Pet filmskih eseja o...

 

 Srđan Radaković je novosadski filmski, pozorišni reditelj i reditelj 

 animiranih filmova.

 Deo njegovog opusa https://sduv.org.rs/clanovi/srdjan-radakovic/.

                                           

 Na naslovnoj strani knjige je sam autor kao mali i to mi bilo baš

 simpatično.

 Od pet eseja koji su u ovom delu, najmanje omiljeni mi bio 

 prvi (,Nelinearna naracija u savremenom igranom filmu').

 Sam esej mi bio napisan kao suviše filmsko akademskim jezikom

 i u nekom trenutku pomislila da će preostala četiri poglavlja biti

 u sličnom maniru.

 Sva sreća, pa nije tako ispalo.

 Mnogo su mi bila zanimljiva+najbolja dva eseja (,Počeci 

 kinematografije u Novom Sadu-tragovi o radu

 Vladimira Totovića' i ,Neprofesionalni film u Vojvodini')

 i fascinirana sam bila činjenicom da Novi Sad imao više bioskopa

 u ranijim vremenima, u odnosu na Beograd!

 O Vladimiru Totoviću (1898-1917) bi mogao da se napravi izvrstan 

 dokudrama film u ovom našem vremenu i producira Radio televizija

 Vojvodine (na žalost, mislim da to toga neće nikada doći).

                                            

 Lopov kao detektiv (kratkometražni film iz 1916.), gde bio režiser

 i jedan od glumaca.

 Isto bih volela da se napravi rimejk ovog filma, verujem da bi starije

 generacije takav film rado pogledali.

 Poslednja dva eseja (,Filmofilija Miloša Crnjanskog' i ,Filmofobija

 Leni Rifenštal') su mi bila potpuno ok.

 Ocena 8 

 

Očekivala sam više od tv pozorišne verzije

 

 Uspešna filmska verzija iz 2002. godine

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/01/romansa-sa-kraja-19-veka-uspesno.html.

 Pozorišna verzija dela ,Zona Zamfirova' sa ovog posta je iz 1969.

 godine i bila izvedena u novosadskom Srpskom narodnom

 pozorištu.

 Dramatizaciju i režiju radio Miodrag Gajić, a ovu tv adaptaciju radio

 Zdravko Šotra (1933-2025).

                                               

  Vera Milošević u naslovnoj ulozi mi iskreno nije legla po pitanju

 načina glume (pogotovo kada Zone doživljava teške trenutke).

                                                   

 Toma Jovanović kao Mane bio prirodniji u stilu glume, scenskog

 pokreta i načina kako je izgovarao svoje replike. Zanimljivo jeste

 da tu ulogu odigrao 786 puta! Baš šteta što nema nigde slike sa

 tom njegovom ulogom.

 Vitomir Ljubičić (Hadži Zamfir) i Ljubica Ravasi (Doka, Manetova

 tetka) su bili odlični u svojim ulogama, a za nijansu jača mi bila

 Ljubica.

  

 Blago smešan bio Mirko Petrović kao Manulać, ples mi bio između

 slabog i osrednjeg, kikoti devojaka po sceni

 jako iritantni bili za slušanje i gledanje.

  Kompozitor Zoran Hristić odlično odradio svoj deo posla i jedan

 od pluseva ove tv pozorišne adaptacije jeste jezik, koji se tada

 govorio (srpski sa dosta turcizama).                

                                           

 Ocena 7.5

Lirično istiniti prikazi o sreći i tuzi

 

                                                              

  Zbirke pesama od našeg čuvenog pesnika Jovana Jovanovića

 Zmaja (1833-1904) su prikazi njegove najveće sreće (,Đulići') i

 najveće tuge (,Đulići uveoci').

  U prvom delu zbirke ,Đulići', najpoznatije su pesme ,Kaži mi kaži',

 ,Tiho noći', ,Ala je lep ovaj svet' i ,Pesmo moja'. Tiho noći su 

 opevali Dečji hor Kolibri, nekoliko starogradskih grupa/izvođača.

                                           

                                     Kolibrijeva verzija

                                  

                                Mile Bogdanović

 Ala je lep ovaj svet je dečja pesmica koju opevao Kolibri.

                                               

  Pesmo moja otpevao sjajno Zdravko Čolić i prelepo komponovao

 Kornelije Kovač https://www.youtube.com/watch?v=rZqv0uftOlI.

