Četvorostruka špijunka (serijska verzija)

 

 Sjajna filmska verzija

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/11/cetvorostruka-spijunka-koja-se-zvala.html.

 Televizijska verzija igranog dela ,Vera' je bila svakog vikenda na

 RTS-u i imala 10 epizoda.

 Sve epizode https://balkanteka.net/category/domace-serije/vera/.

                                               

 Televizijska verzija Vere je proširenije viđenje njenih poslova,

 više se bavio privatnim životom, počecima u Beogradu, bolje

 sam upoznala saveznike (njih je imala veoma malo), neprijatelje

 (koliko hoćeš) i tragično (nalik filmskoj verziji), što su duže živeli

 njeni neprijatelji.

 U tv verziji, pohvale idu glumcima koji su već bili u filmu i dodala

 bih još par likova iz ove verzije: Lenka Petrović (Smilja, Verina

 prijateljica), Zinaida Dedakin (stanodavka Pelagija), Vladimir

 Aleksić (doktor Rajnhard Hajnc), Nenad Maričić (doktor Lazar 

 Prokić) i Radomir Nikolić (Jozef Šicer).

 Nalik filmskoj i tv verziju vredi gledati.

 Ocena 10 

Četvorostruka špijunka koja se zvala Vera

 

 Vera je drama/triler zasnovan po životu i delu srpske špijunke

 Vere Pešić (1919-1944). 

 Premijera u bioskopima je bila

 10.novembra ove godine, a istoimena serija će biti sledeće godine

 na RTS-u.

 Detaljnije o pravoj Veri https://zena.blic.rs/lifestyle/ko-je-bila-vera-pesic-sprska-mata-hari/3q5zkjl.

                                                 

 Jovana Stojiljković kao naslovna uloga je bila potpuno odlična,

 leskovački naglasak odradila besprekorno (Vera je bila sa

 Sijarinske banje, ona se nalazi kod Leskovca). Dopalo mi se što je 

 centralni tok priče bio o njoj (slabo ima scena gde ona nije tu) i 

 njeno viđenje svih dobrih i loših stvari koje radila.

 Vera je bila opasna četvorostruka špijunka koju su muškarci hteli u 

 potpunosti kontrolisati i ugušiti kao ličnost.

 U ovoj priči, pokušali su to učiniti dvojica, moćni na svojim 

 položajima u vidu Karla Krausa (Petar Zekavica) i major Slavko 

 Radović (Aleksandar Srećković Kubura).

 Odabir glumaca za ta dva lika, kao i Milivoja Perovića, prve Verine

 ljubavi (Viktor Savić), Tanasija Dinića (Nikola Kojo), vojvode

 Koste Pećanca (Tihomir Stanić), Verine majke Anđe (Anita

 Mančić), Radoslava Đurića (Vuk Kostić) i druge likove je odlično 

 odrađen.

 Akcione scene, dinamične, jezive i verodostojno opisane, postoje

 četiri-pet scena koje se tiču Verinih gadnih mučenja i bile su za

 potpunu jezu i užas (ako ste ozbiljno osetljivi na takve

 scene, treba da dobro zažmurite).

 Muziku je radio Robert Pešut Manjifiko koja je savršeno pasovala

 za doba filma (kraj tridesetih i početkom četrdesetih prošlog veka)

 i volela bih da bude zvanična muzika iz filma.

 Scenografije, kostimi, enterijer i eksterijer su odlično iskorišćeni,

 kraj surovo tužan i donekle očekivan.

 Uvek sam za to da istorijske stvari sa naših prostora koje su bile 

 gurnute u tepih nekada davno, budu sada otkrivene na bilo koji 

način, što kroz umetnost, tribine, diskusije i tako dalje.

 Preporučujem da pogledate ovaj film i volela bih da to delo bude

 pokretač za detaljnije prikaze određenih ličnosti koje su bile

 u filmu i mimo njega. Pod uslovom da iste ličnosti ne budu

 potpuno ulepšane.

 Ocena 10 

  

                                              

  

To je moguće (decembar 2016.)

  Naslovna strana je freska ,Sveta Katarina prima stigme' (stigma

 je u ovom slučaju rane na mestima na telu gde su Isusa nanete

 rane tokom raspeća) iz 1526. Nalazi se u Sijeni.


                                                                   

  Kratki opis

 Glavno pitanje u ovom broju jeste da li verovanja preko placeba, 

 rituala ili mističnih iskustava mogu pozitivno uticati na tok lečenja?

 Odgovor je na naslovu posta i u većem delu, ova priča je po mom

 mišljenju interesantna. Verujem da će biti i vama dragi čitaoci,

 kroz fotografije, crteže i reportažu.

 Ocena 8/10

Previše seznacionalistička neautorizovana biografija.I malo dosadna.

