Planiraju li....

 

  Marko Balcano je italijanski pisac koji radi kao profesor

 književnosti u srednjoj školi.

 Za knjigu na ovom postu, dobio 5 nagrada i bila prevedena na

 nekoliko jezika.

                                             

  Trina živela na pograničnom mestu koja uspevala da se suprostavi

 fašistima i nisu dozvoljavali da radi kao učiteljica. 

 Primorana da ode sa svojim suprugom dezerterom

 Erihom nakon uznemiravanja nacista u planine i njihov dom će 

 uskoro biti ugrožen. Planiraju li da ostanu na svom mestu?

  Neočekivan mi bio način pripovedanja ove snažne, teške i

 važne priče. Trina se obraćala jednoj od svojoj krvi koju na

 žalost nije dugo videla, bila mi tuga što se ta osoba nikad nije 

 vratila.

  Primoranost boravka u planine sa Erihom je nju ojačao, podstakao

 da se bori za sebe, porodicu (iako narušena zbog sina koji

 svesno prešao na potpuno negativnu stranu) i njeno rodno mesto.

 Određeni ljudi su ispala đubrad prema meštanima, svesno upropašćavajući prirodu i život 

 meštana. Trinina odlučnost da se to potpuno uništenje zaustavi

 me oduševilo.

  Kraj te knjige jeste gorak i poražavajući, sa druge strane Trina

 shvatila određenu lekciju u pravo vreme i njene borbe su mi bile

 za divljenje i odobravanje. Trebalo bi da pročitate napomene

 autora (on je odlično obrazložio motive za ovo delo i stvarno

 postojalo mesto slično ovom iz knjige).

  Ocena 10

  

  

Da je Milutin sada živ...

 

  Danko Popović (1928-2009) je bio naš književnik, autor više radio

 drama i filmskih scenarija (najpoznatiji scenario mu bio za

 tv dramu ,Karađorđeva smrt').

 Po njemu se zove nagrada za najbolje prozno delo, nazvane

 ulice (u Paliluli, selu Popović, Banji, Toponici i Bukoviku).

  Ovde, biće prikaz o njegovom najpoznatijem delu ,Knjiga o

 Milutinu', gde ima istoimena monodrama u ,Zvezdara teatar'

                                            

  Milutin u poslednjim danima svog života provedenim u zatvoru

 (ne njegovom krivicom) govorio svoje viđenje učešća u I svetskom

 ratu, dobu mira, kako je reagovao na više ličnih i velikih tragedija

 i zašto je dospeo sasvim nevin u zatvor...

  Glavni junak je Šumadinac (Popović je bio rodom iz Aranđelovca),

  čovek koji živeo jednostavnim, mirnim životom dok to nije

 promenio I svetski rat. Želeo je doprineti svojoj otadžbini na

 ovaj način i dan danas (nalik tada), na žalost uopšte ne cene

 te osobe (ili veoma malo).

  Sigurna sam da je glavni junak bio inspirisan pravim vojnicima

 sličnih, tragičnih sudbina, Milutin nije završio visoke škole i

 radio otmene poslove, ali je bio iskren, srčan borac, vredan,

 skroman i želeo nakon svih tih tragedija da se vrati tom jednostavno

 mirnom životu.

  Da je Milutin sada živ, on ne bi nikada glasao za te pogrešne i

 grozne (potomci Milutinovih saboraca su na žalost glasali baš

 za takve, zbog prisile ili koristi). Ti pogrešni i grozni bi se

 momentalno pokunjili i ne bi mu nikad smeli odbrusiti ili ga

 pokušati sniziti kao čoveka.

  Volela bih da pogledam istoimenu monodramu koju većina ljudi

 jako hvali (glumi ga Nenad Jezdić), a bilo bi lepo da ista bude 

 priložena na Jutjubu (za one koje ne mogu doći direktno u

 pozorište).

  Ocena 10 

Austrijanka i njeni veliki, humani poduhvati

 

  Dokumentarno viđenje https://kulturiska.blogspot.com/2019/10/dokumentarna-prica-o-velikoj-akciji-od.html.

 Austrijsko biografsko viđenje https://kulturiska.blogspot.com/2019/08/vazna-lista-spasavanja-jedne-velike-zene.html.

