Doku crtanje naše istorije sjajnog karikaturiste

  Autori dokumentarnog filma iz 2019. godine ,Corax:Crtanje 

 istorije su

 Slaviša Lekić (1959-2021) i Jovana S.Polić koja bila i pripovedač. 

                                                                         

   Predrag Koraksić Koraks je prošao teško detinjstvo gde uspeo

 da se izdigne svojom ljudskošću, radu i kreativnošću (njegovi 

 roditelji su bili politički aktivni na ,pogrešnoj' strani). Njegova

 kreativnost i rad su jednostavno, jasno i tačno govorili sliku o

 raznim političarima iz devedesetih i sada, sagovornici (jedan deo

 i prijatelji) odlični, kompetentni i bilo mi milina da ih slušam.

 I sam Koraks je govorio u dokumentarnom filmu (veliki, poseban

 plus), za neke karikature jasno odgovorio zašto je jednog

 ozloglašenog predsednika kasnije crtao bez očiju (https://kulturiska.blogspot.com/2021/04/tri-dana-specificnih-pregovora-i.html)

 i opravdano iz te branše veoma cenio jednog čoveka, kog na

 žalost nema 19 godina. Karikature aktuelnog

 predsednika koje i dan danas stvara su totalno genijalne i za

 Koraksa želim još dugo da živi i stvara. Njegovo crtanje istorije

 će biti veoma važno i edukativnog karaktera u daljoj budućnosti

 (pod uslovom da zlotvori nalik ovom i njegovoj sviti više ne 

 vladaju).

 

  Ocena 10

Bojanovo odrastanje u našem veku

 

                                                                     

  Bojan Savić odrasta u našem veku i sticajem okolnosti, dospeo na

 televiziju ,Meteor'...

  Kritikuje se na dobar, indirektan način upotreba moderne

 tehnologije na polju društva u našem veku i veštačka

 inteligencija, Bojan u tom vremenu

 pokušava ostati svoj i ne bude isti nalik masi. Televizija ,Metor' je

 sigurno bila inspirisana par određenih televizija koje na žalost

 danas postoje i ne zaslužuju nacionalnu frekvenciju.

 Bojanova porodica, proširena i ujedno interesantna na svoj način,

 par kolega su po mom mišljenju bile nezanimljive, epizodne uloge,

 ljubavi kao da i nije bilo (te veze su uglavnom bile minus).

  

 Ocena 8

Porodično memoarska duo priča o gledanju filmova i životu

 

 Dejvid Gilmur je kanadski pisac, nekadašnji profesor Univerziteta u

 Torontu, nekadašnji televizijski novinar i filmski kritičar.

                                                   

 Dejvidov sin Džes je prestao da ide u srednju školu, otac ga 

 podržava u tome, pod uslovom da zajedno odgledaju tri filma 

 nedeljno...

 Filmovi koji su njih dvojica gledali (ukupno 117) su uglavnom

 klasici iz zlatnog doba Holivuda (neki od njih su: ,Doručak kod

 Tifanija', ,Kazablanka', ,Ljubavna groznica' i drugi) i Dejvid

 izabrao netipičan način da poduči sina životu i odnosima kroz

 filmove.

 Džes je prošao rastrzano odrastanje kroz razne greške (jedna od njih

 je mogla biti kobna), Dejvid dao sve od sebe da sina izvede na

 samostalan životan put i mislim da je uspeo u potpunosti (Džes je

 vanredno uspeo da završi srednju školu i tokom tog puta, živeo

 i učio kod svoje majke).

 Najzabavniji deo je jednom kad Dejvid napravio mini kviz za 

 Džesa, mislim da će ova memoarska knjiga podstaći ljude da

 pogledaju neke od tih filmova, ujedno podstakne roditelje da rade

 ovu finu zajedničku aktivnost sa starijom decom i zajedno

 kulturno uzdižu.

 Ocena 10

Biti umetničko zanimanje zvano...

 

 Odličan, kratki priručnik o zanimanju zvano reditelj

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/10/kratki-prirucnik-o-jednom-od-glavnih.html.

                                                

 

  Prolog i predgovor ovog brevijara (brevijar je kratak pregled) od

 strane autora su odlični.

 Delo ima četiri poglavlja: principi glume, sistem glume, etika

 glume i tehnika glume.

