Dva bračna para iz Krajine...

 

  Originalna verzija predstave ,Smrtonosna motoristika' u Subotičkom

 narodnom pozorištu https://kulturiska.blogspot.com/2024/04/originalna-suboticka-motoristika.html.

 Baš bunar je drama od Aleksandra Ace Popovića koja bila njegova

 poslednja autorska predstava koju je on režirao. Premijera je bila

 30. septembra 1996. na Zvezdara teatru i par dana nakon premijere

 je preminuo.

 Verzija sa ovog posta je iz 1998. godine, za televiziju i režirao je

 Arsenije Milošević.

                                              

 Manasije Vrcelj sa svojom suprugom Dragoslavom je izbegao, kao

 i njegov rođeni stariji brat Anastas sa svojom suprugom Biserkom.

 Obojica se međusobno teško mrze...

 

 Miodrag Krivokapić (Manasije) mi u nekim replikama prebrzo

 govorio, a što se tiče same glume, bila na potpunom nivou (posebno

 kod scene kada je upao u depresivnu epizodu).

 Za Ljiljanu Blagojević (Dragoslava), bila sam iskreno sumnjičava

 da li je ona bila dobar izbor za glumu takve žene (lik Dragoslave

 imao i neke burne trenutke, imitirajući ponašanje svog dominatnog

 supruga). Odgovor za njenu glumu mi se lagano pojavio i odradila

 sasvim dobro posao.

 Predrag Ejdus (Anastas) i Ružica Sokić (Biserka), očekivano 

 odlični, sa druge strane mi se nije dopala scena gde njih dvoje

viču ka nebu, okolnostima i/ili ljudima u kojima su se našli ne

 svojom voljom.

 Dva bračna para koja su bila iz Krajine se sastala u četvrtini 

 predstave i njih četvoro su odlično funkcionisali na sceni.

 U ovoj tragično ozbiljnoj priči o našim ljudima koji su morali otići,

 postoje komični elementi i povodom njih sam bila polovična.

  Muzika se čuje samo dvaput i u oba navrata bili kratko narodnjaci

 (legli su za atmosferu radnje i najčešće su iz Krajine slušali tu

 muziku).

  Kraj predstave, gorko tužno podsećanje na gradove gde su živeli

 Srbi u Krajini a što se tiče reobnove predstave, nisam sigurna

 da li bi to bilo poželjno (u tom slučaju, da se pitaju isključivo

 ljudi iz Krajine).

  Ocena 9

  

Gabrijela i Marlena...

 

 Emilio Karbaljido (1925-2008) je bio meksički dramaturg,

 veoma cenjen u svojoj domovini i dva dana posle njegove smrti,

 jedna nagrada bude nazvana po njemu.

 Dva mirisa ruže je kod nas imala premijeru 4. oktobra 2002. u

 Pozorištu na Terazijama, a četiri godine kasnije, bila adaptirana

 za televiziju.

 Reditelj originalne verzije je Slavenko Saletović, dok tv verziju

 režirao Miško Milojević.

                                               

  Gabrijela i Marlena se sreću u čekaonici zatvora, a ispostavilo

 se da čekaju istog muškarca...

 Ljiljana Stjepanović (Gabrijela), genijalno zabavna i njen

 lik je tradicionalistkinja, profesorova žena i ne predaje se tako lako.

 Elizabeta Đorevska (Marlena) u 90% mi dobro odglumila, samo

 u scenama kad se njen lik jako demorališe i pričala povišenim

 glasom, to ispalo suviše neprirodno. Marlena je velikim delom

 tralala fazon, delimično slobodnijih shvatanja od Gabrijele i 

 postepeno se dve potpuno različite žene sprijateljile.

  Marijači pevači i svirači su bili za desetku, borba glavnih 

 junakinja da izbave istog muškarca bila u melodramsko komičnom

 ruhu, a sam on je celokupno bio kretenčina.

 Kraj predstave mi se ipak svideo, mogla bi biti modernija

 verzija, sa tolerantnijim stavovima i replikama.

 Ocena 6

  

Šta je sada bitno u njenom životu?

 

 Dejvid Her je engleski dramaturg, scenarista, pozorišni i filmski

 reditelj.

 Pogled u nebo je drama koja imala premijeru na Vest Endu u 1995,

 dok naša verzija (rediteljka Ljiljana Todorović) je imala premijeru

 30. aprila 2003. (na ovom videu je verzija iz 2007.).

