четвртак, 29. децембар 2022.

Izvezeno parče tkanine iz prošlosti je sada pronašla...

 


 Keli Estiz je američka književnica, više o njoj na sajtu i

 društvenim mrežama http://www.kelliestes.com/.


                                          

 Inara na ostrvu Orkas istražuje imanje svoje nedavno preminule 

 tetke i nailazi na posebno izvezeno parče tkanine. Odlučila znati

 pozadinu i ko je stvorio.

 
 Pre više od jednog veka, Kineskinja Mej Ljen je nasilno oterana iz

 svog doma u Severnoj Americi...


  Socijalno kritička crta je izražena u ovom delu kroz važne rečenice

 i postupke (na žalost, zaista je postojao zakon u Severnoj Americi,

 gde su bili proterani, mučki ubijeni i uklonjeni Kinezi), Inara ispala

 prava osoba da razotkrije više o parčetu tkanine i stvoritelja 
 
 posebnog veza na njoj.


 Mej Ljen imala mnogo nesreća i tuge i u neočekivanoj tami, imala

 posebnu svetlost. Upoznaćete se sa njom bolje kroz knjigu, a 

 tokom otkrića dva veka posle, Inara stekla prijatelja u vidu jednog

 profesora koji ima veze sa Mej Ljen (jako, veliko iznenađenje).



 Ocena 10  


 Ocena 10

среда, 28. децембар 2022.

Selmina borba za potpunu samostalnost

 


 Viktorija Benedikston (1850-1888) je bila švedska književnica i

 neko vreme pisala pod imenom Ernst Ahlgren.


                                          

 Selma živela sa stricom pastorom i strinom u manjem švedskom

 mestu i želi postati samostalna slikarka.

 Međutim, ona se udala za dosta starijeg čoveka koji ima dosta 

 novca, ujedno boriti da bude potpuno samostalna na polju finansija

 i načinu života...



 Na žalost, sama Benedikston nije dugo živela (izvršila je
 
 samoubistvo u 38. godini i živela u nesrećnom braku sa dosta

 starijim muškarcem), dok njena glavna junakinja uspela da postane

 samostalna finansijska i životna žena, iskaže jasno i glasno svoju

 unutrašnju istinu i diše kao osoba, posle dugog vremena patnje,

 lažno spoljašnje sreće i večitog udovoljavanja prema drugima koji

 je u većem delu slučajeva nisu voleli i razumeli.


 Audio ili video monodrama zasnovana po ovoj knjizi bi bila

 genijalna i poučna, bez promene likova i vreme radnje.


 Ocena 10


понедељак, 26. децембар 2022.

Najdugovečnija predstava kod nas u verziji 2022.

 


 Originalna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2019/05/najdugovecnija-predstava-kod-nas.html.



 Nedavno sam pogledala 43. sezonu predstave ,Buba u uhu' koja bila

 izvedena u pozorištu KPGT (kazalište na hrvatskom, pozorište na

 našem, gledališče na slovenačkom i teatar).

 Sajt+društvene mreže https://kpgtyu.com/.


                                           

 Prvi čin je bio dosta slabiji od drugog i trećeg, zbog neubedljivosti

 glume i posebnog glumačkog ukrasa od strane Marine

 Rakić (Rejmond Šandebiz) i Dejane Džinić (Lisjen Omenides de

 Istangva), a njihovi likovi su važan činioci u predstavi (u drugom i

 trećem činu su bile bolje).


 Lazar Jovanov (Viktor Emanuel Šandebiz/Poš) i Milan Pelivanović

 (Kamij Šandebiz) posebno i odlično su me nasmejali, Ani 

 Kostovskoj (gospođa Ferajon) ova uloga legla kao salivena, Nikola

 Marković (Etjen) i Anisja Gavrilović (Eženi) odlični. Takođe bio

 smešan Ognjen Petković (Karlos Omenides de Istangva).


 Promena scenografije odrađena glatko, predstava je u nekim 

 dijalozima prilagođena u sadašnje vreme (plus po mom mišljenju),

 a u suštini ostala ista radnja i zaključak.


 Tih sat i po vremena su proleteli kroz smeh, oduševljenjem velikom

 broju glumaca ove predstave i verzija kultne predstave u ovoj

 godini ispala mnogo bolja, nego što sam mislila.


 Ocena 9 


 

 


                                               


 

недеља, 25. децембар 2022.

Uskoro će se žestoko boriti dva cara



 Senka u tami (1. knjiga) https://kulturiska.blogspot.com/2022/10/posebna-cetvorka-nase-epske-fantastike.html.


