Pet filmskih eseja o...

 

 Srđan Radaković je novosadski filmski, pozorišni reditelj i reditelj 

 animiranih filmova.

 Deo njegovog opusa https://sduv.org.rs/clanovi/srdjan-radakovic/.

                                           

 Na naslovnoj strani knjige je sam autor kao mali i to mi bilo baš

 simpatično.

 Od pet eseja koji su u ovom delu, najmanje omiljeni mi bio 

 prvi (,Nelinearna naracija u savremenom igranom filmu').

 Sam esej mi bio napisan kao suviše filmsko akademskim jezikom

 i u nekom trenutku pomislila da će preostala četiri poglavlja biti

 u sličnom maniru.

 Sva sreća, pa nije tako ispalo.

 Mnogo su mi bila zanimljiva+najbolja dva eseja (,Počeci 

 kinematografije u Novom Sadu-tragovi o radu

 Vladimira Totovića' i ,Neprofesionalni film u Vojvodini')

 i fascinirana sam bila činjenicom da Novi Sad imao više bioskopa

 u ranijim vremenima, u odnosu na Beograd!

 O Vladimiru Totoviću (1898-1917) bi mogao da se napravi izvrstan 

 dokudrama film u ovom našem vremenu i producira Radio televizija

 Vojvodine (na žalost, mislim da to toga neće nikada doći).

                                            

 Lopov kao detektiv (kratkometražni film iz 1916.), gde bio režiser

 i jedan od glumaca.

 Isto bih volela da se napravi rimejk ovog filma, verujem da bi starije

 generacije takav film rado pogledali.

 Poslednja dva eseja (,Filmofilija Miloša Crnjanskog' i ,Filmofobija

 Leni Rifenštal') su mi bila potpuno ok.

 Ocena 8