Njegovo odlično esejističko prozno delo https://kulturiska.blogspot.com/2026/09/ruzdi-na-eseijsticko-prozan-nacin.html.
Pripovedač Umid Rai Merčant
koji nekada davno bio uspešan fotograf nas uvodi u tri priče: o
sebi, Vini Apsari i Ormusu Kami....
Iako bi Vina trebala biti glavni lik, ipak je glavni
u ovoj priči Rai (srednja zamerka).
Odrastanja su im bila različita i ispalo da je bilo
predodređeno da budu povezani (pogotovo mislim
na Vinu i Ormusa).
Nije mi se svideo ovaj tajni/javni ljubavni
trougao, Ormusova porodica po mom mišljenju je
tragična na sopstvene načine.
Ormus, bledunjava ličnost iza
scene, iako je bio muzički talentovan, vešt i
originalan po pitanju predstavljanja sebe kao
muzičara. Ne čudi me što je postao takav, zbog
porodice koji su mi bili za žaljenje.
Vina, teška i ujedno narcisoidna
diva kojoj porodična pozadina i raniji život pre
slave mi bio pretužan. Žao mi što ipak nije mogla
da se popravi kao čovek.
Rai se bavio sa umetničko angažovanim
zanimanjem u vidu fotografije i opisi nekih od
njegovih radova su mi bili zanimljivi.
Ruždi je dobro uklopio antički mit (Orfej i
Euridika) sa rokenrolom, određenim društvenim/
političkim promenama i alternativnim stilom
života.
Rai me iznenadio što na kraju pronašao
ljubav svog života u vidu Vinine mlađe dvojnice.
Više bih volela da je to bila osoba koja nije pratila
grupu u kojoj su bili osnivači Vina i Ormus.
Sa našim prevodom, ovo delo ima 544 stranica
(iskreno, to mi bilo previše i drugi deo ove priče
sam jedva pročitala do kraja),
izbacila bih delove sa proširenom pričom o
Ormusovoj porodici i deo pre Vininog stradanja.
Ruždi mi više legao u memoarsko/esejističkom
ruhu.
Ocena 6
Нема коментара:
Постави коментар