Bilo je donekle originalnog viđenja, ali...

 

 Uspešna verzija iz 2001.

 https://kulturiska.blogspot.com/2025/11/san-letnje-noci-iz-2001-nasa-pozorisna.html

 Verzija sa ovog posta ,San letnje noći' je bila ispitna predstava za

 studente treće godine Akademije umetnosti u Beogradu 2007.

 godine, u klasi profesora Predraga Ejdusa. Bila je izvedena u 

 Narodnom pozorištu, scena Raša Plaović (bio je pozorišni reditelj,

 glumac i pedagog).

                                               

 Glumci koji su glumili Lisandera, Hermiju i Demetra mi uopšte

 nisu bili ubedljivi, dok glumica koja glumila Helenu bila odlična

 i jako saživela sa svojom ulogom.

  Glumica u ulozi Puka, jasna dikcija i gluma, čudno mi bilo što 

 su odabrali kao muzičku podlogu deo obrade Fantoma iz opere od 

 grupe ,Nightwish' i po mom mišljenju, trebala biti kao muzička

 podloga neka srednjovekovna/renesansna klasična muzika.

  Kostimi mi se najviše dopali kod negativaca, kostimi glavnih

 junaka su bili korektni.

 Bilo je donekle originalnog viđenja ovog dela, ali sav taj utisak mi

 ispao veoma osrednji.

  Ocena 6 

San letnje noći iz 2001. (naša pozorišna verzija)

 

  Opis radio drame predstave sa ovog posta (na žalost, nema više tog

 audia) https://kulturiska.blogspot.com/2019/04/radio-dramsko-vienje-sekspirove-komedije.html.

  Ćelava pevačica https://kulturiska.blogspot.com/2024/06/kritika-savremene-bogataske-komunikacije.html.

  

 Nikita Milivojević postavio u Narodnom pozorištu ,San letnje noći'

 i premijeru imala na budvanskoj Citadeli, u okviru festivala Grad

 teatar.

 Na ovom postu je snimak istoimene predstave u aprilu 2001. godine

 koju režirao za televizijsku adaptaciju Slobodan Radović. 

 Ova pozorišna komedija se igra i dan danas širom sveta i doživela

 mnogobrojne pozorišne i televizijske adaptacije.

                                                

 Sa celom glumačkom postavom, samim tokom i dinamikom 

 predstave sam bila oduševljena i tih sat i po vremena (toliko traje 

 predstava) nisam ni osetila.

  Aleksandar Srećković (Lisander), Nataša Tapušković (Hermija),

 Boris Pingović (Demetar) i Milica Zarić (Helena) su bili odlični

 nosioci svojih uloga.

 Mihailo Lađevac kao Filostrat (priređivač zabava za Tezeja) bio

 fenomenalan i na pravi način komično zabavan.

 

 Anita Mančić kao Puk je trebala dobiti nagradu za ovu ulogu i

 uživala sam gledajući nju u istoj.

 Kostimi pun pogodak (Angelina Atlagić), zasigurno će ljubitelji

 pozorišnih predstava iz post dvehiljaditih godina uživati u njoj.

  Ocena 10

                                             

Radio dramsko viđenje Šekspirove komedije

  San letnje noći je pozorišni komični komad od Vilijema

 Šekspira. Nastala u periodu 1595/96, tokom vekova je doživela

 razne kritike, proučavanja kroz diskusije i adaptirana u svim

 poljima umetnosti. 

 Radio dramsku adaptaciju su izveli glumci Jugoslovenskog

 dramskog pozorišta 1953. u Radio Beogradu.

  

 Uskoro će biti venčanje između atinskog princa Tezeja i 

 amazonske kraljice Hipolite. Uporedo se odvijaju priče između

 četvoro ljubavnika i grupe amaterskih glumaca, koji su

 kontrolisani od strane šumskih vila...

 Početak mi ozbiljno nije držao pažnju i očekivala sam neku vrstu 

 radio sapunice, a ne radio dramsku adaptaciju pozorišne predstave.

 U kasnijim delovima, vokali glumaca su bivali sve bolji, izražajniji

 i pomno slušala. Šekspir na zanimljivo liričan

 način obuhvatio jednu od večito inspirativnih tema (ljubav),

 gubitak pojedinačne ličnosti kad stupe u vezu, feminizmu i 

 osobama koje javno ne iskazuju svoju seksualnost.

 Žao mi je što nisu sačuvani podaci o glumcima u ovoj radio

 drami, a sveukupno će dobiti neku vrstu srednje ocene.

 Ocena 6 

 P.S

 Na žalost, ne postoji ta radio drama na Jutjubu (originalni post bio 

 objavljen 04. aprila 2019.).