   Detalji iz privatnog života ovog čoveka su neverovatna enigma za

 širu, zvaničnu javnost.

  Inteligentan, frajer osamdesetih godina kraj filmskih ekrana, u 

 zrelijim godinama dobijao sve bolje i bolje uloge, o bogatstvu da i

 ne govorimo. Njegovo puno ime je Thomas Cruise Mapother IV

 (Tomas Kruz Mejpoter četvrti) ili Tom Kruz.


                                           

   Tom Kruz ima irsko poreklo sa očeve strane koje se protiže

 vekovima. U porodici sa tri sestre gde je dominirao loš otac koga

 Tom nikako nije voleo, neko vreme je porodica Kruz živela u

 Kanadi. Pola njegovih učitelja govorilo da je imao teži oblik

 diskleksije, druga polovina kaže da je bio briljatan u školi, posebno

 u budućem zanimanju. Tokom detinjstva na spoljnom svetu, bio i

 popularan i omražen, otac ga učio kako da bude agresivan i

 uzvrati udarac. Menjao puno škola, u jednom trenutku je želeo

 biti katolički sveštenik. Prva manja uloga bila u filmu ,Endless

 Love' (,Beskrajna ljubav'), a u ulozi studenta u Vojnoj Akademiji

 u filmu ,Taps' se previše uživeo. Van snimanja, ludovao sa

 nekadašnjim prijateljem Šon Penom (Sean Penn). U filmu ,The

 Outsiders' (,Autsajderi'), glumeo sa dosta poznatih kolega:Patrikom

 Svejzijem, Emilijom Estevezom, Ralfom Maćiom (Karate Kid

 klincom), Robom Louvom, Metom Dilonom. Tom je glumeo

 američkog Srba Stefana Đorđevića koji želi dospeti na koledž i 

 igrati američki fudbal, da bi pobegao sa svog malog dosadnog 

 mesta u filmu ,All the Right Moves' (,Svi pravi pokreti'). I nijednu

 reč ili rečenicu ne izgovara na srpskom! Sve njegove hitove iz

 osamdesetih sigurno znate (bar jedan), bio u vezi sa Šer (Cher) i

 sa nekim svojim filmskim partnerkama, dobio sve što je želeo,

 nego uvek postoji ali... Nije bio u stabilnoj vezi, prvi brak se desio

 sa starijom ženom, takođe glumicom Mimi Rogers (Rodžers). Ona

 ga uvela u sajentologiju i ista vera ih razdvojila. On je stigao do

 visokog nivoa u sajentologiji svojim zalaganjem i velike pomoći

 jednog od vođe Sajentologa i dugogodišnjeg prijatelja Dejvida 

 Miskevidža (David Miscavige). Neki od bivših članova su govorili

 za ovu knjigu o Miskevidžu u velikom, negativnom smislu. Drugu

 ženu, australijsku glumicu Nicole Kidman (Nikol Kidman) upoznao

 na snimanju jednog filma i priča se da je stupila sa njim u brak,

 zbog navodnog Tomovog homoseksualizma. Tajna je vanmaterična

 trudnoća, među Sajentolozima se krila. Pred kraj njihovog

 dugogodišnjeg braka, odnos im bio mučan, napet i nakon

 razvoda, Tom je dobio starateljstvo nad njihovom usvojenom 

decom Izabelom i Konorom. Jadikovao je sledbenicima da ima sve,

 samo ne srodnu dušu. Kratko je bio sa Penelopom Kruz i nije

 potvrđeno da li su bile ,audicije' za buduću gospođu Kruz. Jedna od

 njih je trebala biti i kolumbijsko američka glumica Sofia Vergara.

 Ubrzo otkrila njegove prave namere i ličnost, više nije htela čuti

 za njega (danas je srećno udata). Treća gospođa Kruz je bila

 mlada glumica Katie Holms (Kejti Holms), bila preterano fama oko

 njih, ludirao se na Oprinom kauču, izjavio neumesnu glupost

 upućenu Bruk Šilds itd, itd. Knjiga je objavljena 2008. godine i

 napisao je engleski novinar i pisac neautorizovanih biografija

 Endrua Mortona (Andrew Morton). Dva poglavlja su posvećena 

 Sajentologiji (dosadno), priče o njegovom pohađanju srednjih

 škola i statusu, filmskim počecima i gospođama Kruz su

 seznacionalističko preterane (ne treba u potpunosti verovati

 ovakvom štivu, tako sam i inače radila to čitajući).

  Ocena 6/10 

    

  

  

Ljubav dva različita sveta na žalost nije pobedila

 Pre posla, koleginica Goca mi ispričala za ovaj poseban film iz 

 hrvatske produkcije (gledala sam ih par i većina su dobri). Sažeto, 

 ali i dovoljno da me zainteresuje, odgledala sam film u kraćim

 intervalima.

