Naturalistička tragedija/drama sa jednom velikom žrtvom

 

  August Strindberg (1849-1912) je bio švedski pisac, slikar i 

 fotograf.

 Smatra se jednim od stvaralaca modernog pozorišta, a naturalistička

 tragedija/drama ,Otac' je bila napisana 1887. godine

 (dobrim delom, inspirisana piščevim životom) a izvedena par godina

  kasnije.

 U našoj verziji, premijera bila u Ateljeu 212 1993, obnova iste

 predstave bila 1994. i izvodila se do 2001. Predstava je doživela

 101. izvođenje, ova verzija sa posta je televizijska adaptacija iz

 2001, reditelj Radoslav Milenković.

                                                    

 

 Ovo nije tipična priča o bračno porodičnim odnosima, problemima i

 sukobima među polovima i šta se događa kada jedan

 supružnik bude posebno gadan i grozan prema drugom kroz

 emotivno psihološke manipulacije.

 Ovde, žrtva je pukovnik Albert kog briljatno odglumio Danilo

 Bata Stojković. Njegov lik dobro znao da nešto unutar njega nije

 bilo u redu, mnogo sumnjičav, nepoverljiv i velikim delom 

 paranoičan (na žalost, to da će biti posebno povređen je doživeo).

 Emotivno psihološki negativac je Albertova žena Laura koju

 sjajno odglumela Ljiljana Dragutinović. Njen lik sporo, britkim

 jezikom i potezima, uništavala svog muža.

 Albertova dadilja Margaret davala sve od sebe da zaštiti i pomogne

 svom štićeniku i dok budete pomno pratili predstavu, znaćete da li 

 je uspela u tome. Renata Ulmanski je ovde odlična.

 Veoma malo (volela bih da je taj lik bio više u predstavi) se 

 pojavljuje njihova ćerka Berta (Jasmina Večanski, poznatija široj

 publici kao Anina mama u seriji ,Državni službenik' i doktorka

 Macanković u seriji ,Klan'). Jasmina je u jednoj sceni sa Batom 

 tokom suočavanja i teškog sukoba bila jako dobra.

 Odličnu sporednu ulogu ostvario Aljoša Vučković u ulozi doktora

 Estermarka.

 Predstava se kasnije izvodila u drugim pozorištima (nisam sigurna

 da li se još uvek izvodi), poučna, teška i tužna.

 Ocena 10

     

Da li je bio zaista kriv ili samo žrtveno jagnje?

 

  Đeneral Milan Nedić je komad Siniše Kovačevića napisan 1982,

 a premijeru imao tek deset godina kasnije na Zvezdara teatru

 (12.April 1992.). Predstava imala više od dve stotine izvođenja,

 ova tv verzija je iz 1999. godine, takođe u istom pozorištu.

                                                 

 Obuhvaćene su poslednjih pet godina kontroverzne ličnosti u

 periodu II svetskog rata u vidu Milana Nedića...

 Danilo Bata Stojković kao naslovna uloga bio na nivou, s' tim što 

 

 je Milan Nedić bio izdajica, užasan čovek što je pristao raditi za

 marionetsku vladu za vreme II svetskog rata i ne razumem zašto

 Siniša Kovačević takvu osobu hteo prikazati kao patriotu i žrtveno

 jagnje. Sigurna sam da je Nedić pristao rad na vladi zla, samo da bi 

 isključivo spasio sebe. 

 Što se tiče epiloga pravog Nedića i dan danas je misterija, nalik

 predstavi.

 Ljiljana Blagojević (kći Anđelija) i Branka Petrić (žena Živka), 

 veoma dobre u ulozi bliskog roda koji jedva preboleo izdaju od

 strane oca i muža.

 Najupečatljivi u ovoj predstavi su bili Mihailo Miša Janketić kao

 odvratni Nemac koji ponudio Nediću da učini zlo (glasovno

 odlično odradio Nemca koji govori srpski), Mihajlo Pljaka Kostić

 (mlađi Milanov brat Milutin) i Nebojša Vranić (ispitivač).

