Staro kotorska...

 

  Lukrecija iliti Ždero je staro kotorska tragikomedija koju stvorio 

 nepoznat autor iz 17. veka i 1972. godine Anton Kolendić je 

 preradio i dopunio ovo delo. 

 Pozorište na Terazijama prikazalo svoju verziju 1994. i 1995. godine,

 dobila 9 Sterijinih nagrada (jedna od najvećih nagrada za našu

 pozorišnu scenu,  nazvana po dramskom piscu i komediografu

 Jovanu Steriji Popoviću), reditelj bio pokojni Jagoš Marković

 (umro je u septembru prošle godine).

 Televizijska varijanta sa ovog posta je iz 1996. godine i reditelj

 bio Slobodan Radović.

                                         

    Džono i Lukrecija treba da se venčaju, ali u njihovom odnosu im

 probleme pravila njegova majka Elena, Ždero, dok Skapino nedužan

 se umešao...

  Uvodni deo sa Franom (dosta ubedljiv Nebojša Kundačina) ima

 razloga zašto je između redova. Danica Maksimović u ulozi stroge

 i opasne majke mi bila između strašnog (vizuelno sa prenaglašenom

 šminkom i grimasama) i smislenog (u vidu glume svog lika).

 Goran Šušljik izvrsno odglumio momka sa fizičkim smetnjama

 i otežanog govora Skapina, koji se nedužan umešao u razdvajanju

 Džona (Vladan Savić, široj publici poznatiji kao Ivan Ožegović

 u seriji ,Igra sudbine') i Lukrecije (Maja Noveljić Romčević, u

 periodu predstave samo Noveljić).

  Sa glumom Vladana Savića sam bila ozbiljno zadovoljna i svakako

 bolja od uloge Ivana Ožegovića (iz te serije otišao prošle godine,

 što je +), dok u slučaju Maje Noveljić Romčević sam bila pola da

 pola ne (ona zajedno sa kolegom Janošom Totom bila odlična

 u predstavi ,Paradoks' https://kulturiska.blogspot.com/2024/05/trebalo-bi-reobnoviti-ovu-predstavu.html).

 Janoš Tot kao Ždero upečatljiv i dirljiv (ovo drugo u poslednjim

 minutima predstave), muzika koju komponovao Ljuba Ninković

 ok, koreografija mogla biti upečatljiva i sa više ukusa.

  Sa jedne strane, nisam mogla razumeti zašto je dobila 9 Sterijinih

 nagrada, a opet ipak ima par pluseva (dosta dobra glumačka

 postava, tok radnje, muzika).

  Bila je gledljiva po mom mišljenju, a ocena je...

  Ocena 6.5

Arnolfov kompleksan, lukav plan je bio...

 

  Odlična realistična drama o Molijeru iz 1975.

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/10/nasa-verzija-realisticne-drame-molijer.html.

 Molijerovo delo ,Škola za žene' imalo premijeru u Ateljeu 212

 1994. godine, izvodila se 36 puta i poslednje izvođenje bilo

 1996.

  Zanimljivo da i snimak sa ovog posta je dan poslednjeg izvođenja

 predstave (6. maj 1996.), reditelj Zoran Ratković.

                                               

  Arnolf je imao kompleksan i lukav plan, da privoli mladu 

 devojku Agnesu za sebe i lične koristi, ali nije očekivao protivnika 

 u vidu Horacija koji ga delimično prozreo...

  Petar Kralj (Arnolf) nosio naslovnu ulogu čoveka koji je mislio

 da će svojom koristi i sebičluku privoleti Agnesu i oblikovati 

 kako on hoće veoma briljatno. Kostim u drugom činu mu je

 odlično stajao, poslednje reči koje on izneo u predstavi su bile

 jasne i odrazile na epilog samog glavnog lika.

  Isidora Minić (Agnesa) u ulozi devojke koja u prvom činu biva

 veoma lako naivna i sa manjkom životnog iskustva i u drugom

 zavole onog pravog odglumila odlično.

  Mladen Andrejević (Horacije) u nekim trenucima je prenaglašavao

 tugu i razočarenje glavnog lika, kod kasnijih delova predstave mi

 bio dobar.

  Kao sluge u sporednim ulogama su bili Goran Radaković (Alen) i

 Mirjana Peić Armenulić (Žorzeta), njena zamena je bila Jelisaveta

 Seka Sablić i bolje što M.P.A bila glavna u toj ulozi. Radaković

 izneo kratke i dobre glumačke bravure.

  Milan Caci Mihailović (Hrizald) se više pojavljuje u prvom nego

 u drugom činu i bio očekivano dobar. Epizodnu ulogu notara

 odigrao Bojan Žirović i po mom ličnom mišljenju, to mu je jedna

 od slabijih uloga.

