Delo sa ovog posta su priče koje su napisali trideset i šest osoba iz
Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.
Nastojnica jedne njujorške zgrade svedoči
o okupljanjima grupe komšija, gde se neki od njih jedva poznaju.
Jedina uteha u karantinskom vremenu za vreme
korona virusa jeste pripovedanje i svaki
od stanara ispričao svoju priču, bilo da je istinita ili izmišljena...
Stanari ove zgrade su šarenolike, svojstvene ličnosti nazvane po
nadimcima.
Priče koje su svi stanari ispričali imaju realizam, mračnost,
ozbiljnost (u nekima bilo i komičnih situacija) i otrežnjujuće.
Nastojnica na početku se suzdržavala da bude otvorena prema
komšijama, a većina stanara prilikom tih okupljanja ipak zbližila
(među kojima je i nastojnica) i bili bolji ljudi.
Pripovedanje ka jednoj ili više osoba na neki način ima
isceljiteljsku moć (radnja se dešavala u jednom od groznih vremena
u našoj novijoj istoriji) i u ovom delu bilo slučaj kod ovih glavnih
junaka.
Kod četiri priče sam se naježila i sigurna sam da su uvrštene i neke
istinite priče.
Skupiti toliki broj pisaca da bi se stvorilo ovako delo mi prvobitno
bilo blago nemoguća misija, ali moj stav povodom toga jeste da su
to uspešno uradili.
Blago mi se nije svidela jedna crna statistika koja počinje od drugog
dana.
Kraj mi bio neočekivan i tužan istovremeno, žalosno mi što ovo
delo na Goodreads-u dobilo ocenu 3.16 (ljudi izgleda mrze romane
ovog tipa i to duboko).
Ocena 10
Нема коментара:
Постави коментар