Figurica koja ovoj francuskoj porodici...

 

 Paskal Rabate (tekst) i David Pridom (crtež) su sunarodnici iz

 Francuske koji su uradili ovaj grafički roman.

 Rabate bio scenarista i autor četiri igrana filma, Pridom uradio

 mnogobrojne stripove+grafičke romane.

                                             

  Francuska porodica srednje klase Garnijer živela veoma ustaljenim stilom

 života, sve dok baka ove kuće Emili nije u kuću unela figuricu, koja na

 njih uticala...

                                               

 Deda Eduard se bespotrebno nadrndao na svoju suprugu Emili, prilikom večere

 (on je tvrdokorni ateista, dok je ona tvrdokorna vernica koja unela

 u kuću figuricu)

                                                   

                             Početne reakcije na figuricu u kući

                           Garnijeovih

                                                    

                                    Tomov školski dan

                                                 

                     Jedan od razgovora Fransoaz i Pola

                                                  

 Emili išla da proveri krv koja potekla sa figurice i njen parohan nije

 bio oduševljen sa rezultatima.

                                                  

 

 Okupiše se komšije ispred kuće Garnijerovih, isključivo zarad

 figurice.

                                               

                              Eduardov dan započeo loše

                                                

 Žerom (Fransoazin rođeni brat) ponosno pokazuje tati trofej.

                                                

                           Fransoaz uradila odličnu stvar.

 Uprkos razlikama generacijski i životno, ova porodica srednje klase

 mi bila veoma istinita, upečatljiva i sa uživanjem pročitala ovaj

 grafički roman.

 Ocena 10

Porodične i lične bure Pantića te 1992...

 

 Zoran Jelinek je bio profesor elektrotehničke škole i delo sa ovog

 posta mu bilo jedino koje objavio.

                                             

 Luka je učenik osmog razreda koji ima starijeg brata Đina, mamu

 Nemicu Mihaelu zvanu Ela i tatu Đorđa. Ova četvoročlana porodica

 Pantić je doživela porodične i lične bure te 1992. u Saveznoj

 Republici Jugoslaviji...

  Đorđe, zakleti i zadrti komunista koji ipak nije sasvim

 čist u privatnom životu i od njih četvoro, on lično mi bio 

 najodbojniji i najodvratniji kao osoba. Svesno povredio porodicu

 i jednu osobu, zarad svog egoa i to kad je učinio izdaju za svoju

 krv, baš mi bio još odvratniji kao osoba. Završetak njegovog

 života mi bio na neočekivanom mestu za takvu političko 

 opredeljenu osobu.

  Mihaela/Ela, obrazovana žena, brižna i stroga prema obojici sinova

 (ovo drugo je to, jer ona želi za njih najbolje) i u potpunosti 

 razumem njenu povređenost, ljutnju, bes. Ona mi bila posebno

 hrabra u jednoj vanrednoj situaciji za porodicu, ujedno prikaz svih 

 majki ovog sveta koje su bile spremne na rizik (kao i moguću

 smrt) i spasu dete/decu.

 Đino (tek svršeni student arhitekture) se priključio strani dobra u

 tim nesrećnim, tragičnim godinama i dosta puta sukobio sa ocem

 (uglavnom sam bila na Đinovoj strani).

 Svideo mi se odnos između njega i mlađeg brata i u dobru i u zlu.

 Jako sam osećala pravu bratsku ljubav, pogotovo u bolnici. Usrećilo

 

 me što se probudio iz kome (ozbiljno bih se zabedačila da je

 preminuo).

 I Luka koji je najveći pripovedač ove porodične priče se morao

 naglo promeniti te 1992. Na veoma ozbiljan način, upoznao sa

 svetom odraslih i obe strane medalje istih, on mi iskazao triput

 veliku hrabrost, što neki odrasli uopšte ne bi pokazali delima,

 već bi samo trtljali da su hrabri, snažni i vešti.

  Od sporednih likova, najviše mi se svidela Mara (žena je trebala

 da preživi), Đinova devojka Vesna (nije ona sponzoruša koje

 su nicale kao pečurke u devedesetima i na žalost i dalje niču

 u ovo vreme), Lukina simpatija (u kasnijim godinama mu

 postala žena) Jelena.

