Saša Brajović je redovna profesorka na Odeljenju za istoriju
umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Fakultetu umetnosti
Univerziteta Donja Gorica u Podgorici.
Za osobu koju je opisala u ovoj biografiji se odlučila, tako što njena
mama imala sećanja na ovog čoveka, u jednom od najgorih doba
zvano Drugi svetski rat, u okupiranom Nikšiću (Nikšić u doba
kratkog života ovog čoveka bio okupiran od strane italijanskih
fašista i nakon njegove smrti nemačkih nacista).
Lujo Davičo (1908-1942) je bio baletski igrač, pedagog,
kompozitor i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Tragovi o njegovim predacima potiču od početka 19. veka i zapravo
se prezivali Hajim.
On je bio poslovni partner knezu Milošu Obrenoviću (nabavljao
novac, luksuznu robu, oružje i municije za srpsku vojsku).
Lujovi roditelji Benko (1871-1913) i Streja (1884-1978).
Lujo prvobitno pohađao u Ženevi kod Emila Žak-Dalkroza,
zatim Školu za ritmiku i plastiku
kod Mage Magazinović i uspešno diplomirao u Ženevi
(zanimljivo da i ona sama pohađala kod Dalkroza).
On u to doba bio jedini baletski igrač u našim prostorima i
veoma cenjen kao samostalni umetnik. Razočaralo me što nije bio
evidentiran u beogradskom Narodnom pozorištu na neki
način (tamo je igrao jako dugo i to veoma uspešno)
Nakon završetka igračke karijere, stupio u profesorske vode 1937.
godine.
Ovde su zabeležena tri upečatljiva svedočenja od strane
pozorišne i filmske glumice Mirjane Kodžić (majka Maje Volk),
pozorišnog reditelja i teatarologa Jovana Putnika i muzičkog
kritičara Pavla Stefanovića.
Brajovićin zadatak da na neki način rekonstruiše život, rad i
zaostavštinu ovog važnog čoveka na polju umetnosti i same
baletske igre kod nas sigurno nije bio lak. Moj stav jeste da je
izvrstan posao odradila i velika šteta što još uvek
nije snimljen igrani film ili serija o njemu.
Ocena 10
