Nakon jednog ulaska u svoju omiljenu...

 

Melisa Broder je američka književnica, pesnikinja i eseijistkinja koja

 je objavila nekoliko romana i objavljivala kolumne za novine i

 časopise.

 Sajt https://www.melissabroder.com/.

 Instagram https://www.instagram.com/realmelissabroder/.

                                       

 Rejčel od doba devojaštva i sada opsednuta sa brojanjem kalorija,

 šta i koliko jede i radi u agenciji za menadžment talenata u Los

 Anđelesu.

 Njena psihoterapeuškinja joj predložila da se ne čuje sa sopstvenom

 majkom devedeset dana (jedini uzročnik tog destruktivnog i lošeg

 obrasca) i Rejčel ušla u svoju omiljenu prodavnicu zamrznutih 

 jogurta...

  Ona je tražila samo ljubav od ženskog roda (pošto od svoje 

 rođene majke na žalost nije dobila) i taj ulazak u svoju omiljenu

 prodavnicu zamrznutih jogurta polako ali sigurno promenio njen

 život, određene stavove i dobro prodrmao.

 Mirjam je tog dana radila u radnji i ona ima potpuno drugačiji

 život od Rejčel, stas i stav o samom životu, odnosu prema hrani i

 porodici.

  Neke njihove zajedničke situacije su bile nalik sitkomu (to ciljam

 kada su išle da ručaju zajedno i boravile u bioskopu) i svidelo mi

 se što se njihovo ozbiljnije zbližavanje išlo polako i sitnim 

 koracima (bilo bi mi previše da se odvijalo prebrzo).

 Njena psihoterapeuškinja uradila odličnu stvar što Rejčel predložila

 takav detoks, Rejčel se baš borila da ne poklekne u tom slučaju.

  Rejčeline fantazije su bile upečatljive, slikovite i veoma istinite

 za ženu njenih godina. Njen proces do ozbiljne samospoznaje i

 potpunog izlečenja je bio životno vijugav i 

 njena instant odnos sa jednim glumcem mi nije legao u

 celoj ovoj priči.

 Druga stvar koja mi nije legla jeste vulgarizam Rejčelinog govora

 kad se žestoko iznervira, uzbudi ili bude u posebnom raspoloženju.

  Kraj je slatko gorak, pohvaliću prevod od strane Olivere Mitić

 (zapratite njenu Instagram i Tik Tok stranicu ,Tekst i grad').

  Ocena 9

  

Tokio sa njenog ugla

 

 Ana Šerman je američka književnica koja studirala grčki i latinski

 jezik u domovini i od 2001. godine živi u Tokiju.

 Ova knjiga sa posta je bila njeno prvo objavljeno delo, sajt 

 (društvene mreže joj nisu dostupne) https://annasherman.co.uk/index.

                                             

 Ana istinski želela da nauči japanski jezik i odlučila otići za Tokio...

 Svako poglavlje se zove po određenom tokijskom kvartu i

 znamenitostima, postepeno zbližila sa stanovnicima (pogotovo sa

 vlasnikom jednog kafea i njegovom suprugom gde je godinama

 išla da pije kafu) i samo delo za mene bilo interaktivno, poučno i

 važno.

  Na početku svoje putopisne tokijske priče, u hodu učila japanski

 jezik i očekivano se dešavale bezazlene jezičke greške (ljudi sa

 kojima razgovarala se nisu durili na nju).

  Ona je razgovarala sa ljudima u godinama do srednjih generacija i

 njihovi odgovori na pitanje šta za njih Tokio znači u prošlosti i

 sadašnjosti imaju posebnu težinu i jačinu.

  Zašto su je zanimala neka zvona starog Tokia, postepeno će te 

 pronaći odgovore u izvrsnom putopis delu.

 Dobrim delom, knjiga me podsećala na ranije Travel Channel 

 putopis emisije i ko voli spoj istorije, upoznavanja jedne nacije kroz

 prizmu običnog čoveka i putopise, ova knjiga će biti prava za

 vas.

 Ocena 10

 

                                              

 

NSU (dokumentarna priča o ovom umetničkom pokretu)

 

  

 Skice crvenih okruga (album grupe koja se pojavljuje u ovom

 dokumentarnom filmu) https://muaria.blogspot.com/2023/05/skice-veoma-mracnog-ambijenta.html.

 Predviđanja o vatri (,Predictions of Fire') je dokumenarni film iz 1996. od

 strane reditelja Majkla Bensona, koji govori o umetničkom

 pokretu ,Nova slovenačka umetnost'.

 Imao premijeru na Sandens festivalu i Berlinskom filmskom

 festivalu, dobitnik nagrada u Kanadi i Rusiji.

 Možete ga gledati na Vimeu (šteta što nema prevod na srpskom,

 ali ko dobro razume engleski, sa lakoćom će ispratiti isti).