                                                   

  U drugom delu zbirke ,Đulići uveoci', Zmaj iskazao veliku tugu,

 bol, očaj, razočarenje u život, sumnju i mnogobrojna pitanja

 (na žalost, izgubio je četvoro rođene dece od bolesti, kao i svoju

 voljenu ženu, više o tome https://direktno.rs/magazin/kultura/494893/jovan-jovanovic-zmaj-tragicna-ljubav-najlepsi-stihovi.html).

  Mislila sam da su u ranijih godinama bile opevane te pesme iz

 drugog dela zbirke, ali nisu. Neke od njih bi bile odlične kao

 čiste balade (uz klavirsku pratnju ili akapela verziji), ne bih mogla

 odvojiti omiljenu (iskreno, ne bi imalo to smisla).

   Naslov ovog posta je moj stav o ovim zbirkama pesama, potrebno

 imati određenu životnu zrelost i iskustvo da bi osetili i proživeli 

 ovo izuzetno, važno delo. I volela bih da se napravi igrana serija/

 film o njemu, a ove godine je stodvadesetogodišnjica od njegove

 smrti.

  Pohvalila bih i ovaj odličan tekst koji se tiče samog njega i 

 njegovog legata https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-69115761.

  Ocena 10 

 
  

    

Autopilot život jedne savremene žene

 

  Saša (Aleksandra) Savanović je novosadska književnica koja

 za svoje prvo delo bila u užem krugu za Ninovu nagradu u 2019.

 godini (ima svoj Instagram zatvoren profil, a ako vas zanima

 https://www.instagram.com/sumirre/.

                                           

 Devojka u nevladinoj organizaciji se vremenom osećala praznom

 kao ličnost u ovom savremenom svetu gde su nametnuta upustva

 za to kako treba živeti, razmišljati, ophoditi prema sebi i drugima...

  Autopilot život te devojke vode skoro svi ovde, bilo da su u

 gradu, mestu, selu ili varošici, a ipak su žrtve takvog života osobe

 u gradovima. Opisi jeste/nije veza sa dotičnim Vinsentom su mi bili

 najzamorniji za čitanje, a dok delovi isključivo sa glavnom 

 junakinjom koja počela polako preispitivati sebe, prestane

 sa negativnim, površnim navikama i postupcima bili odlično 

 

 kritički.

  Dobro je što na neki način, glavna junakinja potražila pomoć, a

 da li je prestala živeti na autopilot način, otkrijte sami.

   Ocena 9.5

  

 

Petrovaradinska tvrđava ispala savršena za...

 

  Na Novosadskom pozorišnom festivalu ,Sterijino pozorje' u 2009.

 godini i Petrovaradinskoj tvrđavi, bila izvedena Šekspirova drama

 ,Kralj Lir'.

 Pozorišni ansambl je bio ,Teatar Ulisis' iz Zagreba, rediteljka Lenka

 Udovički (reditelj ove tv verzije Branko

 Kičić). Više o pozorištu+društvene mreže https://www.ulysses.hr/.

                                                

  Kralj Lir će podeliti imovinu ćerkama: Gonerili, Regani i

 Kordeliji. Međutim, kad se to desilo, sve je išlo potpuno

 nizbrdo, a najviše za...

 

 Petrovaradinska tvrđava je bila savršen ambijent za ovu verziju

 Šekspirove posebne drame, velike težine i ozbiljnosti.

 Rade Šerbedžija kao kralj Lir je bio briljatan i upečatljiv, scene kada

 njegov lik upadne u ludilo su odglumljene ubedljivo i 

 verodostojno.

 Pohvale i za glumice koje su glumele njegove ćerke: Kseniju

 Marinković (Gonerila, poznatija kod nas u filmovima ,Ustav

 republike Hrvatske' i ,Da li ste videli ovu ženu'), Lindu Begonju

 (Regana) i Ivanu Roščić (Kordelija, poznatija kod nas u telenoveli 

 ,Pogrešan čovek'). Dinamika iznošenja tih uloga u pojedinačnim i

 zajedničkim scenama bila jaka i na visini zadatka.

  Dejanu Aćimoviću odlično stajala uloga Edmunda, vanbračnog

 sina od Grofa od Glostera (poznatiji kod nas u filmu ,Ustav 

 republike Hrvatske'), Mladen Vulić (zakoniti grofov sin Edgar

 koji je prerušen u prosjaka) isto odličan.

 Mostarski simfonijski orkestar je bio odlična muzička pratnja i

 ansambl savršeno iskoristio svaki ćošak i prostor Petrovaradinske

 tvrđave i kiša nije omela nikoga tada (jedino mi bilo bezvezno

 što nekima zvonio telefon tokom predstave).

