Bilo je donekle originalnog viđenja, ali...

 

 Uspešna verzija iz 2001.

 https://kulturiska.blogspot.com/2025/11/san-letnje-noci-iz-2001-nasa-pozorisna.html

 Verzija sa ovog posta ,San letnje noći' je bila ispitna predstava za

 studente treće godine Akademije umetnosti u Beogradu 2007.

 godine, u klasi profesora Predraga Ejdusa. Bila je izvedena u 

 Narodnom pozorištu, scena Raša Plaović (bio je pozorišni reditelj,

 glumac i pedagog).

                                               

 Glumci koji su glumili Lisandera, Hermiju i Demetra mi uopšte

 nisu bili ubedljivi, dok glumica koja glumila Helenu bila odlična

 i jako saživela sa svojom ulogom.

  Glumica u ulozi Puka, jasna dikcija i gluma, čudno mi bilo što 

 su odabrali kao muzičku podlogu deo obrade Fantoma iz opere od 

 grupe ,Nightwish' i po mom mišljenju, trebala biti kao muzička

 podloga neka srednjovekovna/renesansna klasična muzika.

  Kostimi mi se najviše dopali kod negativaca, kostimi glavnih

 junaka su bili korektni.

 Bilo je donekle originalnog viđenja ovog dela, ali sav taj utisak mi

 ispao veoma osrednji.

  Ocena 6 

San letnje noći iz 2001. (naša pozorišna verzija)

 

  Opis radio drame predstave sa ovog posta (na žalost, nema više tog

 audia) https://kulturiska.blogspot.com/2019/04/radio-dramsko-vienje-sekspirove-komedije.html.

  Ćelava pevačica https://kulturiska.blogspot.com/2024/06/kritika-savremene-bogataske-komunikacije.html.

  

 Nikita Milivojević postavio u Narodnom pozorištu ,San letnje noći'

 i premijeru imala na budvanskoj Citadeli, u okviru festivala Grad

 teatar.

 Na ovom postu je snimak istoimene predstave u aprilu 2001. godine

 koju režirao za televizijsku adaptaciju Slobodan Radović. 

 Ova pozorišna komedija se igra i dan danas širom sveta i doživela

 mnogobrojne pozorišne i televizijske adaptacije.

                                                

 Sa celom glumačkom postavom, samim tokom i dinamikom 

 predstave sam bila oduševljena i tih sat i po vremena (toliko traje 

 predstava) nisam ni osetila.

  Aleksandar Srećković (Lisander), Nataša Tapušković (Hermija),

 Boris Pingović (Demetar) i Milica Zarić (Helena) su bili odlični

 nosioci svojih uloga.

 Mihailo Lađevac kao Filostrat (priređivač zabava za Tezeja) bio

 fenomenalan i na pravi način komično zabavan.

 

 Anita Mančić kao Puk je trebala dobiti nagradu za ovu ulogu i

 uživala sam gledajući nju u istoj.

 Kostimi pun pogodak (Angelina Atlagić), zasigurno će ljubitelji

 pozorišnih predstava iz post dvehiljaditih godina uživati u njoj.

  Ocena 10

                                             

Pojedinac kog na žalost doživljavaju...

 

  Odlična manje poznata pripovetka F.M Dostojevskog

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/05/zasto-je-on-vecni-muz.html.

  Dostojevski je ovaj obiman roman u dva toma ,Idiot' pisao u

 periodu 1863-1869 i objavljen je 1869. Taj roman je pretočen u

 nekoliko uspešnih pozorišnih predstava i filmova.

 Ovde će biti o našoj pozorišnoj verziji (Narodno pozorište), koja

 imala premijeru 22. decembra 1995. godine. Snimak oba dela

 ove predstave je bio iz 2001.

  Prvi deo

                                         

  Mladi knez Lav Nikolajevič Miškin se nakon nekoliko godina

 provedenih u Švajcarskoj, vraća u Petrovgrad. Pre dolaska u

 Petrovgrad, upoznao sa Rogožinom Partenom Semjonovičem i 

 Miškin se ne svojom voljom našao u ljubavnom trouglu...

