Senka i san budućeg velikog župana

 

  Odlična njihova politička triler knjiga

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/02/politicki-triler-koji-zasluzuje.html.

 Zajedno sa ilustratorom Draganom Paunovićem, Dejan Stojiljković

 i Vladimir Kecmanović su napisali trilogiju o Stefanu Nemanji.

                                               

  Život Stefana Nemanje je kroz pero ovog super dvojca

 Stojiljkovića i Kecmanovića ispao odlično opisan.

                                           

 Naslov dela je odličan, on kao dečak sa mukom pročitao jednu

 presudu i to ga godinama užasno proganjalo.

                                             

  Istorijski i izmišljeni delovi su podsećali dobrim delom kao 

 ,Senke nad Balkanom' (3. sezona bi tek trebalo da se snima),

 ima scene mučenja koje su bile ekstremno jezive (srećom, nema

 ih puno ovde).

 Dragan Paunović je odradio odlično ilustracije i vinjete, crvena boja

 bila odličan izbor za ilustracije i vinjete 

 (po mom mišljenju, označavale su snagu, krv, energiju, strast i 

 smrtnost).

 Više o radovima https://www.artstation.com/draganpaunovic.

  Očekivala sam da će biti nekih komentara na Laguninom sajtu

 za ovo delo (objavljeno je 2022.) i šteta što do sada niko nije

 komentarisao.

  Zanimljivo je da ovo delo zapravo trilogija u jednom i oduševilo

 me što se sva tri dela nalaze tu (,U ime oca', ,Dva orla' i ,U ime

 sina').

  Ocena 10

Napitak koji sjedinio...

 

  Crni čaj je romantična drama od ove godine koja se daje na

 ovogodišnjem Fest-u na još jednom terminu (davane su tri projekcije,

 a ja sam bila na trećoj, u Jugoslovenskoj kinoteci). Četvrta

 i poslednja projekcija se daje na Cinepleksu (T.C Galerija) u 

 14:30.

 Reditelj Abderahmane Sisako je inspiraciju za priču dobio

 prilikom otkrivanja restorana ,Parfimisano brdo' (tako je prvobitno

 trebao da se zove film i odlično što se zove tako kako jeste), gde

 su vlasnici afro kineski par.

 Bio nominovan ove godine za Zlatnog lava, a na IDMB-u ima

 trenutno ocenu 5.7.

                                          

                                               

 Džojs je na dan svog venčanja rekla ne, napustila svoju rodnu

 Obalu Slonovače i rešila živeti u kineskom gradu Guangdžou.

 Tamo počela raditi u čajidžinici. Tamo upoznaje Kaija...

  Dosta slojevito filozofsko delo sa dve važne pouke koje su 

 za mene ostavile utisak.

  1. Prihvatanje, poštovanje, razumevanje i voljenje različitosti

 po svim aspektima.

  2. Treba opraštati pravim osobama (u to spadaju naši voljeni/

 

 porodica i prijatelji).

  Nina Melo (Aja), ne samo što je posebno lepa, sa zanimljivim

 frizurama i odećom, već njena gluma veoma umilna i fina. Njen

 lik bio hrabar da kaže ne, ode u potpuno drugu državu, sa drugom

 kulturom i načinom življenja.

  Čang Han (Kai), takođe fina gluma, čovek koji dosta bio uz

 druge, samo sebe nije dovoljno osluškivao (po pitanju osećanja).

 Iskreno, nadam se da je bila java oko jednog važnog, ozbiljnog

 susreta posle više godina.

  Romantične scene između njih su fino minimalističke, tanane i

 tople, plantaža odakle su uzimali listeve čaja su prekrasne 

 (snimljene su na Tajvanu).

 Vu Ke-Ksi (bivša Kaiova žena Jing), bila opravdano povređena i ljuta i

 tokom godina, shvatila da samo oprostom i fokusiranosću na 

 sadašnjicu se može krenuti dalje.

  Jako simpatičan bio Majkl Čeng (Li-Ben, Kaiov i Jingin sin) kom

 na početku nije bilo lako prihvatanje očeve nove veze (vremenom,

 sprijateljio se sa Ajom).

  Azijska i afrička kultura u ovom filmu se dobro spojile, nego sam

 u ovom filmu imala sledeće minuse.

  1. Previše razbacivanja/scena sa sporednim likovima (fokus trebao

 biti samo na Ajin boravak, odnos sa Kaiom i njegovima i to kako

 su srušili barijere sa svojom vezom).