                                             

 Kira Holis je godinama nastavnica koja živi skromno i davno

 radila u kući porodice Sardžent.

 Nakon ženine smrti, Tom odlučuje da pokuša biti u vezi sa Kirom,

 Edvard želi znati zašto je ona naglo otišla od njihove porodice.

 Šta je sada bitno u njenom životu?

  Vojislav Voja Brajović (Tom) u svom ozbiljno egoističnom

 liku imao crte i komike (samog Toma mogu sićušno da razumem,

 ali nije u redu što u potpunosti kritikovao Kirin sadašnji život

 koji svesno odlučila da vodi).

 Milica Mihajlović (Kira), srčano odlična gluma zrele žene

 koja nakon naglog odlaska od porodice Sardžent odavnina 

 zadobila odgovore šta je samoj njoj bitno u životu.

 Radovan Vujović (Tomov sin Edvard) je u tom periodu bio svež

 glumac, Edvard i Tom imaju jako težak odnos i Edvard vremenom

 shvatio zašto je Kira morala otići. On prema njoj ima odnos kao

 da mu je starija sestra i kraj predstave je jako lepo odrađen.

  Objašnjenja u predstavi o suštini života šta je za svakog lika

 (pogotovo Kirinog) su sjajno filozofski iskazana, velike preporuke

 da pogledate.

 Ocena 10

Doktorovo sporo gubljenje...

 

 Tragikomedija/drama ,Doktor Šuster'  imala premijeru 29.maja 

 2001, izvodi se i danas u drugim pozorištima, reditelj 

 Dušan Kovačević.

                                                   

 Nikola Kos je lekar koji otišao u prevremenu penziju radeći

 posao obućara, ujedno mu sećanje biva vremenom sve slabije...

 Petar Kralj (Nikola Kos) se uneo u ovu ulogu koja gubi postepeno

 pamćenje bez iskarikiranosti i jako me oduševio tu.

 Jelisaveta Seka Sablić (Divna, Nikolina sestra) imala fine glumačke 

 prikaze posesivne starije sestre koja nikako da se pomiri sa 

 dugogodišnjoj smrti svog muža umetnika, ali u većem delu kad su 

 bile scene svađa, napetosti i bura, glumila mi neprirodno i iritirao 

 me njen glas.

 Andrijana Videnović (Nikolina kći Ana), Miodrag Krivokapić

 (Branko Bezdan, kriminalac) odlični i posebno obratite pažnju

 na odličnu glumu Miloša Stojanovića (Lola, Brankov polubrat

 takođe kriminalac kom mu odsečen jezik).

 Operski pevač Aleksandar Manevski izveo dve prekrasne arije,

 iako bio sporedna uloga (Anin verenik Smiljan Stefanović), njegov

 lik nije tu iskorišćen bez razloga.

 U ovoj tragikomediji, jedna od simpatično smešnih stvari je bila

 pevačko igrački trenutak, u suštini predstava odiše ozbiljnom tugom

 o osobama koje su doživele senilnost, kako se odrazilo na njihove

 porodice i okolinu. 

 Ocena 8

 

Da li je bio zaista kriv ili samo žrtveno jagnje?

 

  Đeneral Milan Nedić je komad Siniše Kovačevića napisan 1982,

 a premijeru imao tek deset godina kasnije na Zvezdara teatru

 (12.April 1992.). Predstava imala više od dve stotine izvođenja,

 ova tv verzija je iz 1999. godine, takođe u istom pozorištu.

                                                 

 Obuhvaćene su poslednjih pet godina kontroverzne ličnosti u

 periodu II svetskog rata u vidu Milana Nedića...

 Danilo Bata Stojković kao naslovna uloga bio na nivou, s' tim što 

 

 je Milan Nedić bio izdajica, užasan čovek što je pristao raditi za

 marionetsku vladu za vreme II svetskog rata i ne razumem zašto

 Siniša Kovačević takvu osobu hteo prikazati kao patriotu i žrtveno

 jagnje. Sigurna sam da je Nedić pristao rad na vladi zla, samo da bi 

 isključivo spasio sebe. 

 Što se tiče epiloga pravog Nedića i dan danas je misterija, nalik

 predstavi.

 Ljiljana Blagojević (kći Anđelija) i Branka Petrić (žena Živka), 

 veoma dobre u ulozi bliskog roda koji jedva preboleo izdaju od

 strane oca i muža.