 2. deo

                                        

  Miškin se oporavlja, ali sada razapet po pitanju sa kojom bi bio.

 Nastasjom Filipovnom ili Aglajom Ivanovnom...

  Nebojša Dugalić (Miškin) kao nosilac ove glavne, ozbiljne i velike

 uloge je fantastično izveo u oba  čina. Miškin je lik koji pokušavao

 kod svih ljudi koje upoznao da pokaže šta je istinska dobrota,

 duša i kod određenih, probudi ozbiljnu savest i saosećajnost.

 

  Ipak, njegov lik većina doživela kao idiota (zato je naslov ovog

 dela), što mi je istinski žalosno i to veoma.

  Ivana Žigon (Nastasja Filipovna), moćno upečatljiva gluma žene

 za koju društvo mislilo da je teško zlo, koristoljubiva i previše

 sarkastična. Istina o pozadini njenog lika je veoma tužan i potresan,

 njoj crvene haljine su prekrasno stajale i lepo pevala melodije.

  Daniela Kuzmanović Pavlović (Aglaja Ivanovna), na nivou

 gluma žene sa finim šarmom, iskrenošću (na nekim mestima,

 ta iskrenost bila u pogrešnim trenucima) i dobrih namera. Ona je

 nosila bele haljine i u duo dijalozima (sa Dugalićem i Žigon 

 najviše) bila odlična.

  Tihomir Arsić (Rogožin Parten Semjonovič), srčan, emotivan bio i

 jako se saživeo sa ulogom čoveka koji strastveno voli, daje šakom

 i kapom, ali previše ljubomornog, sebičnog i razbacivao sa 

 novcem. 

  Boris Pingović (Ivolgin Gavrilo Ardalionovič), očekivano dobra

 gluma osobe koja na početku imala rezerve prema Miškinu i

 kasnije ga neopravdano zamrzeo.

  Mihajlo Lađevac (mladić Ipolit) izveo odlične, duge replike

 mladića za koji veruje da ništa u stvarnosti ne postoji (već dugo

 živi na Novom Zelandu i bavi se tamo pozorištem).

  Ova glumačka podela (kao i još njih koje nisam nabrajala) su

 uspeli da izvedu godinama predstavu u dva čina koja traje skoro

 tri sata (sa jednom pauzom između činova). Za neke kojima je

 knjiga sigurno odbojna, mogli bi prvo da pogledaju ovu vrednu,

 tešku i poučnu predstavu.

  Ocena 10

                                      

Oni su govorili...

 

 Solunci govore je istorijska drama zasnovana po svedočenjima

 preživelih ratnika iz Prvog svetskog rata koje prikupio Antonije

 Đurić (1929-2020).

 Premijeru je imala u Narodnom pozorištu 30.12. 1981, posebna stvar 

 je

 što su na premijeri bili živi ti veterani, a predstava se davala 10

 godina.

 Ovaj televizijski snimak je iz 1990, rediteljka Cisana Murusidze.

                                            

  Šestoro glumaca je glumelo dva-tri lika i to je veoma vešto

 dramaturški odrađeno. Na početku, trebali su lepo da napišu

 zajedno prvo imena glumaca i njihove likove, a zapravo su prvo

 napisali odvojeno likove i onda glumce.

 Ta autentična svedočenja su bila u pozorišnom smislu odlično i

 čisto iskazana, lično mi bili najdirljiviji deo kad su pevali ,Tamo

 daleko' i ,Kreće se lađa francuska'.

  Ovoj predstavi jedan od pluseva bio što su zvali stručnog

 konsultanta povodom vojničkih činova i istorijskih podataka

 (to je bio profesor Milorad Prelević, artiljerijski major JNA),

 posebni kraj bio u vidu pokazivanja kamere na prvom redu, gde

 su bila petorica preživelih vojnika iz onog vremena.