 Najkraće je drugo poglavlje (veoma obimno i poučno), najduže

 četvrto.

 Radoslav uvrstio od inostranih umetničkih ličnosti posebne 

 velikane na polju glume i režije (Sara Bernar, Johan Volfgang

 Gete, Bertold Breht i drugi), u slučaju domaćih umetničkih

 ličnosti, lično su mi posebne bile priče od dr.Branivoja Đorđevića,

 Vladimira Jevtovića i Bore Stjepanovića.

 Trebalo bi za tu knjigu da znaju ne samo studenti glume,

 dramaturgije i reditelji svih Fakulteta dramskih umetnosti, već i

 sami profesori.

 Ocena 10

 

 

Nekadašnjem hipiku dolazi...

  Vladimir Kopicl je dobitnik mnogobrojnih nagrada, pesnik, pisac,

 esejista, prevodilac, novinar, pozorišni i filmski kritičar.

  

                                                                        

 Krajem sedamdesetih jednog leta, dvoje mladih Jugoslovena je bilo 

 u austrijskoj eko hipi komuni i jesu i nisu u vezi. Nekoliko godina

 kasnije, u stan čoveka koji bio jedan od dvoje mladih dolazi dečak,

 čija majka bila dobra sa njim...

 

 Glavni lik se jako provodio u mladosti, misleći da

 jedna životna filozofija i eko hipi komuna biti njegov trajni

 život, ali kasnije svakodnevno doba kao običan građanin ga

 jako otreznilo.

 Dečak Og bio neočekivan gost na neko vreme, njihov odnos

 sasvim ok i glavni junak polako prihvatio ulogu privremenog

 staratelja. Kraj koji je u vidu pisma Ogove 

 majke (sa kim je glavni junak imao dobar odnos) mi bio gorko

 tužan.

 Samo delo ima zanimljive rečenice i stavove glavnog likova,

 mogao bi dobar kratkometražni film da se napravi.

 Ocena 7

 

Nagla promena opštinskog činovnika nakon...

 

 Vladan Matijević je dobitnik Andrićeve nagrade za najbolju 

 knjigu priča (2000.) i Ninove nagrade za najbolji roman (2003.).

 Napisao trinaest romana, ovde će biti opisana nova verzija romana

 ,R.C Neminovno', objavljena 2017. (originalna verzija je bila

 objavljena 1995.).

   

 Opštinski činovnik Radoman Civrić deluje da je zadovoljan sobom

 i sopstvenim životom, ali to je samo velika, lažna slika. U njegovu

 kancelariju, dolazi nova koleginica Slobodanka Kiš, Radoman

 Civrić pod nadimkom Neminovno se naglo promenio...

 Bila bi sigurno luda ekranizacija u filmskoj formi ovog dela, tokom

 čitanja istog je bilo nerealnih, čudnih, blesavih i neočekivanih

 događaja.

 R.C/Neminovno mi bio slika i prilika čoveka koji je pred penzijom,

 živi jednoličnim i nezanimljivim životom i doživeo naglu promenu

 kada dođe neko nov u kolektiv, kolege velike nule i dosade

 (koleginica ima totalno preglup nadimak), šefica onako, R.C-ova

 žena Veki je trebala odavno provaliti pravo lice R.C-a i više

 ne budu zajedno.

 

 Oko Slobodanke Kiš sam polovičnog stava i njen dečko čudnog i

 neuobičajnog imena Venijamin Savić, stereotipni prikaz mladog,

 gradskog dramaturga, Može konju rep da iščupa (Miroslav Šolaja)

 mi bio štagod.

 Ni u jednom trenutku se nisam nasmejala (više sam bila zblanuta

 određenim opisima, pogotovo jednom R.C-ovom snu), uopšte mi

 se nije dopala Venijaminova drama (predosadna savremena 

 društvena kritika).

 Ocena 7

                                               

Ona će pokušati da trajno srušiti porodični zverinjak

 Adelin Dijedone je belgijska književnica koja za ovu knjigu (zasada,

 jedinu prevedenu kod nas) dobila državne i druge nagrade gde se 

 govori francuski.

 Instagram https://www.instagram.com/adeline_dieudonne/.

