Stanari jedne zgrade iskazali priče za 14 dana

 

 Delo sa ovog posta su priče koje su napisali trideset i šest osoba iz

 Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.

                                            

 Nastojnica jedne njujorške zgrade svedoči

 o okupljanjima grupe komšija, gde se neki od njih jedva poznaju.

 Jedina uteha u karantinskom vremenu za vreme

 korona virusa jeste pripovedanje i svaki

 od stanara ispričao svoju priču, bilo da je istinita ili izmišljena...

  Stanari ove zgrade su šarenolike, svojstvene ličnosti nazvane po

 nadimcima.

  Priče koje su svi stanari ispričali imaju realizam, mračnost,

 ozbiljnost (u nekima bilo i komičnih situacija) i otrežnjujuće.

 Nastojnica na početku se suzdržavala da bude otvorena prema

 komšijama, a većina stanara prilikom tih okupljanja ipak zbližila

 (među kojima je i nastojnica) i bili bolji ljudi.

 Pripovedanje ka jednoj ili više osoba na neki način ima

 isceljiteljsku moć (radnja se dešavala u jednom od groznih vremena

 u našoj novijoj istoriji) i u ovom delu bilo slučaj kod ovih glavnih

 junaka.

  Kod četiri priče sam se naježila i sigurna sam da su uvrštene i neke

 istinite priče.

  Skupiti toliki broj pisaca da bi se stvorilo ovako delo mi prvobitno

 bilo blago nemoguća misija, ali moj stav povodom toga jeste da su

 to uspešno uradili.

Blago mi se nije svidela jedna crna statistika koja počinje od drugog

 dana.

  Kraj mi bio neočekivan i tužan istovremeno, žalosno mi što ovo

 delo na Goodreads-u dobilo ocenu 3.16 (ljudi izgleda mrze romane

 ovog tipa i to duboko).

  Ocena 10

   

Lujo Davičo (biografija)

 

 Saša Brajović je redovna profesorka na Odeljenju za istoriju 

 umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Fakultetu umetnosti

 Univerziteta Donja Gorica u Podgorici.

 Za osobu koju je opisala u ovoj biografiji se odlučila, tako što njena

 mama imala sećanja na ovog čoveka, u jednom od najgorih doba

 zvano Drugi svetski rat, u okupiranom Nikšiću (Nikšić u doba

 kratkog života ovog čoveka bio okupiran od strane italijanskih

 fašista i nakon njegove smrti nemačkih nacista).

                                              

 Lujo Davičo (1908-1942) je bio baletski igrač, pedagog, 

 kompozitor i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.

 Tragovi o njegovim predacima potiču od početka 19. veka i zapravo

 se prezivali Hajim.

 On je bio poslovni partner knezu Milošu Obrenoviću (nabavljao

 novac, luksuznu robu, oružje i municije za srpsku vojsku).

                                             

 

                                                 

    Lujovi roditelji Benko (1871-1913) i Streja (1884-1978).

 

                                                  

 

                                                 

  

 Lujo prvobitno pohađao u Ženevi kod Emila Žak-Dalkroza,

 zatim Školu za ritmiku i plastiku 

 kod Mage Magazinović i uspešno diplomirao u Ženevi

 (zanimljivo da i ona sama pohađala kod Dalkroza).

 On u to doba bio jedini baletski igrač u našim prostorima i  

 veoma cenjen kao samostalni umetnik. Razočaralo me što nije bio

 evidentiran u beogradskom Narodnom pozorištu na neki

 način (tamo je igrao jako dugo i to veoma uspešno)

 

 Nakon završetka igračke karijere, stupio u profesorske vode 1937.

 godine.

                                               

 Ovde su zabeležena tri upečatljiva svedočenja od strane 

 pozorišne i filmske glumice Mirjane Kodžić (majka Maje Volk),

 pozorišnog reditelja i teatarologa Jovana Putnika i muzičkog

 kritičara Pavla Stefanovića.

