Pripovedanje milenijalaca u Bg-u

 

  Generacija Brutal je dokumentarni film iz 2025. koji je režirala

 Nađa Đorđević.

 Film https://www.youtube.com/watch?v=vzBkq8HgcWE.

                                             

 Pripovedači ove dokumentarne priče su osobe rođene krajem

 osamdesetih, tome kako su odrasli uz formiranje ulične i rep

 kulture u Beogradu...

 Najveći pripovedač u ovom filmu je Vukašin Jasnić, poznatiji kao

 Marlon Brutal. Njegovo pripovedanje vremena u kom je odrastao

 je bilo dobro i iskreno i jedan period dok nije bio aktivan uspešno

 prebrodio po mom mišljenju sasvim dobro ispričao.

                                            

 Članovi hip hop grupe ,Psihoaktiv trip', kao i ,THCF' su bili dobri

 sagovornici i volela bih da su THCF dobili veću minutažu ovde

 (oni su posle BG sindikata najduže muzički aktivni, a u ovom filmu

 pričao samo Škabo).

                                                  

                                    Psihoaktiv trip

                                              

                                             THCF

  Gazda Pajino (Pavle Bošković) pripovedanje ovde mi bilo

 najmanje zanimljivo i dobro ovde izvučeno u montaži njegov deo.

 Od svih sagovornika ovde, on mi se najmanje svideo.

                                                

  Za Mimi Mercedez (Milena Janković) nisam očekivala da će se

 pojaviti ovde i ona mi bila ok. Jedina u ovom filmu koja nije

 odrastala krajem osamdesetih.

                                                

 Među upečatljivim sagovornicima su bili di džej Žobla i David

 (jedan od njih imao problema sa policijom i tu otvoreno pričao),

 Marlonov dugogodišnji blokovski prijatelj koji hteo da priča za 

 dokumentarac.

                                              

                                               Žobla

                                             

                                               

                                                  David

 Ova generacija je trebala da raste u novom i boljem vremenu kod

 nas, ali na žalost bilo potpuno crnilo. U tom crnilu se svakodnevno

 puštala turbofolk muzika u medijima, ali hip hop i rep muzika 

 polako počela da osvaja našu publiku.

  Sama ideja filma da se realizuje ova priča mi bila sjajna, pohvalila

 bih montažu arhivskih snimaka/fotografija glavnih likova kada su

 bili mali, zajedno sa tadašnjim aktuelnim događajima.

  Ta generacija po mom mišljenju razbila mnogo predrasuda, 

 spremni za umetničke eksperimente (mislim da je veći deo 

 rezultata toga bio uspešan) i nisu više želeli da se drže životnih 

 obrazaca iz prethodnih generacija.

  Da je ovakva dokumentarna priča bila snimljena u doba

 krajem devedesetih/početkom dvehiljaditih (za sagovornike bih

 stavila osobe rođene krajem sedamdesetih-početkom osamdesetih),

 dok je bila prava, kvalitetna hip hop/rep scena (u vidu grupa ,V.I.P',

 ,C-Ya', repera Grua), onda bi ta priča imala jači i upečatljiviji 

 efekat.

  

  Ocena 9