  2. Završetak filma (samo to ću vam odati).

  3. Mogli su u jednom delu filma da obuhvate i Ajinu porodicu

 (spominje se samo sestra, ali nešto malo), odnosno reakcija

 porodice na njen novi život.

  Muzika tokom celog filma koji traje dva sata je prekrasno 

 opuštajuća, sniman u 5 država (Francuska, Mauritanija, Obala

 Slonovače, Tajvan glumi Guangdžou i Luksemburg) i uspešno

 montiran u finalnu verziju.

  Ako ne volite otvorene epiloge, mnogo filozofske slojevitosti, 

 usporenosti (film jeste spor, ali mi nije puno smetalo), bolje nemojte

 da gledate.

  Ako volite sjedinjavanje drugih kultura, različite predele, azijsku

 i afričku savremenu životnu kulturu, onda je film za vas.

  Ocena 8.5

       

Boravak u Belgijskom Kongu je zauvek...

 

  Zanimljivo delo o junacima koji su živeli u razmaku od tri veka

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/u-razmaku-od-tri-veka-ziveli-prirodnjak.html.

                                            

   Američki hrišćanski propovednik zajedno sa svojom suprugom

 i četiri ćerke je 1959. otišao na jednogodišnji boravak u Belgijski

 Kongo...

  Majka ove porodice Orleana ima posebna poglavlja u delovima 

 kad je kod kuće, dok u slučaju afričkog dela, glavni likovi su 

 njene četiri ćerke: Rahela (najstarija, opsednuta materijalizmom i

 voli da je diva), Lea (prva bliznakinja, muškobanjasta, veoma

 pametna, previše idealizovala svog oca i samopouzdana),

 Ada (druga bliznakinja, sumnjičava, povučena, odlična u prirodnim

 naukama i voli palindrome) i Ruta Mej (najmlađa, radoznala,

 razigrana i neustrašiva).

  Od njih četiri, najmanje mi bila omiljena Rahela, dok sam likove

 preostale tri sestre zavolela na drugačiji način. Leu zbog te

 neustrašivosti i pozitivnog dokazivanja da život ovde

 može imati smisao, Adu zbog britkog i sarkastičnog humora i Rutu

 Mej, jer je imala šarm i nimalo predrasuda.

  Natan mislio da će sa boravkom ovde promeniti stanovnike

 sela po pitanju vera i životnih navika, ali sve to bila ogromna 

 greška. Porodica Prajs se tamo  veoma brzo raspala i pozadina

 Natanovog posrnuća pred odlazak u Belgijski Kongo je 

 ogromno tragičan (on se desio još u Americi).

  Rastužila me smrt jedne od ćerki, dobro su obuhvaćeni važni

 politički istiniti događaji sa fikcijom, religijski trenuci dva sveta

 lepo opisani.

  Opravdano, tri sestre su nekako nastavile sa životom kao 

 odrasle žene i na svoj način ispunjene. Drago mi je što se delo

 nije završilo sa gorko bolan način, već kroz poseban i veliki

 oprost.

  Postojala je priča iz 2019. da se ovo delo ekranizuje, ali zasada

 nema novih informacija o istom.

  Ocena 9.5 

Navijala sam za ovu kombinaciju

 

  Simona Arnstet je rođena u Pragu i kao mala sa porodicom se

 preselila u Švedsku.

 Sajt je na njenom maternjem i na linku ima engleski biografsko

 poslovni deo https://www.simonaahrnstedt.se/kopia-pa-om-simona.

 Instagram https://www.instagram.com/simonaahrnstedt/.

                                                

  Leksija zbog manjka samopouzdanja po pitanju svog stasa,

 budućnosti kopirajt agencije gde radi (biće novi vlasnik neka

 osoba sa strane) i

 tugaljivog privatnog života (ispalile je ,prijateljice'). Otišla u bar,

 radi opuštanja uz piće, a zapravo se pijana otvorila muškarcu kog 

 sočno poljubila+ žestoko ispovraćala po njemu. I nije očekivala

 da će baš taj (Adam Nilund) biti njen novi šef...

  Polako sam se navikla na njeno ime (očekivala sam da će se zvati

 Astrid, Karola, Agnes, Eva ili nešto slično), Leksija ima po 

 normalnim merilima fin stas (nije predebela, niti pretanka) i totalno 

 mi bio neobičan početak i upoznavanja njenog lika. Sa Leksijom se

 može poistovetiti skoro svaka žena i navijala sam da ona konačno

 dobije veće unutrašnje samopouzdanje.

  Sa likom Adamom sam kliknula tek kad je bolje upoznao

  Leksiju (imao je dva ne za nju, od kojih jedno bilo u baru)  

 ne samo kao koleginicu, nego i privatno. Jedan od retkih

 muškaraca koji u nju nije gledao kao punačku i jadnu gubitnicu.

