Dobro je što ovo nije bilo emitovano u etru

 

  Neemitovani pilot serije ,Čari' je bio snimljen 1998. godine i desilo

 se mnogo bitnih i ključnih promena, po pitanju glumačke postave

 i enterijera.

 Čim je snimljen ponovo pilot sa izmenjenom postavom, od

 televizijske mreže The WB dobio zeleno svetlo.

  Jedva sam iskopala snimke neemitovanog pilota (uglavnom je bio

 u delovima), a nalazi se na Jutjub kanalu 8Bit Purple Sage priložen

 na ovom linku https://www.youtube.com/watch?v=_HHzcglF4ws&t=905s&ab_channel=8BitPurpleSage.

                                             

 Najmlađu sestru Fibi je glumila Lori Rom (prva levo), a ona mi

 nije uopšte legla za tu ulogu i odbila je zbog bizarnog razloga.

 Nije htela glumiti u seriji gde su glavni likovi veštice, a ne 

 kapiram zašto je uopšte bila na audiciji za tu ulogu. 

 Po načinu (neubedljive) glume i nepostojeće hemije sa Šenon 

 Doetri (Pru) i Holi Meri Kombs (Pajper), bila

 mi kao najstarija od sestara Halivel, a ne najmlađa. Alisa Milano

 kao Fibi bila ozbiljan, pun pogodak (u kasnijim sezonama, njen

 lik me iritirao, više o tome u drugim postovima).

  Enterijer kuće mi se nije svideo (previše hladan

 i ozbiljan), glumac Kris Bojd koji glumio inspektora Endija Trudoa

 jeste lep, ali gluma bila baš bledunjava i nepamtljiva (hvala ti se što

 je tu ulogu dobio T.V. King, pošto istu odigrao odlično i trebao

 ostati više od jedne sezone).

                                                   

 Način suočavanja sa Džeremijem (Erik Skot Vuds) koji je bio 

 demon i njegovo eliminisanje odrađeno baš amaterski (u ono doba

 bilo vau).

  Moglo se desiti da do tih izmena ne dođe i ne snime ponovo pilot

 sa izmenjenom postavom, ali sve na kraju ispalo kako treba! 😊 

  Ocena 5/10

 

  

Dva bračna para iz Krajine...

 

  Originalna verzija predstave ,Smrtonosna motoristika' u Subotičkom

 narodnom pozorištu https://kulturiska.blogspot.com/2024/04/originalna-suboticka-motoristika.html.

 Baš bunar je drama od Aleksandra Ace Popovića koja bila njegova

 poslednja autorska predstava koju je on režirao. Premijera je bila

 30. septembra 1996. na Zvezdara teatru i par dana nakon premijere

 je preminuo.

 Verzija sa ovog posta je iz 1998. godine, za televiziju i režirao je

 Arsenije Milošević.

                                              

 Manasije Vrcelj sa svojom suprugom Dragoslavom je izbegao, kao

 i njegov rođeni stariji brat Anastas sa svojom suprugom Biserkom.

 Obojica se međusobno teško mrze...

 

 Miodrag Krivokapić (Manasije) mi u nekim replikama prebrzo

 govorio, a što se tiče same glume, bila na potpunom nivou (posebno

 kod scene kada je upao u depresivnu epizodu).

 Za Ljiljanu Blagojević (Dragoslava), bila sam iskreno sumnjičava

 da li je ona bila dobar izbor za glumu takve žene (lik Dragoslave

 imao i neke burne trenutke, imitirajući ponašanje svog dominatnog

 supruga). Odgovor za njenu glumu mi se lagano pojavio i odradila

 sasvim dobro posao.

 Predrag Ejdus (Anastas) i Ružica Sokić (Biserka), očekivano 

 odlični, sa druge strane mi se nije dopala scena gde njih dvoje

viču ka nebu, okolnostima i/ili ljudima u kojima su se našli ne

 svojom voljom.

 Dva bračna para koja su bila iz Krajine se sastala u četvrtini 

 predstave i njih četvoro su odlično funkcionisali na sceni.

 U ovoj tragično ozbiljnoj priči o našim ljudima koji su morali otići,

 postoje komični elementi i povodom njih sam bila polovična.

  Muzika se čuje samo dvaput i u oba navrata bili kratko narodnjaci

 (legli su za atmosferu radnje i najčešće su iz Krajine slušali tu

 muziku).

  Kraj predstave, gorko tužno podsećanje na gradove gde su živeli

 Srbi u Krajini a što se tiče reobnove predstave, nisam sigurna

 da li bi to bilo poželjno (u tom slučaju, da se pitaju isključivo

 ljudi iz Krajine).

