da je prvi

 celovit moderni roman u hrvatskoj književnosti.

                                               

 Slikar Filip Latinović se vrati u rodno mesto posle više godina i

 traži kao čovek svoj identitet i u kom delu društvu pripada...

 Povratak je bio veoma tih, on na žalost imao tenzičan odnos sa

 svojom majkom nakon povratka, ženom preopsednutom

 bogataškim stilom života i takvim ljudima (a i pre njegovog

 odlaska u ranim godinama, odnos nije bio dobar).

 Slikarsko umetničke reference i dijalozi na jednom stranom jeziku

 su legli na pravim mestima, rečenice kroz simbolično životne note

 su tu imale posebnu težinu.

 Prebrzo se odvijao odnos između njega i Bobočke, a ne sviđa mi se

 što njen lik jednodimenzionalan, (ipak, ima jedan sićušni deo, gde 

 pokazala svoj altruizam).

 Vladimir Baločanski (nekadašnji advokat) i jedan od Bobočkinih

 ljubavnika, mnogo odvratna osoba.

 Mene potpuno iznenadilo što ovo delo nikada nije bilo pretočeno

 u pozorišnu ili tv dramu, a moj stav je da više preferiram pozorišnu

 dramu ,U agoniji'.

 Kraj ove priče, jezivo odvratan i pretužan.

 Ocena 7.5

Oboje su previše lagali i sebe i drugu stranu

 

 Adel Parks je engleska književnica, a knjiga sa ovog posta je bila

 u užem krugu za fikcijsku knjigu godine u 2020. Britanske

 književne nagrade.

 Sajt+društvene mreže https://www.adeleparks.com/.

                                          

 Dejzi i Sajmon su živeli mirno sa svojom šestogodišnjom kći Mili i

 to trajalo do jedne noći, gde Sajmonovo porok eskalirao i desila

 teška nesreća...

  U prvoj polovini knjige, Sajmon mi bio životni gubitnik u odnosu

 na Dejzi i nervirao me što nikada se nije trgnuo i ostavi taj porok.

 Dejzi nije isto cvećka u toj prvoj polovini, zato što nije trebala

 Sajmonu da zvoca oko određenih stvari pre te teške noći.

 To što su previše lagali sebe i drugu stranu je bio najveći uzročnik

 te nesreće.

 U drugoj polovini knjige koja se odvija tri godine posle te noći,

 Dejzi i Mili su probale da krenu ispočetka i jedan muškarac iz

 Dejzine prošlosti (bogataško elegantna ljigavština)

 pokušao na podmuklo inteligentan način upropastiti njihov odnos,

 da mu se Dejzi sto procentno posveti.

 Sajmon sa druge strane boravio tri godine u zatvoru i prošao kroz

 sito i rešeto (sva sreća što je imao normalnog cimera u vidu Leona).

 U tim delovima, bilo mi žao Sajmona i nakon izlaska iz zatvora,

 promenio se na bolje.

 

 Sporedni likovi su bili ok (supružnici Koni i Luk, Lusi su mi bili

 najupečatljivi, pogotovo Lusi), kraj bio u neku ruku iznenađujući i

 ispalo mi drago što se Dejzi i Sajmon pomirili+ konačno rešili da

 u svom partnersko porodičnom odnosu kažu otvoreno istinu, šta

 god im se bude dešavalo.

 Ocena 9.5

Pukotine dobrostojeće tročlane švedske porodice

 

 Matijas Edvardson je švedski autor trilera i po ovom romanu

 je snimljena mini serija iz 2023.

                                        

 Sveštenik Adam, njegova supruga advokatica Urlika i njihova 

 devetnaestogodišnja kći Stela su živeli mirnim životom.

 Sve dok Stela nije bila optužena za ubistvo i polako počele da

 se šire pukotine ove porodice...

 Pukotine ove porodice se širile sporim, ali ubojitim tokom i 

 svidelo mi se što ova tročlana porodica ima jake sive nijanse

 po pitanju ličnosti, kao i pripovedanje u prvom licu.

 Adam je bio spreman uraditi sve (uz određene rizike) da ćerku

 spase od trajne zatvorske kazne. On ima najviše poglavlja u knjizi,

 u određenim situacijama mi bio opsednut kontrolom slike o samoj

 porodici i popustio sa tim, kada je bio pozvan kao svedok.

 Stela impulsivno i naglo upala u jedan odnos koji je bio ozbiljno

 toksičan, sa roditeljima imala burno dinamičan odnos u sadašnjici

 (u prošlosti, bio još žešći u negativnom smislu, zbog njenog

 ranog spoznavanja svojeglavosti i bunta) i

 prilikom boravka u zatvoru, promenila se naglo kao ličnost.