                                                             

 Razdvojena družina pokušava da se skupi i 

 pobede zlo, dok dva cara će se uskoro žestoko

 boriti...


  Žarko u ovom delu bio centralni lik (u prvoj knjizi bila Senka) i 

 sticajem okolnosti, morao biti razdvojen od družine. Senka i 

 Vuk dospeli neko vreme u zanimljivo carstvo, Miloš uspeo

 pronaći Žarka i jedan ženski lik (nije Marena u pitanju) bi u

 sadašnje vreme bila ok prihvaćena u društvu (u društvu gde se

 odvija ovo delo je bila nazvana čudakinjom i slično).


 Epske pesme, likovi opevani u njima i događaji ove četvorke

 savršeno i sadržajno sklopljeni. Nimalo se ne slažem sa kritikama

 da je ovaj nastavak loš i napisan usiljeno.


 Jedva čekam da pročitam treću, konačnu knjigu posebne

 epske fantastike/trilogije na našem jeziku.


 Ocena 10

четвртак, 22. децембар 2022.

Dvadeset pet godina posle...

 


 Dejker Stoker je direktni pra nećak Brema Stokera, autora čuvenog 

 dela ,Drakula'.

 Sajt+društvene mreže http://dacrestoker.com/.

 

 Zajedno sa scenaristom Ijanom Holtom, napisao nastavak

 dela svog pretka ,Drakula nemrtvi'.


                                       

 Dvadeset pet godina nakon što je Drakula pobeđen, Kvinsi

 Haker (sin Džonatana i Mine) je napustio pravnu školu i postao

 šegrt u pozorištu. Učestvuje u pripremi pozorišne predstave 

 ,Drakula' koju režira i producira sam Brem Stoker.

 Svako ko je bio upleten u Drakulin poraz od pre dvadeset i pet

 godina, bude stradalac i da li će Kvinsi biti žrtva?


 Nastavak ovog kultnog dela je trebao biti mnogo, mnogo bolji.

 Kvinsijeva otkrivanja tajni njegovih roditelja u borbi između

 dobra i zla nije me dovoljno zaintrigirala, neke scene borbi i 

 dijaloga me podsećala na nižerazredne akcione filmove sa tom

 tematikom (period 2000-2010).


 Prave istorijske ličnosti (Brem Stoker, Elizabet Batori i Vlad

 Cepeš), nepamtljive i kroz maglu se sećam veoma

 loše opisane.


 Jedva sam poverovala da je ovo delo odobreno i podržano od strane

 same porodice Stoker i po mom mišljenju, ovo nije dostojan 

 nastavak.


 Ocena 3 

среда, 21. децембар 2022.

Ko će biti izbrisan?

 


 Slobodan Vladušić je univerzitetski profesor, književnik,

 romanopisac i esejista.


 Za roman sa ovog posta, bio je u užem krugu Ninove nagrade

 (2013.).


                                                 

 M.P u virtuelnom svetu zvanom ,Metropolis' i stvarnom svetu je 

 zaintrigiran sa dve različite

 priče koje imaju ozbiljnu težinu. U priči iz stvarnog sveta, odlučio

 pronaći devojku koja doživela grozan događaj, a jedini svedok

 događaja koji postavio priču o njoj na Fejsbuku je izvesni...


 M.P mi nije bio jasan zašto hteo pronaći potpuno nepoznatu devojku

 i onog koji postavio priču o njoj od samog starta, odgovora ima

 više u tom slučaju i dosta su slojeviti.


 Više od pola jednog poglavlja me zgrozilo i jako asociralo na 

 današnje rijaliti horor šouove, kritički jak osvrt na to da isti

 spoljašnji izgled, odela, obuće i iskustva su totalno negativni,

 kao nepostojanost humanosti i pozitivne radoznalosti.



 Spisak koji ispisao jedan od tajnovitijih, glavnih likova i

 jedini svedok kriju veliku tragičnu pozadinu.


 Kraj papirne verzije, mračan, ozbiljan i sumoran, dok u slučaju

 digitalne verzije na žalost više ne postoji (njegov sajt gde se

 nalazilo to delo je nepostojeći godinama).


 Negde mi bilo ok, negde ne što između događaja ubacio delove

 za tri strane pesme, ovo delo blago odskače u pozitivnom smislu.


 Ocena 9   



 

уторак, 20. децембар 2022.

Titov špijun i njegove akcije u Italiji

 


 Relja-Avanture Titovog špijuna (nastavak)

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/11/avantureispovesti-spijuna-relje.html.


                                                  

 Ivelja ovde govorio o počecima u Državnoj bezbednosti, kad je

 postao Titov špijun i njegov boravak u Italiji (preciznije Trst) nije

 bio svo vreme med i mleko.