                                                

Petrovaradinska tvrđava ispala savršena za...

 

  Na Novosadskom pozorišnom festivalu ,Sterijino pozorje' u 2009.

 godini i Petrovaradinskoj tvrđavi, bila izvedena Šekspirova drama

 ,Kralj Lir'.

 Pozorišni ansambl je bio ,Teatar Ulisis' iz Zagreba, rediteljka Lenka

 Udovički (reditelj ove tv verzije Branko

 Kičić). Više o pozorištu+društvene mreže https://www.ulysses.hr/.

                                                

  Kralj Lir će podeliti imovinu ćerkama: Gonerili, Regani i

 Kordeliji. Međutim, kad se to desilo, sve je išlo potpuno

 nizbrdo, a najviše za...

 

 Petrovaradinska tvrđava je bila savršen ambijent za ovu verziju

 Šekspirove posebne drame, velike težine i ozbiljnosti.

 Rade Šerbedžija kao kralj Lir je bio briljatan i upečatljiv, scene kada

 njegov lik upadne u ludilo su odglumljene ubedljivo i 

 verodostojno.

 Pohvale i za glumice koje su glumele njegove ćerke: Kseniju

 Marinković (Gonerila, poznatija kod nas u filmovima ,Ustav

 republike Hrvatske' i ,Da li ste videli ovu ženu'), Lindu Begonju

 (Regana) i Ivanu Roščić (Kordelija, poznatija kod nas u telenoveli 

 ,Pogrešan čovek'). Dinamika iznošenja tih uloga u pojedinačnim i

 zajedničkim scenama bila jaka i na visini zadatka.

  Dejanu Aćimoviću odlično stajala uloga Edmunda, vanbračnog

 sina od Grofa od Glostera (poznatiji kod nas u filmu ,Ustav 

 republike Hrvatske'), Mladen Vulić (zakoniti grofov sin Edgar

 koji je prerušen u prosjaka) isto odličan.

 Mostarski simfonijski orkestar je bio odlična muzička pratnja i

 ansambl savršeno iskoristio svaki ćošak i prostor Petrovaradinske

 tvrđave i kiša nije omela nikoga tada (jedino mi bilo bezvezno

 što nekima zvonio telefon tokom predstave).

 Ova verzija zaslužuje maksimalnu ocenu.

 Ocena 10

Romantično komična zapetljancija na Boško Buha način

 

  Odlično viđenje ,Mera za meru' u Srpskom narodnom pozorištu

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/03/mera-za-meru.html.

 Bogojavljenska noć (drugi naziv ,Šta hoćete') je romantična komedija

 Vilijema Šekspira koja bila izvedena 1602. godine i ima nekoliko

 filmskih, televizijskih, pozorišnih i mjuzikl verzija.

 Naša verzija sa ovog posta je televizijska verzija iz 2011. godine,

 rediteljka predstave Bojana Lazić, dok ovu, televizijsku verziju

 režirala Andrea Ada Lazić.

                                               

  Viola i Sebastijan su sestra i brat, izgubljeni u brodolomu kraj

 obala Italije. Viola se preruši u slugu i tu već nastaje zaplet...

  

  Čim se dogodilo da je bogata grofica Olivija (odlično smešna i

 ubedljiva Olga Odanović) zaljubljena u Cezarija, nastao

 smehotresno simpatičan šou.

  Svako na svoj način hteo tu situaciju iskoristiti u svoju korist,

 Sena Đorović (Viola/Cezarije) prirodno odglumela ovu dualnu

 ulogu, Milorad Mandić Manda (Olivijin verni sluga Malvolio)

 zasluženo za ovu ulogu dobio nagradu ,Gita Predić Nušić' i u 

 poslednjim scenama predstave, nosio žuti upečatljivo zanimljiv

 kostim (otkrijte zašto).

 Anita Mančić (Fest) upečatljiva gluma i odlično pevanje, kao trio

 su bili istinski smešni Srđan Ivanović (Tobija podriglija),

 Miloš Đorđević (Andrija malarija) i Katarina Marković (Marija).

 Da je ostao naziv ,Šta hoćete?', mislim da bi ljudi slabo zapamtili

 predstavu. Na zanimljiv način, prikazuje viđenje kostimiranog

 promene pola, načinu ponašanja tokom te promene i dok su 

 zbog određenih okolnosti postali druga ličnost.

   I danas se izvodi ova predstava kod nas, što mi je istinski drago.

  Ocena 10

 

,Mera za meru'

 

  Poslednje Šekspirovsko delo koje sam pogledala i to uživo

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/romeo-i-julija-na-mpdr-nacin.html.