                                                

 Devojčica živi u porodici gde je otac teška zver i lovac, majka

 malodušna i beživotna ličnost koja ne ume reći ne i brata o kom se

 više brine i voli, nego sama njihova majka.

 Nakon jednog jezivog događaja, u mislima brata ključa teško zlo i

 devojčica će učiniti sve da porodični zverinjak zauvek sruši.

 Bezimenost glavne junakinje devojčice mi bila na početnim 

 stranicama neshvatljiva (kao da nema identitet), ali kasnije imalo

 razloga zašto.

 Otac, posebno i odvratno zlo koje pokušalo uništiti psihološki

 na razne načine kći koja ima svoje stameno, razumljivo, humano

 i dobro ja. Ovo delo me podsetilo na kvalitetne drame/trilere sa 

 temom disfunkcionalne porodice, gde jedan član pokušava srušiti 

 takvu užasnu vrste zajednice.

 Veoma mračno, gorko delo velikih, važnih pouka, kraj je ta

 porodica zaslužila. Mala mana jeste dvodimenzionalnost likova,

 a u suštini je briljatno delo.

 Ocena 10

                                                                        

Ogledi o filmskim tekstovima sećanja

 

   Nevena Daković je redovni profesor na Fakultetu dramskih

 umetnosti za predmete: Teorija filma (osnovne akademske studije) i

 Uvod u studiju filma i ekranskih medija (doktorske studije).

 Govori tri strana jezika, objavila mnogobrojne naučne radove, eseje,

 autorka i urednica nekoliko knjiga, među kojima i ova sa posta.

                                         

 Knjiga ima tri poglavlja: Adaptacija, naracija i transmedijalno 

 pripovedanje, Fikcija i fakcija prošlosti i Kultura sećanja-Narativi

 holokausta, traume i nostalgije.

 Prvo poglavlje mi bilo najzanimljivije, zbog dobrih, slikovitih

 opisa istog (adaptacija kroz predstave, filmove i serije dela Ive

 Andrića, Hari Poter saga i zmajevi) i zaista sam uživala u čitanju.

 Drugo poglavlje, odličan naslov gde mi jedino bilo najzanimljivije

 prikaz Bele kuće (kuća američkog predsednika) kroz filmove i tv

 serije. Za drugo poglavlje, očekivala sam spoj inostrane i domaće

 varijante, ovde su previše forsirana inostrana dela.

 Treće i poslednje poglavlje, najobimnije, veoma dobro proučeno 

 tokom navođenja izvora za potrebe knjige i jedina mana istog

 je previše akademski jezik.

 Za velike filmske teoretičare, kritičare i slične na temu domaće

 literature, to je veoma dobro.

 Ocena 8 

Penzionisani policajac ga spasao bezbroj puta radi...

 

 Predstava koju treba svako da pogleda https://kulturiska.blogspot.com/2022/06/penzionisani-policajac-dosta-zna-o.html.

 Na linku, već sam spominjala važnu informaciju vezanu za filmsku

 varijantu Profesionalca, a na IDMB-u dobio ocenu 8.4.

 Film https://archive.org/details/Profesionalac2003HQYUFDomaci.

                                                    

 Godina 2001, Teodor Teja Kraj je direktor velike izdavačke kuće

 koja je pod ogromnom krizom i penzionisani policajac Luka Laban

 odlično znao Teju kroz špijuniranje i spasao ga bezbroj puta radi

 konačnog, zajedničkog dijaloga u jedno posle podne...

 Marta u verziji Nataše Ninković je bolje odglumljena, dok opet

 Nedina Marta iz predstave imala više dijaloga.

 Radnja obuhvata nesrećno zle godine zvane devedesete dok se

 Teja borio protiv režima (Branislav Lečić), a Luka radio za isti

 (Bora Todorović).

 Lično, bolji su bili dijalozi u predstavi, zbog dinamike i srčanosti u

 glumi dua Bogdana/Bate, u filmu mi se sviđa što ceo nije bio u 

 Tejinoj kancelariji, već spoj sadašnjice i Tejine prošlosti.

 Tejini prijatelji u slučaju Gipsanog (odlično odglumeo Dragan

 Jovanović) i Makija (dobro uspe Josif Tatić da odglumi ovde), došli

 kao solidne sporedne uloge.