 Osoba koju je čuvao u Italiji je naš čovek, Ivelja znao sve njegove

 legalne i ilegalne poslove i jača je od nastavka. Njegovo viđenje

 Italije i njenih stanovnika jasno opisani i realistični.


 Imam dve zamerke, gde jedan ima veze o privatnom životu

 (detaljnije na linku iznad slike), a drugi bio što zvao određene 

 žene ,devojčice' (po mom mišljenju, to mi bilo baš neukusno).


 Ocena 9


недеља, 18. децембар 2022.

Almina monološka priča

 


 Sašo Dimoski je severnomakedonski pisac, čiji roman sa ovog

 posta bio adaptiran za Makedonsko narodno pozorište u Skoplju i

 dobitnik nacionalne nagrade ,Racinovo priznanje', nazvano po 

 tamošnjem književniku Kosti Koči Racinu.

 Osim ove, napisao još četiri knjige i  trenutno radi kao 

 dramaturg u pozorištu ,Džinot' u Velesu.

 

                                             

 Fokus ovog dela je zasnovan na Almin period u braku sa 

 kompozitorom Gustavom Malerom (odlična dvodelna 


 gde su bile tragedije, bolovi, svađa i depresija. Alma takođe bila

 kompozitorka i na žalost, nema puno njenih radova u ovom 

 vremenu. Monološki delovi su dobrim delom izmišljeni i bili

 odlično sklopljeni sa pravim događajima.


 Pre svega, Alma bila veoma nesrećna žena, napravila sebi probleme

 (jedan od tih problema bila afera tokom braka sa Malerom) i

 večito živela u senci svojih partnera i supružnika.


 Knjiga ima jako malo stranica (144), sa druge strane teška i veoma

 poučna knjiga.



 Ocena 10

                                         

субота, 17. децембар 2022.

Pad srednjovekovne Srbije, a dva mladića...

 


 Kandor ili otkrovljenje egipatskih tajni+Aristid i Natalija

 (1. tom) https://kulturiska.blogspot.com/2022/12/krace-filozofsko-delo-i-preteca-romana.html.


 Stojan Novaković (1842-1915) je bio naš državnik, diplomata,

 istoričar, kritičar, književnik i akademik.

                                             

                              (Nisam uspela pronaći izdanje iz Službenog

                          glasnika)


  Opisi srednjovekovne Srbije, ključnih i teških istorijskih događaja

 od strane Novakovića su veoma jasni, izmišljene porodice

 Gvozdenovića i Pletikosića (sin Gvozdenovića je postao kaluđer

 sticajem teških okolnosti, dok sin Pletikosića postao hajduk i

 bori za državu protiv Turaka) odlično opisane i isprepletane sa

 istorijskim ličnostima (neke od njih su carica Mara, Sibinjanin

 Janko, Mehmed II i tako dalje).


 U prvobitnom izdanju, ovo delo bilo izdato u posebno teško i

 nezgodno vreme (za vreme Balkanskih ratova) i tek u skorije

 vreme su ljudi ponovo bili zainteresovani za ovo važno i vrhunsko

 delo.


 Poslednje reči u knjizi su teške, opet daju blagu nadu da će uprkos

 velikom padu države, ponovo uzdignuti i biti stalno života u njoj.


 Ocena 10 

четвртак, 15. децембар 2022.

Kraće filozofsko delo i preteča romana

 


 Atanasije Stojković (1773-1832) je bio naš naučnik, pisac, ruski

 akademik, profesor i rektor univerziteta u Harkovu (nekad pripadao

 Ruskoj imperiji, danas je ukrajinski grad), pisac prve knjige iz fizike 

 na srpskom, prvi pisac romana u novijoj srpskoj istoriji i 

 prevodilac Novog zaveta na slavenosrpski jezik (nekadašnji oblik

 srpskog jezika).


 On se našao u 1. tomu edicije ,Prozna dela srpskih naučnika'

 (ima još devet dela) koju izdao ,Službenik glasnik'. Edicija je 

 proglašena za ,Izdavački poduhvat godine' na 64. Sajmu knjiga.

 Kada skinete omotnicu knjige, otkrićete zanimljivosti o autorima

 i njihovim dostignućima u kratkim crtama.


                                                 

 Kandor ili otkrovljenje egipatskih tajni je kraće delo sa

 poučno filozofskim pričama, sa umereno dobrom dozom

 tajnovitosti.


 Aristid i Natalija je preteča romana u našoj zemlji koji je 

svakako bolji od modernih limunada romana (iako ima nekih

 rečenica u tom stilu).