 Vilijem Šekspir napisao jednu od dve mračne komedije, ovde

 će biti reč o jednoj od njih ,Mera za meru'.

 Originalna verzija bila izvedena 1604. godine, dok kod nas bila

 izvedena u Srpskom narodnom pozorištu 22. decembra 1998.

 godine, pod rediteljskom palicom Dejana Mijača.

 Televizijsku varijantu iz 2007. godine režirao Miško Milojević.

                                           

   Bečki knez Vićenco je tajnovito odsutan i Anđelo preuzeo njegovu

 dužnost.

 Mladić Klaudio biva osuđivan na smrt, dok njegova sestra

 Izabela koja je na putu da bude iskušenica bi mogla spasiti 

 bratovljev život...

  Vojislav Voja Brajović u dualnim ulogama (jedna od njih je

 Vićenco) bio potpuno briljatan i njegov lik namestio sa

 razlogom određene situacije, ujedno svesno i vešto odigrao 

 dve uloge.

  Boris Isaković (Anđelo), odličan u svojoj ulozi, veoma strogog,

 oštrog i kritičnog prema drugima, dok njegov lik i nije bio potpuno

 moralan.

  U prvom činu, glas Jasne Đuričić (Izabela) zvučao slabašno, a

 već u drugom činu bio dovoljan glasan. Što se tiče uloge, tu 

 iskreno nije bilo greške.

  Srđan Timarov (Lucije) briljatan (bez obzira što je nosio ala

 Željko Joksimović bradu pre ,Lane moje' faze) i stvarno treba da

 obratite pažnju na njega.

  Kostim i šminka su bili svesno ružni za Tijanu 

 Maksimović Bošnjak, dok u ulozi gospe Peze bila smešna i

 odlična.

  Novak Bilbija kao Bernandin bio nešto kraće, ali mi se svidela

 njegova gluma starog pijanca (nije bila karikatura ili predosadna).

  Ova mračna komedija se bavi dvostrukim merama za 

 bogate i siromašne, u kojim trenucima treba imati milosti, kao i

 pitanju da li čovek zaslužuje drugu šansu u životu.

  Izuzetna vredna gledanja, Mijač i Milojević odlično odradili kao

 reditelji ovaj posao.

  Ocena 10   

Dostojanstveno istorijsko fiktivno delo...

 

 Megi O'Farel je severnoirska književnica, njeni žanrovi su istorija i

 istorijska fikcija. 

 Sajt+Fejsbuk stranica https://www.maggieofarrell.com/.

                                               

 Letnji dan 1596. Devojčica ima tešku groznicu koja je oborila u

 krevetu, dok njen brat blizanac traži pomoć. Roditelji nisu slutili da

 jedno od njih dvoje neće preživeti...

 Tu su paralelne priče o Hamnetu i Agnes (njegova majka) u 

 prošlosti (ona se ustvari zvala En, ali u knjizi ima objašnjenje

 zašto je autorka tako nazvala) i Megi O' Farel napisala 

 dostojanstveno istorijsko fiktivno delo o jednom detetu Vilijemu 

 Šekspiru koji prekratko živeo (preminuo u 11. godini).

 Agnes zbog svog duha u mladosti i zanimanja uopšte nije zaslužila

 imati preke poglede i ismevana, u ovom delu mi bilo neobično što

 se ni u jednom trenutku nije spominjalo Vilijamovo ime.

 Autorka je sigurno to uradila, da bi čitaoci više obratili pažnju na

 Hamneta i Agnes.

 Odlično su opisane i Hamnetove rođene sestre Suzan i njegova

 bliznakinja Džudit, deo posle Hamnetove smrti bio posebno tužan i

 veoma emotivan.

 Udubite se u poslednja poglavlja knjige kad Agnes nije bila sigurna

 da li će otići pogledati pozorišnu tragediju nazvanu po njenom

 sinu i sam epilog.

 Hamnet zaslužuje potpuno dostojanstvenu ekranizaciju, knjiga je

 u tome uspela.

 Ocena 10 

Romeo i Julija na M.P.D.R način

 

 Komično lutkarska mjuzikl verzija ,Knjiga o džungli'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/originalno-vienje-koje-ipak-ima-mane.html.

 Predstava ,Romeo i Julija' u Malom pozorištu Duško Radović je 

 imala premijeru 14. marta ove godine, reditelj Dejan Bodroža.

                                           

 U ovoj verziji, bilo je dualnih uloga (neki su glumeli više od

 dve uloge) koje su funkcionisale veoma glatko, fino i odlično.