 Predstava se i dan danas izvodi širom Srbije i to je dobro. Neka 

 tako bude i dalje.

 Ocena 10

 

  

                                                 

Pokrenuta istraga protiv...

 

 Garderober (predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta)

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/pozorisni-stari-bard-koji-imao.html.

 Majstor je drama Ronalda Harvuda, bila izvedena 1996. godine

 na pozorišnom festivalu u engleskom gradu Čičesteru.

 Kod nas je imala premijeru 1997. godine u Narodnom

 pozorištu, a ovde će te videti tv adaptaciju

 iz 2002 godine, u istom pozorištu.

                                              

 Kod supružnika Kreside i Džulijana već godinama radi kao

 baštovan stariji čovek Romka. Inspektori Skotland Jarda su

 pokrenuli istragu protiv njega...

 Branislav Ciga Jerinić u naslovnoj ulozi Romana Kozačenka

 Romke smisleno i briljatno odglumio osobu koja uporno tvrdi da

 je nevina (istraga u njegovom slučaju se tiče osetljive i teške

 teme i jednog zlog vremena).

 Jedina zagriženo i snažno na njegovoj strani je Kresida (odlična

 Nataša Ninković), dok njen suprug Džulijan (dobar Boris Pingović)

 sa velikom rezervom gleda taj slučaj i polovičan po pitanju

 Romkine nevinosti (ima razloga).

 Jaku ulogu kroz odsečan govor koji u nekim trenucima

 bio suvišan (tako joj sigurno rečeno da 

 izgovori svoje rečenice) ostvarila Nela Mihailović koja bila

 Romkin advokat gospođa Stoun.

 Dobar je bio pristup (samo na žalost u tri navrata bio loše podešen

 zvuk) prikazivanja svedoka koji su govorili protiv Romke.

 Da li je Romka bio sasvim kriv ili ne? Moj odgovor je da, a svako

 treba da proceni za sebe odgovor.

 Jedini problem predstave je blago robotsko izgovaranje dijaloga

 (nisam za to da se predstave o ozbiljnim temama govore u ha ha

 fazonu), pogotovo razgovori između supružnika Fild i gospođe 

 Stoun dok se nisu upoznali. U slučaju scena sa suđenja, to je

 odrađeno na nivou.

 Ocena 9

Sjajna Kir Janja pozorišna adaptacija

 

 Odlična istoimena knjiga https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/preterano-stedljiv-i-tvrdoglav-lik-zvani.html.

 Pozorišna predstava ,Kir Janja' je imala premijeru 25.decembra

 1992. i danas se izvodi u drugim pozorištima.

 Na ovom postu, videćete 200. predstavu koja bila izvedena 

 3.novembra 2011. u Narodnom pozorištu.

 Predstava dobitnik mnogobrojnih nagrada, Predrag Ejdus i Lepomir 

 Ivković su bili jedini glumci koje su svoje uloge odigrali u svim 

 izvođenjima (ostali glumci se smenjivali).

 Odigrana više od 200 puta i odgledalo više od 70.000

 gledalaca.

                                                 

  Predrag Ejdus kao naslovna uloga, veoma velika, kompleksna i

 sjajna gluma (pogotovo u monolozima). Nada Blam (Juca, druga

 Kir Janjina žena), na pravo komični i divan način odglumila ženu 

 koja opravdano kritikovala muževljevu škrtost, dok sa druge

 strane, nije bila potpuna cvećka.

 Zlatija Ivanović (kći iz Kir Janjinog prvog braka Katica, široj

 publici poznata kao komšinica Dara u seriji ,Kalkanski krugovi) mi 

 bila najsmešnija kad je pratila Jucine instrukcije kako da se

 ženstveno ponaša.

 Lepomir Ivković (Mišić notaroš), Boško Puletić (sluga Petar) i

 Milenko Pavlov (Kir Dima) takođe odlični i za one koji bi da

 pogledaju prvo predstavu i tek onda pročitaju knjigu, neće 

 pogrešiti (po mom mišljenju, ipak je bolje pročitati knjigu, pa onda

 pogledati adaptacije).