  Ocena 9

  

Duodrama o dve ljubavi...

 

  Miro Gavran je hrvatski pisac, pripovedač, pisac za mlade i

 dramaturg. Po njemu se održava festival ,GavranFest', više o

 festivalu https://www.teatar-gavran.hr/gavranfest/.

 Više o samom Gavranu https://www.mirogavran.com/.

  Duo drama ,Ljubavi Džordža Vašingtona' kod nas imala premijeru

 7. februara 1997. u Teatru u podrumu Ateljea 212, rediteljka Tanja

 Mandić Rigonat.

 Verzija sa ovog posta je snimak iz 1998. godine i dan danas se

 izvodi u pozorištima.

                                            

 Tanja Bošković (Džordžova supruga Marta) i Dubravka 

 Mijatović kao Silvija Karver su odlično nosile svoje uloge.

  Marta bila ubeđena da joj Silvija godinama uništavala život, a

 zapravo istina bila potpuno drugačija i neočekivana. Silvija

 na početku razgovora sa Martom namerno rekla sve te oštre i

 direktne stavove o svom odnosu sa Džordžom i atmosfera te

 duodrame me jako podsećala na odličnu (doduše mušku)

 duodramu ,Zagonetne varijacije' https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/duodrama-o-ljubavnom-trouglu.html.

  Ocena 10

Miličino pripovedanje...

 

  Njena književna i uspešna zaostavština o Beogradu

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/04/njena-zaostavstina-o-beogradu-vredna.html.

 Pozorišna verzija o njenom delu ,Knez Mihailo'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/treca-predstava-o-knezu-mihailu-nije.html.

  Po delu Svetlane Velmar Janković ,Lagum' (lagum

 je podzemni prolaz), bila istoimena

 pozorišna predstava Ateljea 212. Lagum imao premijeru 1995,

 na ovom postu je verzija iz 1998, rediteljka Alisa Stojanović.

  Odlična režija Stojanovićeve za sledeću predstavu

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/da-li-ce-oni-ostati-ovde.html.

                                              

  Milica Pavlović, supruga univerzitetskog profesora

 Dušana Pavlovića. Za ovu porodicu, nevolje počinju tokom II

 svetskog rata...

  Svetlana Ceca u naslovnoj ulozi Milice Pavlović bila odlična

 nositeljka uloge žene koja imala dobre namere u nesrećnim

 vremenima, ali ispala veoma tragična (zašto, vidite u

 predstavi). Petar Kralj

 (Dušan Pavlović), Feđa Stojanović (Jermenin) očekivano odlični

 i Tihomir Stanić sa merom odglumio slikara Savu Šumanovića.

  Srđan Milojević koji je uglavnom dobar, u ovoj predstavi kao

 Pavle Zec bio nepamtljive uloge i replika (njegove zamene su

 bile Zoran Cvijanović i Aleksandar Srećković Kubura, sigurno bi

 zanimljivije izneli tu ulogu).

  Danijela Nela Mihailović kao prvobitno devojka Zora koja čuvala

 decu porodice Pavlović i kasnije izdala tu porodicu bila odlična.

  Milica Mihajlović kao odrasla Marija bila dobra i kraj predstave

 na istom nivou.

  Kostimi odražavaju jako dobro vreme radnje, scenografija bila

 previše jednostavna i siromašna (pogotovo na početku predstave,

 kasnije ta praznoća imala smisla), muzika nije bila potrebna

 ovoj drami. 

  Ocena 9 

Proba se pretvorila u veliku i otvorenu ispovedaonicu

 

 Per Ulov Enkvist (1934-2020) je bio švedski autor, novinar,

 dramaturg i pisac.

 Njegova prva pozorišna drama je bila ,Noć Tribada', premijeru

 kod nas imala u Ateljeu 212 1978, sa 151 izvođenjem i poslednje

 bilo u 2000. godini, reditelj Zoran Ratković.

 Ovo delo se izvodilo i u drugim pozorištima u regionu, ali ne često.

 Ovde je priložen televizijska snimak iz 1998. godine koji režirao

 Branko Kičić.

                                            

  August Strindberg treba da održi probu u svojoj kući sa svojom

 uskoro bivšom ženom Siri fon Esen, kao i glumcima Marijom

 Karolinom David (njena ljubavnica) i Vigom Skiveom, ali se to 

 pretvorilo u veliku i otvorenu ispovedaonicu, iniciranu od

 strane Strindberga...