 Među tim dualnim ulogama, oduševili me Dušica Sinobad (knez 

 veronski Dela Skala/Julijina dadilja), Nikola Kerkez (Monteki/

 Merkucio/Samson/Apotekar), Marijana Vićentijević Badovinac

 (Romeova majka/Fra Lorenco).

 Milan Zarić (Romeo) i Hana Beštić (Julija) su bili odlični u

 pojedinačnim i zajedničkim scenama, svakako bi trebalo

 da budu više angažovani (pogotovo Hana). Muzika u pravom 

 srednjevekovnom ruhu, scenografija jednostavna, sa smislom i

 odlično što nije odvlačila pažnju od glumaca sa scene.

 Koreografije, lagane i finih koraka, scene mačevanja izražajne i

 uverljive, iako je kraj za oboje ispao tragičan, ovde je odrađen kroz

 prelepu muziku, koreografiju i glumu njih dvoje.

 Predstava je za +14, biletarnica (mesto gde se prodaju karte), ne radi

 samo ponedeljkom, dok ostalim danima radi od 10 do 15 časova.

 Ne zna se još uvek datum za novo izvođenje i ako bude uskoro,

 svakako vam preporučujem.

 Ocena 10

  

                  

Hipi verzija Šekspirovog dela ,Hamlet'

 

 Velika tragična drama Vilijema Šekspira ,Hamlet' je adaptirana

 na eksperimentalnu dramu u Ateljeu 212 ,Hamlet u podrumu', 

 rediteljka Slobodanka Aleksić. Sama predstava pobrala 

 mnogobrojne nagrade, tv adaptacija je iz 1972, reditelj Vuk Babić. 

                                                        

 Glumačka postava u ovoj predstavi bila u većem delu veoma

 dobra: Dragan Maksimović, Miki Manojlović, Dobrila Stojnić,

 Milorad Vučković i Branko Milićević.

 Rediteljka Slobodanka Aleksić htela biti originalna da jedno od

 čuvenih Šekspirovih dela pretvori na tadašnji hipi način, radi

 približavanje mlađe publike ka istom, ali imam zamerke na isto.

 1. Montažeri, snimatelji i scenograf odradiše veoma amatersko

 loš posao. Hvala ti se, pa takav način izrade predstave za tv

 adaptaciju više ne prolazi u sadašnje vreme.

 2. Nije mi se dopalo što bilo hipi pevanja u ovoj predstavi (baš mi

 bilo bezveze za slušanje).

 Ocena 7

Klasična tamna komedija

 

 Otelo https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/otelo-na-jdp-nacin-ispao.html.

 Mletački trgovac je mračna komedija Vilijema Šekspira nastala 

 između 1596-1599 godine. Adaptacija ovog dela ima puno, na 

 ovom postu će biti priča o našoj verziji od JDP-a iz 2007. godine, 

 reditelj Egon Savin. Predstava se igrala u periodu 2004-2017.

 

                                            

                                                      

  Basanio zamolio svog prijatelja Antonia da mu pozajmi novac i

 zaprosi Porciju. Porcija odbacila dva prosca pre Antonia, a Šajlok

 može pomoći Basaniju odnosno dati novac Antoniu...

 Najava za predstavu je trebala biti bolja (delimično shvatam zašto

 ispala takva kakva jeste), što se tiče samih tema predstave

 (zelenaštvo, pitanje da li treba menjati svoje poreklo zarad boljeg

 egoističnog sutra, slika osobe iz manjine), odlično su

 odrađene.

 Originalna radnja predstave se dešava u Veneciji, u šesnaestom

 veku, dok u slučaju ove predstave dešava u tridesetim godinama

 prošlog veka.

 Šajloka fenomenalno odglumeo Predrag Ejdus, najsloženiji 

 negativni lik koji ima razloga zašto je ceo život postao takav

 prema drugima. Teški razgovori sa Antoniom (odličan Irfan

 Mensur) koji ga izvređao na nacionalnoj osnovi se na žalost 

 

 dešavaju i danas.

 Basanio (Goran Šušljik) u potpunosti verovao Antoniu koji kasnije

 napravio veliku pometnju, Porciju glumeo briljatno

 Dragan Mićanović (njen lik je drugi najsloženiji u predstavi),

 pohvale za kostimografa i šminkera u slučaju njegovog lika.

 Nije mi se svidela boja glasa u slučaju Gorana Jevtića (Lanselot,

 Šajlokov sluga), gluma na dobrom nivou.