 Brajovićin zadatak da na neki način rekonstruiše život, rad i

 zaostavštinu ovog važnog čoveka na polju umetnosti i same 

 baletske igre kod nas sigurno nije bio lak. Moj stav jeste da je 

 izvrstan posao odradila i velika šteta što još uvek

 nije snimljen igrani film ili serija o njemu.

 Ocena 10

 

Glumačka klasa koja u ovom sumornom vremenu bila svetlost

 

  RTS je 1993. uradio dokumentarni film ,Grupni portret sa

 profesorom' i snimio neke kadrove u 1990.

                                              

 Glumačka klasa iz 1990. godine gde im profesor bio Vladimir

 Jevtović (jedan od najjačih i najboljih profesora na FDU) je

 poticala sa potpuno različitih područja i ličnosti i dokazalo se 

 mnogo godina kasnije da su oni postali i ostali jedni od najboljih

 i najjačih glumaca.

 Od njih devetoro, samo jedna nije ostala u ovom poslu i to 

 je Karolina Mihailović.

 Evo šta se desilo sa njom sada i kako izgleda https://www.blic.rs/zabava/glumica-je-pre-22-godine-pobegla-iz-srbije-pronasla-nacin-da-se-obogati-i-sada-svakog/wfc4t2z.

                                         

  Nebojša Glogovac (1969-2018) odskakao u pozitivnom smislu,

 sa druge strane bio veoma skromnog ponašanja i jedini koji uspeo

 da jednog kolegu sa klase malo spusti na zemlju

 (Sergej Trifunović). Profesor Jevtović

 za njega rekao da treba da radi na određenim glumačkim pokretima

 i u tome jeste uspeo.

 Odlična biografija posvećena njemu https://kulturiska.blogspot.com/2022/08/glogi.html. 

  Sergej Trifunović je jedan od dvoje najmlađih sa ove klase (druga

 osoba je Nataša Ninković) sa kim profesor Jevtović morao najviše

 da radi i na početku, Sergej nije puno obećavao zbog manjka

 poštovanja autoriteta.

 Vremenom, Sergej shvatio da bi mogao više ceniti autoritete i

 film gde glumio odličnog negativca (njemu te uloge već godinama

 uspešno leže) https://kulturiska.blogspot.com/2024/12/volja-sinovljeva-utisci.html.

 Da nije upisala glumu, sigurna sam

 da bi Nataša Ninković bila uspešan model (naravno

 postala i ostala uspešna glumica). Za 

 

 nju profesor Jevtović rekao sličnu sugestiju nalik 

 klasnom kolegi Nebojši.

 Televizijska adaptacija jedne pozorišne predstave

 gde glumila sa dvoje klasića https://kulturiska.blogspot.com/2023/05/pokrenuta-istraga-protiv.html.

  Boris Pingović tokom studija na FDU bio jedan

 od najzatvorenijih ličnosti u svojoj klasi, a sa 

 druge strane bio jak timski igrač i porodica

 prvobitno nije bila oduševljena time da

 upiše FDU. U pozorištu rado angažovan i sa 

 starijim kolegom Nebojšom Dugalićem ima 

 godinama uspešan kabare (zanimljivo da Dugaliću

 profesor bio isto Jevtović).

 U ovoj duodrami mi bio odličan https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/duodrama-o-ljubavnom-trouglu.html.

 Danijela Nela Mihailović u ovom dokumentarnom 

 filmu ispoljila kraći smeh koji mi bio smešan, 

 Nela posle fakulteta postala i ostala

 uspešna u pozorištu, filmu i televiziji i dobitnica 

 nagrade ,Žanka Stokić' u 2025.

 Danielu Kuzmanović Pavlović na žalost slabije

 poznajem po pitanju glumačkog angažmana (jedan

 od dužih angažmana bio joj u dno seriji koja na žalost

 dalje traje jeste ,Igra sudbine' u ulozi Katarine

 Ilić). Oduševilo me što uspela završiti fakultet, 

 ujedno odgajiti dete.  