 Petar Kralj (August Strindberg) majstorski ubedljiva gluma jednog

 od velikih švedskih dramaturga i odlično mu napravili masku da

 liči na Strindberga. Sam Strindberg iako poslovno uspešan, privatan

 život bio potpuno haotičan, pošto se razilazio sa prvom suprugom

 Siri fon Esen (odlična gluma Svetlane Bojković).

 Ljiljana Dragutinović (Sirina ljubavnica takođe glumica Marija

 Karolina David) i Feđa Stojanović (Vigo Skive) kvalitetno 

 izneli svoje uloge osoba koje su prema Strindbergu pokušali biti

 dobronamerno iskreni a da li su uspeli, procenite sami.

 Aleksandar Gruden (fotograf) pojavljuje se bukvalno pred sam

 kraj, muzika Vojislava Vokija Kostića išla uz samu radnju. Sama

 predstava sa razlogom se izvodila dugo u Ateljeu 212.

 Kvalitetna priča, glumačka postava i sam tok predstave, ujedno i

 poučna.

 Ocena 10

  

Kako je ova predstava mogla da se igra 6 godina?! :-/

 

 Najdugovečniju predstavu sam pogledala prošle godine

 (na linku ima i link originalne verzije https://kulturiska.blogspot.com/2022/12/najdugovecnija-predstava-kod-nas-u.html).

 Zajednički imenilac te najdugovečnije predstave (,Buba u uhu') i

 predstave ,Kneginja iz Foli Beržera' je reditelj Žorž Fejdo.

 Originalna verzija bila izvedena 1902. godine, ovde će biti priča

 o verziji iz Ateljea 212 i snimku predstave iz 1998. (ta predstava

 se izvodila 6 godina i imala 118 izvođenja). Reditelj Ljubomir

 Draškić.

                                                  

  Prva polovina prvog čina imala neki smisao u vidu

 dijaloga, postupaka i zabavnih trenutaka (kada učenici se

 šalili sa Šandelom-Branislav Zeremski, Arnoldov susret sa

 Šandelom, Arnolda glumio Branimir Brstina i pesme su samo

 neki od njih).

 Scene sa plesom i pevanjima mi bile simpatične, nasmejala me

 parodija na vojne/državne himne i očekivala da će i drugi čin biti

 u sličnom smislu.

 Drugi čin je bio baš loš pokušaj ,Bube u uhu' (situacija sa 

 zbunjenošću, gegovi i svađe), neočekivano i efektno odlično ispalo

 gostovanje Dragoljuba Đuričića (u pravom trenutku sa tarabukom

 začinio predstavu). Da nije njega, Vlastimira Đuze Stojiljkovića

 (Knez Pičenjev), Dare Džokić u jednom delu predstave (Kneginja),

 Gorice Popović (Irma) i onog orkestra što je predvodio Nenad

 Ćirić, ovoj predstavi bih dala sasvim jasno veoma slabu ocenu.

 Ocena 4

Najdosadnija trio drama/komedija

 

  Originalna verzija ,Razvojni put Bore Šnajdera'

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/07/originalna-verzija-razvojnog-puta-i-pada.html.

 Verzija iste predstave, samo iz 1995. https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/komicni-razvojni-put-i-pad-jednog.html.

 Ljubinko i Desanka je komedija/drama koja imala praizvedbu

 u 1964. godine, isto bila prvi pozorišni tekst Aleksandra Ace 

 Popovića u Ateljeu 212 (glumci Olivera i Rade Marković, Pavle

 Minčić i Dragutin Dobričanin).

 Premijera druge verzije i diplomska predstava reditelja Ninoslava

 Šćepanovića bila 8.oktobra 1996. I dan posle premijere, Popović

 je preminuo. Predstava se izvodila u drugim pozorištima širom

 Srbije.

 Na ovom postu, videćete verziju iz 1998. koja bila izvedena u 

 Teatru u podrumu Ateljea 212, reditelj Ninoslav Šćepanović.

                                                 

 Milica Mihajlović (Desanka) bila na srednjem nivou, Sergej

 

 Trifunović (Ljubinko) imao bezveznu i jednu od retkih

 nezanimljivih uloga u svom opusu.

 Atmosfera predstave je malo živnula na pojavljivanje Nenada 

 Jezdića (Avgust) i od njih troje, on mi bio najbolji (iznenadilo

 me njegovo sviranje male harmonike).

 Trio drama/komedija ispala po mom mišljenju 99% veoma dosadna,

 replike izgovorene nedinamično i samo dvaput sam se nasmejala.

 Sigurna sam da je originalna verzija iz 1964. bila svakako bolja od

 ove žestoko dosadne verzije iz 1998.