 Na obali Dunava, porodica imala svoj ,štab' u slučaju vanrednih

 opasnosti. Otkud mlada Nemica tamo, kako se 

 

 Pantići izborili protiv kriminalaca, kakvu povezanost imaju

 Mara i mlada Nemica i ko je ispao najveći izdajnik i gubitnik u 

 porodici Pantić, otkrijte u knjizi.

 Imena i nadimci određenih ljudi iz stvarnog života su morali biti

 promenjeni (apsolutno razumem Jelinekov potez), a baš me zanima

 da li je porodicu nalik Pantićima stvarno poznavao ili to bio čist

 plod mašte. Imam neki osećaj da je odgovor ova prva opcija 

 (možda i grešim).

 Ocena 9

   

Deo obuće ima veze sa porodicom...

 

 

 Domeniko Starnone je italijanski pisac, scenarista i novinar.

                                             

  Tri viđenja jedne četvoročlane porodice: Vandino (žena i majka),

 

  Aldovo (muškarac i otac) i Anino i Sandrovo (ćerka i sin)...

  Kratko delo (168 stranica) gde ova četvoročlana porodica ima

 svašta ozbiljno i negativno reći.

  Prvi deo je o Vandi, ženi koja je opsednuta kontrolom, dominatnija

 u partnersko roditeljskom odnosu, ogorčena, ljuta i povređena na

 Alda. Opisi odnosa sa njenom decom kad su bili mlađi, veoma

 hladni i preozbiljni.

 Drugi deo je o Aldu, muškarcu kog uhvatila duhovno moralna

 kriza i uradio jednu veliku grešku, koja je napravila porodične

 potrese. Probala sam razumeti razloge te greške i budem saosećajna

 prema njemu, ali to što je uradio za mene lično veliko ne.

 Sa decom pokušao biti drugar otac, ali to nije upalilo.

  Treći deo je o Sandru i Ani (glavnu reč u ovom trećem i završnom

 delu knjige vodi Ana) i oboje su upijali kao mlađi negativne

 obrasce i ponašanje svojih roditelja (to previše. Meni njih dvoje bilo žao i

 da li će kao potpuno odrasli ljudi pokušati otpetljati tu

 negativnost, ogorčenost i tugu u ovoj porodici?

  Nesavršenost tih likova (ovde mi je fokus na supružnike) mi bila

 i plus i minus. Oboje su odavno trebali reći adio jedno drugom i

 prilikom čitanja ove knjige od 168 stranica, osećala sam se

 teskobno, potresno i tužno. Pertle u ovom delu su slojeviti simbol

 (jedan od njih je zategnutost, koja može se odraziti na jednu od

 slika ove ozbiljno nesrećne porodice) i ne kapiram zašto je 

 izdobijala toliko nagrada. 

 

  Napominjem, nisam za priče o tralala porodicama, presavršenim

 i bez mana. Samo je falilo zrnce lepoga, dobroga i 

 porodične ljubavi.

  Ocena 6 

  

Ako ona propusti...

 

 Patrisija Engel je kolumbijsko američka književnica (njeni

 roditelji su kolumbijski imigranti, a ona je rođena u Americi) i

 više o njoj https://patriciaengel.com/.

                                              

 Taliju šalju u kolumbijsku popravnu instituciju za adolescentkinje

 (optužena za delo koje uradila iz samoodbrane)

 i ona mora pobeći što pre odavde. U Bogoti, čeka je otac Mauro sa

 avionskom kartom za Sjedinjene Američke Države i ako propusti

 let, propustiće priliku da konačno ponovo viditi majku Elenu, stariju

 sestru Karinu i brata Fernanda...

 Korice su odlično i snažno pokazale suštinu samog dela.

 Talijini roditelji na početku odvojeno i kasnije zajedno, pokušavaju

 voditi pravi i smislen porodičan život prvo u domovini i

 posle u Severnoj Americi (to im nije često polazilo

 sa rukom).

 Obojena tugom, žalom, kajanjem i burnim istorijskim događajima

 u Kolumbiji i ozbiljno sam mislila da Talija neće stići na avion

 (celo njeno bekstvo bilo akciono, dinamično i veoma napeto).