 Scenografija je bila dobra, muzika takođe, poučna, smešna i 

 ozbiljno kvalitetna adaptacija književnog dela.

 Ocena 10  

 

Apis (pozorišna predstava)

 

 Apis je pozorišno istorijska drama koja imala premijeru u Narodnom

 pozorištu 6.marta 1988, autor dela i scenario Miodrag Ilić, režija 

 Dejan Mijač (1934-2022).

  Na ovom postu je televizijska verzija iz 1991.

                                            

 Tema drame je Solunski proces u okviru bilo suđenje tajnog

 patriotskog udruženja ,Ujedinjenje ili smrt', a među njima i 

 Dragutinu Dimitrijeviću Apisu...

 

 Petar Božović kao naslovna uloga bio odličan i uverljiv. Ova 

 istorijska drama jasno ukazivala problematičnog tog procesa u vidu

 manjkavosti i neubedljivosti dokaza, dobar broj svedoka protiv

 optuženih bio nepouzdan, svedoci odbrane nisu bili pozvani na

 suđenju (svi koji su bili osuđeni na smrt i ostali optuženi bili

 posmrtno rehabilitovani na ponovnom suđenju 1953.godine). Sa 

 druge strane, svi glavni likovi su napravili velike političke i 

 društvene greške koje su vremenom postale veoma kobne za naš

 narod tada i posledice istih se duboko osećaju u našoj sadašnjici.

 Zapažene i jake uloge su ostvarili Marko Nikolić (Ljubomir 

 Vulović), Milenko Pavlov (Rade Malobabić), Predrag Ejdus

 (Aleksandar I Karađorđević), Petar Banićević (Nikola Pašić),

 Bogdan Diklić (Petar Živković).

  Da danas neko pokrene tu predstavu, mislim da bi ispala velika

 kontroverza i možda bi bila prikazivana par puta. Velika tuga što

 naš narod imao ,vođe' i one vođe iza senke koji su upropastili

 našu državu i ova predstava to uspešno pokazala. Ovde, gledaću 

 samo u vizuri pozorišne predstave i ocena će svakako biti 

 maksimalna.

 Ocena 10   

 

 

Majino viđenje Koštane

 Operska varijanta gde nije bio potreban alter ego

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/zasto-su-joj-stavili-alter-ego.html.

 Dramska varijanta dela ,Koštana' je imala premijeru u Narodnom

 pozorištu 1984, odigrana 192 puta i poslednji put bila izvedena

 1997.

 Reditelj Borislav Grigorović, na ovom postu je verzija iz

 1985. godine sa Majom Odžaklijevskom. 

 Maja Odžaklijevska kao Koštana me posebno oduševila (naravno,

 znala sam da će besprekorno otpevati sve pesme) glumom pravog

 vranjanskog naglaska, Ljubivoje Tadić (Stojan) veoma pristojno

 odglumeo.


 Većina glumaca je na žalost omanula sa ispoljavanjem vranjanskog

 naglaska i trebali su da angažuju pravog Vranjaca za dramaturgiju

 i vokalizaciju ove predstave. Jedini od glavnih glumaca koji

 odlično odradio taj posao jeste Branislav Jerinić (Mitke).


 Orkestar Zorana Karanikolića fantastičan posao odradio,

 koreografije i kostimi dobri, da nisu bili Maja i Branislav u ovoj

 verziji, ista bi od mene dobila slabiju ocenu. A operska verzija je

 bolja od ove.


 Ocena 7 
                                                  

Komični razvojni put i pad jednog....

 Travijata https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/bolje-da-se-zvala-opera-violeta.html.


 Razvojni put Bore Šnajdera je komedija dramskog

 pisca Aleksandra Ace Popovića (1929-1996). Krajem četrdesetih

 prošlog veka, bio na Golom otoku pet godina, a jedna od njegovih

 drama bila zabranjena u SFRJ.