 Već ženu koja ima stav, mozak i ljudskost (što neke

 njene kolege namerno nisu uvidele njene 

 pluseve). Ujedno, da u potpunosti voli i ceni kao osobu.

  Leksijina najbolja prijateljica umetnica Siri meni bila potpuno

 super sporedni lik (podrška/ realni kritičar 

 prijatelj), kao i 

 Adamov najbolji prijatelj policajac

 Bašir (Siri i Bašir se zapravo sreli, na jednoj specifičnoj

 promociji, to poglavlje mi bilo smešno zabavno).

  Roj (Adamov mentor), alfa mužjak iritantan lik i tipičan 

 predstavnik muškaraca koji mrze žene netipičnog izgleda i 

 ponašanja. Zajedno sa Rojom, odvratan je bračni

 par Leo (Leksijin kolega) i podkasterka Josefin.

  Rebeka (Rojeva najmlađa ćerka i miljenica+Adamova nekadašnja

 mladalačka ljubav) mi bila i za osudu i za žalost.

 Ipak, u jednom događaju, ona doživela veliku,

 pozitivnu promenu.

  Inače, nisam za veze između nadređenih i 

 radnika, a pošto je ovo fikcija, navijala sam

 da Leksija i Adam ipak budu u vezi (njih 

 dvoje vole hranu, oštroumni su, pametni, osećajni

 za prave ljude i jednostavno, kliknuli kao par).

 Njihove intimne scene (nisu nalik 

 sledećoj knjizi https://kulturiska.blogspot.com/2022/02/hoce-li-on-biti-njen-heroj.html)

 su bile prirodne, imale smisla i prvi put

 između njih se desio kad sam najmanje

 očekivala (nakon jednog velikog tužnog

 događaja, neću odati kome se to 

 desilo).

  Leksijin veliki govor na dodeli posebne

 nagrade na polju reklama je bio filmski 

 upečatljiv, sa ozbiljnim i odličnim porukama.

 

 Ja koja inače veoma retko proviruje 

 poslednje stranice knjige sam morala da saznam

 epilog (želela sam da odam, a on je ispao 

 pozitivan).

  Naslov mi bio tajnovit i evo mog gledišta šta je

 za Leksiju i Adama bilo sve i ništa (to napominjem, pre nego što

 su se bolje upoznali).

                               Leksija

  Njoj je sve dobro bila hrana, posao, istraživanje

 društvenih mreža i prijateljica Siri.

 Ništa je bio odnos sa majkom (njenu mamu sam

 na kraju razumela zašto se tako ponašala i

 uspele poboljšati odnos) i ljubavni život (slabašan i loš).

                               Adam

 Njemu je sve dobro bila hrana (da, da, i on

 deli istu ljubav prema hrani kao Leksija), posao i status moćne,

 poslovne ličnosti.

  Ništa je bio odnos sa porodicom (potresno mi

 bilo za čitanje, dobro se uzdigao iz tih tuga i 

 užasa koje doživeo u svojoj maloj porodici) i

 ljubavni život (površan, osim one veze sa 

 Rebekom, koja ipak nije uspela na duže staze).

  Ova knjiga zaslužuje ekranizaciju na tamošnjem

 terenu i bila bi sigurno hit mini serija ne u 

 Švedskoj, nego i šire. 

  Ocena 10

 

                                         

Specifična L.I.DŽ

 

 Ima i istoimeni film iz 2003, ali ću ovde pričati o prvoj knjizi

 serijala multižanrovskog stripa ,Liga izuzetnih džentlmena'

 (samo delo bilo inspirisano britanskim filmom iz 1960.

 ,Liga džentlmena').

                                     

                                               

                                    Glavni likovi ove prve knjige

   Multižanrovsko delo (alternativa, metafizika, super heroji, 

 naučna fantastika su samo neki od njih) koje ima bogat kolorit,

 dijalozi su mi se svideli u 90% slučajeva i baš me vuklo da 

 iščitam za dan i po.

                                              

  Ova ilustracija je divna i pokazuje da različitost među nama

 (spoljašnost, karakteri i socijalna pozadina) ne mora uvek biti

 negativna, ne dobrodošla i pogrešna. Oni su zajedno jedinstveni i

 posebni.

                                             

   Čuvena scena između Šerloka Holmsa i njegovog najvećeg 

 negativca Džejmsa Moriartija. Moriarti će pokušati da pomrsi 

 račune (nešto kasnije) L.I.DŽ družini.

