недеља, 25. октобар 2015.

Ljubav dva različita sveta na žalost nije pobedila



 Pre posla, koleginica Goca mi ispričala za ovaj poseban film iz 

 hrvatske produkcije (gledala sam ih par i većina su dobri). Sažeto, 

 ali i dovoljno da me zainteresuje, odgledala sam film u kraćim

 intervalima.

                                               



 Film ,Konjanik' je rađen po istoimenom romanu hrvatskog pisca 

 Ivana Aralice pre 12 godina.

 Osamnaesti vek, granica Dalmacije i Bosne. Veliko Osmansko

 Carstvo izgubilo bitku s Habzburškom monarhijom i Mletačkom 

 republikom. Sklopljen Požarevački mir koji će razgraničiti 

 islamsku i hrišćansku teritoriju (u ovom slučaju katoličku).

 Dalmacija je pripala Veneciji, Bosna Turcima.Odvio se dirljiv

 susret dva brata posle više od dvadeset godina.

 Siromašna porodica Revač proslavila Božić i otac obećao porodici


 da će doneti ovcu na poseban dan, ali je tu ovcu ukrao iz


 venecijanske tvrđave Nečven. Zapovednik ga ubije na jeziv način,

 odsecanjem  glave stavljenu u bure hladne vode. Ta scena je jedna

 od najužasnijih u filmu.

 Zapaljena im je kuća, majka preminula nakon požara, dečaci Petar 

 i Ivan ostali siročad i preuzeo ih fratar da se stara o njima na neko 

 vreme. Fratar ih povede travaru Martinu da izleči Ivana od

 posledica opekotina. Privoli Ivana pravoslavni

 sveštenik za njihovu veru postavši monah Nikodem, dok Petar

 postaje najbolji venecijanski konjanik.

 Pogranični aga Mujaga Lalić pljačka sa obe 

 strane, radi skupljanja miraza za prošenje Lejle, ćerke Džafer

 bega. Petar dobio naređenje ubiti Mujagu i imao priliku,

 ali mu se nešto u umu javilo da poštedi Mujagi život. Mujaga

 prvobitno nije verovao Petru i na kraju prihvati ga kao prijatelja. 

 Boravio u Bosni odnosno u Osmansko Carstvo, Petar ugleda 

 devojku sa čisto belim nikabom, privlači ga njena skrivena lepota i

 misterioznost i  biva obrezan. Devojka sa belim nikabom je 

 Lejla i Petar zanesen njenom nagom lepotom dok je završavala sa 

 kupanjem, Lejla je mogla zatražiti njegovo pogubljenje i odlučila

 ćutati. Ubija Mujagu, Petar sa Lejlom pobegne u Dalmaciju i oboje

 se ubrzo zaljubljuju jedno drugo, ne mareći za razlike u veri i

 poreklu. Interesatna je scena neuobičajna za filmove na regionu. 

 Lejla spremala pitu sa sirom u kolibi i Petar uzima iz njenih ruku

 ostatke sira. Prvobitno mi ta scena bila totalno bljak, ali ukapiram

 da te prvobitno neočekivane i neuobičajne scene budu najbolje u

 filmu. Odbijala ga Lejla da vode ljubav zbog svoje nevinosti,

 neki dečak kratko virio šta rade i pobeže. Ipak mu se lagano

 prepušta, oboje su još više povezani i sad kad razmišljam o toj

 sceni, osećam pozitivnu jezu.

 Sledećeg njihov dan i moja omiljena scena u filmu. Petar i Lejla su

 napolju i dala dečaku deo pite. Par je pravio radosnu viku i kasnije

 izgovarali svoje i ime druge osobe u velikoj ljubavi, jureći se po

 pašnjaku. Lejlu traže za povratak kući, Petra traže da bi ga ubili, 

 treća zemlja je bila jedina nada i sloboda za njih. Predlaže Petar

 njoj da pobegne u Zadar i promeni veru. Ko bi prvi došao

 Austriju, treba da čeka onu drugu osobu i zajedno započnu

 novi, bolji život. Rastali se u Zadru, Lejlu smestili u grozan prostor,

 čekajući da uskoro promeni veru.

 Jedini saveznik da Petar i Lejla pobegnu je bio izaslanik mletačkog

 poglavara Dubrovčanin Andrija, pregovarajući sa Lejlinim ocem

 o dugoročnom miru između Istoka i Zapada.

 Prvo mi lik bio odvratni  negativac u početku filma i što se film

 odvijao, Andrija želeo da oni uspešno pobegnu i ostanu u ljubavi. 

 Petar ubio zapovednika, uhapšen i prebačen u Bosnu. Lejla 

 pronašla utehu u novom prijatelju časnoj sestri  Dommani i jednom 

 je poseti u groznom prostoru majka, moleći kći da se vrati kući. 