  Predstava imala čudne scenske pokrete, scenografija i kostimi

 odlični, kao i muzika (Vojislav Voki Kostić), bukvalno sam shvatila

 naslov predstave (ima deo u predstavi gde Agnesa čita knjigu

 šta bi svaka žena trebala znati pred udaju), a zapravo bih je

 nazvala u ,Arnolfove spletke' ,Tragikomedija o lukavom, 

 kompleksnom čoveku' (sigurno bi neko imao bolji naslov, al' to

 je jedino što sam se mogla iole pamentno nečeg setiti).

  Da je predstava bila rađena sedamdesetih ili osamdesetih,

 Zoran Radmilović bi garant glumio Arnolfa (u to sam 100%

 sigurna).

  I odličan je prevod ove predstave, rime su bile smislene i

 kvalitetne.

  Ocena 9

Doktorovo sporo gubljenje...

 

 Tragikomedija/drama ,Doktor Šuster'  imala premijeru 29.maja 

 2001, izvodi se i danas u drugim pozorištima, reditelj 

 Dušan Kovačević.

                                                   

 Nikola Kos je lekar koji otišao u prevremenu penziju radeći

 posao obućara, ujedno mu sećanje biva vremenom sve slabije...

 Petar Kralj (Nikola Kos) se uneo u ovu ulogu koja gubi postepeno

 pamćenje bez iskarikiranosti i jako me oduševio tu.

 Jelisaveta Seka Sablić (Divna, Nikolina sestra) imala fine glumačke 

 prikaze posesivne starije sestre koja nikako da se pomiri sa 

 dugogodišnjoj smrti svog muža umetnika, ali u većem delu kad su 

 bile scene svađa, napetosti i bura, glumila mi neprirodno i iritirao 

 me njen glas.

 Andrijana Videnović (Nikolina kći Ana), Miodrag Krivokapić

 (Branko Bezdan, kriminalac) odlični i posebno obratite pažnju

 na odličnu glumu Miloša Stojanovića (Lola, Brankov polubrat

 takođe kriminalac kom mu odsečen jezik).

 Operski pevač Aleksandar Manevski izveo dve prekrasne arije,

 iako bio sporedna uloga (Anin verenik Smiljan Stefanović), njegov

 lik nije tu iskorišćen bez razloga.

 U ovoj tragikomediji, jedna od simpatično smešnih stvari je bila

 pevačko igrački trenutak, u suštini predstava odiše ozbiljnom tugom

 o osobama koje su doživele senilnost, kako se odrazilo na njihove

 porodice i okolinu. 

 Ocena 8

 

Ignacijevi tragikomični periodi u spoljnom svetu

 

 Džon Kenedi Tul (1937-1969) je američki pisac koji posthumno

 dobio Pulicerovu nagradu za delo sa ovog posta.

                                                

 Ignacije Ž. Rajli je intelektualac koji živi sa majkom, ali ne

 bi da igde radi, niti da živi životom običnog građanina. Za građane

 Nju Orleansa je totalno nenormalan i majka ga neprijatno 

 iznenadila...

 Ignacije je preglupo ime za glavnog lika, intelektualca kog sam

 prvo mrzela (intelektualna lenčuga koji glumio modernog Don

 Kihota) i sa sopstvenom majkom Irenom imao specifičan odnos

 ljubavi i mržnje (više su se mrzeli, na moju ličnu žalost).

 Hitični su bili njegovi trenuci kad je bio vođa pobune na prvom

 radnom mestu (samo ću odati da to mesto i nije bilo u potpunosti

 zadovoljavajuće za osobu nalik Ignaciju) i dok je prodavao hot

 dogove (zato je naslovna strana takva i proboden kopljem sa

 razlogom).

 Od sporednih likova ove tragikomedije/komedije, favoriti su mi

 Mirna (prijateljica sa stavovima koji su suprotni njegovim, ali hoće

 da mu pomogne), gospodin Gonzales (menadžer u prvoj 

 Ignacijevoj firmi) i baba Santa (ona je rod policajcu Anđelu koji

 nikako da uhapsi nekoga, ujedno ga Ignacije organski mrzi).

 Nisam očekivala pozitivan kraj za glavnog junaka koji vremenom

 dok sam čitala, nije potpun negativac. Samo je preterivao u

 paranoičnosti, prema nekim ličnostima nije trebao reći određene,

 teške reči (ne mislim samo na psovke) i vremenom, kraj

 knjige mi bio prihvatljiv.

 

 Bilo je pokušaja da se ovo delo direktno adaptira za veliko

 platno, ali na žalost nijedno nije bilo realizovano i valjda će

 se to jednog dana desiti (naravno, da se ta verzija odvija u

 sadašnjici).