 Miodrag Miki Krstović (Jovan Petrović, šef štamparije i nekadašnji

 Lukin kolega), odličan i Renata Ulmanski (Tejina mama).

 Arhivski delovi tih zala su bila veoma važna i odlično montirana u

 

 ključnim scenama filma, originalnu muziku radio Bajaga (samo mi

 se tamburaška pesma koja išla u pozadini, inspirisana jednom 

 ruskom pesmom i pesma ,Pada vlada' jedino dopale).

 Iako je film proširenija adaptacija predstave, ipak mi predstava

 draža, smislenija i bolja. U filmu mi nikako nisu legli komedijski

 elementi, trebao je biti čista drama.

 Ocena 6  

Da li je bio zaista kriv ili samo žrtveno jagnje?

 

  Đeneral Milan Nedić je komad Siniše Kovačevića napisan 1982,

 a premijeru imao tek deset godina kasnije na Zvezdara teatru

 (12.April 1992.). Predstava imala više od dve stotine izvođenja,

 ova tv verzija je iz 1999. godine, takođe u istom pozorištu.

                                                 

 Obuhvaćene su poslednjih pet godina kontroverzne ličnosti u

 periodu II svetskog rata u vidu Milana Nedića...

 Danilo Bata Stojković kao naslovna uloga bio na nivou, s' tim što 

 

 je Milan Nedić bio izdajica, užasan čovek što je pristao raditi za

 marionetsku vladu za vreme II svetskog rata i ne razumem zašto

 Siniša Kovačević takvu osobu hteo prikazati kao patriotu i žrtveno

 jagnje. Sigurna sam da je Nedić pristao rad na vladi zla, samo da bi 

 isključivo spasio sebe. 

 Što se tiče epiloga pravog Nedića i dan danas je misterija, nalik

 predstavi.

 Ljiljana Blagojević (kći Anđelija) i Branka Petrić (žena Živka), 

 veoma dobre u ulozi bliskog roda koji jedva preboleo izdaju od

 strane oca i muža.

 Najupečatljivi u ovoj predstavi su bili Mihailo Miša Janketić kao

 odvratni Nemac koji ponudio Nediću da učini zlo (glasovno

 odlično odradio Nemca koji govori srpski), Mihajlo Pljaka Kostić

 (mlađi Milanov brat Milutin) i Nebojša Vranić (ispitivač).

 Na pitanje sa ovog posta ću odgovoriti da treba prikazati istorijske

 ličnosti, bez karikiranja, veštačkog ulepšavanja ili nerealnog 

 prikaza. Ovde na žalost takva osoba je prikazana kroz veštačko

 ulepšavanje i nerealnog prikaza i neću dati nikakvu ocenu, zbog

 ličnih razloga.

Kroz 9 poglavlja, pozorišna priča o...

 

 Klaustrofobična komedija i drama od Dušana Kovačevića imala

 premijeru 1987, a 1990. je napravljena televizijska adaptacija koju

 režirao Andrija Đukić. predstava bila izvedena 200 puta, poslednje

 izvođenje bilo 1993.

 

  Dvadeset osam godina kasnije, u istom pozorištu i drugom 

 postavom je izvedena predstava, ovog marta doživela 150 

 izvođenje i još se igra. Ovde će biti reč o originalnoj verziji.

                                                        

 Za razliku od takođe sjajne predstave ,Profesionalac'

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/06/penzionisani-policajac-dosta-zna-o.html gde je samo Teja,

 ovde se nalaze porodica Kraj sa njim, starijim bratom Jagošom

  i starijom sestrom Veselom. Tu malu porodicu sa sopstvenim,

 emotivno unutrašnjim tragedijama su odlično odglumeli 

 Mihailo Miša Janketić (Jagoš), Jelisaveta Seka Sablić (Vesela) i

 Žarko Radić (Teja). Za Žarka, mogla sam zamisliti da glumi

 istoimenog lika u predstavi ,Profesionalac'.

 Danilo Bata Stojković kao Sava odžačar, čovek koji hteo spasiti

 balerinu Ninu Herbert (Sofija Žugić) i živeti sasvim normalno

 je odglumeo očekivano odlično i u jednom od komentara za

 ovu predstavu sam čula da je tu sklonjen Savin monolog i ako

 je stvarno bio taj monolog u toj predstavi, to je velika šteta.