 Odbila Lejla, majka uzela bič i šibala u prazno, misleći ostali da 

 stvarno bičuje kći. Jezivo ozbiljna scena. Prešla je uz mali broj 

 svedoka Lejla veru i nastaju nezgode u mletarsko-turskim 

 odnosima. Lažne reči, političke manipulacije, Andriju su nasamirili 

 tako grozno i lukavo, da me to užasnulo. Druga scena za jezu (iako 

 sam ateista). Ivan-Nikodem je sa razlogom bio besan na Andriju i 

 izgubivši poverenje, Andrija pokušao iznova pomoći u ovom 

 osetljivom slučaju. Nikodem mu reče da se duboko zakune i 

 pomogne Petru i Lejli, držeći nakratko krst. Andrija sa kratkim 

 drhtajem to uradi. 

 Zašto takav kraj, zašto? Lejla se vraća u Bosnu i Petra oslobađaju.

 Nisu se u potpunosti sreli, Lejla je zadavljena od strane jednog

 mladića koga posla njen otac da bi ubio Petra. Petra ubila luda

 brzo i bolno. Lejlina rođaka Selma tugovala za oboje, kao i 

 Andrija žaleći što ih nije spasao. Ova priča je na žalost istinita

 i postoji dokaz. Pismo o prelasku sa islama na hrišćanstvo odnosno

 katolicizam se čuva u Zadru i ne žele ga prikazivati javnosti, 

 zatrpano u nekoj arhivi. Velika bolna i tužna tragedija ljubavi

 dva različita sveta. Istok-zapad. Crno-belo. Završila gledanjem

 ovog filma, još postoje ljudi koji ne podržavaju ljubavi dva različita

 sveta kao u ovom slučaju i takve duboko mrzim i ne poštujem. 



 + Glumačka postava odlična, posebno Nikša Kušelj (Petar) i

 Zrinka Cvitešić (Lejla), Goran Grgić (Dubrovčanin Andrija) i 

 Hana Hegedušić (Lejlina rođaka Selma).

 Zijah Sokolović kao luda me par puta nasmejao, samo je ova luda

 jezivo uznemiravajući lik na kraju. Borko Perić kao Petrov brat

 Ivan je bio ok, sporedni likovi takođe.


 + Vremenski period u filmu, usuđivanje ekranizacije ovog dela i

 istinite priče. Uopšteno, treba što više biti ekranizovano sličnih

 istinitih priča. I bude nauk i dobra lekcija za buduće generacije.


 + Dobro dočaravanje tog perioda, različitih vera, shvatanja šta je

 dobro i zlo i posebno ljubavi između Petra i Lejle.


 + Ubedljiva i jaka hemija između Nikše i Zrinke kao Petra i Lejle.

 Reditelj Branko Ivanda odabrao pravi par, uspešno prenesenu na

 filmskom platnu. 


 - Muzika. Mogla je biti raznovrsnija, pogotovo za ključne scene.

  Kraj filma, Petrov i Lejlin prvi susret i rastanak, susret Petra i 

  Ivana Nikodema. 


 - Prespora slika na nekim scenama i slabo svetlo kad je dan.

 - Izbacila bih scenu slavljenja Božića napolju u početku filma.

 Mučno i dosadno. I skratila scenu Lejline promene vere. Nekako

 mi se ta scena previše odužila. 


 Film nije za one koji ne podnose dosta nasilja. Ima ih previše, ali

 sam nekako podnela odgledati. I molim vas velike ,moralisti', 

 nemojte gledati ovaj film. Ima nagosti, ali ne ide u veliku 

 vulgarnost. Dobio 

 je Zlatnu Arenu za sporednu ulogu Danko Ljuština 

 kao Džafer beg potpuno zasluženo 2004. godine, kao i na 

 filmskom festivalu u Hjustonu za najbolji internacionalni 

 film 2006. godine. Bio nominovan 2004. za najbolji film na

 festivalu u Mar de Plati (Argentina) i jedno vreme bio favorit za

 tu nagradu. Opisaću u ovom blogu i istoimeni roman, 

 nadajući se da će ostaviti tako dobar utisak

 kao i film. Ima na Youtube-u sa dva različita kanala i odgledala

 sam na kanalu excaliburzd (nisam pogrešno napisala) i ne možete 

 komentarisati (iz razumljivih, ozbiljnih i tragičnih razloga).

 Prethodno sam odgledala trejler (ne znam na kom Youtube kanalu)

 i komentari su bili polovični. U većini slučajeva, hrvatska javnost

 dala pozitivnu sliku filmu i njihovo ministarstvo kulture je delom

 finansiralo snimanje filma.

 Dva pojma su bili veliki i užasni uništitelji ljubavi dva

 posebna različita

 sveta i čitatelji, nije ih potrebno imenovati. Svaki dan se susrećemo

 sa njima.

 Ocena 9/10