                                           

 Nova slovenačka umetnost je političko umetnički

 kolektiv, osnovan 1984. u doba SFRJ, a samo ime je odabrano,

 zbog kompleksnog odnosa Slovenaca sa Nemcima u prošlosti

 (preciznije II svetski rat i nakon njega).

 Članovi su bili grupa (spomenuću samo one koji su bili

 u ovom filmu) Lajbah, slikarsko umetnička grupa IRWIN

 i Scipion Nasice sisters theatre (pozorišna plesna trupa).

                                             

 

Lajbah u 1983. su imali intervju za tv dnevnik koji napravio

 buru u SFRJ (pogotovo u Sloveniji)

                                          

 Slikarsko umetnička grupa IRWIN u Ljubljani 1984.

                                                  

 Jedan od nastupa pozorišno plesne trupe Scipion Nasice sisters u

 1992.

                                                   

 

Osnivači trupe:Miha Turčič, Dunja Zupančič i Dragan Živadinov

 Ovaj kolektiv jeste bio provokativan i smeo u tadašnje doba,

 sa druge strane su na takav način (to je po mom mišljenju bio jedino

 moguće) da osveste ne samo intelektualce, već običan narod

 da je totalitarizam u bilo kojoj zemlji i političkom

 pravcu je štetan, destruktivan, negativan i otrovan.

 Što se tiče intelektualaca, mislim da su neki razumeli suštinu

 tog pokreta (oni sa širokim shvatanjima, ne ekstremni

 snobovi), a za običan narod je isti bio uznemiravajući, teško zlo i

 uglavnom nerazumljiv. 

 Sam reditelj učestvovao na jednom performansu IRWIN-a 1992.

 na Crvenom trgu u Moskvi i bila mi zanimljiva reakcija građana na 

 taj performans.

 Ovde ima i dramatizovanih delova zasnovanih na istinitim

 događajima (jedan od tih je njihov koncert u Beogradu sa kraja

 osamdesetih) i ti delovi su vešto i upečatljivo odrađeni.

 Jako dobra je bila montaža arhivskih snimaka i fotografija u periodu

 četrdesetih godina prošlog veka, intevjui sa par slovenačkih

 filozofa i intelektualaca (jedan od njih je Slavoj Žižek, veoma voljen

 i cenjen kod nas) su mi bili ozbiljno odlični.

 Ocena 10

 

 

Tri umetničke grane ovde imaju vezu

 

 Goran Gavrić je predavao od 2015. do 2021. godine (prvo kao

 docent, a zatim vanredni profesor) na Fakultetu dramskih umetnosti

 istoriju umetnosti i od oktobra 2022. predaje ili predavao (nisam

 sigurna) na Fakultetu savremenih umetnosti predmet Istorija 

 umetnosti.

                                               

 Na esejističko studijski način, Gavrić uspeo da spoji tri umetničke

 grane u jednu+da imaju ozbiljnu, logičku povezanost.

 Ovde sam se bolje upoznala sa srpskom ratnom fotografijom kao

 foto dokument (počeci jesu bili skromni, opet sa druge strane veoma

 važni na polju grane zvane fotografija).

                                              

 Kult palog vojnika je bio najupečatljiviji u oba velika rata prošlog

 veka i i ovde jača veza između fotografije i jednog 

 američkog filma iz 1998. godine.

 Fotografija i književnost u viktorijanskom dobu mi bila između

 pionirske, jezive, čudne i amaterski nadrealne i posebno me ježio

 jedan fotografski stil u tom periodu (danas opravdano ne bi

 dobro prošao).

                                            

 Jedna od lepših fotografija tog doba (inače, veoma retki su bili

 ovekovečeni srećni/mirniji prizori u tom periodu)

 Jedna šumska životinja bila rado opevana kroz poeziju i 

 fotografiju (ta ista životinja se spominje kratko u narednom 

 poglavlju).

  Film ,Kuća koju je Džek sagradio' ne bih uopšte gledala (u pitanju

 psihološki horor triler iz 2018.), ali mi se svideo način kako je

 Gavrić uspeo da spoji ovaj film sa viktorijanskim 

  stilom fotografije.

                                              

 Poglavlje posle ovog vezano za film i viktorijanskim stilom 

 fotografije bilo u filozofsko sažetom ruhu, naredno poglavlje

 ,Film kroz prizmu tradicionalnih i novih medija' govorio o

 švedskom satirično mračnom filmu iz 2017. ,Skver', koji je 

 savremeno slojevit i volela bih da ga pogledam.

                                              

 Završno poglavlje ,Sociloški i filozofski aspekti filma' je govorilo

 o južnokorejskom filmu ,Parazit' i američkom ,Džoker' iz 2019. i

 mnogo mi se dopalo stilski pisanje ovog poglavlja (teme kao što su

 odnos bogatih-siromašnih, sloboda, sam protiv svih).

                                             

  Na slici dva, Hokaim Finiks kao Džoker je improvizovao ovu 

 scenu sa tim solo plesom (reditelj Tod Filips mu to dozvolio).