 Ocena 2

Da li će oni ostati ovde?

   Majkl Frejn je engleski dramaturg i pisac, najpoznatiji po

 farsi ,Isključeni zvuci', kao i dramama ,Kopenhagen' i 

 ,Demokratija'.

 Filozofska komedija ,Ovde' imala premijeru u njegovoj domovini 

 1993, dok kod nas bila premijera 18.aprila 1996. godine u Ateljeu

 212 (poslednje 75. izvođenje je bilo 27. aprila 2000.).

 U ovoj adaptaciji, videćete verziju iz 1998.

                                               

  Novopečeni bračni par Ket i Fil se jedva saglasili da žive u

 stanu, gde imaju suviše radoznalu stanodavku u vidu Pet. Kad

 se ugnezdili u ovom stanu, počele su česte razmirice i

 mimoilaženja između Ket i Fila...

 Dubravka Mijatović i Zoran Cvijanović kao naslovne uloge su bili

 odlični, veoma smešni i sukobe svojih likova odglumeli živopisno

 (ovde mi ona bila bolja, nego u predstavi ,Ljubavno pismo' https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/pismo-napravilo-zbrku-kod-dve-porodice.html).

 Jelisaveta Seka Sablić se stopila sa ulogom suviše radoznale 

 stanodavke Pet i trebala biti tokom cele predstave u žutom kostimu

 (crveni kostim koji nosila tokom 90% predstave je bledunjav).

  Filozofska komedija koja dobro govorila o seljenju, različitim

 mišljenjima jednog para, snalaženju u dijalozima sa stanodavcima i

 u stvarnosti, parovi nalik Ket i Filu ubrzo se prezasite jedno drugog.

 Bolje što se oni iselili i više ne nalaze ,ovde'.

 Ocena 10

 

 

Pismo napravilo zbrku kod dve porodice

 

  Ljubavno pismo je komedija gde su autori Zlatan Fazlagić i

 Zoran Bačić. 

 Premijera je bila 25.marta 1994. godine u Ateljeu 212, reditelj 

 Branislav Kičić (tata odličnog glumca Gordana).

 Verzija sa ovog posta je televizijska adaptacija iz 1998.

                                              

  Soldatovići i Kljajići se jako dugo poznaju, a jedna osoba

 (veoma bliska njihovoj deci Leposavi-ćerki Soldatovića i 

 Momčilu- sinu Kljajića) napisala ljubavno pismo i ne samo

 jedno koje totalno napravilo zbrku između ove dve porodice...

 Na samom početku predstave, bilo mi jasno da su supružnici trebali

 biti zamenjeni i mnogo kasnije, biva otkrivena greška od strane

 matičara (Ljubiša Bačić).

  Rad Miodraga Krstovića (Voja Soldatović) je bio više u ozbiljnim

 ulogama na svim poljima glumačke umetnosti i iznenadilo me što 

 ipak ima komičnu crtu koja ispala uspešna.

 Tanja Bošković (Fransoaz, njegova supruga), veoma vešta gluma

 zagrebačke gospođe koja mi u par navrata bila na granici iritantnog.

 Dubravka Mijatović (Leposava), otišla suviše sa glumljenjem

 devojke šmizle i kasnije imala mnogo bolje uloge (tu ne računam

 u debakl seriji ,Nemanjići' https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/ova-dinastija-nije-zasluzila-takvu.html).

 Branislav Zeremski (Olivar Kljajić), dobar nivo, Gorica Popović

 (Jagoda, njegova supruga) uobičajno fantastična, kao i Boris

 Milivojević (Momčilo-Soni).

 Dušica Sinobad je široj publici poznatija kao glasovna glumica

 i već dugo godina radi uspešno taj posao, u ovoj predstavi kao 

 Ružica bila odlična.

 Ima smešno čudnih trenutaka u predstavi, zbrka trebala biti 

 zbrkanija, minusi su to što Momčilo i Ružica nisu na kraju bili 

 zajedno i kraj predstave bezvezno odrađen.

 Postoje razlozi zašto se igrala ta predstava jako dugo, po mom

 mišljenju je utisak srednjeg nivoa i takvu će ocenu dobiti. Da nije

 bila ta četvorka (Miodrag, Gorica, Boris i Dušica), dala bih četiri

 ocene niže.

 Ocena 6

Nikako da otpusti lošeg radnika, a iza svega toga...

 

 Poltron je drama iz 1986, pa je tri godine kasnije bio 

 snimljen istoimenom filmu. Ovde će te videti verziju predstave iz

 1998, u Beogradskom dramskom pozorištu. Predstava je imala

 250 izvođenja i izvodila se više od dvanaest godina.