 Poslednja dva poglavlja ipak imaju tračak optimizma u životima

 ove porodice.

 U par poglavlja, ima pripovedanja njene starije sestre i brata (oni

 se odavno navikli na američki život, navike i ponašanje,

 Talija živela sa ocem u Kolumbiji), njihovi

 roditelji opravdano razišli i dobro je što nisu bile gorke reči

 između njih.

 Mini serija od četiri epizode bi bila prava za ekranizaciju ovog dela.

 Ocena 10

Ovde su svi odrasli bili prekomplikovani

 

 Ema Straub je američka književnica i vlasnica knjižare,

 sajt+društvene mreže http://www.emmastraub.net/.

                                       

 Astrid Strik bila svedok saobraćajne nesreće, prisetivši se davno

 potisnutih događaja, gde njena sada odrasla deca nisu u nekim

 odnosima sa njom, kao i međusobno. Dolazak Sesilije (ćerka

 njenog najmlađeg deteta) je Astrid doneo...

 Zar nije Astrid mogla ranije da se promeni, kao i svoj odnos

 sa decom da poboljša u slično vreme, već morala biti svedok

 saobraćajne nesreće i tad ostvari promene? Nisam očekivala

 promenu u njenom ljubavnom životu (opisi te promene mi se

 nisu stopili u vau ili posebne momente), iako je ta osoba sa kojom

 stupila u odnos divna, blaga i taman osećajna.

 Nekako mi uvod u te promene bio težak za čitanje

 (prevod mi bio odbojan i nečitljiv), Sesilija mi od svih

 odraslih imala trezvenije, razumnije postupke i stavove i 

 najzabavniji lik u celoj knjizi. Bilo mi žalosno što je roditelji 

 sticajem okolnosti poslali kod babe (biće vam jasnije kad pročitate

 knjigu).

 Najstariji Eliot radoholik, mnogo krut i suviše hladan, iako ima

 dobru ženu i ok male dečake blizance (ponašaju se za svoje godine

 tipično).

 

 Srednje dete Porter (u pitanju je devojka), hoće da je vole svi, ali

 pravila životne greške od kojih je jedna bila totalna pogrešna

 romansa.

 Najmlađe dete Nikolas Niki imao masku super miroljubivosti, 

 najpoznatija ličnost u svojoj porodici (glumac) i nerviralo me

 kod njega malodušnost i što negirao bezbroj problema u svom

 porodičnom životu.

 Sesilija stekla polako posebnog prijatelja i njegov lik mi se

 baš dopao, ovde su odrasli svi bili prekomplikovani i jedva

 sam dočekala kraj čitanja (pretposlednje i poslednje

 poglavlje je bilo lepo). Ako bi mi dospela u ruke engleska 

 varijanta, svakako bih je pročitala.

 Ocena 7  

Najmlađi u porodici doživeo velike promene unutar sebe

 

  Benedikt Vels je nemačko švajcarski pisac koji stekao popularnost

 objavljivanjem ovog romana i dobitnik nagrada za isto delo.

 Sajt https://www.benedictwells.de/.

  Fejsbuk stranica https://www.facebook.com/BenedictWellsWriter.

                                                

 Žil je najmlađi u porodici gde ima stariju sestru Liz i brata Martija. 

 Porodicu je uništila pogibija njihovih roditelja, boravak u

 internatu u različitim blokovima i postepeno otuđenje između

 njih troje. Žil se osećao samim u svemu ovome i kad je upoznao 

 Alvu koja sama htela sesti pored njega na školskoj klupi...

  Svo troje imaju kompleksne sive nijanse u ličnosti, gubitak

 roditelja su lečili na različite načine (Lizin bio najdestruktivniji i

 moglo se desiti u par navrata da je više nema). U odnosu

 između Žila i Alve (jedno od najjačih muško ženskih prijateljstava

 u modernoj književnosti), razočarao me jedan njen postupak u

 mlađem dobu. Mislila sam da joj Žil nikad neće oprostiti i 

 prijateljstvo biti zauvek ugašeno.

 

 Taj period su uspeli predbroditi na neočekivanom

 mestu kao potpuno odrasli ljudi i bila sam zadovoljna tim tokom

 romana.