 Praizvedba je bila u Ateljeu 212 1967, dok verzija na ovom

 postu je iz NP-a 1995. godine, reditelj Kokan Mladenović.

 Komedija bila odigrana 136 puta u NP-u, poslednji put bila na 

 repertoaru u sezoni 2001/2002 godine.


 Kakav li bio razvojni put Bore Šnajdera?

                                                    Uvod

                                    Delići govora i igre radnika

                                        Smešno kolce!

                                             Sastanak

                                             Harmonikašica hit                                     

         
 Branimir Brstina kao naslovna uloga, odlično udubio i saživeo sa

 likom koji imao komično neobičan razvojni put do visokog 

 položaja, al' kasnije ubrzo propao i biva odbačen od nekadašnjih

 svojih radnika i kolega.


 Posebno smešan bio Tihomir Arsić (Vitomir Kambasaković), kao

 i Zoran Ćosić (Miloje). 

 Zanimljivo su glumeli Ljubivoje Tadić (Selimir), Branko Jerinić 

 (Piklja Širgić), Branislav Jerinić (Špira Klonfer) i Danijela

 Ugrenović (Lina Perekitka).

 Milica Milša kao Goca posebno dosadna i nije me oduševila

 njena gluma, dok Radmila Živković kao Rozika jako smešna.


 Drugarica harmonikašica u vidu Ljiljane Danilović Cincar imala

 kratko pojavljivanje, opet efektno i odlično.


 Osim što je komedija, ovo Popovićevo delo prikazuje na lakši

 način kako ne treba da izgleda razvitak jedne karijere, koja bi

 u stvarnosti trebala pasti (na žalost, uglavnom bude da takvi

 kao Bora Šnajder pričvrste svoj presto). 


 Ocena 10 

  

Bolje da se zvala opera ,Violeta'

 Andre Šenije 

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/prvi-put-da-sam-ravnodusna-na-operu.html.


 Travijata (na italijanskom La traviata-Posrnula žena) je opera

 zasnovana po delu Aleksandra Dime sina ,Dama sa kamelijama'


 (sjajna pozorišna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/odlicna-pozorisna-verzija-najveceg-dela.html,

  između slabe i srednje kategorije je baletska verzija

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/pozorisna-verzija-trilion-puta-bolja.html).


 Prvobitno, opera se zvala ,Violeta' (ime glavne junakinje) i spada

 među operske standarde.


 Naša verzija iz NP-a imala premijeru 1991, dok premijersku

 obnovu imala 2014. godine, dirigent Đorđe Pavlović.

                                          Uvod

                                           Najpoznatija arija


                                 ,Hajmo da pijemo sa radosnim čašama'

                           Violetina pesma ,Možda je on pravi'


                             i deo kraja I čina

                                       Početak II čina i Alfredova sreća

                                    Alfredov otac Žorž poručuje Violeti

                            da ne bude više sa njegovim sinom

                                             Zabava kod Flore            



 Sanja Kerkez (Violeta Valeri) veoma jako pevala svoju ariju,

 pohvalila bih i njene glumačke trenutke. Dušan Plazinić

 (Alfred Žermon), prijatno tenorsko umeren glas.


 Vuk Zekić (Alfredov otac Žorž) debitovao sa ovom operom i

 debi mu bio posebno uspešan i odličan, Ljubica Vraneš (Flora

 Brevoa) odlična.


 Koreografija sa plesačima u II činu na Florinoj zabavi bila sa 

 previše oštrih pokreta i veoma dosadna.


 Treći čin gde Violeta umire su bile potresne, otpevane i

 odglumljeno odlične sa Sanjine strane.



 Bolje da se zvala opera ,Violeta+ nikako mi se nije dopalo što

 Verdi ,preslikao' delo Dime sina i prepravio imena. 


 Ocena 7 






                                                                                                               

Prvi put da sam ravnodušna na operu

 Kod kuće/Kabul https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/zivot-pod-terorom.html.