 Domaća i strana literatura gde je on izvlačio važne zaključke i

 primenio ih ovde bila obimna i po mom mišljenju, ova knjiga je

 za ozbiljne ljubitelje filmske/umetničke esejistike i studija.

 Ocena 10 

 

 

Figurica koja ovoj francuskoj porodici...

 

 Paskal Rabate (tekst) i David Pridom (crtež) su sunarodnici iz

 Francuske koji su uradili ovaj grafički roman.

 Rabate bio scenarista i autor četiri igrana filma, Pridom uradio

 mnogobrojne stripove+grafičke romane.

                                             

  Francuska porodica srednje klase Garnijer živela veoma ustaljenim stilom

 života, sve dok baka ove kuće Emili nije u kuću unela figuricu, koja na

 njih uticala...

                                               

 Deda Eduard se bespotrebno nadrndao na svoju suprugu Emili, prilikom večere

 (on je tvrdokorni ateista, dok je ona tvrdokorna vernica koja unela

 u kuću figuricu)

                                                   

                             Početne reakcije na figuricu u kući

                           Garnijeovih

                                                    

                                    Tomov školski dan

                                                 

                     Jedan od razgovora Fransoaz i Pola

                                                  

 Emili išla da proveri krv koja potekla sa figurice i njen parohan nije

 bio oduševljen sa rezultatima.

                                                  

 

 Okupiše se komšije ispred kuće Garnijerovih, isključivo zarad

 figurice.

                                               

                              Eduardov dan započeo loše

                                                

 Žerom (Fransoazin rođeni brat) ponosno pokazuje tati trofej.

                                                

                           Fransoaz uradila odličnu stvar.

 Uprkos razlikama generacijski i životno, ova porodica srednje klase

 mi bila veoma istinita, upečatljiva i sa uživanjem pročitala ovaj

 grafički roman.

 Ocena 10

Činovnikov ,biznis' sa mrtvim dušama

 

 Njegova satirična komedija u pozorišnoj verziji Ateljea 212

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/03/kad-im-on-dosao.html.

 Nikolaju Gogolju dao ideju za realizaciju ovog dela Aleksandar

 Puškin i Gogolj prvobitno hteo da bude epska poema u prozi na

 tri dela.

 Jedino je objavljen samo prvi deo, drugi deo bio izgubljen, ali

 ga u nervnom rastrojstvu pred smrt sam Gogolj uništio, dok 

 u slučaju trećeg dela,

 poznate su same ideje o istom.

 Izvodila se pozorišna verzija u Niškom narodnom pozorištu.

                                                 

 

 Pavle Ivanovič Čičikov je činovnik koji rešio da iskoristi određenu

 rupu u zakonu i ima veze sa preminulim osobama...

 Gogolj kroz klasično satiričan jezik odlično govorio o tadašnjem

 društvu, činovnicima koji su kroz razne načine iskorišćavali rupe

 u zakonima (ti zakoni uopšte nisu bili sa jakim temeljima), radi 

 svoje ogromne koristi i gomilanja bogatstva.

 Pozadina priče kako je Čičikov postao to što jeste mi bila zanimljiva

 za čitanje, kao i opisi tadašnjeg života svih staleža.

 Verujem da su pozorišne verzije bile izuzetno uspešne i postoji samo

 jedna televizijska verzija (u formi sovjetske mini serije iz 1984.

 godine).

  Trebalo bi da se realizuje ekranizacija u ovoj, a i ne bi mi smetalo

 da ima i savremeniju verziju, pošto je ovo delo ozbiljno briljatno.

 I žao mi što Gogolj nije uspeo zaokružiti ovo delo.

  Ocena 10

Pridošlica koja ovom paru...

 

 Simon de Bovoar (1908-1986) je bila francuska književnica, 

 politička aktivistkinja, feministkinja, teoretičarka.

                                              

 Fransoaza i Pjer su uspešno društveni par i jednog dana, uzimaju

 pod svoje okrilje Gzjaveru, pridošlicu koja ovom paru...

 Ovo delo je fiktivna verzija nje i njene veze sa Žanom Polom

 Sartrom i odnosu sa Olgom i Vandom Kosakievic (obe su bile

 glumice).

  Ta trougao otvorena veza između njih troje mi bila čudna, odbojna

 i iritantna (napominjem da Fransoaza i Gzjavera nisu imale

 ljubavni odnos).

  Od njih troje, Gzjavera mi bila previše razdražljiva, melodramična,

 iritantna i uopšte nisam volela njen lik.

 Pjer u ključnim trenucima bio između bespotrebno ravnodušnog i

 jezivo pohotnog. On mi nešto nije bio pamtljiv kao lik (više mi bila

 pamtljiva i upečatljiva Fransoaza).

 Fransoaza se previše dala u odnosu sa Gzjaverom (u vidu da

 budu bliske prijateljice) i njen prag tolerancije na određene 

 postupke ljudi koje voli nije trebao biti prevelik.

 Ocena 6