Figurica koja ovoj francuskoj porodici...

 

 Paskal Rabate (tekst) i David Pridom (crtež) su sunarodnici iz

 Francuske koji su uradili ovaj grafički roman.

 Rabate bio scenarista i autor četiri igrana filma, Pridom uradio

 mnogobrojne stripove+grafičke romane.

                                             

  Francuska porodica srednje klase Garnijer živela veoma ustaljenim stilom

 života, sve dok baka ove kuće Emili nije u kuću unela figuricu, koja na

 njih uticala...

                                               

 Deda Eduard se bespotrebno nadrndao na svoju suprugu Emili, prilikom večere

 (on je tvrdokorni ateista, dok je ona tvrdokorna vernica koja unela

 u kuću figuricu)

                                                   

                             Početne reakcije na figuricu u kući

                           Garnijeovih

                                                    

                                    Tomov školski dan

                                                 

                     Jedan od razgovora Fransoaz i Pola

                                                  

 Emili išla da proveri krv koja potekla sa figurice i njen parohan nije

 bio oduševljen sa rezultatima.

                                                  

 

 Okupiše se komšije ispred kuće Garnijerovih, isključivo zarad

 figurice.

                                               

                              Eduardov dan započeo loše

                                                

 Žerom (Fransoazin rođeni brat) ponosno pokazuje tati trofej.

                                                

                           Fransoaz uradila odličnu stvar.

 Uprkos razlikama generacijski i životno, ova porodica srednje klase

 mi bila veoma istinita, upečatljiva i sa uživanjem pročitala ovaj

 grafički roman.

 Ocena 10

Činovnikov ,biznis' sa mrtvim dušama

 

 Njegova satirična komedija u pozorišnoj verziji Ateljea 212

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/03/kad-im-on-dosao.html.

 Nikolaju Gogolju dao ideju za realizaciju ovog dela Aleksandar

 Puškin i Gogolj prvobitno hteo da bude epska poema u prozi na

 tri dela.

 Jedino je objavljen samo prvi deo, drugi deo bio izgubljen, ali

 ga u nervnom rastrojstvu pred smrt sam Gogolj uništio, dok 

 u slučaju trećeg dela,

 poznate su same ideje o istom.

 Izvodila se pozorišna verzija u Niškom narodnom pozorištu.

                                                 

 

 Pavle Ivanovič Čičikov je činovnik koji rešio da iskoristi određenu

 rupu u zakonu i ima veze sa preminulim osobama...

 Gogolj kroz klasično satiričan jezik odlično govorio o tadašnjem

 društvu, činovnicima koji su kroz razne načine iskorišćavali rupe

 u zakonima (ti zakoni uopšte nisu bili sa jakim temeljima), radi 

 svoje ogromne koristi i gomilanja bogatstva.

 Pozadina priče kako je Čičikov postao to što jeste mi bila zanimljiva

 za čitanje, kao i opisi tadašnjeg života svih staleža.

 Verujem da su pozorišne verzije bile izuzetno uspešne i postoji samo

 jedna televizijska verzija (u formi sovjetske mini serije iz 1984.

 godine).

  Trebalo bi da se realizuje ekranizacija u ovoj, a i ne bi mi smetalo

 da ima i savremeniju verziju, pošto je ovo delo ozbiljno briljatno.

 I žao mi što Gogolj nije uspeo zaokružiti ovo delo.

  Ocena 10

Pridošlica koja ovom paru...

 

 Simon de Bovoar (1908-1986) je bila francuska književnica, 

 politička aktivistkinja, feministkinja, teoretičarka.

                                              

 Fransoaza i Pjer su uspešno društveni par i jednog dana, uzimaju

 pod svoje okrilje Gzjaveru, pridošlicu koja ovom paru...

 Ovo delo je fiktivna verzija nje i njene veze sa Žanom Polom

 Sartrom i odnosu sa Olgom i Vandom Kosakievic (obe su bile

 glumice).

  Ta trougao otvorena veza između njih troje mi bila čudna, odbojna

 i iritantna (napominjem da Fransoaza i Gzjavera nisu imale

 ljubavni odnos).

  Od njih troje, Gzjavera mi bila previše razdražljiva, melodramična,

 iritantna i uopšte nisam volela njen lik.

 Pjer u ključnim trenucima bio između bespotrebno ravnodušnog i

 jezivo pohotnog. On mi nešto nije bio pamtljiv kao lik (više mi bila

 pamtljiva i upečatljiva Fransoaza).