 Na liričan način, govori o prijateljstvu i ljudima, kakva bi porodica

 trebala biti u dobru i zlu i sve što čini život.


 Odlično je što su oba dela spojena u celinu i protivnik Vuka

 Karadžića (nisu se podnosili mnogo godina zbog više

 razloga), a sveukupno ova knjiga

 je veoma dobra.


 Ocena 10

 

уторак, 13. децембар 2022.

Profesor filozofije...

 


 Drama ,Bunar' je počela da se emituje 5. novembra, imala

 11 epizoda, koautor i koscenarista serije je Igor Đorđević, koji glumi

 i naslovnu ulogu.


 Sve epizode https://pregledaj.net/search.php?keywords=bunar&video-id=.


                                                 

 Profesor filozofije Radomir je počinilac jednog skandala i zbog toga, 

 odlazi u rodno selo i živi u porodičnom imanju koje godinama 

 bilo pusto...


 

 Igor Đorđević u naslovnoj ulozi bio odličan, uverljivo glumeo i

 još jednu ulogu (zli i podmukli alter ego).


 Nataša Ninković (starija rođena sestra Naca) odglumela ok i po

 mom mišljenju imala bolje uloge od ove. Isto mislim za Zorana

 Cvijanovića (Čeda), Ljubomira Bandovića (Pop) i Boris

 Milivojević (Sovin).


 Milica Janevski (Jelena/Doplerka), jedna od jačih uloga u ovoj

 seriji, kao i Tatjana Kecman (Stana), Miodrag Dragičević (Miloš,

 njen sin), Denis Murić (Juga), Iva Milovanović (Julija), Luka

 Grbić (Julijin prijatelj Darko), Milica Gojković (Marija) i Milivoje

 Obradović (Malbaša, vlasnik izdavačke kuće i ozloglašen čovek).


 Na početku, ova priča je imala odlične dijaloge, akcije i glumu,

 bunar kao centralni deo radnje imao veoma dublje, filozofsko

 značenje. Negde na sredini serije mi se nije svidelo previše osvrta u 

 prošlost, slabašni sporedni likovi i otegnut tok radnje.


 Jedna od uloga koja svakako zaslužuje biti spomenuta jeste

 Vasilije Turčinović (osoba sa Daunovim sindromom) koji glumio

 Nacinog sina Igora. Replike izgovarao čisto i jasno, odlično se

 uklopio sa ključnim delovima ekipe serije i treba što više osobe sa

smetnjama u razvoju/sa posebnim potrebama budu u tv serijama/

 filmovima.


 Kraj serije očekivan, sa druge strane bio jedan od najslabije

 upečatljivijih. Muziku koju su napravili Aleksandra Kovač i

 Roman Goršek je bila fenomenalna i za pohvalu.  


 Ocena 8


 Da li ću gledati 2. sezonu?


 Razmisliću povodom toga, ali mislim da je priča u potpunosti

 zaokružena i nema potrebe sa tim.

недеља, 11. децембар 2022.

Sabrane priče i pesme američkog romantizma

 


 Edgar Alan Po (1809-1849) je bio američki pisac, pesnik,

 izdavač i književni kritičar.

 Najpoznatiji bio po pesmama i kratkim pričama, nazvan

 centralnom figurom američkog romantizma i bio velika inspiracija

 raznim umetnicima.


                                              

 Teme ovog sabranog dela su običan život, strašne priče (po ovom

 drugom je bio najpoznatiji), mračni romantizam i neprežaljene 

 ljubavi.


 Najupečatljivije u ovom delu su pesme ,Gavran' (tužna i

 sjajno mračna poezija, često opevana i citirana) i ,Anabel Li'

 (ta pesma je bila njegovo poslednje delo i bila objavljena

 par dana posle njegove smrti).


 Iako su teme veoma mračne, sumorne i teške u ovom slučaju,

 trebalo bi i delo sa takvim tematikama da se pročita i nauči o

 postojanju strane gde će svako doživeti u svom određenom 

 vremenu. Naravno, ne treba čitati ova sabrana dela u periodu

 najveće tuge, depresije i žalosti (biće vam još gore).


 Ocena 10 

четвртак, 8. децембар 2022.

Mladić odlučio zapaliti...

 


 Jukio Mišima (1925-1970) je bio rođen kao Kimitake Hirakoa,

 zanimanja su mu bila pisanje, pesništvo, dramaturgija, glumac, model

 i bio predložen za Nobelovu nagradu za književnost.


                                              

 Mladi manastirski učenik zapalio Zlatni paviljon u Kjotu, remek

 delo budističke arhiktekture, staro više od pet stotina godina...