  Urlike na drugačiji način (pošto je advokatica) bila spremna da

 pomogne kći, ali krije jednu ozbiljnu tajnu u kojoj (naivno) jedan

 član nema pojma (trebala mu reći, to joj ozbiljno zameram).

 Ona bi trebalo da je srećna što ima takvog životnog saputnika u vidu

 Adama, koji je podržao na poslovnom usponu.

 Od sporednih likova, najupečatljivija mi bila Amina (Stelina 

 najbolja prijateljica), na koju su Stelini roditelji gledali kao drugu

 kći i da li će njeno svedočenje spasiti prijateljicu, odgovor saznajte

 u knjizi.

 Pre ove tragedije, osetila sam da se svo troje kao porodica nisu

 poznavali najbolje, odnosno nisu otvoreno pričali o svojim 

 trenutnim osećanjima, traumama (ovo drugo se isključivo odnosi

 na Stelu), željama i emocijama.

 Samo suđenje je bilo odlično opisano, kao i epilog, ovo mi bila 

 

 jedna od jačih knjiga po pitanju psihološko triler žanra i studije

 ličnosti (u ovom slučaju članova porodice).

 Ocena 9.5

   

Pet filmskih eseja o...

 

 Srđan Radaković je novosadski filmski, pozorišni reditelj i reditelj 

 animiranih filmova.

 Deo njegovog opusa https://sduv.org.rs/clanovi/srdjan-radakovic/.

                                           

 Na naslovnoj strani knjige je sam autor kao mali i to mi bilo baš

 simpatično.

 Od pet eseja koji su u ovom delu, najmanje omiljeni mi bio 

 prvi (,Nelinearna naracija u savremenom igranom filmu').

 Sam esej mi bio napisan kao suviše filmsko akademskim jezikom

 i u nekom trenutku pomislila da će preostala četiri poglavlja biti

 u sličnom maniru.

 Sva sreća, pa nije tako ispalo.

 Mnogo su mi bila zanimljiva+najbolja dva eseja (,Počeci 

 kinematografije u Novom Sadu-tragovi o radu

 Vladimira Totovića' i ,Neprofesionalni film u Vojvodini')

 i fascinirana sam bila činjenicom da Novi Sad imao više bioskopa

 u ranijim vremenima, u odnosu na Beograd!

 O Vladimiru Totoviću (1898-1917) bi mogao da se napravi izvrstan 

 dokudrama film u ovom našem vremenu i producira Radio televizija

 Vojvodine (na žalost, mislim da to toga neće nikada doći).

                                            

 Lopov kao detektiv (kratkometražni film iz 1916.), gde bio režiser

 i jedan od glumaca.

 Isto bih volela da se napravi rimejk ovog filma, verujem da bi starije

 generacije takav film rado pogledali.

 Poslednja dva eseja (,Filmofilija Miloša Crnjanskog' i ,Filmofobija

 Leni Rifenštal') su mi bila potpuno ok.

 Ocena 8 

 

Ova naša multižanrovska serija je zapravo...

 

  Zvaćeš se Varvara bila serija od 12 epizoda koja se davala na

 Superstar tv-u.

 Trejler te serije mi bio ozbiljno razbacan+katastrofičan i prvobitno

 je nisam htela gledati zbog toga i kada sam čula ko je

 producent iste (Lazar Ristovski).

 Ipak, jedna starija prijateljica pogledala pre mene prve dve epizode i

 rešila sam dati toj seriji šansu. Odgledala sam svih 12 epizoda,

 a možete ih pronaći na Daylimotion kanalu ,Domaće serije i 

 filmovi'. 

 Trejler https://www.youtube.com/watch?v=Ea89l91B-Z8.

                                                

 

                                              

 Anita Ognjanović kao Milena/Varvara mi iznela veoma jako,

 upečatljivo i odlično ulogu mlade osobe koja doživela užase od strane

 određenog monstruma, kom su svi meštani slepo verovali i

 govorili reči hvale. Utehu pronašla na jednom mestu, gde 

 postepeno vratila svoju unutrašnju snagu, samopouzdanje i neki

 susreti će ozbiljno promeniti život njenog lika.

                                              

 

 Volela bih da uskoro prikažu seriju ,Apsolutnih 100' (inspiracija je

 bila iz istoimenog filma iz 2001.) kod nas (Anita tu igra

 glavnu ulogu). Baš bi bilo sramotno da ona nikada ne bude 

 prikazivana kod i ljudi u inostranstvu koji su gledali seriju na

 festivalima pohvalili njenu glumu (tim ljudima verujem).

