Animirana Diznijeva verzija je mnogo bolja od operske

 Bure baruta https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vredelo-je-cekati-drugi-dan-za-ovu.html.


 Rosinijeva ,Italijanka u Alžiru'  https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/horisti-mnogo-bolji-od-nekih-glavnih.html.


 O ovom delu https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/diznijev-klasik-2.html 

 u operskoj verziji Đoakina Rosinija je Narodno pozorište izvelo

 premijeru 1998. u okviru Bemusa (Beogradske muzičke

 svečanosti).

 Dirigent Dejan Savić, radnja slična Diznijevoj.

                           Klorinda i Tisbe, Pepeljugine polusestre

                      (u italijanskoj varijanti Angelina-Senerentola)

                                        Don Ramirove arije                           

                                              

                                  Don Ramiro i Pepeljuga

                                    Da li će Alidoro pomoći Pepeljuzi?

                                 Polusestre u provodu



 Muzički delovi su odlični, ali na žalost, ova operska verzija

 Pepeljuge me ozbiljno smorila (jedva sam odgledala 3/4

 I čina i nisam pogledala II čin).


 Jadranka Jovanović (Pepeljuga) na očekivanoj, odličnoj visini

 izvela arije, Dejan Maksimović (Don Ramiro) me oduševio i 

 bio najbolji muški vokal u predstavi.


 Miodrag D. Jovanović (Don Manjifiko) na početku bio dobar,

 ali kod scene kad Don Ramiro traži svoju pravu osobu, nije

 bio usklađen sa muzikom. Nenad Jakovljević (Alidoro,

 nekadašnji Ramirov učitelj) apsolutno nepotreban (iako je 

 dobar bio u svojoj ulozi). Sanja Kerkez (Klorinda) i Nataša

 Jović (Tizbe) dobre.


 Tehničko jako izvedene arije, samo što nisam osećala

 temperamentnost, dramatiku i živost u slučaju izvođenja istih.



 Otkriću vam epilog. Na kraju, Pepeljuga oprašta svom očuhu

 i polusestrama i udaje se za Ramira.



 Naslov posta je dovoljan utisak.


 Ocena 2