                                                    

  Veoma loš radnik Radivoje Šulajić bezbroj puta trebao dobiti 

 otkaz u svom preduzeću, direktor Miodrag Krtalić nikako da

 uruči Šulajiću otkaz...

 Slobodan Ćustić (Miodrag Krtalić), jedan od najgorih pozorišnih

 glumaca (on glumi u seriji ,Igra sudbine' telohranitelja

 Ade Kanački Vukašina Suvobrka) i naslovnih glumaca u predstavi.

 Živojin Žika Milenković (Miodrag Krtalić), odličan u ulozi 

 

 direktora preduzeća koji nikako Šulajiću da da otkaz, ne rešava

 privatne i druge poslovne probleme.

 Milica Milša (Zorica Plavšić) je ovde za kuku majko i veoma loša,

 Žiža Stojanović (sekretarica Paulina) ok, Radmila Savićević

 (radnica Vidosava Pajković), odlična, kao i Tatjana Lukjanova

 (stanodavka), Božidar Stošić (Zoričin otac), posebno iritantan bio

 tu.

 Komičan prikaz raznih ulizica koji su u stvarnosti loši radnici, a

 na sve moguće načine pokušavaju zadržati posao je ovde ispao u

 90% slučajeva predosadan, scenografija ograničeno loša i dobro je

 što više nema na repertoaru. A možda reobnova kroz 

 moderno aktuelnu verziju bi bila podnošljivija.

 Ocena 4

Treća predstava o knezu Mihailu nije bila toliko loša

  Garderober https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/pozorisni-stari-bard-koji-imao.html.

 

 Knez Mihailo je istorijska drama Svetlane Velmar Janković

 imala premijeru u JDP-u 1996, reditelj Dimitrije Jovanović.

 Na žalost, zgrada JDP-a izgorela 1997, snimak je iz 1998. u

 BDP-u.

 U stvarnosti, Knez Mihailo bio ljubitelj pozorišta, ali tri predstave

 iz različitih perioda njegovog života nisu imale uspeha (čak i

 ova sa posta).

                                               
 Priča koja govori o poslednjim danima Kneza Mihaila i ljubavnom

 trouglu...



  Dragan Petrović Pele (knez Mihailo) je dobro izneo glavnu

 ulogu, Miodrag Radovanović Mrgud (Anastas Jovanović) 

 odličan, ubedljiv i izražajne glume.

 Rade Marković (Ilija Garašanin) bio nešto kratko u predstavi,

 isto odličan.

 Đurđija Cvetić (Anka Obrenović, sestra Mihailova) i Nataša

 Ninković (Katarina Konstantinović, Ankina kći) čisto,

 skoncetrisano i odlično glumele.

 Ivan Bekjarev (pukovnik Milivoje Petrović Blaznavac) jak

 vokal, samo u nekom trenutku bio stegnut kad treba da pozdravlja

 određenu osobu.



 Uvod predstave je nalik književnom ravnom, sporom uvodu.

 Po pitanju sredine, najinteresatniji su bili dijalozi sa dve 

 osobe, kraj koji je bio tragičan za tri glavna i jednim sporednim

 likom mi nije bio dramatično i jako odrađen (to je scenaristički

 bilo veoma amaterski loše). Pevački vokali na kraju u vidu

 Dragoslava Aksentijevića i Meline Appiah veoma dobri.


 Predstava bi bila savršena kao radio drama, u političkim dijalozima

 falilo dinamike i oštrine. Sigurna sam da bi pronašli glumce za

 reobnovu, kroz bolji scenario i scenografiju (shvatam zašto je

 scenografija bila slabija).

 Ocena 7 

Dragiša kao Žan/Jovan...

 Osrednja filmska verzija (samo Đuza valjao)

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/osrednja-md-filmska-verzija-samo-je.html.


 Još jedna Mister Dolar pozorišna verzija bila izvedena u

 Beogradskom dramskom pozorištu 1997, verzija na ovom postu

 je iz 1998. Miroslav Belović je radio drugu verziju svog dela

 (original verzija je sjajna https://kulturiska.blogspot.com/2019/11/jedan-kelner-odjednom-postade.html)

                                                 
 Predstavljanje tih površnih bogataša u ovom slučaju je ogromno

 ne. Ravno, bledo i nezanimljivo.


  Dragiša Milojković kao Žan/Jovan Todorović (on glumeo sina

 u seriji ,Seljaci') odglumeo za divno čudo i odlično naslovnu 

 ulogu.