 

 Delo je zasnovano po stvarnom ličnošću i događaju (učenik se

 zvao u stvarnom životu Hajaši Joken), dok u ovom delu se zove

 Mizogući.


 Mizogući imao jednog divnog, normalnog prijatelja (Carukava) i

 jednog groznog, podlog prijatelja (Kašigavi) i sam on bio u trzavici

 povodom pitanja kome se treba više prikloniti.


 Motivi da Mizogući zapali Zlatni paviljon su filozofsko tužne 

 prirode, Mišimino slikovito pisanje određenih mučnih, nesrećnih

 scena i događaja me naježili u par navrata.


 Mizogućijev konačni čin i ostvarivanje cilja bio za žalost, a prava

 osoba u vidu Hajašija bio da njegova zatvorska kazna bila smanjena

 zbog šizofrenije (majka mu na žalost izvršila samoubistvo, nakon

 njegovog odlaska u zatvor), pušten 1955. i preminuo naredne 

 godine (autor ga posetio u zatvoru, radi stvaranja knjige).


 Veoma dubokouman, postavlja važna pitanja (usamljenici u 

 okolini, dvostruke mere u životu, dvoboj između dobrog i zla u

 širokom smislu) i vredan detaljnijeg čitanja. 


 Ocena 10 

среда, 7. децембар 2022.

Naučno viđenje jedne grane umetnosti, ekipnog sporta i politike

 


 Ivan Kovačević predavao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju

 (nauka koja proučava ljudske sličnosti i različitosti po pitanju

 porekla, običaja, verovanja i drugih kulturnih i društvenih formi)

 na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.


                                                   

 Kovačević je na antropološki način opisao sedam filmova

 koji imaju dosta zajedničko sa ovim naslovom, kao i tri događaja,

 gde su bili zajedno izraženi fudbal i politika...


 


 Viđenje autora o prvom filmu ,Montevideo:Bog te video'

 (serijska verzija-samo opis https://kulturiska.blogspot.com/2017/09/stvaranje-prve-fudbalske-ekipe.html),

 me oduševilo, zbog jasne i britke analize, kao i način

 njegovog odgovora zbog čega je taj film napravio uspeh.


 Mislila sam da će naučno viđenje jedne grane umetnosti, ekipnog

 sporta (gde smo nedavno očekivano pukli na trenutnom Svetskom 

 prvenstvu u Kataru) i politike biti opisano predosadno, kroz 

 bezbroj fusnota i akademsko nerazumljivih rečenica.


 Pročitah ovo veoma lako (ispade neočekivano lako), najbolja

 poglavlja su o Montevideu, poglavlje o fudbalskoj utakmici iz

 1967. i 2014. godine i našem filmu ,Trener' iz 1978. (nema ga

 na internetu).


 Ocena 10  

 


 

уторак, 6. децембар 2022.

Da li su vladajući primenili ovaj vodič?

 


 Slaviša Orlović je redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u

 Beogradu, oblast ,Politikološko socijalne studije'.


                                                    

 Vodič jeste koristan, jasnih poglavlja sa pravim naslovima,

 člancima i zakljušcima, a mislim da 99% osoba koje se bave

 zanimanjima spomenutih u ovom delu su baš zloupotrebile

 srž i poentu iste tokom svih ovih godina. Odgovor na to da li

 su vladajući primenili ovaj vodič bi bio možda (samo delove

 koje su njima odgovarali i prepravljali).



 Vodič je za studente FPN-a, osobe koje bi htele formirati svoju

 stranku, za teške apolitične i malodušno političke osobe svakako

 nije.


 Ocena 8 

понедељак, 5. децембар 2022.

Naslov ovog dela je samo jedna od reportaža...

 


  Rišard Kapušćinjski (1932-2007) je bio poljski esejista, pesnik i

 novinar.

 U poslednjim godinama svog života, bio razmatran za Nobelovu

 nagradu, a ovo delo se bavilo reportažama o diktaturama za vreme 

 šezdesetih, sukoba, kao i samog naslova.


 Savlador i Honduras su igrali utakmicu leta 1969. godine

 kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1970. Istovremeno, odvijao

 se rat...


 Sama priča je samo jedna od reportaža koje Kapušćinjski napisao

 i glavna tema ovog dela su u stvari diktature u Africi i delom 

 Južne Amerike (više ima reportaža u Africi), kako se odrazile

 na tamošnje stanovništvo i viđenje Evropljanina (u vidu njega)

 na sve to.