                                               

 Film ,Konjanik' je rađen po istoimenom romanu hrvatskog pisca 

 Ivana Aralice pre 12 godina.

 Osamnaesti vek, granica Dalmacije i Bosne. Veliko Osmansko

 Carstvo izgubilo bitku s Habzburškom monarhijom i Mletačkom 

 republikom. Sklopljen Požarevački mir koji će razgraničiti 

 islamsku i hrišćansku teritoriju (u ovom slučaju katoličku).

 Dalmacija je pripala Veneciji, Bosna Turcima.Odvio se dirljiv

 susret dva brata posle više od dvadeset godina.

 Siromašna porodica Revač proslavila Božić i otac obećao porodici


 da će doneti ovcu na poseban dan, ali je tu ovcu ukrao iz


 venecijanske tvrđave Nečven. Zapovednik ga ubije na jeziv način,

 odsecanjem  glave stavljenu u bure hladne vode. Ta scena je jedna

 od najužasnijih u filmu.

 Zapaljena im je kuća, majka preminula nakon požara, dečaci Petar 

 i Ivan ostali siročad i preuzeo ih fratar da se stara o njima na neko 

 vreme. Fratar ih povede travaru Martinu da izleči Ivana od

 posledica opekotina. Privoli Ivana pravoslavni

 sveštenik za njihovu veru postavši monah Nikodem, dok Petar

 postaje najbolji venecijanski konjanik.

 Pogranični aga Mujaga Lalić pljačka sa obe 

 strane, radi skupljanja miraza za prošenje Lejle, ćerke Džafer

 bega. Petar dobio naređenje ubiti Mujagu i imao priliku,

 ali mu se nešto u umu javilo da poštedi Mujagi život. Mujaga

 prvobitno nije verovao Petru i na kraju prihvati ga kao prijatelja. 

 Boravio u Bosni odnosno u Osmansko Carstvo, Petar ugleda 

 devojku sa čisto belim nikabom, privlači ga njena skrivena lepota i

 misterioznost i  biva obrezan. Devojka sa belim nikabom je 

 Lejla i Petar zanesen njenom nagom lepotom dok je završavala sa 

 kupanjem, Lejla je mogla zatražiti njegovo pogubljenje i odlučila

 ćutati. Ubija Mujagu, Petar sa Lejlom pobegne u Dalmaciju i oboje

 se ubrzo zaljubljuju jedno u drugo, ne mareći za razlike u veri i

 poreklu. Interesatna je scena neuobičajna za filmove na regionu. 

 Lejla spremala pitu sa sirom u kolibi i Petar uzima iz njenih ruku

 ostatke sira. Prvobitno mi ta scena bila totalno bljak, ali ukapiram

 da te prvobitno neočekivane i neuobičajne scene budu najbolje u

 filmu. Odbijala ga Lejla da vode ljubav zbog svoje nevinosti,

 neki dečak kratko virio šta rade i pobeže. Ipak mu se lagano

 prepušta, oboje su još više povezani i sad kad razmišljam o toj

 sceni, osećam pozitivnu jezu.

 Sledećeg njihov dan i moja omiljena scena u filmu. Petar i Lejla su

 napolju i dala dečaku deo pite. Par je pravio radosnu viku i kasnije

 izgovarali svoje i ime druge osobe u velikoj ljubavi, jureći se po

 pašnjaku. Lejlu traže za povratak kući, Petra traže da bi ga ubili, 

 treća zemlja je bila jedina nada i sloboda za njih. Predlaže Petar

 njoj da pobegne u Zadar i promeni veru. Ko bi prvi došao u 

 Austriju, treba da čeka onu drugu osobu i zajedno započnu

 novi, bolji život. Rastali se u Zadru, Lejlu smestili u grozan prostor,

 čekajući da uskoro promeni veru.

 Jedini saveznik da Petar i Lejla pobegnu je bio izaslanik mletačkog

 poglavara Dubrovčanin Andrija, pregovarajući sa Lejlinim ocem

 o dugoročnom miru između Istoka i Zapada.

 Prvo mi lik bio odvratni  negativac u početku filma i što se film

 odvijao, Andrija želeo da oni uspešno pobegnu i ostanu u ljubavi. 

 Petar ubio zapovednika, uhapšen i prebačen u Bosnu. Lejla 

 pronašla utehu u novom prijatelju časnoj sestri  Dommani i jednom 

 je poseti u groznom prostoru majka, moleći kći da se vrati kući. 