  Vojin Ćetković isto bio jedan od zatvorenijih

 ličnosti u svojoj klasi i sa razlogom bio zabrinut

 da li će nakon fakulteta imati glumački angažman.

 Profesor Jevtović radio dosta sa njim i bio odličan

 u ovoj predstavi https://kulturiska.blogspot.com/2023/07/potrudili-su-se-da-odrade-pozorisnu.html.

 Ipak, nije imao razloga za brigu, pošto postao 

 

 jedan od angažovanijih glumaca iz svoje klase.

 Danijela Ugrenović (1969-2022) bila istaknuta

 i uspešna glumica u Narodnom pozorištu. U ovoj predstavi bila

 odlična https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/da-li-za-njega-zivot-bio-san.html.

 

  Oni kao celina su bili sjajni i svidelo mi se što

 profesor Jevtović svesno odabrao različite tipove

 ličnosti i iz drugih gradova. Ostavili su ozbiljan,

trajni trag na umetničkoj sceni. 

 Trebao je RTS napraviti ovakav serijal ne samo za 

 FDU, nego i druge fakultete gde se studira

 gluma u široj našoj zemlji.

  Ocena 10          

 

Selinino specifično obrazovno i duhovno sazrevanje

 

 Elif Batuman je američka akademistkinja, novinarka i književnica 

 turskog porekla.

 Objavila jedan memoar i dva romana, a za prvi roman o kom će

 biti reči na ovom postu je bila finalista za Pulicerovu nagradu u

 kategoriji najbolja fikcija u 2018.

 Radi kao pisac u magazinu ,Njujorker'.

                                          

 Selin je brucoškinja lingvistike na Harvardu i na početnom

 kursu ruskog jezika, upoznala

 starijeg kolegu Mađara Ivana i postala prijatelj sa Srpkinjom

 Svetlanom.

 Selin i Ivan nikako da pokažu jedno drugom ljubav

 

 i odlučila prihvatiti posao u jednom mađarskom selu, da bi bila

 bliže njemu...

   Naslov romana mi delovao grubo, a zapravo ga Elif svesno

 nazvala po istoimenom delu Dostojevskog (preporuka da 

 pogledate našu pozorišnu verziju sa ovog linka

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/04/pojedinac-kog-na-zalost-dozivljavaju.html).

Sama Elif je studirala rusku književnost na Harvardu.

  Selin je naivna, izražava se sa izrazito književno filozofskim

 pojmovima i par puta bespotrebno zakomplikovala sebi život.

 Lepo sa njene strane bilo da pokuša pomoći marginalizovanim

 licima (to je u prvom delu knjige), potrudila se najbolje što može

 da predbrodi svoje strahove od odbačenosti.

  Najbolja prijateljica u vidu Srpkinje Svetlane mi bila zabavna,

 otvoreno iskrena i otresita. Njihovi pariski događaji su mi

 bili za uživanje u vidu čitanja.

 Mađar Ivan mi bio na početku ok prilikom upoznavanja sa Selin i

 kasnije bila odbojna njegova udaljenost, njihove mejl prepiske i

 previše čitaj između redova razgovori uživo. I bio je u pravu njen

 psihoterapeut (da više nema ništa sa Ivanom).  

 Drugi deo ovog specifično obrazovnog i duhovnog sazrevanja

 ove glavne junakinje jeste odlazak u mađarsko selo, radi 

 podučavanja engleskog za decu i tinejdžere.

  Tamo doživela lepezu pozitivnih i negativnih stvari i kulturno

 društvene šokove. Nije mi se svidela njena tugaljivost na kraju ove

 priče (da sam na njenom mestu, bila bih srećna što sam boravila i

 radila u drugoj državi preko leta) i Ivan uopšte nije bio za nju.

  Pošto je ovo polubiografsko delo, očekivala sam više.

 Bilo bi super da pronađem nastavak Selinine priče u vidu knjige

 ,Ili/ili' (zasada, nije prevedena na srpski, koliko znam), a trebala

 biti filmska adaptacija u 2019. (nije se realizovala).