 Zoran Milekić je rođen u Čačku, diplomirao na katedri za istoriju

 Filozofskog fakultetu u Beogradu i živi u rodnom kraju.

 Napisao tri dela (dva za decu, jedno za odrasle), četvrto delo se

 radi o važnoj ženi koja živela na ovim prostorima i uradila

 veliki, humani podvig za vreme II svetskog rata.

                                               

 Dijana Budisavljević kroz upornost i nadljudskim naporima sa 

 svojim saradnicima uspela prodreti u fabriku smrti zvanu 

 logor Jasenovac. Na putu spasenja dece, sprečio je Maks Luburić...

 

 Kad bi neko ili grupa ljudi pokušao/lo pronaći kartoteke i albume

 (na šta sam mislila, detaljnije na drugom linku iznad slike ovog

 posta), to bi bila važna i velika stvar.

 Austrijanka je delo koje zaslužuje valjanu i čvrstu ekranizaciju i

 kad bi se desio pokušaj, da drže striktno radnje ovog briljatnog dela.

 Spomenut je veliki broj njenih pravih saradnika i prijatelja (neki

 od njih su Kamilo Bresler, Ivanka Džakula, Jana Koh i drugi),

 ovde se upoznajemo i sa delom Dijaninog privatnog života (jedan

 od podataka koji me potresao u tom slučaju, jeste da je imala 

 tri nervna sloma i preležala tifus).

 Ocena 10

Četvorostruka špijunka (serijska verzija)

 

 Sjajna filmska verzija

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/11/cetvorostruka-spijunka-koja-se-zvala.html.

 Televizijska verzija igranog dela ,Vera' je bila svakog vikenda na

 RTS-u i imala 10 epizoda.

 Sve epizode https://balkanteka.net/category/domace-serije/vera/.

                                               

 Televizijska verzija Vere je proširenije viđenje njenih poslova,

 više se bavio privatnim životom, počecima u Beogradu, bolje

 sam upoznala saveznike (njih je imala veoma malo), neprijatelje

 (koliko hoćeš) i tragično (nalik filmskoj verziji), što su duže živeli

 njeni neprijatelji.

 U tv verziji, pohvale idu glumcima koji su već bili u filmu i dodala

 bih još par likova iz ove verzije: Lenka Petrović (Smilja, Verina

 prijateljica), Zinaida Dedakin (stanodavka Pelagija), Vladimir

 Aleksić (doktor Rajnhard Hajnc), Nenad Maričić (doktor Lazar 

 Prokić) i Radomir Nikolić (Jozef Šicer).

 Nalik filmskoj i tv verziju vredi gledati.

 Ocena 10 

Četvorostruka špijunka koja se zvala Vera

 

 Vera je drama/triler zasnovan po životu i delu srpske špijunke

 Vere Pešić (1919-1944). 

 Premijera u bioskopima je bila

 10.novembra ove godine, a istoimena serija će biti sledeće godine

 na RTS-u.

 Detaljnije o pravoj Veri https://zena.blic.rs/lifestyle/ko-je-bila-vera-pesic-sprska-mata-hari/3q5zkjl.

                                                 

 Jovana Stojiljković kao naslovna uloga je bila potpuno odlična,

 leskovački naglasak odradila besprekorno (Vera je bila sa

 Sijarinske banje, ona se nalazi kod Leskovca). Dopalo mi se što je 

 centralni tok priče bio o njoj (slabo ima scena gde ona nije tu) i 

 njeno viđenje svih dobrih i loših stvari koje radila.

 Vera je bila opasna četvorostruka špijunka koju su muškarci hteli u 

 potpunosti kontrolisati i ugušiti kao ličnost.

 U ovoj priči, pokušali su to učiniti dvojica, moćni na svojim 

 položajima u vidu Karla Krausa (Petar Zekavica) i major Slavko 

 Radović (Aleksandar Srećković Kubura).

 Odabir glumaca za ta dva lika, kao i Milivoja Perovića, prve Verine

 ljubavi (Viktor Savić), Tanasija Dinića (Nikola Kojo), vojvode

 Koste Pećanca (Tihomir Stanić), Verine majke Anđe (Anita

 Mančić), Radoslava Đurića (Vuk Kostić) i druge likove je odlično 

 odrađen.