                                          

  Iako mi se ta estetika (ima krvi i nasilja, al' nije toliko haotično kao

 u nekadašnjim i sadašnjim filmovima i serijama) dopada, imam

 dve ogromne zamerke i jednu manju.

                                    Dve veće 

  1. Prikazivanje kineske nacije kroz ilustracije.

  2. Prikazivanje teške sirotinje (način govora i izrazi lica).

 

                                       Jedna manja

 1. Dok su stranci pričali (Kinezi, Arapi i Francuzi), nije postavljen

 prevod.

  Bilo bi odlično da u neko vreme uzmem i preostala tri dela iz

 biblioteke, a

 dodatak (sa podužom pričom i alternativnim ilustracijama) mi bio

 ok.

  Ocena 9

Radivojevo preživljavanje

 

  Milan Jovović je crnogorski pisac koji od 2006. godine živi i

 radi u Beogradu.

                                            

    Kratki roman o autorovom ocu koji je kao mladić boravio na

 Golom otoku...

                                             

                            Autor i njegov otac Radivoje

 Jovović je uspeo da spoji istinite podatke sa izmišljenim delovima

 i delovi Radivojevog preživljavanja na jugoslovenskom 

 Alkatrazu zvani Goli otok (zatvoren je 1988, a napušten u 

 potpunosti 1989. godine).

 Radivoje imao nepune dvadeset i dve godine kad je dospeo u

 ovaj horor zatvor (tamo je bio sedam godina), dobro je što njegov

 sin napomenuo na samom kraju ovog kratkog, teškog i potresnog

 romana da nije hteo idealizovati oca, već da prenese ključne

 događaje i poteze u njegovom životu.

  Radivoje bio svestan da ta politička struja ipak nije bila cveće i

 proleće kad mu se desila najveća tama u životu i sigurna sam

 da većina osoba nalik njemu bivali nedužno zatvoreni u tom

 političkom horor zatvoru.

  Ocena 10

  

Prijateljice i odnosi sa književnim likovima

 

   Mina Miljković objavila četiri dela (dva samostalno), ovde će biti

 o drugom samostalnom.

                                               

   Jagoda i Sofija su najbolje prijateljice, koje vole književnost.

 Na policama biblioteke Jagodine bake Dragojle, oživeli su neki od

 poznatih književnih likova i veoma utiču na postupke njih dve...

  Ideja, posebno originalna. Sama radnja mi bila između osrednje i

 veoma mučne za čitanje (zbog dijaloga između njih dve i

 književnih likova).

 Sofija bila tu i tamo ok, dok Jagoda me u 90% slučajeva iritirala

 (više je Jagodin lik vladao) i trenuci kada borave u banji na nekom

 seminaru su bili jao kakva dosada!

  Muževi, predosadni sporedni likovi. Uticaji same autorke po

 pitanju delova pesama i dijaloga književnih dela su bili dobri,

 ali po mom ličnom mišljenju, nije ličilo ni našta.

  Knjiga je za mozak ostaviš na otavu, magični realizam je ovde

 bio između lošeg i preforsiranog.

  Ocena 4

Duodrama o dve ljubavi...

 

  Miro Gavran je hrvatski pisac, pripovedač, pisac za mlade i

 dramaturg. Po njemu se održava festival ,GavranFest', više o

 festivalu https://www.teatar-gavran.hr/gavranfest/.

 Više o samom Gavranu https://www.mirogavran.com/.

  Duo drama ,Ljubavi Džordža Vašingtona' kod nas imala premijeru

 7. februara 1997. u Teatru u podrumu Ateljea 212, rediteljka Tanja

 Mandić Rigonat.

 Verzija sa ovog posta je snimak iz 1998. godine i dan danas se

 izvodi u pozorištima.

                                            

 Tanja Bošković (Džordžova supruga Marta) i Dubravka 

 Mijatović kao Silvija Karver su odlično nosile svoje uloge.

  Marta bila ubeđena da joj Silvija godinama uništavala život, a

 zapravo istina bila potpuno drugačija i neočekivana. Silvija

 na početku razgovora sa Martom namerno rekla sve te oštre i

 direktne stavove o svom odnosu sa Džordžom i atmosfera te

 duodrame me jako podsećala na odličnu (doduše mušku)

 duodramu ,Zagonetne varijacije' https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/duodrama-o-ljubavnom-trouglu.html.

  Ocena 10

12 sjajnih i poučnih poglavlja/priča

 

  Kvinsi Džouns je američki muzički producent, tekstopisac,

 kompozitor, aranžer, dirigent. Dobitnik 28 Gremija i nagrade

 Gremi legenda u 1992.