  I Danilo Lazović (Vule milicioner i Savin jedini prijatelj) bio

 fenomenalan (pogotovo u sceni kada čuje pesmu iz zavičaja).

  Volela bih da vidim i noviju varijantu ove predstave (za nju sam

 čula da je dobra), bilo uživo ili na internetu (svakako je bolje

 uživo). Kroz devet poglavlja, ispričana odlično dramska 

 pozorišna priča o malobrojnoj, tipičnoj porodici i pojedincu sa

 kojim svako ispravan, čistog srca i moralan se može poisvetiti.

 Ocena 10

Slika supružnika u tv adaptaciji bolja

  Verzija sa Vesnom Trivalić i Tihomirom Stanićem

  https://kulturiska.blogspot.com/2022/06/slika-supruznika-kroz.html.

  Tv verziju dela ,Čorba od kanarinca' je 2015. snimio Bojan Vorkapić, 

 a glavne uloge su Paulina Manov (Jelena) i Nebojša Ilić (Meda).

                                                                           

 Paulina Manov (Jelena) i Nebojša Ilić (Meda) su bili odlični u

 svojim ulogama (mnogo bolji, nego Vesna i Tihomir u predstavi), više mi se dopada enterijer stana

 glavnih likova (u predstavi bio suviše prazan) i sama struktura priče.

 Za njihove alter egoe (Lako Nikolić i Radmila Tomović), odlučeno 

 da ih glume druge osobe, što je svakako bolje, nego u varijanti

 predstave (Vesna i Tihomir su glumeli i te uloge).

  Dobro je što nije bilo koreografskih elemenata, teatralnih glasova

 kad su se posvađali i odlučili za rastanak i suočavanje Jelene i

 Mede posle toliko godina neviđanja mnogo bolje realizovano ovde.

 Malo bilo čudno rešenje u jednoj od ključnih scena, a opet imalo

 nekakvu logiku.

 Ocena 10 

                                                               

Nikako da otpusti lošeg radnika, a iza svega toga...

 

 Poltron je drama iz 1986, pa je tri godine kasnije bio 

 snimljen istoimenom filmu. Ovde će te videti verziju predstave iz

 1998, u Beogradskom dramskom pozorištu. Predstava je imala

 250 izvođenja i izvodila se više od dvanaest godina.

                                                    

  Veoma loš radnik Radivoje Šulajić bezbroj puta trebao dobiti 

 otkaz u svom preduzeću, direktor Miodrag Krtalić nikako da

 uruči Šulajiću otkaz...

 Slobodan Ćustić (Miodrag Krtalić), jedan od najgorih pozorišnih

 glumaca (on glumi u seriji ,Igra sudbine' telohranitelja

 Ade Kanački Vukašina Suvobrka) i naslovnih glumaca u predstavi.

 Živojin Žika Milenković (Miodrag Krtalić), odličan u ulozi 

 

 direktora preduzeća koji nikako Šulajiću da da otkaz, ne rešava

 privatne i druge poslovne probleme.

 Milica Milša (Zorica Plavšić) je ovde za kuku majko i veoma loša,

 Žiža Stojanović (sekretarica Paulina) ok, Radmila Savićević

 (radnica Vidosava Pajković), odlična, kao i Tatjana Lukjanova

 (stanodavka), Božidar Stošić (Zoričin otac), posebno iritantan bio

 tu.

 Komičan prikaz raznih ulizica koji su u stvarnosti loši radnici, a

 na sve moguće načine pokušavaju zadržati posao je ovde ispao u

 90% slučajeva predosadan, scenografija ograničeno loša i dobro je

 što više nema na repertoaru. A možda reobnova kroz 

 moderno aktuelnu verziju bi bila podnošljivija.

 Ocena 4

Piščevo hodočašće kroz severnu Španiju

 

 Paulo Koeljo je brazilski pisac, čije najpoznatije delo ,Alhemičar'

 prevedeno na sve najveće jezike i spada među omiljene prevedene

 pisce kod nas.

                                                     

 Paulo išao u hodočašće kroz severnu Španiju i tokom puta, upoznao

 Petrusa...

