San letnje noći iz 2001. (naša pozorišna verzija)

 

  Opis radio drame predstave sa ovog posta (na žalost, nema više tog

 audia) https://kulturiska.blogspot.com/2019/04/radio-dramsko-vienje-sekspirove-komedije.html.

  Ćelava pevačica https://kulturiska.blogspot.com/2024/06/kritika-savremene-bogataske-komunikacije.html.

  

 Nikita Milivojević postavio u Narodnom pozorištu ,San letnje noći'

 i premijeru imala na budvanskoj Citadeli, u okviru festivala Grad

 teatar.

 Na ovom postu je snimak istoimene predstave u aprilu 2001. godine

 koju režirao za televizijsku adaptaciju Slobodan Radović. 

 Ova pozorišna komedija se igra i dan danas širom sveta i doživela

 mnogobrojne pozorišne i televizijske adaptacije.

                                                

 Sa celom glumačkom postavom, samim tokom i dinamikom 

 predstave sam bila oduševljena i tih sat i po vremena (toliko traje 

 predstava) nisam ni osetila.

  Aleksandar Srećković (Lisander), Nataša Tapušković (Hermija),

 Boris Pingović (Demetar) i Milica Zarić (Helena) su bili odlični

 nosioci svojih uloga.

 Mihailo Lađevac kao Filostrat (priređivač zabava za Tezeja) bio

 fenomenalan i na pravi način komično zabavan.

 

 Anita Mančić kao Puk je trebala dobiti nagradu za ovu ulogu i

 uživala sam gledajući nju u istoj.

 Kostimi pun pogodak (Angelina Atlagić), zasigurno će ljubitelji

 pozorišnih predstava iz post dvehiljaditih godina uživati u njoj.

  Ocena 10

                                             

Staro kotorska...

 

  Lukrecija iliti Ždero je staro kotorska tragikomedija koju stvorio 

 nepoznat autor iz 17. veka i 1972. godine Anton Kolendić je 

 preradio i dopunio ovo delo. 

 Pozorište na Terazijama prikazalo svoju verziju 1994. i 1995. godine,

 dobila 9 Sterijinih nagrada (jedna od najvećih nagrada za našu

 pozorišnu scenu,  nazvana po dramskom piscu i komediografu

 Jovanu Steriji Popoviću), reditelj bio pokojni Jagoš Marković

 (umro je u septembru prošle godine).

 Televizijska varijanta sa ovog posta je iz 1996. godine i reditelj

 bio Slobodan Radović.

                                         

    Džono i Lukrecija treba da se venčaju, ali u njihovom odnosu im

 probleme pravila njegova majka Elena, Ždero, dok Skapino nedužan

 se umešao...

  Uvodni deo sa Franom (dosta ubedljiv Nebojša Kundačina) ima

 razloga zašto je između redova. Danica Maksimović u ulozi stroge

 i opasne majke mi bila između strašnog (vizuelno sa prenaglašenom

 šminkom i grimasama) i smislenog (u vidu glume svog lika).

 Goran Šušljik izvrsno odglumio momka sa fizičkim smetnjama

 i otežanog govora Skapina, koji se nedužan umešao u razdvajanju

 Džona (Vladan Savić, široj publici poznatiji kao Ivan Ožegović

 u seriji ,Igra sudbine') i Lukrecije (Maja Noveljić Romčević, u

 periodu predstave samo Noveljić).

  Sa glumom Vladana Savića sam bila ozbiljno zadovoljna i svakako

 bolja od uloge Ivana Ožegovića (iz te serije otišao prošle godine,

 što je +), dok u slučaju Maje Noveljić Romčević sam bila pola da

 pola ne (ona zajedno sa kolegom Janošom Totom bila odlična

 u predstavi ,Paradoks' https://kulturiska.blogspot.com/2024/05/trebalo-bi-reobnoviti-ovu-predstavu.html).

 Janoš Tot kao Ždero upečatljiv i dirljiv (ovo drugo u poslednjim

 minutima predstave), muzika koju komponovao Ljuba Ninković

 ok, koreografija mogla biti upečatljiva i sa više ukusa.

  Sa jedne strane, nisam mogla razumeti zašto je dobila 9 Sterijinih

 nagrada, a opet ipak ima par pluseva (dosta dobra glumačka

 postava, tok radnje, muzika).

  Bila je gledljiva po mom mišljenju, a ocena je...

  Ocena 6.5

Odnos mladog muškarca i bakice ispao...

 Idealan muž https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/niko-nije-idealan.html.


 Kolin Higins (1941-1988) je bio australijsko američki scenarista,

 režiser i producent. Napisao scenario i producirao film ,Harold i

 Mod' 1971, premijera predstave u našoj verziji bila u BDP-u

 1980. godine, režija Paol Mađeli (tad je Harolda glumeo Milan 

 Erak).

 Predstava se izvodila do 2003. kada je preminula Tatjana 

 Lukjanova i imala reobnovu 2010.

 Verzija sa ovog posta je iz 2001. godine, bila napravljena kao

 dvodelna serija za tv adaptaciju, reditelj Slobodan Radović.

                                                        
 Harold Džejsen je mlad muškarac opsednut smrću, njegova

 majka ne mari za sinovljeva trenutna osećanja i gura u prisilnu

 socijalnost i moguću romansu sa nekom devojkom.