 Akcione scene, dinamične, jezive i verodostojno opisane, postoje

 četiri-pet scena koje se tiču Verinih gadnih mučenja i bile su za

 potpunu jezu i užas (ako ste ozbiljno osetljivi na takve

 scene, treba da dobro zažmurite).

 Muziku je radio Robert Pešut Manjifiko koja je savršeno pasovala

 za doba filma (kraj tridesetih i početkom četrdesetih prošlog veka)

 i volela bih da bude zvanična muzika iz filma.

 Scenografije, kostimi, enterijer i eksterijer su odlično iskorišćeni,

 kraj surovo tužan i donekle očekivan.

 Uvek sam za to da istorijske stvari sa naših prostora koje su bile 

 gurnute u tepih nekada davno, budu sada otkrivene na bilo koji 

način, što kroz umetnost, tribine, diskusije i tako dalje.

 Preporučujem da pogledate ovaj film i volela bih da to delo bude

 pokretač za detaljnije prikaze određenih ličnosti koje su bile

 u filmu i mimo njega. Pod uslovom da iste ličnosti ne budu

 potpuno ulepšane.

 Ocena 10 

  

                                              

  

Ljubav tokom savezničke okupacije Japana i izdaja

 Stiven Kerol je australijski pisac, dobitnik dve domovinske 

 nagrade za književnost.

                                                      

 Prilikom savezničke okupacije Japana za vreme II svetskog rata,

 prevodilac iz Australije Alen zvani Spin se zaljubio u Japanku

 Momoko. Veza im bila jaka, ali se desila izdaja...

 U toj vanrednoj okolnosti, bilo je dobro što se desio ljubavni odnos

 i način kako je opisana izdaja koja ih razdvojila dugo godina,

 nije bio dovoljno ubedljiva. 

 Ocena 6

Dokumentarna priča o velikoj akciji od strane D.B

 Austrijska knjiga o velikoj humanitarki sa ovih prostora

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/08/vazna-lista-spasavanja-jedne-velike-zene.html.

                                                   
 Dokumentarni film ,Dijanina deca' govori o njoj, njenom

 organizovanom spašavanju dece tokom II svetskog rata. 

 O njihovoj spasiteljki govore i nekadašnja preživela deca...



 
 Preživeli sa tih užasa su ključni svedoci, a na različite načine

 doživeli kraj tog zla. Nekima su pronađeni biološki roditelji, neki

 prisilno promenili vere, neke sama biološka porodica pronašla.

 U profesionalno ozbiljnom dokumentarnom filmu je i kraće

 svedočenje glumice Božidarke Frajt iz kasnijih dana (ona je kao

 sasvim mala bila u logoru za decu na Sisku, kasnije u prihvatilištu

 Crvenog krsta u Zagrebu, gde je usvojio bračni par Frajt).


 I ovde je veliki, važan akcenat (kao i u biografiji Dijane

 Budisavljević) na tome da je Dijani načinjena velika, ozbiljna

 nepravda posle II svetskog rata. Sami preživeli su posebno

 zahvalni njoj i ljudima oko nje na velikom spasenju.

  
 Ocena 10 

Važna lista spasavanja jedne velike žene

 Vilhelm Kues je austrijski pisac i publicista koji o važnoj osobi

 napisao biografiju sasvim slučajno. Knjižara Vilhelmovog 

 izdavača se nalazi u njenoj rodnoj kući sve do odlaska u Zagreb.

 O njoj je bio snimljen dokumentarno igrani film ,Dnevnik

 Dijane B', koji zasluženo dobio sve važne nagrade na Filmskom 

 festivalu u Puli.

                                         

 Kratki opis


 Dijana Budisavljević (1891-1978) je bila humanitarka austrijskog

 porekla za vreme II svetskog rata, spašavajući srpsku decu iz 

 logora NDH-a (tadašnja fašistička Nezavisna država Hrvatska)...



 
 Njene albume sa fotografijama decom i svu kartoteku su oduzeli

 dva grozna Oznaša (o toj zlogasnoj organizaciji koja se sada

 zove drugačije https://www.ekspres.net/politika/kako-je-ubijala-udba)

 i takav čin oštro osuđujem. Na žalost, tokom života nije dobila

  zasluge posle II svetskog rata, niti se pričalo o njoj kroz

 istorijske udžbenike ili na polju sedme umetnosti (očekujem da

 će film ,Dnevnik Dijane B' ispraviti tu veliku nepravdu).