 Fina i poučna knjiga o pronalasku sebe kao ličnosti tokom dugog

 putovanja, odiše religijskim porukama (ne idu u one predosadne ili

 preekstremne). Nastala posle Alhemičara, a i ima duh te knjige.

 Ocena 9

Veoma teskobna 3.sezona

 Moćan kraj 1. sezone (samo opis) 

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/06/mocno-i-intezivno-finale-1-sezone.html.

 Kraj 2. sezone (i to maestralan)- samo opis

  https://kulturiska.blogspot.com/2020/11/2-sezona-ds-zadala-veliki-domaci-zadatak.html.

 

  Treća sezona serije ,Državni službenik' je počela 23.aprila i imala

 12 epizoda (ne 14, kako je prvobitno bio plan).

 1.2. i 3. sezona https://domaceserije.net/gledaj-online/drzavni-sluzbenik.

                                                   

 
  Ova sezona je bila veoma teskobna po pitanju teme, psiholoških

 

 teškoća većini glavnih likova da funkcionišu u vanrednom stanju

 koje postala svakodnevnica, neprijatelji nisu bili samo u jednoj

 oblasti.

 Milan Marić i Vaja Dujović kao bračni supružnici Lazar i Ana

 doživeli posebnu i veliku nizbrdicu koja je počela Aninim 

 radom kao lažna ličnost u kovid bolnici, oboje su bili sjajni u

 svojim ulogama (lično, mislila sam da će brak njihovih likova

 veoma brzo pući).

 Žarko Laušević kao Ilija standardno odličan, Nebojša Dugalić

 (Milojević), Radovan Vujović (Bakrač), Nenad Jezdić (Slavko),

 Ljubomir Bulajić (Ljuba), Marta Bjelica (Krle) i Nina

 Nešković (Maja) na istom nivou.

 U ovoj sezoni, Igor Đorđević kao Hamed odglumeo veoma

 briljatno, Njegov lik imao razloga

 biti proširen u 3. sezoni i dobio jaku, dramatičnu priču (u 1. sezoni, 

 njegov lik mi bio onako), gde koleginica Anja Stanić odlično

 odglumela Aišu, Hamedovu staru, a možda obnovljenu ljubav

 iz mladosti (ona je glumela Lelu u prve dve sezone ,Vojne

 akademije').

 Danica Radulović (Savićka) dobila proširenu verziju svoje uloge 

 analitičarke u službi i dobro je odglumela. Ana Lečić (Mima), bila

 ok i više mi se dopada kao Olga u ,Dug moru'.

 Posebno su me nervirali delovi sa Amerikancima (onaj Rebit i

 Dženifer), tužni delovi sa Kinezima (kako su oni upleteni u sve

 to, postepeno će te otkriti odgovore), potencijalnog rastanka

 Lazara i Ane, Krlina tuga zbog mame koja je u bolnici).

 Što se tiče kraja ove sezone, delimično sam zadovoljna. Samo me

 šoknulo što Nebojša (Petar Benčina) sigurno zbog sopstvene 

 koristi će okrenuti na lošu stranu.

 Ocena 8

 Da li ću gledati narednu sezonu?

 Samo ukoliko se više ne produbljuje tema iz ove sezone.      

Iz Rusije, s' ljubavlju preko pisama

 

 Olivera Todorović je autorka više udžbenika matematike za

 predškolce i osnovce, koautorka scenarija ,Recept za igru' koja bila

 na RTS-u.

                                                       

 Dunja sa suprugom Vesom i sinom Lukom živi u ruskom gradu 

 Permu. Ona, suprug, jedna kuma i par njenih prijateljica su preko 

 pisama razmenili svoja iskustva življenja u Rusiji...

 Naslov ovog dela mi bio na prvu loptu preglup, a zapravo izgovorio

 spontano najmlađi junak ove priče. Pre bih stavila naslov koji je

 ovde podnaslov ,Iz Rusije, s' ljubavlju', al' dobro, vremenom sam

 prihvatila originalni naslov.

 Sama pisma su mi delovala unikatno, uverljivo i kao da nije

 fikcija, već stvarnost. Razlike između nas i njih su realno

 opisane, bez teških, negativnih i jednoličnih kritika, a mogla bi

 se knjiga pretočiti u klasičan film ili mini seriju od četiri epizode.