 Umberto Đordano (1867-1948) je bio italijanski kompozitor,

 prvenstveno na polju opera.

 Najpoznatije delo mu bilo ,Andre Šenije' (drugi lik u operi Karlo

 Žerar je delom zasnovan po

 francuskom političaru za vreme revolucije Žanu Lamberu 

 Talienu), a stvarni Andre Šenije (1762-1794)

 na žalost bio pogubljen u tom dobu.

 Verzija NP-a je iz 2018, dirigent Đorđe Pavlović.

                                                Deo I čina

                                            Deo II čina

                                             Deo III čina

                                        Deo IV čina                            


 Andre Šenije u stvarnom životu (kao i ovde) bio posebna pesnička

 duša koja nesrećno nastradala u najburnijem delu francuske 

 istorije, izvrstan zadatak obavio Dušan Plazinić.


 Pohvale su i za Anu Rupčić (Madalena) i Miodraga D.

 Jovanovića (Žerar).


 Opersko viđenje ove pesničke ličnosti sam u potpunosti razumela,

 scenografija, muzika i kostimi odlično dočarali radnju.


 Na žalost, prvi put da sam ravnodušna bila na gledanje i slušanje

 opere, zato što u scenama i arijama kada je Andre nastradao

 (IV čin), sve to bila potpuno ravna linija.


 Prvi čin sadržajno zabavan, drugi bio predugačko dosadan, treći 

 veoma jak od strane horovođa.


 Od arija, jedino što je bilo upečatljivo jesu horovođe u III činu

 (pohvalila bih i Horislavce na njihovom kraćem, jakom

 pojavljivanju).


 Ocena 6                                                  

Život pod terorom...

 Figarova ženidba 

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/sama-opera-bolja-od-3-u-1-varijante.html.


 Dramu Tonija Kušnera ,Kod kuće/Kabul' je

 NP adaptiralo 2009. godine, reditelj Željko Đukić.


 Verzija sa posta je iz 2010. godine, poslednji put se izvodila u

 sezoni 2011/2012.


 Život pod terorom talibana i uloga Zapada u stvaranju tog zla...

                                           Uvod priče ,Kabul'

                                         Kućevna čita stari istorijski vodič

                                              Uvod priče ,Kod kuće'

                              Otac Milton i kći Prisila Siling                                    

                                Prisila traži svoju majku

                                             Mahala reče tužnu i surovu

                                   istinu



 Dva u jednom drama, s' tim što je ,Kabul' monodrama.

 Dušanka Stojanović Glid (Kućevna) zasluženo dobijala nagrade

 za ulogu Kućevne (oduševila me njena gluma u predstavi ,Ćeif'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/ceif-drama.html), ona 

 ima glas i stas za monodrame. Priča

 Kućevne odiše nostalgijom sa srećnijim vremenima gde nije

 bilo ograničenja i razlozi zašto je čitala naglas stari istorijski

 vodič je dubokouman.


 Kod kuće je jako realistična drama o ocu i ćerci sa Zapada koji

 su tražili blizak rod, ujedno i sebe u zemlji Bliskog istoka, Hana

 Selimović (kći Prisila Siling) i Slobodan Beštić (otac Milton 

 Siling) odlični u svojim ulogama.


 Apsolutno i uverljivo neprepoznatljiv likom (gluma bila odlična)

 bio Darko Tomović (Mula Aftar Ali Durani), jaki su bili i Nela

 Mihailović (Mahala), Mihailo Lađevac (Kuađa Aziz Mondadaboš),

 Nebojša Kundačina (Doktor Kari Šah/Zari Garši).



 Prvo sam mislila da lik Nenada Stojmenovića Kvango Tvilston 

 nije bio potreban drami i nema svrhu, a zapravo bio jedan od

 bitnih faktora.


 Dopalo mi se što pravo stanje u oba dela prikazano kroz ugao

 običnih ljudi koji su proživeli/proživljavaju teskobe na

 Bliskom istoku, a ne kroz medijsku sliku (uglavnom vesti).


