Džon Kenedi Tul (1937-1969) je američki pisac koji posthumno
dobio Pulicerovu nagradu za delo sa ovog posta.
bi da igde radi, niti da živi životom običnog građanina. Za građane
Nju Orleansa je totalno nenormalan i majka ga neprijatno
iznenadila...
Ignacije je preglupo ime za glavnog lika, intelektualca kog sam
prvo mrzela (intelektualna lenčuga koji glumio modernog Don
Kihota) i sa sopstvenom majkom Irenom imao specifičan odnos
ljubavi i mržnje (više su se mrzeli, na moju ličnu žalost).
Hitični su bili njegovi trenuci kad je bio vođa pobune na prvom
radnom mestu (samo ću odati da to mesto i nije bilo u potpunosti
zadovoljavajuće za osobu nalik Ignaciju) i dok je prodavao hot
dogove (zato je naslovna strana takva i proboden kopljem sa
razlogom).
Od sporednih likova ove tragikomedije/komedije, favoriti su mi
Mirna (prijateljica sa stavovima koji su suprotni njegovim, ali hoće
da mu pomogne), gospodin Gonzales (menadžer u prvoj
Ignacijevoj firmi) i baba Santa (ona je rod policajcu Anđelu koji
nikako da uhapsi nekoga, ujedno ga Ignacije organski mrzi).
Nisam očekivala pozitivan kraj za glavnog junaka koji vremenom
dok sam čitala, nije potpun negativac. Samo je preterivao u
paranoičnosti, prema nekim ličnostima nije trebao reći određene,
teške reči (ne mislim samo na psovke) i vremenom, kraj
knjige mi bio prihvatljiv.
Bilo je pokušaja da se ovo delo direktno adaptira za veliko
platno, ali na žalost nijedno nije bilo realizovano i valjda će
se to jednog dana desiti (naravno, da se ta verzija odvija u
sadašnjici).
Ocena 8
Нема коментара:
Постави коментар