  Instagram https://www.instagram.com/p/Cx_Z5vluFkS/?img_index=2.

  Ovu knjigu nisam stavila na blog ,Musica Aria', jer spada u

 delo popularne psihologije.

                                              

  Svaka nota je i poglavlje koja vodi kroz sjajne i poučne priče.

  U ranom detinjstvu, nije bilo predodređeno da će biti nešto više

 (to je ispričano u 1. i 2. poglavlju), Džouns na meni jasan način

 

 odgovorio na pitanje zašto treba razvijati i levu stranu mozga

 (zadužena je za logičko razmišljanje, koncetraciju, racionalnost

 i objektivnost), kako ne treba da vas pokopa neuspeh kao

 ličnost (neke od krupnih je naveo ovde i drago mi za njega što nije 

 pokleknuo), zašto je širenje znanje i humanost valjana stvar i

 četiri puta pobedio smrt.

  Ovo delo zaslužuje biti audio knjiga za širu javnost, po

 poglavlje (mislim na originalnu verziju) bi mogao pročitati član 

 njegove porodice. Ima 168 stranica (uopšte nisam osetila da 

 toliko ima), lep predgovor napisao Vikend (on je dobio nagradu

 nazvanu po Džounsu i imao podršku za njega od pre) i

 stvarno, delo može pomoći svakoj osobi koja je u kreativno

 racionalnom škripcu, nije sigurna oko promena i rizika i

 poboljšanju svoje ličnosti i radne etike.

  Ocena 10 

Čuvar, lopovi, policija i dama

 

  Genijalno smešna knjiga ,Gradski orkestar'

 https://kulturiska.blogspot.com/2016/11/mogao-bi-se-snimiti-komicno-dramski-film.html.

                                         

    Tri lopova su pokušali opljačkati opštinu i čuvar Bičikli

 ništa nije video. Nekoliko radoznalih

 osoba se okupila ispred gradske većnice, među kojima je i Ana

 Montani, modiskinju sa kojom bi hteo narednik policije, sumnjivac

 i mladi novinar hteli biti u vezi...

   Očekivala sam da će veliki deo radnje baviti njome, kako će

 kroz neki jasan i smislen zaplet uhvatiti lopove i čuvar da se vrati

 svom poslu.

  Međutim, osećala sam kao da gledam neku italijansku B dramediju

 

 sa prošlog veka (radnja ovog romana se inače dešava posle 2.

 svetskog rata), gegovi kod par likova mi uopšte nisu bili smešni,

 kraj totalno bezvezan.

  Gradski orkestar je barem imao šarm, simpatične gegove i

 zapetljancije, a ako hoćete neku mediterantsku posleratnu dramediju

 za plažu, ovo je baš knjiga za vas.

   Ocena 6

Nije fizički prisutan...

 

  Predrag Marković (ne mešati ga sa istoimenim istoričarom i

 političarom) je bio političar i novinar, objavio sedam dela (ovde će

 biti navedeno njegovo poslednje delo).

                                                 

Pera Kajganić je mrtav, ali imao je misiju da pomogne svom

 živom prijatelju iz ranog doba Davidu Albahariju...

  Već mi bilo zanimljivo da je glavni junak fizički nije prisutan, ali

 kao duh koji rešio pomoći svom dugogodišnjem živom prijatelju

 u svetu živih imao neke dobre trenutke. Pera Kajganić je čisto 

 izmišljena ličnost (tražila sam preko Gugla) i tu misiju radio

 čistog srca i duše.

  Delo nije govorilo o smrti i duhu kao najjeziviji horor film ili

 nečeg čega se treba non stop plašiti (svi ćemo kad tad umreti) i

 to je bio jedan od pluseva ovog dela.

  Obuhvaćena je na jak način opšta kultura (najviše

 muzika i filmovi), filozofija, delići tužnih

 i važnih istinitih priča i mislim da će te otkriti sa svoje tačke

 gledišta da li je Pera uspeo u misiji.

  Jedini minus u ovoj jakoj knjizi o smrti i duhu jeste viđenje 

 Boba Marlija (da naravno nije u stvarnom životu mrtav, dok

 je ovde živ i radio sporno zanimanje), to poglavlje je po mom 

 mišljenju bilo potpuno bespotrebno.

  Mislim da je Marković kroz ovo delo pokazao veliku prijateljsku

 ljubav prema Albahariju i ako pronađem za neko vreme još neku

 Markovićevu knjigu u biblioteci, svakako uzimam.

  Ocena 9.5