  Ocena 7.5 

Puno događaja i veza obeležilo 2. sezonu

 

 Upečatljiva 1. sezona https://kulturiska.blogspot.com/2026/07/upecatljiva-1-sezona.html 

 Druga sezona ,Korak napred' se isto davala u 2002. godini i imala

 14. epizoda.

                                                    

                            Ovaj poster sam imala davno i jedan od najdražih!

 Plusevi 2. sezone

 1. Dafne Fernandez kao Adelina mlađa sestra Marta i

 studentkinja prve godine u ovoj školi. Uvod njenog

 lika u seriji napravljen scenaristički na veoma dobar način, a i super

 se uklopila u zajedničkim scenama sa učenicima i osobljem.

                                             

 

 2. Raul Penja kao Hero (pridošlica u 2. godini) isto bio blago

 osveženje u ovoj sezoni, samo što mi u poslednjoj epizodi ove

 sezone pokvario utisak (mislim na njegov lik). 

  3. Satur Barios kao nova profesorka pevanja Kristina jako 

 simpatična, komična i pozitivno vrcava.

                                              

 4. Više bilo zabavnih+ozbiljnih scena van školskih prostora (neki

 od primera su kraći boravak Lole, Pedra i Hera u Londonu,

 protest performans studenata, gde su Pedro i Gaspar bili vođe).

 5. Razvitak grupe (u stvarnom životu, izdali

 samo jedini album u 2002, daću utiske o istom nekom prilikom).

 Omot za album mogao biti originalniji.

                                              

 

 6. Događaji puni važnih, ozbiljnih lekcija (nalik 1. sezoni).

 7. Odjavna špica poslednje epizode u ovoj sezoni, koja je bila

 u praznično pevačkom ruhu od strane cele glumačke ekipe, autora

 serije i osoblja iza scene.

  8. Konačno se spojiše Adelbal (Adela i Kristobal).

  Minusi 2. sezone

 1. Par Hugrid (Huan i Ingrid). Ta veza trebala odmah da se raspadne

 nakon završetka 1. sezone.

  2. Trougao Hugridjana (Huan, Ingrid i Dijana). To me istinski 

 iritiralo u celoj ovoj sezoni.

 3. Kristobal (Viktor Moskeira) davao potpuno suludo smele zadatke

 za studente i u tri navrata mi nije leglo to.

 4. Dijana (Beatriz Riko) mi bila još gora u ovoj sezoni (dalje ne

 moram ništa reći).

 5. Ingrid napravila džinovsku grešku što nije otišla na turneju sa

 plesačem Rafaelom Amargom u Karakas (glumeo samog

 sebe). Svako normalan bi 

 iskoristio tu priliku, ali ne, ona se vratila zbog Huana koji je 

 očekivano izneverio!

 6. Pedro imao nekoliko ispada (oni prema Adeli su bila crvena 

 zastava) i bio tunjav u Londonu (debelo pogrešio što nekako nije

 uspeo prići Loli u potpunosti).

                                         Omiljeni likovi u ovoj sezoni

                                (učenici, profesori/osoblje)

 

 1. Lola, Rober (njegov lik je sazreo sticajem okolnosti i ukapirao

 da mora konačno biti ozbiljniji) i Marta (učenici). 

 2. Adela, Kristina, Gaspar, Antonijo, Karmen (profesori+osoblje).  

  Ocena za ovu sezonu 7.5

Spisak koji stvorio posebno prijateljstvo

 

  Sara Niša Adams je engleska književnica koja objavila dva dela.

 Prvo delo koje će biti na ovom postu je bilo nominovano za

 najbolje fiktivno delo na Goodreads-u u 2021.

  Instagram https://www.instagram.com/saranishaadamsbooks/.

                                             

 Mukeš je stariji udovac kom jako teško pala smrt voljene žene, a

 nikako da se zbliži sa unukom Prijom.

 Tinejdžerka Alajša ima nezgodnu i tešku porodičnu situaciju i 

 mrzak joj posao u lokalnoj biblioteci.