 Doživeo dosta puta vanredno napete situacije (jednom mu

 zdravlje bilo veoma teskobno i visio između života i smrti), tim

 reportažama ne samo svom narodu, nego celoj Evropi rekao važne

 istine o situacijama u tim državama gde je boravio i izveštavao.



 Ocena 10   

                                                 

четвртак, 1. децембар 2022.

Glavni lik i razni događaji u potrazi sa...

 


 Haruki Murakami je japanski pisac, čija su dela prevedena širom sveta

 i dobitnik mnogobrojnih nagrada.

  

 Zanimljiva činjenica što u slučaju dela sa ovog posta, sam pisac

 uživao u procesu pravljenja i bilo za njega samoisceljujuće,

 nakon ogromne popularnosti u objavljivanju dela ,Norveška

 šuma'.

 Ovo je četvrta i poslednja knjiga iz serijala ,Pacov' (nazvana po

 prijatelju glavnog lika).


                                              

Neprilagođeni usamljenik koji se bavi reportažama

 traži svoju bivšu nestalu devojku. Na tom putu, sreće veoma čudne

 osobe i biva upleten u razne događaje...


 Glavni lik ima poseban ukus po pitanju korišćenja kulture, 

 neprilagođen novonastalom svetu visoke tehnologije i modernih 

 dostignuća (u originalu, roman je izdat 1988, kod nas tek dvadeset 

 godina kasnije) i od sporednih likova, jedini mi se nije svideo 

 Čovek-ovca (nepotrebno bezvezan lik).


 Odnosi glavnog lika sa ženama su bili u većem delu potpuno prazni

 i ništavni, odlazak na Havaje sa tinejdžerkom koja mu može biti

 ćerka (Juki je za svoje godine veoma napredna i oštroumna),

 razgovori sa školskim drugom Gotandom, poznatom super 

 filmskom zvezdom su bili najbolje opisani, najdirljiviji

 veoma otrežnjujući.

 Dobro ispade da na kraju, glavni lik zadobije pravu ljubav 

 (iznenadićete se ko je u pitanju).


 Na originalno pesničko filozofski način, delo govori o polu,

 seksualnosti, gubicima i napuštanju. Nisam imala predstavu da je

 to poslednja knjiga iz ovog serijala i možda ću pročitati prethodne 

 tri knjige.


 Ocena 8

среда, 30. новембар 2022.

Zašto danas nemamo takvog...

 



 Odlična monografija o našem sjajnom filmskom festivalu

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/01/kulturno-zavestanje-od-cetiri-slova.html.


 Šta sam gledala pretprošle godine na Festu

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/norveski-beli-labud-otisla-za-ameriku.html.


 

 Na ovogodišnjem Festu u Jugoslovenskoj kinoteci (sala Makavejev,

 nazvana po reditelju Dušanu Makavejevu), prikazivao se 

 domaći dokumentarni film ,Gradonačelnik', koji je bio snimljen 

 prošle godine.

 Bio je prikazivan i na Drugom programu RTS-a pre nekoliko

 dana.


                                               

 Ko je bio Branko Pešić, gradonačelnik Beograda sa 

 devetogodišnjim mandatom (1965-1974)?

 Odgovore će dati video i fotografske arhive, njegovi bližnji,

 saradnici i prijatelji...



 Već pri samom uvodu u ovaj dokumentarni film su bili iskazani

 veoma jasni i iskreni odgovori.

 Pešić je bio gradonačelnik vizionar, zaista pomagao građanima i

 odnosio se sa njima kao sav normalan svet

 (navedene su dve zanimljive priče o tome), Tito nije njemu smeo

 da se zamera i Beograd je u vreme njegovog mandata bio zaista

 posebna metropola (neki od tih dostignuća su most ,Gazela',

 hala ,Aleksandar Nikolić'-nekada hala Pionir, Ada Ciganlija postalo

 uređeno kupalište i tako dalje).


 Nije glumeo da je vrhovni vođa koji bi da gazi druge zarad

 svojih dobitaka i pitam se poneki put zašto danas nemamo

 takvog gradonačelnika širom naše države (ovog sadašnjeg

 i njegovog prethodnika koji je navodno inicijator

 ovog dela organski mrzim)?


 Bilo bi dobro da sa vremena na vreme puste ovo važno 

 dokumentarno delo, jer zaista vredi.


 Ocena 10

 

 

понедељак, 28. новембар 2022.

Boravak u drugoj državi joj doneo...

 


 Rouz Aleksander je engleska književnica koja objavila četiri knjige,

 detaljnije na sajtu i društvenim mrežama

 https://www.rosealexander.co.uk/.


                                                

 Prijateljica Sofi Tejlor Ana je zvala da boravi u Crnoj Gori, Sofi nije

 imala šta izgubiti sa tom ponudom.