 Ocena 8 

Tragikomedija jedne Jelisavete

 

 Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera je tragikomedija Milana

 Jelića koja poslužila kao osnova diplomske predstave reditelja

 Dejana Miladinovića.

 Praizvedba bila 1971. u Ateljeu 212, a ova verzija je tv adaptacija

 iz 1972.

                                                            

 Ljubavna tragikomedija devojke Jelisavete...

 

 Jelisaveta Seka Sablić odlično odglumela svoju imenjakinju,

 prvobitno preterano zaljubljenu u molera Milovana (Predrag

 Miki Manojlović, takođe odličan).

 Olga Ivanović kao Dara Opajdara smehotres, kao Milovanova

 mama sa pristojnošću odglumela ulogu loše svekrve.

 Mića Tatić kao Jelisavetin Čiča bio bezveze i naglasak seoskog

 čoveka prenaglašen i loš. Dok u slučaju prodavca, bio na dobrom

 nivou.

 Mira Peić (Velinka) i Ljubica Ković (Zorica) su dobro glumele,

 ali mislim da su njihovi likovi bili višak.

 Tekst predstave je u prvom i trećem licu (baš neuobičajno u 

 

 pozorište, ne znam za sadašnji položaj), Jelisavetin poslednji potez

 jeste bio težak, ali istovremeno najbolji za nju.

 Ocena 9 

 

  

Ona želi da njen rodni grad...

 Fridrih Durenmat (1921-1990) je bio švajcarski pisac i

 dramaturg. Pisao avangardne drame, filozofske kriminalističke

 romane i macabre satiru (makabre označava mrtvački ples).


 Tragikomediju ,Poseta stare dame' je imala premijeru 1956, a

 naši adaptirali za tv film 1976.


 Adaptirana kroz mnogobrojne televizijske i pozorišne načine,

 spada među najpoznatije Durenmatovo delo.


 Prvi deo https://www.dailymotion.com/video/x5ahjhb


 Drugi deo https://www.dailymotion.com/video/x5ahjm3



 Kratka radnja


 Grad Gilen spremno dočekuje staru bogatu damu Klaru

 Zahanasijan, koja je poreklom odavde. Sam Gilen je u teškim

 dugovima i nadaju se da će im ona pomoći sa svojim

 bogatsvom. Ona zauzvrat od meštana traži specifičnu uslugu...


 Mira Stupica (Klara) donela maestralnu ulogu stare dame koja

 je kao mlada u svom rodnom gradu postala na žalost odbačena,

 a krivac bila nekada bliska osoba.


 Ljuba Tadić (Alfred III) je čovek čiji postupak iz davnih dana nije

 bio moralan i ispravan. Posebno obratite pažnju na njegove

 finalne scene po pitanju izrazu lica.


 Viktor Starčić (predsednik opštine), Đorđe Jelisić (profesor

 gimnazije) i Dejan Čavić (šef policije Hanke) su odlično glumeli,

 kroz jake replike.


 Epizodne uloge u ovoj tragikomediji su izuzetno jake i ubedljive,

 samo bih izbacila likove Kobija (Zoran Ratković) i Lobija

 (Boro Stjepanović). Jedan od njih kaže nešto, a drugi ponovi isto

 što i prvi lik kaže (to mi nekako bilo bezveze).



 Razumem Klarinu gorčinu i ljutnju što njen rodni grad nije bio uz

 nju u teškoj, ličnoj situaciji. Odlična tv filmska adaptacija 

 tragikomedije, pod uspešnom rediteljskom palicom

 Mire Trailović.


 Ocena 10

Toliko je loše...+ dodatak

  Film iz 1972. godine ,Dan kad je klovan plakao' je trebao biti 

 tragikomedija, ali on je ispao užasno loš. Videćete i po

 ovom snimku sa snimanja.

                                                              


Radi se o klovnu iz cirkusa, zarobljenom u nacističkom logoru, film 

 je videlo samo sedmoro ljudi. Reditelj, glavni glumac i jedan od 

 scenarista filma Džeri Luis (Jerry Lewis) se sramoti što uradi ovaj 

 film. Nikad nije prikazivan u bioskopima i postoji kopija celog 

 filma u Kongresnoj Biblioteci u Vašingtonu. Moraće se sačekati

 još 9 godina za javno prikazivanje. Što se mene tiče, ne mora ni 

 biti prikazan. Da je bila ranije Zlatna malina, ovaj film bi

 dobio sigurno nagradu za najgori film.

 P.S.

 Verovali ili ne, u mini dokumentarcu koji ću vam priložiti na ovom

 postu, postoje neke od slika sa snimanja ovog filma i još nešto...