Želja jednog člana ove porodice...

 

  En Tajler je američka književnica, pisac kratkih priča i literalna

 kritičarka.

  Sajt https://annetyler.com/.

  Fejsbuk stranica https://www.facebook.com/AnneTylerAuthor/.

 Za roman na ovom postu, bila nominovana za Pulicerovu nagradu za

 fikciju, kao i Pen/Fokner nagradu u 1983. (kod nas je preveden tek

 2019.).

                                             

    Ezra samo želi da mu se konačno porodica okupi na zajedničkoj

 večeri u restoranu ,Nostalgija'...

  Ova četvročlana porodica je realistična slika američke srednje

 klase i razumem Ezru (on je srednje dete i drugi sin) zašto želi

 da konačno sa porodicom večera u restoranu ,Nostalgija' (poseban

 je način kako na kraju postao vlasnik restorana). Njegovo 

 pravljenje kompromisa bilo više na štetu, blage, pomirljive prirode,

 često bio miritelj u samoj porodici i da li se ta želja ipak ostvarila,

 pročitajte u knjizi.

  Kodi (najstarije dete i prvi sin), naprasit, prečesto ljubomoran i 

 pakosan bio prema Ezri, ogorčen što ih otac Bek napustio kao 

 mali (razumem tu Kodijevu ogorčenost) postao super uspešan

 biznismen koji kao formiran čovek pokušava korigovati svoje

 ponašanje prema drugima i sebe (pogotovo zbog sina jedinca

 Luka).

  Dženi (najmlađe dete i jedina ćerka), kao devojka bila povučena,

 volela da uči i postala uspešan pedijatar i očekivano, najbliža bila

 sa Ezrom (to sam i očekivala). Uspešna pedijatarka koja imala 

 buran privatni život (prvi suprug je bio specifično pametan,

 ali previše paranoičan i krut, drugi suprug umetnik gde očekivano

 pukao njihov odnos) i svaka joj čast što prihvatila šestoro dece od 

 svog sadašnjeg partnera Džo (kao i on što je prihvatio njenu ćerku 

 jedinicu iz drugog braka).

  Njih troje kao odrasli se potrudili da ne ponove greške svojih

 roditelja koje su jako uticale na njih u detinjstvu.

  Majka Perl me zgrozila sa svojim jezivim i zlim postupcima nad

 njima troma kad su bili deca (na žalost, bilo je malo

 svetlih trenutaka), otac Bek sa svojom odsutnošću 

 jako nervirao i bio epizodna uloga u toj disfukcionalnoj porodici.

 Razlika u godinama između njih dvoje bila jedan od razloga zašto

 je ta porodica doživela očekivani brodolom.

  Cela porodica Tal je trebala da ide na porodične terapije (odvojeno

 i zajedno), opravdano bio nominovan za Pulicera i Pen/Foknerovu

 nagradu. Što se tiče kraja, zadovoljna sam.

  Ocena 10

  

Gde nestade...

 

 Marija Sempl je američka književnica i scenaristkinja.

 Pisala scenarije za serije ,Beverli Hils 90210' (originalna verzija),

 ,Uživo subotom uveče', sitkom ,Elen' i druge.

 Po ovom delu sa posta, snimljen je istoimeni film iz 2019.

 Sajt+društvene mreže https://www.mariasemple.com/.

                                            

  Bernadeta rešila da započne pripreme za posebno porodično

 putovanje (razlog je Bijin odličan uspeh u školi i na taj način da

 proslave), samo je problem što vremenom postala emotivno

 iscrpljena. I gde nestade Bernadeta?

 Ova tročlana porodica (Bernadeta, njen muž Eldžin i njihova kći

 Balakrišna, skoro svi je zovu Bi) su više klase (ne ultrabogataško

 snobasta i duhovno površna) i dopalo mi se kod njih što su sive zone po pitanju

 ličnosti.

 Pripovedanje svoje porodice iskazivala Bi, otkrivajući istinu o maminoj prošlosti, sadašnjosti

 i odgovor zašto je nestala preko dokumenata, mejlova, pisama i

 to mi bilo baš super originalno književna ideja. 

 Eldžin je genijalac koji radi u Majkrosoftu, imao određene komične

 i loše trenutke (u tim trenucima spada zbližavanje sa 

 adminstratorkom svoje firme sticajem okolnosti) i žešći je radoholik.

 Bernadeta u gradu koji organski nije podnosila pokušavala se 

 snaći kroz komično dramatične poteze i razlozi njenog nestajanja

 nisu iz čista mira.

  Bi uspela nekako nagovoriti svog tatu da potraže njenu mamu,

 a za kraj, treba da otkrijete sami kako je ispao.

  Ovo delo jasno govori da je u redu ne biti u redu, da se na pravi

 način može pronaći pomoć (Eldžin je pogrešno pristupio u 

 nuđenju pomoći za Bernadetu) i da ponekad, treba se osamiti i

 stekao potpuni, unutrašnji mir.

 Ocena 10

                                           

Naturalistička tragedija/drama sa jednom velikom žrtvom

 

  August Strindberg (1849-1912) je bio švedski pisac, slikar i 

 fotograf.

 Smatra se jednim od stvaralaca modernog pozorišta, a naturalistička

 tragedija/drama ,Otac' je bila napisana 1887. godine

 (dobrim delom, inspirisana piščevim životom) a izvedena par godina

  kasnije.

 U našoj verziji, premijera bila u Ateljeu 212 1993, obnova iste

 predstave bila 1994. i izvodila se do 2001. Predstava je doživela

 101. izvođenje, ova verzija sa posta je televizijska adaptacija iz

 2001, reditelj Radoslav Milenković.

                                                    

 

 Ovo nije tipična priča o bračno porodičnim odnosima, problemima i

 sukobima među polovima i šta se događa kada jedan

 supružnik bude posebno gadan i grozan prema drugom kroz

 emotivno psihološke manipulacije.

 Ovde, žrtva je pukovnik Albert kog briljatno odglumio Danilo

 Bata Stojković. Njegov lik dobro znao da nešto unutar njega nije

 bilo u redu, mnogo sumnjičav, nepoverljiv i velikim delom 

 paranoičan (na žalost, to da će biti posebno povređen je doživeo).

 Emotivno psihološki negativac je Albertova žena Laura koju

 sjajno odglumela Ljiljana Dragutinović. Njen lik sporo, britkim

 jezikom i potezima, uništavala svog muža.

 Albertova dadilja Margaret davala sve od sebe da zaštiti i pomogne

 svom štićeniku i dok budete pomno pratili predstavu, znaćete da li 

 je uspela u tome. Renata Ulmanski je ovde odlična.

 Veoma malo (volela bih da je taj lik bio više u predstavi) se 

 pojavljuje njihova ćerka Berta (Jasmina Večanski, poznatija široj

 publici kao Anina mama u seriji ,Državni službenik' i doktorka

 Macanković u seriji ,Klan'). Jasmina je u jednoj sceni sa Batom 

 tokom suočavanja i teškog sukoba bila jako dobra.

 Odličnu sporednu ulogu ostvario Aljoša Vučković u ulozi doktora

 Estermarka.

 Predstava se kasnije izvodila u drugim pozorištima (nisam sigurna

 da li se još uvek izvodi), poučna, teška i tužna.

 Ocena 10