 Milan Čučilović (Matković) u nekim delovima prebrzo govorio,

 sa druge strane bio veoma šarmantan, zabavan i elegantno nosio 

 ulogu (on je glumeo Bananu u Žigosanima u reketu).


 Žika Milenković (Predsednik kluba) očekivano odličan, Žiža

 Stojanović kao jedna od gospođa bila veoma zanimljiva (šteta

 što je široke mase znaju kao Cacu Fontanu iz Srećnih

 ljudi i učesnicu Zadruge).


 Jedna od promena u odnosu na original jeste uloga novinara koja

 ovde bila novinarka u vidu Olivere Viktorović i odlično odglumela

 (glumela Džakovićevu mamu u Vojnoj akademiji).


 Nesuđenu Žanovu/Jovanovu verenicu zanimljivo odglumela 

 Sandra Bugarski (Pančeta iz Igre sudbine) i Milica Milša trebala

 u ono vreme da bude model, ne glumica.


 Koreografija Vladimira Logunova veoma fina i lagana, kostimi

 za čistu desetku i izritirao me Mariškin naglasak ovde.


 Ova verzija Mister Dolara je bolja od filmske, ali ne i od 

 originalne pozorišne verzije.


 Ocena 8

Animirana Diznijeva verzija je mnogo bolja od operske

 Bure baruta https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vredelo-je-cekati-drugi-dan-za-ovu.html.


 Rosinijeva ,Italijanka u Alžiru'  https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/horisti-mnogo-bolji-od-nekih-glavnih.html.


 O ovom delu https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/diznijev-klasik-2.html 

 u operskoj verziji Đoakina Rosinija je Narodno pozorište izvelo

 premijeru 1998. u okviru Bemusa (Beogradske muzičke

 svečanosti).

 Dirigent Dejan Savić, radnja slična Diznijevoj.

                           Klorinda i Tisbe, Pepeljugine polusestre

                      (u italijanskoj varijanti Angelina-Senerentola)

                                        Don Ramirove arije                           

                                              

                                  Don Ramiro i Pepeljuga

                                    Da li će Alidoro pomoći Pepeljuzi?

                                 Polusestre u provodu



 Muzički delovi su odlični, ali na žalost, ova operska verzija

 Pepeljuge me ozbiljno smorila (jedva sam odgledala 3/4

 I čina i nisam pogledala II čin).


 Jadranka Jovanović (Pepeljuga) na očekivanoj, odličnoj visini

 izvela arije, Dejan Maksimović (Don Ramiro) me oduševio i 

 bio najbolji muški vokal u predstavi.


 Miodrag D. Jovanović (Don Manjifiko) na početku bio dobar,

 ali kod scene kad Don Ramiro traži svoju pravu osobu, nije

 bio usklađen sa muzikom. Nenad Jakovljević (Alidoro,

 nekadašnji Ramirov učitelj) apsolutno nepotreban (iako je 

 dobar bio u svojoj ulozi). Sanja Kerkez (Klorinda) i Nataša

 Jović (Tizbe) dobre.


 Tehničko jako izvedene arije, samo što nisam osećala

 temperamentnost, dramatiku i živost u slučaju izvođenja istih.



 Otkriću vam epilog. Na kraju, Pepeljuga oprašta svom očuhu

 i polusestrama i udaje se za Ramira.



 Naslov posta je dovoljan utisak.


 Ocena 2                                                   

Da Vanesa i Čajen nisu imali filmsku hemiju...

 Plesno dramski film ,Pleši sa mnom' iz 1998. zadobio uglavnom

 mešane kritike, tu se nalazi jedna poznata ličnost

 (njen film- adaptacija dela Čarlsa Dikensa

 https://kulturiska.blogspot.com/2017/09/jedna-diva.html), a

 njen kolega popularan u Latinskoj Americi i Filipinima.

 Film sa prevodom https://www.filmoviplex.com/sa-prevodom/38477-dance-with-me.html.


                                         

 

 Nakon što je sahranio majku, Rafael Infante odlazi sa Kube u

 Severnu Ameriku, da konačno upozna svog biološkog oca.

 On ima plesni studio, Rafael slučajno dospeo tamo i upoznao

 sa instruktorkom plesa i plesačicom Rubi...


 Vanesa Vilijams (Rubi) i Čajen (Rafael) su imali jaku plesačko

  glumačku hemiju, Kris Kristoferson

 (Rafaelov otac Džon Barnet) dobra gluma, ostali sporedni likovi

 nevidljivi i nezanimljivi.