 Alajša pronalazi poseban spisak knjiga, a počela ih preporučivati

 Mukešu, ujedno sama čitati knjige sa tog spiska...

  Oboma uopšte nije bilo lako u životu i kad se prvi put sreli,

 njihov odnos uopšte nije obećavao.

  Postepeno su oboje odlučili da skinu svoju teskobnu i lepljivu

 ljušturu koja ih sve više gušila i tonula.

 Mukeš počeo polako da bude među ljudima (da nisu samo njegove

 tri ćerke i njihove porodice), izlazi na nova mesta, uči nove 

 stvari i uspeo zbližiti sa unukom.

 Alajša da se više otvori drugim ljudima, bude manje gruba

 i hladna u razgovoru (razlozi tog ponašanja su

 duboke prirode) i vremenom zavolela čitanje knjiga.

  To prijateljstvo ima dve različite stavke (generacijski i poreklo) i

 milo mi što su postali i ostali prijatelji.

 Dva poglavlja su me posebno rastužila i tužno mi bilo što jedna

 osoba iz Alajšinog života nije upoznala Mukeša (mislim da bi se

 lepo slagali).

 Finalna poglavlja gde su ostvarili jednu zajedničku ideju i 

 u potpunosti sam bila oduševljena odgovorom na pitanje ko je 

 napravio spisak tih knjiga.

 Ocena 10

 P.S

 Knjige koje sam pročitala sa tog spiska se nalaze na ovim

 linkovima+utisci.

 1. Ubiti pticu rugalicu https://kulturiska.blogspot.com/2017/01/posebni-americki-klasik.html

 2. Lovac na zmajeve https://kulturiska.blogspot.com/2017/01/amir-ce-pokusati-spasiti-vaznu-osobu.html

 3. Voljena https://kulturiska.blogspot.com/2016/03/odbegla-robinja-i-teskoce.html

Dobro je što ovo nije bilo emitovano u etru

 

  Neemitovani pilot serije ,Čari' je bio snimljen 1998. godine i desilo

 se mnogo bitnih i ključnih promena, po pitanju glumačke postave

 i enterijera.

 Čim je snimljen ponovo pilot sa izmenjenom postavom, od

 televizijske mreže The WB dobio zeleno svetlo.

  Jedva sam iskopala snimke neemitovanog pilota (uglavnom je bio

 u delovima), a nalazi se na Jutjub kanalu 8Bit Purple Sage priložen

 na ovom linku https://www.youtube.com/watch?v=_HHzcglF4ws&t=905s&ab_channel=8BitPurpleSage.

                                             

 Najmlađu sestru Fibi je glumila Lori Rom (prva levo), a ona mi

 nije uopšte legla za tu ulogu i odbila je zbog bizarnog razloga.

 Nije htela glumiti u seriji gde su glavni likovi veštice, a ne 

 kapiram zašto je uopšte bila na audiciji za tu ulogu. 

 Po načinu (neubedljive) glume i nepostojeće hemije sa Šenon 

 Doetri (Pru) i Holi Meri Kombs (Pajper), bila

 mi kao najstarija od sestara Halivel, a ne najmlađa. Alisa Milano

 kao Fibi bila ozbiljan, pun pogodak (u kasnijim sezonama, njen

 lik me iritirao, više o tome u drugim postovima).

  Enterijer kuće mi se nije svideo (previše hladan

 i ozbiljan), glumac Kris Bojd koji glumio inspektora Endija Trudoa

 jeste lep, ali gluma bila baš bledunjava i nepamtljiva (hvala ti se što

 je tu ulogu dobio T.V. King, pošto istu odigrao odlično i trebao

 ostati više od jedne sezone).

                                                   

 Način suočavanja sa Džeremijem (Erik Skot Vuds) koji je bio 

 demon i njegovo eliminisanje odrađeno baš amaterski (u ono doba

 bilo vau).

  Moglo se desiti da do tih izmena ne dođe i ne snime ponovo pilot

 sa izmenjenom postavom, ali sve na kraju ispalo kako treba! 😊 

  Ocena 5/10