  Marti mnogo voleo da svima drži predavanja (ima tikove

 vezano za parne brojeve), dok opet želeo sve

 najbolje za stariju sestru i mlađeg brata.

 Liz ostavila braću kad ne treba tokom odrastanja u internatu, bila

 jako sebična i destruktivna, sazrela kao ličnost i sestra u pravim 

 trenucima.

 Žil  kao najmlađi imao prevelik osećaj krivice, potpunu

 nesigurnost tokom teškog odrastanja, osećao potpuno

 samim i Alva u njemu probudila volju za životom i dala puno 

 svetlosti. Sam je vremenom shvatio da nije usamljen u svojim 

 osećanjima, može davati i prihvatiti ljubav. 

 Na žalost, ljubav između Žila i Alve nije trajala dugo i u slučaju

 gubitka partnera, člana porodice ili bliskog prijatelja, vremenom

 treba skupiti parčić po parčić i smoći dalje u svakodnevnicu

 (jedna od najvećih pouka ovog izvrsnog romana, a ima ih dosta).

  Potpuno zaslužene nagrade, trebalo bi da pripremite par pakovanja

 maramica, jer će vas roman rasplakati od tuge, sreće i smeha.

 Ocena 10

Ona će pokušati da trajno srušiti porodični zverinjak

 Adelin Dijedone je belgijska književnica koja za ovu knjigu (zasada,

 jedinu prevedenu kod nas) dobila državne i druge nagrade gde se 

 govori francuski.

 Instagram https://www.instagram.com/adeline_dieudonne/.

                                                

 Devojčica živi u porodici gde je otac teška zver i lovac, majka

 malodušna i beživotna ličnost koja ne ume reći ne i brata o kom se

 više brine i voli, nego sama njihova majka.

 Nakon jednog jezivog događaja, u mislima brata ključa teško zlo i

 devojčica će učiniti sve da porodični zverinjak zauvek sruši.

 Bezimenost glavne junakinje devojčice mi bila na početnim 

 stranicama neshvatljiva (kao da nema identitet), ali kasnije imalo

 razloga zašto.

 Otac, posebno i odvratno zlo koje pokušalo uništiti psihološki

 na razne načine kći koja ima svoje stameno, razumljivo, humano

 i dobro ja. Ovo delo me podsetilo na kvalitetne drame/trilere sa 

 temom disfunkcionalne porodice, gde jedan član pokušava srušiti 

 takvu užasnu vrste zajednice.

 Veoma mračno, gorko delo velikih, važnih pouka, kraj je ta

 porodica zaslužila. Mala mana jeste dvodimenzionalnost likova,

 a u suštini je briljatno delo.

 Ocena 10

                                                                        

Od Švedske do Poljske, tri generacije jedne porodice...

 

 Dani Vatin je švedski pisac koji živi u Australiji, više o njegovom

 opusu http://www.dannywattin.com/index.php.

                                                      

 Tada sedmogodišnji sin autora podstakao da njih dvojica i

 autorov tata krenu na putovanje u Poljsku gde navodno njihov

 predak Herman Isakovic zakopao blago ispod kuće. A to neće

 ispasti obično putovanje...

 Početak autobiografskog/biografskog dela mi bio posebno 

 negativan (Dani i njegov otac se stalno svađali pre ovog puta i bilo

 upitno da li će proći kako treba).

 Paralelno sa putem do Poljske gde su živeli njihovi preci (jedan deo

 predaka živeo u Nemačkoj) je iskazana radnja predaka koji su 

 morali da beže od nacista za vreme II svetskog rata. Porodica se 

 zaista prezivala Isakovic, ali jedan član odlučio promeniti u Vatin 

 (razlog je veoma jasan i važan). Kraj, težak i veoma 

 poučan.

 Ocena 10   

 

Dospeo u Zemlju mrtvih radi istine o svojim precima

 

 Coco (,Koko') je animirani kompjuterski film iz 2017. godine

 i dobio 2 Oskara (Najbolji animirani film i Najbolja originalna

 pesma).

 Film sa prevodom https://www.filmovi.me/coco-2017.