 Albumi i kartoteke moraju da se vrate potomcima,

 roman/biografija je posebno važna priča o velikoj ženi humanisti,

 koja zaslužuje biti u ravni sa Oskarom Šindlerom.


 Ocena 10




 

Dvoje mladih i II svetski rat

  Entoni Dor je za ovaj roman (drugi po redu) ,Sva svetlost koju

 ne vidimo' je dobio Pulicerovu nagradu za najbolju fiktivnu

 knjigu za 2015. i Endru Karnegi medalju za izvrnost na polju

 fiktivnog dela iste godine.  Više o njemu na 

 sajtu http://www.anthonydoerr.com/.


                                                

 Kratka radnja

 Mari Lora je slepa devojka koja obožava biti u Nacionalnom

 muzeju u Parizu, gde radi njen tata. U Nemačkoj, živi 

 mladić Verner sa svojom sestrom Jutom u sirotištu i otkriva stari

 radio. Mari Lora i Verner će se sresti u užasu zvanom II svetski

 rat, na neobičan način...


 Uvodom nisam bila oduševljena, više bih volela da je odmah 

 bio osvrt u prošlost. U slično doba, odvijaju se paralelno priče

 Mari Lore i Vernera i bolji bio opis Vernerove prošlosti. Očekivala

 sam da će se njih dvoje sastati nešto ranije, a jedno od njih dvoje 

 na žalost neće preživeti rat.


 Dor savršeno opisao svet devojke koja ne vidi, a opet želi proširiti

 svoj svet, proučavajući kroz dodir školjke, kamenje i razne

 mekušce. Isto važi za momka koji uprkos odrastanju u sirotištu,

 uspeva biti majstor svog zanata i nije očekivao da će njegova

 domovina ratovati.


 Da li je u tim vremenima postojala makar zrno ljudkosti? Ovaj

 obimno i vredno poučni roman mi je odgovorio potvrdno.


 Ocena 10 

Ti svedoci...

 Svetlana Aleksijevič je beloruska istražiteljska novinarka i

 pisac istinitih priča koja piše na ruskom. Dobila Nobelovu

 nagradu za književnost 2015, a ova knjiga sa istinitim glavnim

 junacima je...


                                                 

 Kratki opis

 Potresna sećanja dece koja su preživela II svetski rat, a sada su

 u penziji, radnici, učiteljice...

 Ti ljudi su bili deca u vremenu užasa zvanog II svetski rat. Neki 

 uz pomoć drugih ili sebe, uspeli da prežive. Oni su imali snove,

 porodice, prijatelje i sve to na žalost naglo nestalo. Učesnicima

 knjige je trebalo mnogo hrabrosti i stamenosti da tu istinu i

 zločin koji su preživeli kao deca iskažu Aleksijevičevoj. Trebao

 bi ceo svet sledili primer Aleksijevičeve kako treba da se 

 piše dokumentarna proza.

 Ocena 10  

Kratka istinita priča o porodici i posebnim sestrama

 Kratka radnja

 Dve sestre su poticale iz jedne stare jevrejske

 porodice koja se nastanila u Beogradu pre 4 vekova. Nacisti su 

 došli 1941 u Beograd, a svi njihovi rođaci su nastradali.

 Njihova majka ih odvela na jedno mesto, gde bi trebalo biti

 bezbedne...

 Ta porodica se prezivala Kalef, a sestre Matilda i Rahel. Matilda je 

 promenila ime u Lidija, a Rahel u Breda zbog rata. Sestre su 

 srećom preživele rat, a videćete u dokumentarnom filmu i kako.

 Breda je bila sjajna operska naša diva, pevala u najboljim

 ulogama, sarađivala sa istaknutim kolegama i kompozitorima.

 Od 1993. je u penziji, a još nije vraćena imovina njihovih predaka,

 što je sramotno!

 Obe sestre Kalef žive u Beogradu, a mene je dirnula njihova

 sudbina i njihov srećan kraj. Verujem da ćete kroz ovaj

 dokumentarni film shvatiti značaj  predaka u porodičnom

 istorijatu.

 Ocena 10