 U Kotorskom zalivu, Sofi želi kupiti staru i oronulu kuću...



 Razlog zašto se Sofi odlučila za smeo korak je duboko tužan i više

 nije mogla živeti u svojoj domovini.


 U Crnoj Gori, upoznala svoje sunarodnike, lokalce i dopalo mi se

 u ovom slučaju opisi pravih, prirodnih lepota naših komšija (kao i

 njihovih osobina).

 Kompleksnost priče počinje kada Sofi pronašla hrpu pisama i

 zajedno sa prevodiocem Darkom, pokušava osećati suštinu, ujedno

 pronaći potomka osobe koja pisala ta pisma.


 Ređi su bili momenti, gde Sofi preterivala sa prisećanjem bliske

 osobe koju je izgubila i u pozitivnom, iznenadilo me što tamo

 pronašla ljubav (nije Darko u pitanju).


 Rouz Aleksander je jedna od retkih književnika koja napisala dobar,

 smislen izmišljen roman o nekoj od balkanskih država (da nije

 u pitanju negativni jednoobrazni stav) i kraj mi se

 baš dopao.


 Ocena 10 



 



недеља, 27. новембар 2022.

Filmsko životni razgovori za vreme ručka

 



 Piter Biskind je američki kulturni kritičar, filmski istoričar,

 novinar i nekadašnji urednik francuskog magazina za kulturu

 ,Premijera' (1986-1996).


 Priredio je delo gde Henri Džeglam (englesko američki

 filmski reditelj i pozorišni dramaturg) vodio razgovore sa

 svojim prijateljem glumcem i rediteljem Orsonom Velsom u

 periodu 1983-1985 (preminuo u oktobru iste godine) za vreme

 ručka.


                                             

 Vels je bio dosta na svoju ruku, veoma inteligentan, oštrouman,

 neki njegovi filmsko životni su mi bili veliko ne, ali opet sa

 druge strane poštujem što je on potpuno svoj.


 Nije se stideo svojih političkih aktivnosti i dobro je što nije bio

 na Senatu (možda bi mu taj položaj ugušio njegovu javnu ličnost).


 Pitanja koje postavljao Džeglam su bila dobra u centar, na žalost
 
 izdavač ,Lom' koji preveo ovo delo na našem je napravio dosta

 štamparskih grešaka (na polju određenih ličnosti za godinu 

 rođenja i smrti).


 Filmsko životni razgovori su u 90% slučajeva ispali kvalitetni,

 sa posebnom težinom i poukama.


 Ocena 9

субота, 26. новембар 2022.

Silom mlada iskušenica će probati da ode...

 


 Sara Dunant je britanska književnica, novinarka,

 voditeljka i kritičarka.

 Sajt+društvene mreže https://www.sarahdunant.com/.


                                             

 U samostanu Svete Katarine, došla je nova, mlada iskušenica

 Serafina (nakon očeve smrti, silom biva poslata u samostan). 

 Zaljubila se u učitelja pevanja Jakopa, a vremenom sprijateljila sa 

 apotekarkom i lekarkom Cuanom.


 Cuana želi da Serafina ode sa ovog samostana i živi punim plućima,

 a da li će to biti moguće?



 Taj raniji svet gde žene nisu mogle da se bave onim što žele i

 budu zaslepljene do kraja verskim pričama će za mene uvek biti

 ograničen, negativan i veoma loš.


 Prijateljstvo između Serafine i Cuane veoma jako, nalik dvema

 sestrama, Cuana bila spremna žrtvovati sebe, zarad prijateljičine

 potpune slobode od ograničavajućeg, mračnog sveta.


 Jedina zamerka ove istorijsko jake i životne fikcije jeste što se

 previše bavila ustaljenim životom u samostanu, dok sa druge 

 strane bilo blago zanimljivo, čisto da upoznam viđenje takvih

 mesta u ranijim vekovima.



 Ocena 9


 

четвртак, 24. новембар 2022.

Ko će biti i u dobru i u zlu?

 



 Kerol Metjuz je britanska književnica, poznata po njenim 

 romantičnim komedijama i smislu za humor.

 Više o njoj https://www.carolematthews.com/.


                                               

 Džozefina zvana Džozi odlazi u Njujork na venčanje svoje

 rođake Marte i želi je odvratiti od udaje. Tamo upoznaje Meta i 

 očekivala da je pravi...


 Početak je dosta obećavao (Džozi nakon razvoda odlazi u drugi

 grad na buduće veselje svoje rođake koju želi odgovoriti od

 udaje i upoznaje muškarca koji bi mogao biti pravi) i imao

 simpatičan savremeno britanski humor.