                                                 

 Iste pohvale za glumu zaslužuje Una Lučić kao Mina (nju

 sam prvi put gledala na nekom projektu) i Minin lik 

 poticao iz manje porodice koja joj bila sigurna i mirna luka, sve dok 

 i ona nije doživela susret sa monstrumom (od tad joj

 se život okrenuo naglavačke). 

                                                    

  Njen određen postupak mi bio pravi 

 (svi ti zlobnici/ološi zaslužuju takvu kaznu) i njen susret sa

 Milenom/Varvarom će biti veoma ključan i bitan za Minin potpuni

 duševni mir. Žao mi što do tog susreta nije došlo u ranijim 

 epizodama, već u poslednjoj (morala sam taj deo da spojlujem).

                                                 

 Katarina Marković iznela odlično ulogu Sanje, žena koja bukvalno

 sve što čoveku je potrebno, ali na žalost jedna vest će nju samu i

 porodicu u potpunosti rasturiti. Njen lik na silu pokušavao da

 stvori onu ispunjenost i sreću pre te tragične vesti i boli. 

 Jedna od najboljih Katarininih uloga i volela bih da dobije više

 poziva za nove tv projekte.

                                                  

 Čubrila Čupića prvi put gledam u nekoj ulozi (kao što sam

 Unu Lučić sada) i kao Dragan/Isidor mi bio dosta uverljiv i odličan. 

 Sam lik Dragana/Isidora jeste počinio mnoga krivična+ilegalna dela 

 (u  jednom slučaju, nije trebao nasilno

 postupati sa jednom osobom), dok sa druge strane želeo da traži 

 pravu sreću i ispunjenost. 

                                                 

  Njegov susret sa Varvarom ga podstakao

 da dobro preispita sebe kao čoveka i osetio sa njene strane da on 

 ipak ima nešto ljudsko u sebi.

                                                 

 Danica Kotorčević (odavno se ne preziva Ristovski) u ulozi 

 mati Efimije je bila fenomenalna. Njen lik bio ozbiljna, stroga,

 a opet važna figura u Mileninom/Varvarinom životu. Ujedno, jedna

 od njenih najjačih uloga na televiziji u skorije vreme

 (preporučujem vam da pogledate predstavu ,Don Žuan se vraća

 iz rata', gde je glumila sporednu ulogu https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/vratio-se-iz-rata-ne-znajuci.html).

                                                

 Andrija Kuzmanović kao Sanjin suprug Vladimir se trudio da

 nakon one tragične porodične vesti održi porodicu u neku prividnu

 vrstu normalnosti, ali Vladimir ipak nije mogao pobediti svoju

 duboku depresiju, najviše što je izneverio porodicu i sebe na

 određene načine.

                                                   

 Mnogo mi bio zanimljiv lik Nikole Pejakovića u vidu Save, čoveka

 kog ne može svako videti, koji je ujedno i glas razuma za ljudi koji

 ga mogu videti.

 Ova multižanrovska serija je zapravo ispala mnogo bolja nego što

 sam mislila. Ona postavlja odlična pitanja na temu pravde, 

 porodičnih i međuljudskih odnosa, kako se postaviti kada ti duboko

 zlo dođe na vrata ili prirediš to isto zlo nekom (to su samo neke

 od tema koje sam ovde navela).

 Ovde sam navela prošireno samo glavne likove, a i neke od 

 sporednih bih rado pohvalila u vidu glume: Ljubiša Milišić (Slavko 

 monstrum), Mirko Vlahović (Paja), Branka Šelić i Zoran Cvijanović

 kao Minini roditelji Simka i Mita, Mina Mićović (Senka) i

 Vasilije Milić (Sanjin i Vladimirov sin Filip).

 Dramaturški i triler trenuci su bili odlično odrađeni, magijsko 

 realistični u nekim trenucima su imali smisao, u nekim baš

 preterano (to drugo je srećom bilo manje).

 Mešavina prošlosti i sadašnjosti u finalnoj montaži su mi u prvim

 epizodama bile baš zapetljane, ali su imale razlog za to+ smisla da

 tako ispadnu.

 Za ovu seriju, moraš imati složeni mozak, ljudskost, emotivnost

 (ima dosta teških, brutalnih, 

 bolnih i tužnih scena i prizora, budite spremni da

 pre serije budete duboko smireni ili popijete nešto za smirenje pre

 gledanja serije).

  Odličan odabir glumačke ekipe i to baš velike, velike

 pohvale idu reditelju Dejanu Zečeviću. Teško da će neka

 naša multižanrovska serija nadmašiti ovu, po pitanju kvaliteta,

 glumačke postave i same priče. 

                                                 

                                              

                                          

 Ocena 9.5