 Scene sa plesom odlične (više one sa bržom muzikom), volela bih

 da je radnja bila dramatičnija i kompleksnijim zapletom. Da nisu 

 Vanesa i Čajen imali tako odličnu filmsku hemiju, ovom filmu bih 

 dala između 2 i 4. Najbolje pesme su Magalenha od

 Serđija Mendesa https://www.youtube.com/watch?v=zKIAuIg-GaE, 

 Suevemente od Elvisa Krespa https://www.youtube.com/watch?v=WPiEbYSF9kE i

 naslovna pesma ,You are my home' od Vanese i Čajena

 https://www.youtube.com/watch?v=-ARO9JUxxIM.


 Ocena 7


                                   Zanimljive činjenice

 1. Čajen igra Kubanca u filmu, a zapravo je Portorikanac.

 2. Početak filma je bio snimljen u Dominikanskoj Republici, a

 ne na Kubi.

 3. Svi plesači sa takmičenja u Las Vegasu su zapravo nekadašnji

 svetski šampioni, među kojima je i Vanesin plesni partner Rik

 Valenzuela.

 4. Rik Valenzuela je dizajnirao kostim za Vanesin finalni ples.

 5. Scenarista filma Deril Metjus je bio profesionalni balski,

 salsa plesač i učitelj.

  

Veterinar neobičnog dara

 Original priče ,Doktor Dulitl' potiče od istoimenog

 serijala knjiga za decu koju napisao britanski pisac

 Hju Lofting (1886- 1947). Serijal knjiga je objavljivan u

 periodu 1920-1952 (13 knjiga), a postoje filmski mjuzikl,

 animirana serija i mjuzikl. Ovde, govorićemo o prvom delu

 serijala iz 1998, gde glumeo Edi Marfi.


 Film sa prevodom https://www.gledalica.com/sa-prevodom/doctor-dolittle-1998-video_cecaf119d.html.


 Kratka radnja


 Kao dečak, Džon Dulitl otkrio da može pričati i razumeti

 životinje. Nije to bilo dobro došlo za njegovog oca, a godinama

 kasnije, Džon ponovo počeo pričati sa životinjama...



 Edi Marfi (Džon Dulitl) je bio idealan za ovu posebno

 otkačeno/ozbiljnu ulogu i film me odlično nasmejao. Ipak,

 film nije za ceo porodicu (mogu ga gledati starija deca), zbog

 nekoliko rečenica koje nisu prikladne za mlađu decu. Kao muzika za film, nalazi se ova odlična

 pesma (na linku je 7. po redu) https://muaria.blogspot.com/2018/01/top-10-44.html).


 Životinje su bile šarenolike, otkačene i zabavne

 i interesantnije od nekih ljudskih uloga.

 Ocena 10 

Kad je jednom kopao (knjiga)

 Filmska adaptacija romana ,Rupe'

 https://kulturiska.blogspot.rs/2017/09/kad-je-jednom-kopao.html.


 Luj Sašar je kod nas najpoznatiji po romanu ,Rupe', a u svetu

 i po serijalu dečjih knjiga ,Vejsajd škola'. Više o njemu na

 sajtu http://www.louissachar.com/.

                                                  

Kratki opis

 Ista je radnja kao u filmu, samo što se više priča o proklestvu

 Stenlijevih predaka (ovde pričam o njegovom čukundedi)...

 I knjiga je odlična! Mislim da je bolje što film nije 

 obuhvatio celu knjigu, onda bi već bilo dosadno. Knjiga je

 jako debela, pa je strpljivo pročitajte, opustite se i uživajte u

 istoj.

 Ocena 10

Vredan kao...

 U pitanju su mravi, a istoimeni kompjutersko animirani film nije 

 prvi (prvi je bio ,Priča o igračkama'). Odvijao se džinovski sukob 

 između producenata ovog filma (Dream Works) i Pixar-a i to nije 

 uticalo na kvalitet filma, koji je od strane publike i kritičara bio 

 odlično ocenjen.

 Film sa prevodom https://filmotip.com/sa-prevodom/antz-1998-video_a2ce29134.html.


 

                                             

 U mravljoj koloniji u Central parku, živi jedan neurotični (poneki

 put sanjar) mrav Z. Ima prijatelje u vidu Asteke i Vivera, princezi

 mrava Bali se smučio povlašćen život i odlučila pobeći. Ona i

 Z se zaljubljuju...


 Smešne replike (najjače ima Vudi Alen u ulozi Z-a), odlična i

 originalna priča koju mogu gledati svi članovi porodice.