 Ova verzija zaslužuje maksimalnu ocenu.

 Ocena 10

Emil

 Andrea Palašti je novosadska vizuelna umetnica i trenutno radi

 kao docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na katedri

 za Nove likovne medije. 

 Njeni raniji radovi i sajt https://www.andreapalasti.com/.

 Izložba u likovnoj sekciji Kulturnom centru Beograda je

 posvećena Emilu, orangutanu koji živeo u Marburgu (grad u

 Austriji) i bio ljubimac našeg diplomatskog službenika

 Subotića. Epilog Emilove priče videćete ispod slika.

 Izložba traje do 3. maja.

                                                 

                               Novinski članci


 Subotić je dobio premeštaj i prodao ga zoološkom vrtu Šenbrun.

 Emil neko vreme bio medijska zvezda krajem dvadesetih godina

 prošlog veka i upao u ozbiljnu depresiju (preminuo je 1938.

 godine, nakon duže i teške bolesti, živeći 11 godina). Tokom

  ekshumacije njegovih ostataka, jedino nije bila pronađena

 lobanja. Sama Emilova priča je pretužna i dokaz da životinja u

 neprirodnim uslovima ne može živeti dostojanstveno i punim

 plućima. Baš kao kad bi mi bili u njihovoj koži.


 Ocena 10

Dečak želi promeniti svet

 Strip ,Tito' su uradili Predrag Đurić (scenario) koji je inače lekar,

 a crtala je Jelena Vučić. Mene je naziv i sama naslova strana

 odmah zainteresovala da odmah počnem sa čitanjem stripa.

                                             

 Kratki opis

 Tito je petnaestogodišnji dečak iz Novoga Sada koji živi u 2050.

 godini sa svojim dedom, velikim ljubiteljem knjiga. Tito se bavi

 lopovlukom i druži sa negativcima, ali jedno saznanje će to

 promeniti i pokušati promeniti svet...

 Navedeni su odlomci iz velikih, dramskih dela (tri dela su naša,

 dva strana), što je dobilo veliku i važnu težinu ovoga stripa.

 Kolorit je valjan, scenario nalik filmskom (mislim na post

 apokalipstične filmove) i saradnja između Đurića i Vučićeve ispala

 odlična. Ako ima neka literarna sekcija (što je sve ređe i ređe,

 na žalost), mogla bi se napraviti zanimljiva debata ili predstava po

 ovom stripu.

 Ocena 10

Prvi balet odgledan uživo

  Na ovom postu je opisana verzija čuvenog baleta ,Žizela', iz

 dva čina u Srpskom narodnom pozorištu.

 Žizela (Giselle) je romantični balet po motivima priče Teofila

 Gotjea (Theophile Gautier), autor muzike je bio Adolf Adam

 (Adolphe Adam). 



 U prvom činu, Žizela je seoska devojka se zaljubljuje u Lojza, koji

 je zapravo prerušen princ Albert. Igru dvoje zaljubljenih prekinuo

 šumar Hilarion kome se dopada Žizela, ali ga odbija. Vojvoda od

 Kurlandije dolazi sa svojom svitom na Žizelinom selu i njegova

 ćerka Batilda poklanja Žizeli bisernu ogrlicu. Hilarion otkrio

 Albertovu prevaru i Žizela saznaje još jednu strašnu stvar. Njen

 idilični svet se srušio i ona ubrzo gubi razum i umire.


 Drugi čin počinje prikazom Žizelinog groba pored jezera koji

 obasjava mesečina. Mučen grižom savesti Hilarion dolazi na grob

 i pojavljuju se Vile. One su duhovi prevarenih devojaka, preminule

 pre svoje udaje i svete se mladićima igrom smrti. Njihova kraljica

 Mirta naređuje da Hilariona usmrte...


  Ana Đurić je fenomenalno odigrala Žizelu, posebno kad je imala

 solo tačku u drugom činu. Izvela je neverovatne, vešte okrete i

 skokove, ekspresija nežnog i tragičnog lika kao njen je bio pravi.

 Dopalo mi se što glavni lik igra neka naša balerina, Liviju

 Har (princ Albert) i Semjuel Bišop su odigrali svoje uloge jako

 dobro, samo što je Liviju bio bolji. Grupne i duo tačke su bile

 bogato odigrane, dok je dirigent Mikica Jevtić odlično obavio svoj

 posao sa orkestrom. Drugi čin mi je bio kompleksniji i mnogo bolji

 od prvog, završnica je bila sjajna. Zamerku imam samo na uvod u

 samu priču, to bih izbacila.

 Ocena 10