 Predstava trajala dva i po sata, vredna mnogobrojnih pouka.

 Ocena 10 


          

Ožalošćena porodica, verzija našeg veka

 Toska https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/drugi-cin-prespor-i-predosadni-tok.html.



 Filmska verzija dela sa ovog posta (na linku su još dve pozorišne

 varijante) https://kulturiska.blogspot.com/2019/09/ozaloscena-porodica-tv-film.html.


 Verzija komedije Branislava Nušića ,Ožalošćena porodica' od

 Narodnog pozorišta je iz ovog januara (premijera bila

 pre dve godine), reditelj Jagoš Marković.

                                                Uvod                                                 

                                 Danica posluži porodicu

                                           Prvi razgovor Danice i

                              advokata Petrovića

                                       Svi se polako uselili u kuću

                                pokojnika

                                           Drugi razgovor 

                                    Agaton i Petrović


                                                                                                     

                                          Samo je Sarka u elementu

                                        Agaton otkriva tajnu                     
                                                                                                          

                                                                Deo epiloga 



 Huk vetra, samo stolice, veštački sneg i portret pokojnika

 je bila scenografija tokom 

 cele predstave, dala potpuno novo 

 viđenje ove specifično dramske porodice. Da je scenografija bila

 nalik ranijim viđenjima Ožalošćene porodice, ne bi mi se svidelo.


 Ova glumačka postavka iznela jako, ubedljivo, interesantno i 

 originalno svoje likove i bilo bi bespotrebno istaći samo jednog

 ili par likova.


 Saša Torlaković (Agaton Arsić), Simka (Radmila Živković),

 Sarka (Danica Maksimović), Proka Purić (Nebojša Dugalić),

 Gina (Vanju Ejdus sam jedva prepoznala, odličan posao), Tanasije 

 Dimitrijević (Aleksandar Srećković Kubura u nekim delovima

 zazvučao kao Miladin u ,Preživeti Beograd'), Vida (Nela 

 Mihailović), advokat Petrović (Slobodanu Beštiću ne stoji ta 

 brada, ali super odglumeo), Danica (Suzana Lukić) i Mića

 (Dušan Matejić).



 Koreografije, pokreti, grimase savremeno čudne i specifične,

 pravo viđenje jednog od vanvremenskog Nušićevog dela za

 naš vek.


 Epilog sličan nalik tv verziji, uz duži koreografsko muzički

 element (nisu pevali).


 Ocena 10





             

Drugi čin, prespor i predosadni tok

 Zagonetne varijacije

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/duodrama-o-ljubavnom-trouglu.html.


 Odlična veronska varijanta opere sa ovog posta

 https://muaria.blogspot.com/2018/08/opera-melodrama-vredna-gledanja.html.


 Naša verzija opere ,Toska' na ovom postu je iz 2014. godine,

 izvedena u Narodnom pozorištu, dirigent Ana Zorana Brajović.

                                               Uvod

                                        Kavaradosi i Toska

                                          Simpatična scena sa

                                   Crkvenjakom i decom

                                             Skarpija

                                          Kavardosijev poslednji dan                                                                                           

 Prvi čin išao dobrim, dramatičnim tokom i veoma mi se dopao.

 Za veliku pohvalu su Ana Rupčić (Toska), Dejan Maksimović

 (Kavaradosi), Pavle Žarkov (Crkvenjak).


 Drugi čin, prespori i predosadni tok na moju veliku žalost,

 gluma i pevanje Miodraga D. Jovanovića (Skarpija) mi bilo

 posebno ravno.


 Treći čin, odgledah veoma malo (pošto me razočarao tok drugog

 čina) i očekivala sam više od naše varijante jedne od čuvenih

 Pučinijevih opera. Posebne pohvale zaslužuju i deca iz hora

 Horislavci.


 Ocena 8    



                                                      

Duodrama o ljubavnom trouglu

 Madam Baterflaj https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/izneverena-madam-baterflaj.html.