 Na pitanje sa ovog posta ću odgovoriti da treba prikazati istorijske

 ličnosti, bez karikiranja, veštačkog ulepšavanja ili nerealnog 

 prikaza. Ovde na žalost takva osoba je prikazana kroz veštačko

 ulepšavanje i nerealnog prikaza i neću dati nikakvu ocenu, zbog

 ličnih razloga.

Penzionisani policajac dosta zna o...

 

 Profesionalac je drama Dušana Kovačevića i spada među njegove

 najveće i najbolje klasike.

 Nastala 1990. godine, ova verzija je bila 101. predstava u istoj

 godini koju za tv adaptaciju režirao Andrija Đukić, a 2003. bio 

 istoimeni film (naš kandidat za Oskara u kategoriji za najbolji film 

 van engleskog govornog područja).

 Predstava se igrala u periodu 1990-2002 i to 416 puta.

                                                  

 Teodor Teja Kraj je urednik izdavačke kuće koji trebao proslaviti

 četrdeset drugi rođendan. Iznenada, dolazi penzionisani policajac

 Luka Laban i on dosta zna o Teji...

 Danilo Bata Stojković (Luka), od prve do poslednje rečenice je

 fenomenalno odglumeo u ovom delu. Bogdan Diklić (Teja) bio

 nekako ravan na početku kad je imao monologe i dijaloge sa

 Nedom Arnerić (sekretarica Marta). U scenama sa Batom i kad je

 pročitao majčino pismo, bio veoma dobar.

 Predstava je trebala biti čista duodrama, Nedin lik bio donekle 

 potreban, ali onaj književnik što ga Teja odbio (Vanja

 Janketić), nije bio potreban.

 Prepuna bitnih životnih lekcija, jednostavna scenografija bila prava

 za predstavu tog tipa i svako bi je trebao pogledati. Što se tiče 

 pitanja da li je potrebna reobnova, odgovor je ne. Sa reobnovom,

 bila bi upropašćena ova važna, pozorišno dramska priča.

 Ocena 9

Porodična drama Njegovana kroz prepiske i licem u lice

 

 Korešpodencija (pisanje pisama, odgovaranje, dopisivanje, prepiska,

 potiče od latinske reči correspondentia) je predstava Ateljea 212

 koja bila odigrana 298 puta tokom punih 22. godine. Tekst iste je

 stvoren u epistolarnoj formi (pisanje dela, priče ili pesmi u

 obliku niza dokumenata) i adaptacija 4 toma dela Borislava Pekića

 ,Zlatno runo'.

 Predstava u Ateljeu 212 je skinuta sa repertoara 2002. kada je

 preminuo jedan od glavnih glumaca Danilo Bata Stojković.

 Verzija sa ovog posta je iz 1982. (premijera bila 1980.), reditelj

 Arsenije Jovanović (on je odlično režirao predstavu ,Kolubarska

 bitka' https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html).

 Zvezdara teatar imao svoju verziju predstave u 2018. (ne znam 

 da li je na repertoaru u ovoj godini).                                                 

 Porodica Njegovan ima pojedinačno i zajednički drame koje se

 odvijaju preko prepiski i uživo...

 Reditelj Jovanović odabrao odlične glumce za porodicu Njegovan:

 Danilo Bata Stojković (Simeon Njegovan Lupus), Zoran

 Radmilović (Simeon Njegovan Hadžija), Mira Banjac (Milica

 Njegovan, Hadžijina žena), Milan Caci Mihailović (Simeon

 Njegovan Mladi gazda).

 Njihove prepiske i licem u lice razgovori su upečatljivi, kritični

 na račun pojedinca, porodice, države, finansija i određenih ljudi.

 Oduševila me uloga Ružice Sokić (Julijana Juliška Tolnaj, kratka

 ljubav najmlađeg Simeona), njen monolog na kraju pre nego što 

 njen lik nastrada je za pomno slušanje.

 Jezik koji govore glumci u predstavi je starosrpski jezik i veći deo

 tog teksta sam mogla razumeti. Ne znam da li bih gledala novu 

 verziju ove predstave (veći deo nove postave je dobar), original je 

 zakon.

 Ocena 10