 Male i jake duple uloge (knez Marokanski i knez Aragonski) 

 ostvario Goran Daničić (na žalost, on je preminuo pre tri meseca),

 Tanja Pjevac (Džesika, Šajlokova kći i kasnije Lorencova žena)

 ima smisla za ozbiljne uloge, posebne pohvale zaslužuju Pavle

 Pekić i Nikola Vujović u ulogama prijatelja Antonia i Basania

 Salanija i Salarina.

 Predstava traje dva sata i desetak minuta, smislena, poučna i 

 volela bih za nju reobnovu. Radnju bih smestila na naš trenutni vek.

 Ocena 10   

 

Otelo na JDP način ispao...

 Henri VI

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/henri-vi-na-nas-pozorisni-nacin-i-to.html.

 1. operska verzija https://muaria.blogspot.com/2019/01/otelo-opera.html.


 2. operska verzija https://muaria.blogspot.com/2020/04/tri-mane-ubise-pojam-kod-ove-verzije.html.


 Pozorišna verzija Otela od Vilijema Šekspira je bila 2012.

 u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, reditelj Miloš Lolić.

                                           Uvod

Što napadaju Otela?

                                                  

                                         Dezdemonino priznanje ocu

                                     Otelo i Jago

                                       Dezdemonin kraj           
                                                 

 Vojin Ćetković (Otelo) i Nikola Đuričko (Jago) očekivano odlični,

 Milena Živanović (Dezdemona) jasna i dobra gluma, velike

 pohvale za Radovana Vujovića (Kasio), Nikolu Rakočevića

 (Roderigo) i Branislava Lečića (Dezdemonin otac Brabantio).



 Posebno se vodilo računa o naglašavanju i dramaturgiji svake reči,

 (bilo je malih promena u scenografiji, muzika na potpunom

 minimumu bila u vidu samih glumaca) i postoje dve sićušne mane.


 1. Nepotrebna neonska svetla za promenu iz dana u noć.

 2. Vojinu Ćetkoviću su mogli ofarbati šake.



 Otelo na JDP način je ispao odličan.


 Ocena 10




                                                  

Henri VI na naš pozorišni način i to veoma uspešno

 Leteći Holanđanin (baš prespora opera) 

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/prespori-lh-iako-su-glavni-operski.html.


 Audio verzija ,San letnje noći'

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/04/radio-dramsko-vienje-sekspirove-komedije.html.


 Viđenje Margaret Atvud Šekspirovog dela ,Bura' (njena verzija

 se zove ,Đavolji nakot')

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/01/pozorisno-iskustvo-koje-promenilo-sve.html.


 Šekspirovo delo ,Henri VI' je imalo uspešnu premijeru u 

 londonskom Glob teatru 2012, isto bilo u slučaju Narodnog

 pozorišta. Reditelj Nikita Milivojević.


 

 Henri V je preminuo, Engleska već decenijama u ratu sa

 Francuskom, dok na presto došao mlad i neiskusan sin

 Henri VI...

                                       Čudan i originalan uvod istovremeno

                              Monolog biskupa od Vinčestera             


 

                                         Ludilo kralja Šarla

                                 Razgovor Jovanke Orleanke sa Šarlom

                                    Deo sukoba belih i crvenih ruža

                                 Džaba je Henri VI pokušao izmiriti

                             dve strane



 Henri VI na naš pozorišni način je ispao veoma uspešan,

 opravdano prvo u Glob teatru i našem Narodnom pozorištu.



 Jednostavna scenografija imala efektan detalj koji se mogao 

 razdvajati i to je bilo u vidu okruglog stola. Okrugli sto u ovom

 slučaju bio simbol pokušaja punoće, ali dve strane (dinastija

 Lankaster je bila crvena ruža, dinastija Jork bila bela ruža) su

 već pri samom startu uništile u potpunosti taj krug sa njihovim

 sukobom.


 Henri VI (Hadži Nenad Maričić) odličan u ulozi mladog i

 neiskusnog kralja koji se nije snašao u vladanju i na žalost, bio

 ubijen u Londonskoj kuli (London Tauer).



 Kostim Jovanke Orleanke koju izvrsno odglumela Jelena 

 Đulvezan, trebao biti nalik filmu Jovanka Orleanka

 (najpoznatija je varijanta sa Milom Jovović) i to je jedina mala

 zamerka.


 Svi glumci Henrija VI u ovoj predstavi bili izvrsni, muzičari

 u vidu Bore Dugića (frula), Zorana Živkovića (violina) i

 Slobodana Prodanovića (harmonika) odlično odsvirali originalnu

 muziku.

 Jako sam ponosna i srećna na velikom uspehu predstave na

 Glob teatru i pokazali Britancima da mi umemo izvesti 

 Šekspirovo delo.


 Ocena 10