 Odbila Lejla, majka uzela bič i šibala u prazno, misleći ostali da 

 stvarno bičuje kći. Jezivo ozbiljna scena. Prešla je uz mali broj 

 svedoka Lejla veru i nastaju nezgode u mletarsko-turskim 

 odnosima. Lažne reči, političke manipulacije, Andriju su nasamirili 

 tako grozno i lukavo, da me to užasnulo. Druga scena za jezu (iako 

 sam ateista). Ivan-Nikodem je sa razlogom bio besan na Andriju i 

 izgubivši poverenje, Andrija pokušao iznova pomoći u ovom 

 osetljivom slučaju. Nikodem mu reče da se duboko zakune i 

 pomogne Petru i Lejli, držeći nakratko krst. Andrija sa kratkim 

 drhtajem to uradi. 

 Zašto takav kraj, zašto? Lejla se vraća u Bosnu i Petra oslobađaju.

 Nisu se u potpunosti sreli, Lejla je zadavljena od strane jednog

 mladića koga posla njen otac da bi ubio Petra. Petra ubila luda

 brzo i bolno. Lejlina rođaka Selma tugovala za oboje, kao i 

 Andrija žaleći što ih nije spasao. Ova priča je na žalost istinita

 i postoji dokaz. Pismo o prelasku sa islama na hrišćanstvo odnosno

 katolicizam se čuva u Zadru i ne žele ga prikazivati javnosti, 

 zatrpano u nekoj arhivi. Velika bolna i tužna tragedija ljubavi

 dva različita sveta. Istok-zapad. Crno-belo. Završila gledanjem

 ovog filma, još postoje ljudi koji ne podržavaju ljubavi dva različita

 sveta kao u ovom slučaju i takve duboko mrzim i ne poštujem. 



 + Glumačka postava odlična, posebno Nikša Kušelj (Petar) i

 Zrinka Cvitešić (Lejla), Goran Grgić (Dubrovčanin Andrija) i 

 Hana Hegedušić (Lejlina rođaka Selma).

 Zijah Sokolović kao luda me par puta nasmejao, samo je ova luda

 jezivo uznemiravajući lik na kraju. Borko Perić kao Petrov brat

 Ivan je bio ok, sporedni likovi takođe.


 + Vremenski period u filmu, usuđivanje ekranizacije ovog dela i

 istinite priče. Uopšteno, treba što više biti ekranizovano sličnih

 istinitih priča. I bude nauk i dobra lekcija za buduće generacije.


 + Dobro dočaravanje tog perioda, različitih vera, shvatanja šta je

 dobro i zlo i posebno ljubavi između Petra i Lejle.


 + Ubedljiva i jaka hemija između Nikše i Zrinke kao Petra i Lejle.

 Reditelj Branko Ivanda odabrao pravi par, uspešno prenesenu na

 filmskom platnu. 


 - Muzika. Mogla je biti raznovrsnija, pogotovo za ključne scene.

  Kraj filma, Petrov i Lejlin prvi susret i rastanak, susret Petra i 

  Ivana Nikodema. 


 - Prespora slika na nekim scenama i slabo svetlo kad je dan.

 - Izbacila bih scenu slavljenja Božića napolju u početku filma.

 Mučno i dosadno. I skratila scenu Lejline promene vere. Nekako

 mi se ta scena previše odužila. 


 Film nije za one koji ne podnose dosta nasilja. Ima ih previše, ali

 sam nekako podnela odgledati. I molim vas velike ,moralisti', 

 nemojte gledati ovaj film. Ima nagosti, ali ne ide u veliku 

 vulgarnost. Dobio 

 je Zlatnu Arenu za sporednu ulogu Danko Ljuština 

 kao Džafer beg potpuno zasluženo 2004. godine, kao i na 

 filmskom festivalu u Hjustonu za najbolji internacionalni 

 film 2006. godine. Bio nominovan 2004. za najbolji film na

 festivalu u Mar de Plati (Argentina) i jedno vreme bio favorit za

 tu nagradu. Opisaću u ovom blogu i istoimeni roman, 

 nadajući se da će ostaviti tako dobar utisak

 kao i film. Ima na Youtube-u sa dva različita kanala i odgledala

 sam na kanalu excaliburzd (nisam pogrešno napisala) i ne možete 

 komentarisati (iz razumljivih, ozbiljnih i tragičnih razloga).

 Prethodno sam odgledala trejler (ne znam na kom Youtube kanalu)

 i komentari su bili polovični. U većini slučajeva, hrvatska javnost

 dala pozitivnu sliku filmu i njihovo ministarstvo kulture je delom

 finansiralo snimanje filma.

 Dva pojma su bili veliki i užasni uništitelji ljubavi dva

 posebna različita

 sveta i čitatelji, nije ih potrebno imenovati. Svaki dan se susrećemo

 sa njima.

 Ocena 9/10