 Mardžori Mod Čardin je bakica od 79 godina, slobodnog duha,

 živi u stilu da treba uvek probati nešto novo i svakodnevno živi 

 punim plućima. Kakav li će njihov odnos biti? 


 Slobodan Beštić i Tatjana Lukjanova u svojim ulogama su bili

 sjajni, zabavni, ušli veoma jako u svoje likove u pojedinačnim

 i zajedničkim scenama. Tatjana veoma dramatično a opet sasvim

 jednostavno odglumela odlično pozorišnu smrt i Slobodan u

 svom liku odglumeo jako tugu.


 Žiža Stojanović (Haroldova majka Helen) veoma jaka, zanimljivo

 odglumeo Dušan Poček Haroldovog psihijatra (svideo mi se

 u drami ,U agoniji' gde bio kratko, al' veoma upečatljiv

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/krajnja-borba-troje-ljudi.html).


 Sluškinju Meri glumela Jelena Čvorović (jedna od poznatih uloga

 široj publici je kao Đošina žena Zorka Pandurović) i samo mi neka

 koreografija koju izvela bila smešna (trebao njen lik imati

 proširene rečenice).


 Što se tiče tri nesuđene dame za Haroldovu ženu (Milica Milša-

 Kendi Gaf, Vesna Čipčić-Edit Fern i Jadranka Selec-Elen Gir),

 za nijansu jača bila Jadranka (kod Milice samo izmenjen

 glas, kod Vesne samo gluma, ali ne njene replike).


 Ima crnohumorne komedije povodom Haroldovih

 raznih pokušaja samoubistava, ali je to napravljeno sa merom i

 inteligentno.


 Drama je za sve koji se nalaze pod sumnjama, ne znaju 

 perspektivu svog života ili misle da više ne treba da žive (za osobe

 nalik Haroldu), da će uvek postojati osoba za pomoć, pozitivnu

 motivaciju i umeren optimizam nalik Mod.


 Volela bih da neko postavi na netu verziju iz 2010. (tad je Harold

 bio Petar Benčina, Mod Milena Dravić). 



 Ocena 10  

Kvartet manirsko predosadna komedija

 Zver na mesecu https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/supruznici-kojima-trebalo-vreme.html.


 Noel Kauard (1899-1973) je bio engleski dramski pisac, 

 kompozitor, reditelj, glumac i pevač.


 Manirsku komediju (satirično komični prikaz postupaka, manira

 i očekivanja u društvu i postavlja pitanja oko socijalnog standarda)

 ,Privatni životi' je napravio 1930. godine, imala mešane kritike i

 nekoliko adaptacija.


 Naša varijanta je izvedena u BDP-u 2002, dok se ovde nalazi

 tv verzija iz 2003. godine, reditelj Slobodan Radović.

                                                    
  Dva bračna para na svojim medenim mesecima sreću...



 Ljubinka Klarić (Amanda, bivša Eliotova žena, sadašnja

 Viktorova žena) kao cinična osoba sa prošlog veka 

 ispala neverovatno dosadna, rečenice potpuna ravnoća (ona je 

 sjajna glumica, samo u ovom slučaju mi se ne sviđa).


 Milan Čučilović (Eliot, bivši Amandin muž, sadašnji Sibilin muž)

 dobar, samo u Mister Dolaru bio bolji, zabavniji i većeg

 šarma.


 Milica Zarić (Sibil) na početku klimava uloga blago naivne

 žene, posle bila sasvim dobra.


 Dragiša Milojković (Viktor) najbolji od svo četvoro, jake

 replike, glume i jedini koji po mom mišljenju sto procentno

 odradio posao.


 Tatjana Lukjanova kao sobarica Luiza u epizodnoj ulozi zaslužuje

 pohvale.



 Ovo je trebala biti neka vrsta inteligentne, cinične i kritične 

 komedije o ljubavnim odnosima (bivši i sadašnji), postupcima i 

 osećanjima ovog kvarteta.


 Kvartet manirsko predosadna komedija, replike potpuno 

 nepamtljive i nimalo me ne čude mešane kritike. Presrećna sam

 što se ista više ne izvodi.


 Ocena 4 

Osrednja M.D filmska verzija, samo je valjao...

 Sjajni ,Mister Dolar' iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/11/jedan-kelner-odjednom-postade.html.

 Filmsku adaptaciju režirao Slobodan Radović 1989.

                                              
 Milenko Pavlov (Žan/Jovan Todorović) se nije stopio sa

 svojom ulogom i bezuspešno pokušao odglumeti 

 na drugačiji način. Niko ne može zameniti sjajnog Slobodana

 Đurića.


 Vlastimir Đuza Stojiljković (Matković) jedini od glavnih

 glumaca valjao, elegantna, čista i odlična gluma.


 Vesna Čipčić kao Mariška simpatično fina, Žarko

 Radić (redaktor lista ,Omega', njegovu ulogu u predstavi

 odlično glumeo Zoran Milosavljević) sasvim dobra gluma.


 Način glume nekih od najvećih glumaca u ovom slučaju bila 

 potpuno ravna linija i na žalost predosadna. Karikiranje plesanja 

 mi bilo bezveze, a da Đuza nije bio jedan od nosioca ove 

 osrednje verzije, dala bih ocenu između jedan i tri.


 Ocena 5