 Utisak ovog dela mi pokvario Demijenov pokušaj da ponovo bude

 sa Džozi, umešanost patkice u sve ovo (totalna bezvezarija) i 

 kraj mi je romantično blah.


 Ocena 4

  

среда, 23. новембар 2022.

Četvorostruka špijunka koja se zvala Vera

 


 Vera je drama/triler zasnovan po životu i delu srpske špijunke

 Vere Pešić (1919-1944). 

 Premijera u bioskopima je bila

 10.novembra ove godine, a istoimena serija će biti sledeće godine

 na RTS-u.


 Detaljnije o pravoj Veri https://zena.blic.rs/lifestyle/ko-je-bila-vera-pesic-sprska-mata-hari/3q5zkjl.


                                                 

 Jovana Stojiljković kao naslovna uloga je bila potpuno odlična,

 leskovački naglasak odradila besprekorno (Vera je bila sa

 Sijarinske banje, ona se nalazi kod Leskovca). Dopalo mi se što je 

 centralni tok priče bio o njoj (slabo ima scena gde ona nije tu) i 

 njeno viđenje svih dobrih i loših stvari koje radila.


 Vera je bila opasna četvorostruka špijunka koju su muškarci hteli u 

 potpunosti kontrolisati i ugušiti kao ličnost.

 U ovoj priči, pokušali su to učiniti dvojica, moćni na svojim 

 položajima u vidu Karla Krausa (Petar Zekavica) i major Slavko 

 Radović (Aleksandar Srećković Kubura).


 Odabir glumaca za ta dva lika, kao i Milivoja Perovića, prve Verine

 ljubavi (Viktor Savić), Tanasija Dinića (Nikola Kojo), vojvode

 Koste Pećanca (Tihomir Stanić), Verine majke Anđe (Anita

 Mančić), Radoslava Đurića (Vuk Kostić) i druge likove je odlično 

 odrađen.


 Akcione scene, dinamične, jezive i verodostojno opisane, postoje

 četiri-pet scena koje se tiču Verinih gadnih mučenja i bile su za

 potpunu jezu i užas (ako ste ozbiljno osetljivi na takve

 scene, treba da dobro zažmurite).


 Muziku je radio Robert Pešut Manjifiko koja je savršeno pasovala

 za doba filma (kraj tridesetih i početkom četrdesetih prošlog veka)

 i volela bih da bude zvanična muzika iz filma.


 Scenografije, kostimi, enterijer i eksterijer su odlično iskorišćeni,

 kraj surovo tužan i donekle očekivan.


 Uvek sam za to da istorijske stvari sa naših prostora koje su bile 

 gurnute u tepih nekada davno, budu sada otkrivene na bilo koji 

način, što kroz umetnost, tribine, diskusije i tako dalje.


 Preporučujem da pogledate ovaj film i volela bih da to delo bude

 pokretač za detaljnije prikaze određenih ličnosti koje su bile

 u filmu i mimo njega. Pod uslovom da iste ličnosti ne budu

 potpuno ulepšane.


 Ocena 10 
  
                                              


  

уторак, 22. новембар 2022.

Spasavanje samohrane majke i dobrovoljnog vatrogasca

 


 Istinski vernik (1. knjiga duologije ,Džeremi Marš i Leksi

 Darnel) https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/da-li-ce-u-gradicu-pronaci-ljubav.html.



                                                

 Deniz ima sina Kajla koji ima probleme sa govorom i ona čini

 sve da mu bude bolje, ujedno čuje neku njegovu reč.


 Tejlor je vatrogasac sa teškim osećajem krivice i dubokim 

 unutrašnjim bolom.


 Tejlor uspeo pronaći Kajla koji neko vreme nestao, a da li će

 u međuvremenu Deniz i Tejlor biti zajedno?




 Denizine metode da Kajla

 podstakne da konačno progovori su bile upitne i malo mi išlo

 na živce što je glumela super majku (zar nije mogla pronaći

 pomoć u vidu komšinice ili druge osobe, da čuva Kajla dok

 radi).

 

 Tejlorov osećaj krivice i duboki unutrašnji bol sam razumela,

 drugi problem ovog romana bio zašto je sve to bila velika

 kočnica da bude sa nekim u vezi.


 Kajl u Tejloru video posebnu očinsku figuru (biološki otac je

 kretenčina) za koju se posebno vezao i bile mi te scene dirljive 

 između njih.


 Nema puno likova u ovoj knjizi (poseban plus), kraj je 

 predvidljiv i očekivan (nije mi to smetalo).



 Ocena 8