 Ocena 10 

Porodica kojoj predodređeno da se rasturi

 

 Uspešna pozorišna adaptacija njegovog dela https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html.

 Dobrica Ćosić je objavio 1954. roman ,Koreni', koji započeo ciklus

 romana (ostali romani su ,Vreme smrti', ,Vreme zla' i ,Vreme vlasti').

 Iste godine, dobio Ninovu nagradu koja tada bila prvi put dodeljena,

 a ona je obavezna lektira u srednjim školama.

                                                  

 Početak porodice Katić kako je nastala i zašto u njoj nastao potpuni

 rasulo i raspad već u kasnijim generacijama je za veliku tugu i

 žalost.

 Aćim Katić, glavni u porodici je na javnoj političkoj i

 društvenoj sceni veoma uspešan, dok u privatnom smislu 

 ogorčen zbog oba svoja sina i njihovih puteva kao odraslih

 bića.

 Stariji sin Vukašin, školovao se u inostranstvu, potpuno otuđen

 od svoje porodice (pogotovo od oca kog jako mrzi), uspešno

 krije lična nezadovoljstva.

 Mlađi sin Đorđe, nikako nije mogao zadobiti očevu ljubav, 

 maltretirao svoju ženu Simku i veliki nesrećnik u celokupnom

 smislu.

 Simka (Đorđetova žena), istrpela snažno sva psihička i fizička

 maltretiranja muža, odlučila odraditi veoma radikalan potez u

 ono vreme, samo da se održi loza Katića.

  Za samu reč i naslov ovog kompleksnog dramskog

 dela, asocijacija mi je nešto čvrsto, stabilno, prvi i jedini dom.

 Ovde je pokušaj da sve to bude, dok samo delo govori potpuno

 suprotno.

 Pripovedač je Nikola (jedan od sluga porodice Katić), korišćene

 su stare, srpske reči na dobar način. Za istoimenu seriju, čula sam

 mnogo pohvala, dok sam roman je odličan.

 Ocena 10

Plaža koja ga potpuno promenila

 

 Aleks Garland je engleski pisac i reditelj. Njegovo prvo književno

 delo je na ovom postu, koje ekranizovano 2000.godine. Kritičari su

 ga nazvali jednim od ključnih glasova generacije X (osobe rođene

 u periodu 1965-1980).

 

                                                    

 Ričard je jedan od putnika sa rancem i tajanstveni putnik pred

 smrt mu daje mapu koja vodi do plaže, gde žive nekolicina ljudi...

  Dijalozi sa Patkom (taj famozni tajanstveni putnik) u snovima ili

 u podsvesti mi nisu legli u većini slučajeva (posebno kad je

 dospeo na plažu).

 Fransoaz i Etjen, veoma zanimljivi likovi i Ričardovi saputnici,

 sporednih likova u ovom delu je bilo previše i nisu imali jasnu

 funkciju (pogotovo dve bezimene Jugoslovenke iz Sarajeva,

 radnja knjige se dešava početkom devedesetih).

 Na prvi pogled, idealno mesto za življenje, Ričard, Fransoaz i

 Etjen očekivali da će u potpunosti živeti tamo, ali par prikrivenih

 mržnji i nesreće bile veliki crveni alarm da Ričard i njegovi

 prijatelji (Fransoaz, Etjen, Kiti i Džed) pobegnu što pre odavde.

 Bilo bi lepo da se odvio susret između Ričarda, Fransoaz i Etjena

 mesec dana nakon odlaska sa plaže, pa da iskristališu svoj

 odnos (otkrićete u knjizi), zadovoljna sam što su u suštini dobri

 likovi preživeli.

 Plus su kratka poglavlja originalnih naziva, minus

 je bio predugački opisi Ričardovog, Fransoazinog

 i Etjenovog dolaska na plažu.

 Očekivala sam neku vrstu avanturističkih 

 elemenata u stilu potraga sa posebnim blagom i

 specifičnih neprijatelja, pitanje jeste da li bi 

 nastavak u bližu prošlost u formi knjige ili filma

 bio dobar? Moj odgovor je možda.