 Fransoaza se previše dala u odnosu sa Gzjaverom (u vidu da

 budu bliske prijateljice) i njen prag tolerancije na određene 

 postupke ljudi koje voli nije trebao biti prevelik.

 Ocena 6 

  

Ozbiljno istinit odnos/kritičko gledanje na....

 

  Opis književne, originalne verzije u kratkim crtama

 https://kulturiska.blogspot.com/2025/12/45-dela-imaju-adaptacije.html.

 Čaj u pet je drama iz 1984, za koju scenario napisao Borislav Pekić i 

 režirao Dimitrije Jovanović.

                                                 

 Helen Hotorn je usamljena žena u godinama i nije uspevala da 

 proda svoju staru kuću, zbog raznih opravdanja. Posrednik 

 Parkinson joj ugovorio susret sa supružnicima Jermolenko Norom

 i Jiržijem...

 Rahela Ferari (Helen Hotorn) bila fenomenalna u ulozi gospođe

 u godinama koja je samo htela proširiti krug ljudi i steći nove

 prijatelje u vidu supružnika Jermolenko Norom i Jiržijem (Olga

 Spiridinović i Branko Pleša su bili takođe fenomenalni u ovim

 ulogama).

                                                    

 

 Petar Kralj (posrednik Parkinson) veoma energično i šarmatno 

 izneo svoju ulogu.

                                                     

  Upečatljivu ulogu Norine kći iznela Đurđija Cvetić i mnogo mi

 žao bio što odnos između Nore i njene kći pogoršao, nakon Norinog

 odlaska u dom.

  Ljudi kao što su Helen, Nora i Jirži zaslužuju ozbiljno poštovanje,

 ljubav, razumevanje i shvatanje (naravno, ima ljudi njihovih godina

 koji su teško džangrizalo, cinici i mrze sve živo), Pekić kao 

 scenarista ove ozbiljno kritičke tv drame uradio izvrstan posao, uz

 reditelja Dimitrija Jovanovića.

  Poslednja scena tv drame me naježila od velike tuge i shvatanja

 da ljudi kao naši glavni likovi često i na žalost, bivaju zaboravljeni,

 neshvaćeni i ismevani. Kornelije Kovač bio kompozitor i izvođač

 te odjavne pesme koja mi ostavila ozbiljno tužan utisak.
            

  Ocena 10

Timove četiri etape i na kraju odlučio...

 

 Utisak o prvoj grafičkoj noveli ,Američki bogovi' ,Senke'

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/04/senka-mesec-je-potreban-za.html.

 Nil Gejmen sa saradnikom ove novele koje sam opisala Skotom

 Hemptonom i još tri saradnika u vidu Džon Boltona, Čarlsa Vesa i

 Pol Džonsona uradio ovaj grafički roman

 davne 1990, kod nas preveden tek 2015. godine.

                                               

 Timoti Tim Hanter je bio sasvim običan londonski dečak, sve dok

 nije bio odveden od strane četvorke u vidu Fantomskog Stranca,

 Džona Konstantina, Doktora Okultnog i Gospodina E-a. On nipošto

 ne veruje u magiju, ali će četvorka pokušati uveriti Tima da je prava

 osoba u sticanju magičnih moći.

 

                                               

                                                   

  Od igračke bila pretvorena sova koja Timu postala ljubimac

 saveznik.

  Fantomski stranac uveo više Tima u ovaj svet koji bi mogao biti

 njegov trajni život. Oduševljena sam koloritom, senčenjem i

 realistično živim kadrovima od strane Džona Boltona.

                                                 

                                          

 

Karte sudbine od strane Madam Ksanadu/X i Džon Konstantin uveo

 Tima u sadašnji odnos magijskog sveta sa stvarnim.

                                                   

 

Na zabavi koja ga mogla koštati života. Likovi imaju akvarelske 

 nijanse, svetlije nacrtani i obojeni od strane Skota Hemptona.

                                                

 U svetu fantazija, prvo se upoznao sa Ružom, u ovu pustolovinu

 dospeo sa Doktorom Okultnim.

 

                                                    

 Trenuci sa Baba Jagom su bili potpuni šou i jedni od retkih smešnih

 delova u ovoj priči/pustolovini. Najviše mi se dopao kolorit

 od strane Čarlsa Vesa, ništa mi nije bilo višak ili manjak u ovom

 segmentu.