 Posle Alena, odlični su bili i Džin Hekman (arogantni general

 mrav Mendibl), Šeron Stoun (princeza Bala), Silvester 

 Stalone (desetar Viver), Dženifer Lopez (Asteka) i Kristofer

 Voken (pukovnik Kater).

 Ocena 10 

Smešno i zabavno IV 2

 Film ,Lajanje na zvezde' je zasnovan po istoimenom 

 romanu Milovana Vitezovića. Reditelj bio Zdravko Šotra, a tu

 ima kultnih citata (jedna od njih je ,Kako Tanjug javlja, ja te

 volim).

 Film http://www.dailymotion.com/video/x2dp6fi


 Kratka radnja

 U jednom bezbrižnom dobu zvana mladost, glavni junaci ove

 posebne priče su gimnazijalci iz IV-2 i njihovi profesori. Osim

 njihovih dogodovština, jedan momak pokušava osvojiti srce

 drugarice iz odeljenja...


 Šale, gestovi i same rečenice iz filma su veoma smešne, pozitivne

 i zabavne. Najupečatljiviji i najbolji likovi od učenika su:Mihailo 

 Knežević Filozof (Dragan Mićalović), Danica Janković (Nataša 

 Šolak nekad, danas Tapušković), Milić Gavranić Tupa (Nikola 

 Đuričko) i Milena Koheza (Isidora Minić).


 Od profesora, zaista ne mogu da odvojim najbolje glumce, jer 

 svako od njih (osim Maje Sabljić, njenu glumu nešto ne volim)

 izneo odlično.


 Lajanje na zvezde će neke vratiti u deo prošlosti, gde je

 školsko drugarstvo bilo pravo, neiskvareno i puno toplote. Neke,

 gde prošlost bila mnogo jednostavnija, uz poštovanja starijih i

 većeg razumevanja. Takvi filmovi nalik ovom se trebaju reprizirati

 (tu sam ozbiljna).

 Ocena 10

Dečačić je rešio...

 Francuski crtani film ,Kiriku protiv veštice' (alternativni naziv

 kod nas je ,Kiriku i veštica Karaba') je snimljen 1998. i dobio sve

 najveće nagrade za dečji film. Ovde je sinhronizovana verzija, a

 sam crtani je rađen u domovini, Belgiji i Luksemburgu.

 Kratka radnja

 U malom zapadno afričkom selu, rodio se Kiriku. Ostao je

 mali dečak, ali ima veliku hrabrost. Veštica Karaba je napravila

 velike probleme njegovom selu, a on ide da se suoči sa njom...

 Naši su odlično odradili sinhronizaciju istog (premijera kod nas

 je bila 2000.). Glavni u ulozi Kirikua je bio Matea Ristović, a

 neki od najvećih glumaca u ovom slučaju su: Vesna Trivalić,

 Dragan Nikolić, Ljuba Tadić i drugi.

 Dopala mi se njegova velika hrabrost, da bi pomogao svom selu.

 U Severnoj Americi, crtani bio cenzurisan (postoje mnogo gore

 stvari koje treba da se cenzurišu) do 2002. Kiriku mi spada u

 posebne i najbolje crtane filmove, a muziku za originalnu verziju

 je pravio Jusu N'Dur.

 Ocena 10

                                               

Maska zvana...

 Književni junak ,Maska Zoroa' je doživeo mnogobrojne stripske,

 serijske i filmske adaptacije. Bio nominovan za dva Oskara 

 (najbolji zvuk i najbolji zvučni efekti), Šon Koneri i Armand 

 Asante su trebali biti u filmu (njih su zamenili Entoni Hopkins

 i Stjuart Vilson) i Antonio Banderas je učio 4 meseca mačevanje

 sa španskom mačevalačkom reprezentacijom, zajedno sa

 Hopkinsom i Ketrin Zita Džons.

 Ceo film sa prevodom http://www.popcornsrbija.com/the-mask-of-zorro-1998


 Kratka radnja 

 Originalni Zoro (Hopkins) je pobegao iz zatvora, da bi pronašao

 svoju nestalu kći (Džouns) i osveti smrt svoje žene. Njegov učenik

 Alehandro Murieta (Banderas) postaje novi Zoro, a on ima svoju

 osvetu...


 Trio (Banderas, Džons i Hopkins) su bili fantastično uverljivi u

 scenama mačevanja i glumi. Razumem osvete starog i novog 

 Zoroa, a Stjuart Vilson (Montero) bio odličan negativac. Pisala o

 fantastičnoj pesmi sa filma na postu https://muaria.blogspot.rs/2017/06/dueti-1-pesma-koja-je-trebala-biti.html,

 savršeno uklopljena u finale. 

 Ocena 10