 Najupečatljivi u ovoj predstavi su bili Mihailo Miša Janketić kao

 odvratni Nemac koji ponudio Nediću da učini zlo (glasovno

 odlično odradio Nemca koji govori srpski), Mihajlo Pljaka Kostić

 (mlađi Milanov brat Milutin) i Nebojša Vranić (ispitivač).

 Na pitanje sa ovog posta ću odgovoriti da treba prikazati istorijske

 ličnosti, bez karikiranja, veštačkog ulepšavanja ili nerealnog 

 prikaza. Ovde na žalost takva osoba je prikazana kroz veštačko

 ulepšavanje i nerealnog prikaza i neću dati nikakvu ocenu, zbog

 ličnih razloga.

Kroz 9 poglavlja, pozorišna priča o...

 

 Klaustrofobična komedija i drama od Dušana Kovačevića imala

 premijeru 1987, a 1990. je napravljena televizijska adaptacija koju

 režirao Andrija Đukić. predstava bila izvedena 200 puta, poslednje

 izvođenje bilo 1993.

 

  Dvadeset osam godina kasnije, u istom pozorištu i drugom 

 postavom je izvedena predstava, ovog marta doživela 150 

 izvođenje i još se igra. Ovde će biti reč o originalnoj verziji.

                                                        

 Za razliku od takođe sjajne predstave ,Profesionalac'

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/06/penzionisani-policajac-dosta-zna-o.html gde je samo Teja,

 ovde se nalaze porodica Kraj sa njim, starijim bratom Jagošom

  i starijom sestrom Veselom. Tu malu porodicu sa sopstvenim,

 emotivno unutrašnjim tragedijama su odlično odglumeli 

 Mihailo Miša Janketić (Jagoš), Jelisaveta Seka Sablić (Vesela) i

 Žarko Radić (Teja). Za Žarka, mogla sam zamisliti da glumi

 istoimenog lika u predstavi ,Profesionalac'.

 Danilo Bata Stojković kao Sava odžačar, čovek koji hteo spasiti

 balerinu Ninu Herbert (Sofija Žugić) i živeti sasvim normalno

 je odglumeo očekivano odlično i u jednom od komentara za

 ovu predstavu sam čula da je tu sklonjen Savin monolog i ako

 je stvarno bio taj monolog u toj predstavi, to je velika šteta.

  I Danilo Lazović (Vule milicioner i Savin jedini prijatelj) bio

 fenomenalan (pogotovo u sceni kada čuje pesmu iz zavičaja).

  Volela bih da vidim i noviju varijantu ove predstave (za nju sam

 čula da je dobra), bilo uživo ili na internetu (svakako je bolje

 uživo). Kroz devet poglavlja, ispričana odlično dramska 

 pozorišna priča o malobrojnoj, tipičnoj porodici i pojedincu sa

 kojim svako ispravan, čistog srca i moralan se može poisvetiti.

 Ocena 10

Penzionisani policajac dosta zna o...

 

 Profesionalac je drama Dušana Kovačevića i spada među njegove

 najveće i najbolje klasike.

 Nastala 1990. godine, ova verzija je bila 101. predstava u istoj

 godini koju za tv adaptaciju režirao Andrija Đukić, a 2003. bio 

 istoimeni film (naš kandidat za Oskara u kategoriji za najbolji film 

 van engleskog govornog područja).

 Predstava se igrala u periodu 1990-2002 i to 416 puta.

                                                  

 Teodor Teja Kraj je urednik izdavačke kuće koji trebao proslaviti

 četrdeset drugi rođendan. Iznenada, dolazi penzionisani policajac

 Luka Laban i on dosta zna o Teji...

 Danilo Bata Stojković (Luka), od prve do poslednje rečenice je

 fenomenalno odglumeo u ovom delu. Bogdan Diklić (Teja) bio

 nekako ravan na početku kad je imao monologe i dijaloge sa

 Nedom Arnerić (sekretarica Marta). U scenama sa Batom i kad je

 pročitao majčino pismo, bio veoma dobar.

 Predstava je trebala biti čista duodrama, Nedin lik bio donekle 

 potreban, ali onaj književnik što ga Teja odbio (Vanja

 Janketić), nije bio potreban.

 Prepuna bitnih životnih lekcija, jednostavna scenografija bila prava

 za predstavu tog tipa i svako bi je trebao pogledati. Što se tiče 

 pitanja da li je potrebna reobnova, odgovor je ne. Sa reobnovom,

 bila bi upropašćena ova važna, pozorišno dramska priča.

 Ocena 9