 Drama Erika Emanuela Šmita ,Zagonetne varijacije' je zasnovana

 po istoimenoj kompoziciji Edvarda Elgara.

 Naša varijanta je bila izvedena u Narodnom pozorištu 1998. 

 godine kao duodrama (verzija na ovom postu je iz

 1999.).

 Bila odigrana 293 puta i poslednji put je bila izvedena 2015.

 godine. Ima i dostupni snimak iz 2002. godine i njega ću

 ovde priložiti.

                                            

 Abel Znork je imao nekadašnju ljubav u vidu Helene koja se

 udala za Larsena...

                                                 Uvod


                                                 
 Abel Znork (Marko Nikolić) istaknuti Nobelovac, voleo istinski

 samo Helenu, dok u odnosima sa drugim ženama i povremenom

 opijanju nije pronašao potpuno zadovoljstvo.


 Larsen (Boris Pingović) novinar koji bi želeo to tančina znati

 sve o Abelu i dele istu ženu.



 Duodrama o ljubavnom trouglu filozofski opširna i kompleksna,

 njih dvojica odradili vrhunski posao i sam kraj bio blago prijatno

 iznenađenje.


 Ocena 10                                                 

Da li za njega život bio san?

 Izvrsna opera sa jedinom manom (bila predugačka po mom

 ukusu) https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/izneverena-madam-baterflaj.html.


 Pedro Kalderon de la Barka (1600-1681) je bio španski

 dramaturg, pesnik i pisac Zlatnog doba (period vrhunca

 španske kulture i umetnosti od 1492 do 1659 ili

 1681, kad je Barka preminuo po drugim izvorima).


 Njegova drama ,Život je san' imala premijeru u Narodnom

 pozorištu 1994. godine, verzija na ovom postu je iz 1995, reditelj

 Nikita Milivojević (samo nisam bila oduševljena glavnom

 glumicom i dala opravdano srednju ocenu

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/losa-gluma-glavne-glumice-prica-srednja.html).


 Izvodila se 54 puta, poslednje izvođenje bilo u sezoni 1998/1999.



 Poljski kralj Bazilije ima sina Sigizmunda kog na žalost

 bacio u tamnicu i jednog dana, desilo se da Sigizmund dospeo 

 na dvor...

                                             Uvod

                                               Koga zatiču Klarin

                            i Rosaura?

                                              Koga će izabrati

                                        Bazilije, Anđela ili Đavola?

                                                                     
                                Stela baš ne simpatiše Astolfa

                                              Sigizmund se probudi

                                           Magični trikovi za njega

                                         Sa razlogom je takav                              


 Nebojša Dugalić (Sigizmund), dramatičan, umereno odglumeo

 smešnih par trenutaka svog lika koji nije bio siguran da li mu

 trenutni život bio java ili san. Opravdano bio besan na svog oca i

 kroz nekoliko događaja, uspeo primeniti životne lekcije na delo.


 Rade Marković (Bazilije) nije imao na početku osećanja prema

 sinu kog hladnokrvno bacio u tamnicu, on vremenom stekao bitne

 lekcije, očekivano izvrsna gluma.


 Zanimljiv bio lik Borisa Komnenića (Astolfo) i sasvim

 dobro izgovarao nešto malo ruskog, Branku 

 Vidakoviću stoje dramatično komične uloge (Klarin), Miodrag

 Radovanović (Klotaldo), Dušanka Stojanović (princeza Stela),

 Danijela Ugrenović (Rosaura, Klotaldova kći) odlični.



 Posebne epizodne uloge u vidu Astolfovih (kasnije 

 Sigizmundovih) su ostvarili Nebojša Ilić (najsmešniji), Miloš

 Timotijević i Daniel Sič. Veoma kratke, a opet bitne uloge su

 imali Bojan Ivić (Anđeo) i Dušan Ilić (Đavo).



 Srećan kraj sa lekcijama me veoma obradovao i trebala bi 

 predstava imati reobnovu kroz ovu ili moderniju adaptaciju.


 Ocena 10