 Ocena 7 

Slika supružnika kroz duokomediju/duodramu

 

 Čorba od kanarinca je duokomedija/duodrama Miloša Radovića, 

 premijera bila 24.Aprila 1999. (tada je bilo mesec dana od odvijanja

 zločina zvano Nato bombardovanje) u Ateljeu 212, a tv adaptacija 

 iz istog pozorišta 2001.

 Rediteljka u obe varijante je Vida Ognjenović, predstava ima

 nekoliko verzija.

                                                  

 Jelena i Meda će posle dugogodišnjeg življenja zajedno, odlučiti

 da ozvaniče svoju vezu...

 Vesna Trivalić (Jelena) zvučala u određenim delovima kao

 lik Bisenije iz Porodičnog blaga i malo mi zasmetalo. Tihomir

 Stanić (Meda) je bio dobar, a oboje su bili dobar spoj i u većem

 delu uspeli odglumeti svoje uloge i alter egoe.

 Koreografski deo (autor Sonja Vukićević), prenaglašeno negativan

 (iako hteo prikazati komičnije trenutke supružnika), dok

 muzika Predraga Vraneševića koja išla tokom cele predstave kao

 pozadina odlična.

 Duokomedija/duodrama trebala govoriti o putanji dvoje ljudi koja

 je većinska i tipična na dobar, satiričan jezik i nisam očekivala

 takav kraj ove priče supružnika.

 Ocena 7

 

Leglo kroz opis hroničara i državnika

 

 Hilari Mantel je britanski pisac, poznata po istorijskoj fikciji,

 ličnim memoarima i kratkim pričama.

 Dobitnica dve Bukerove nagrade (jedna od najsprestižnijih nagrada

 u književnosti), a za knjigu na ovom postu je dobila baš tu nagradu.

 Ovo je prva knjiga trilogije ,Tomas Kromvel'.

                                                    

 Tomas Kromvel je hroničar svog vremena i ovde se upoznajemo

 sa njegovim životom, radom kod kardinala i sprijateljio sa kraljem

 Henrijem. Neki misle da Ana Bolen (Henrijeva ljubavnica, a

 kasnije žena) ne zaslužuje biti kraljica...

 Mantelovu zovu ženskom verzijom Tolstoja našeg veka, što je

 stoprocentna istina (zbog slojevitosti likova i njihovih opisa u

 psihološkom smislu). Ona je pet godina provela u istraživanju i

 pisanju knjige i mislim da je izvrsno odradila spoj istorije i fikcije.

 Naslov knjige je jako i smisleno simboličan (poslovica ,Čovek je

 čoveku vuk'), a ta poslovica jasno označavala atmosferu tog sveta

 gde se radnja odvijala.

 Ocena 10

Penzionisani policajac dosta zna o...

 

 Profesionalac je drama Dušana Kovačevića i spada među njegove

 najveće i najbolje klasike.

 Nastala 1990. godine, ova verzija je bila 101. predstava u istoj

 godini koju za tv adaptaciju režirao Andrija Đukić, a 2003. bio 

 istoimeni film (naš kandidat za Oskara u kategoriji za najbolji film 

 van engleskog govornog područja).

 Predstava se igrala u periodu 1990-2002 i to 416 puta.

                                                  

 Teodor Teja Kraj je urednik izdavačke kuće koji trebao proslaviti

 četrdeset drugi rođendan. Iznenada, dolazi penzionisani policajac

 Luka Laban i on dosta zna o Teji...

 Danilo Bata Stojković (Luka), od prve do poslednje rečenice je

 fenomenalno odglumeo u ovom delu. Bogdan Diklić (Teja) bio

 nekako ravan na početku kad je imao monologe i dijaloge sa

 Nedom Arnerić (sekretarica Marta). U scenama sa Batom i kad je

 pročitao majčino pismo, bio veoma dobar.

 Predstava je trebala biti čista duodrama, Nedin lik bio donekle 

 potreban, ali onaj književnik što ga Teja odbio (Vanja

 Janketić), nije bio potreban.

 Prepuna bitnih životnih lekcija, jednostavna scenografija bila prava

 za predstavu tog tipa i svako bi je trebao pogledati. Što se tiče 

 pitanja da li je potrebna reobnova, odgovor je ne. Sa reobnovom,

 bila bi upropašćena ova važna, pozorišno dramska priča.

 Ocena 9