                                                

 Mister E Timu pokazuje šta bi se moglo desiti u dalekoj budućnosti

 i ona mi bila u većem delu potpuno jeziva i sumorna (autor crteža

 

 i kolorita je Pol Džonson).

 Od sve četiri etape, ovde mi se najmanje dopao kolorit (prešaren i

 prenatrpan mi bio u najključnijim scenama, dok u poslednjih

 par stranica mi se svideo).

                                                  

 

Ozbiljno mi se svidela završnica i Tim doneo pravu odluku!

 Četvoro strip autora je u 90% slučaja uspelo da sklopi u jednu

 ozbiljnu i smislenu celinu priču o dečaku koji video dobre i loše

 strane magije u dalekoj prošlosti, sadašnjosti i mogućoj budućnosti.

 Koliko znam, kod nas nije preveden drugi serijal koji ima 75 

 epizoda (on je bio izdat u periodu 1994-2000) i neki su Tima

 upoređivali sa Harijem Poterom (postojala je priča oko ekranizacije

 kasnih devedesetih i naravno, od toga nije bilo ništa).

  Volela bih da bude preveden i taj drugi, poslednji serijal.

   Ocena 9.5 

                                      

                                                

Dve mlade žrtve, a privatni život...

 

  Džonatan Kelerman je američki pisac poznat po triler i misterija

 delima, kao i po serijalu knjiga o dečijem psihijatru Aleksu Delaveru.

  Ovde će biti priča o 15. knjizi sa ovog serijala.

                                                

 Aleks Delaver je lečio tinejdžerku Loren koja je tragično nastradala

 i zajedno sa kolegom policajcem Majlom traže ubicu, dok se

 Aleksov privatni život urušava, zbog rešavanja ovog i još jednog

 slučaja koji su povezani na jeziv način...

 Da su baš direktno stavili oba pojma umesto ove devojke sa

 krvavo crvenom pozadinom, sigurno ne bi ljudi čitali ovo delo.

  Lorenin život pre stradanja mi bio pretužan i užasan istovremeno,

 više uradio u otkrivanju ubice Aleks, nego Majlo koji je policajac.

  Previše likova mi bilo, zapetljano u trenucima kada nije trebalo i

 privatan život glavnog junaka se opravdano negativno urušavao i

 dobro Robin (njegova devojka) stoički podnela taj Aleksov

 negativan period, tokom rešavanja oba slučaja.

  Ocena 6

Svi je izneverili i šta će na kraju ona uraditi?

 

 Njene sjajne kratke priče https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/dvanaest-pokretnih-irskih-slika.html.

 Književnica je preminula pre dve godine, a ovo delo sa posta je

 zasnovano po istinitoj priči.

                                          

 Meri je četrnaestogodišnja tinejdžerka koja doživela silovanje od

 strane svog oca i ostala trudna.

 

 Lokalna zajednica je u potpunosti protiv abortusa, otac svesno

 negirao taj odvratni zločin i svi su izneverili ovu tinejdžerku.

  Šta će na kraju ona uraditi?

   Njena lokalna odnosno seoska zajednica u kojoj je ona odrastala

 mi bila ekstremno licemerna i odvratna i sve do jednog sam ih

 zamrzela.

  Teško mi bilo zbog same Meri, što se osećala krivom, odbačenom

 i veoma loše nakon tog bolnog i traumatičnog događaja, za koji

 je jedini krivac smrad od oca.

  Van svog groznog komšiluka i okoline, Meri opravdano pobegla u

 Englesku zarad izvršenja abortusa, ali ne biva ništa od toga i vratila 

 se u tu odvratnu osuđujuću okolinu.

  Malobrojni su bili na njenoj strani (neću vam otkriti ko su te

 osobe u pitanju) i neka se njen ološ otac obesio (to sam morala

 da napišem, pošto je zaslužio da umre)!

 Abortus u Irskoj bio ilegalan sve do 2018. (radnja knjige se

 dešava sredinom devedesetih prošlog veka) i bio najstrožiji po

 tom pitanju (ni u slučaju incesta, silovanja ili loše razvijenog ploda,

 Irkinje nisu mogle to učiniti).

  Ova knjiga je teška, O'Brajenova na odličan način osuđivala te

 jadne i zadrte zajednice/komšiluke po pitanju ove teme. Meri morala

 naglo da odraste i dobro je što uspela imati srećan kraj.

 Ocena 10