среда, 6. март 2024.

Arnolfov kompleksan, lukav plan je bio...

 



  Odlična realistična drama o Molijeru iz 1975.

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/10/nasa-verzija-realisticne-drame-molijer.html.


 Molijerovo delo ,Škola za žene' imalo premijeru u Ateljeu 212

 1994. godine, izvodila se 36 puta i poslednje izvođenje bilo

 1996.


  Zanimljivo da i snimak sa ovog posta je dan poslednjeg izvođenja

 predstave (6. maj 1996.), reditelj Zoran Ratković.


                                               

  Arnolf je imao kompleksan i lukav plan, da privoli mladu 

 devojku Agnesu za sebe i lične koristi, ali nije očekivao protivnika 

 u vidu Horacija koji ga delimično prozreo...




  Petar Kralj (Arnolf) nosio naslovnu ulogu čoveka koji je mislio

 da će svojom koristi i sebičluku privoleti Agnesu i oblikovati 

 kako on hoće veoma briljatno. Kostim u drugom činu mu je

 odlično stajao, poslednje reči koje on izneo u predstavi su bile

 jasne i odrazile na epilog samog glavnog lika.



  Isidora Minić (Agnesa) u ulozi devojke koja u prvom činu biva

 veoma lako naivna i sa manjkom životnog iskustva i u drugom

 zavole onog pravog odglumila odlično.



  Mladen Andrejević (Horacije) u nekim trenucima je prenaglašavao

 tugu i razočarenje glavnog lika, kod kasnijih delova predstave mi

 bio dobar.



  Kao sluge u sporednim ulogama su bili Goran Radaković (Alen) i

 Mirjana Peić Armenulić (Žorzeta), njena zamena je bila Jelisaveta

 Seka Sablić i bolje što M.P.A bila glavna u toj ulozi. Radaković

 izneo kratke i dobre glumačke bravure.



  Milan Caci Mihailović (Hrizald) se više pojavljuje u prvom nego

 u drugom činu i bio očekivano dobar. Epizodnu ulogu notara

 odigrao Bojan Žirović i po mom ličnom mišljenju, to mu je jedna

 od slabijih uloga.




  Predstava imala čudne scenske pokrete, scenografija i kostimi

 odlični, kao i muzika (Vojislav Voki Kostić), bukvalno sam shvatila

 naslov predstave (ima deo u predstavi gde Agnesa čita knjigu

 šta bi svaka žena trebala znati pred udaju), a zapravo bih je

 nazvala u ,Arnolfove spletke' ,Tragikomedija o lukavom, 

 kompleksnom čoveku' (sigurno bi neko imao bolji naslov, al' to

 je jedino što sam se mogla iole pamentno nečeg setiti).



  Da je predstava bila rađena sedamdesetih ili osamdesetih,

 Zoran Radmilović bi garant glumio Arnolfa (u to sam 100%

 sigurna).


  I odličan je prevod ove predstave, rime su bile smislene i

 kvalitetne.



  Ocena 9

Нема коментара:

Постави коментар