                                                     

 Dvanaestogodišnji Migel obožava muziku, ali njegova porodica

 protiv toga iz dubljih razloga koje mu nisu hteli reći. On hteo da 

 ukrade gitaru iz mauzoleja Ernesta de la Kruza i dospeo u Zemlju 

 mrtvih radi istine o svojim precima...

 Prikazali su na valjan način nacionalni meksički praznik Dan

 mrtvih, film pokazao da se treba sećati najlepših i najboljih

 uspomena sa svojim precima i da odlazak ljudi treba ispratiti

 na dostojanstven i pravi način.

 Simpatično mi bilo što Migel (Entoni Gonzales) imao saputnika

 u vidu psa lutalice Dantea (on će biti nekoliko puta spasitelj u

 Zemlji mrtvih) u našem svetu i Zemlji mrtvih, saputnik u Zemlji

 mrtvih Hektor (Gael Garsija Bernal) postao vremenom jedan

 od važnih osoba u Migelovom životu.

 Originalna muzika je sjajna (zaslužen Oskar za to i Najbolji 

 animirani film)i pripremite maramice, jer ima dosta emotivnih 

 scena.  

 Ocena 10

 

                                               Top 10 činjenica

 1. Narandžasti cvet koji se nalazi u nekoliko scena filma je

 meksička kadifa i on se tradicionalno koristi za Dan mrtvih.

Neke od njih se ustalile na drugim kontintentima.

                                                      

 2. Glavni lik Migel trebao samo da svira gitaru u originalnoj

 verziji i kad je reditelj filma Li Unkrič otkrio Entonijevo pevačko

 umeće, odlučio da Migel svira i peva.

                                                        

 3. Kad su bile scene sa sviranjem gitare u ovom filmu, prsti

 animiranih likova su bili u skladu sa pravim akordima.

 4. Gael Garsija Bernal (Hektor) je jedan od retkih glumaca ovog

 filma koji pozajmio glas u engleskoj i španskoj varijanti.

                                                       

 5. Dirigent orkestra za spektakularnu zabavu Ernesta de la Kruza je

 karikatura pravog kompozitora ovog filma Majkla Điačina.

                                                     

 6. U Brazilu, naslov morao biti promenjen za ,Viva' (,Život'),

 zato što originalni naslov bi na portugalskom značio ,izmet'.

 7. Film zaradio preko 150 miliona $ širom sveta za samo 5 dana

 prikazivanja.

 8. Reditelj filma Li Unkrič rekao da je Zemlja mrtvih posveta

 Guanahuato gradu (on se nalazi na samom centru Meksika).

                                                  

 9. Iako se film zove po njoj, Koko se pojavljuje manje od četvrtine

 filma (njoj glas pozajmila meksička glumica Ana Ofelija Murguja).

                                                           

 

10. Ime hevimetal grupe koja nastupala na takmičenju talenata u 

 filmu je Eskapula (na našem je prevod ,Oštrica').

                                                  

                                                     

Tri dana specifičnih pregovora i konačni kraj za njega

 

 Porodica je triler/drama mini serija od 5 epizoda koja bila snimljena

 prošle godine i biće prikazivana ove godine.

 Sve epizode https://domaceserije.net/gledaj-online/porodica.

                                                        

 1. epizoda 

 Treći predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan 

 Milošević će uskoro biti uhapšen...

 2. epizoda 

 U domu Miloševića je nestala struja i voda koja prouzrokovala

 ogroman haos. Mladi političar u usponu Čedomir Jovanović

 ulazi u pregovor sa Miloševićem...

 3. epizoda 

 Čedomir Jovanović nije uspeo u prvom pregovoru sa Miloševićem,

 kod Miloševića nastao veliki razdor...

 4. epizoda 

 Drugi pregovor trajao skoro celu noć i Milošević kroz tešku 

 muku pristao na svršen čin...

 5. i poslednja epizoda 

 Svršen čin se desio i on se odrazio na nekoliko osoba...

                                                      

 Boris Isaković i Mirjana Karanović kao Slobodan i Mirjana 

 Marković odradili očekivano dobar posao. Boris odlično skinuo 

 njegov govor, grimase, boju glasa i toliko bio verodostojan ulozi, da 

 su ljude sa strane počeli da zovu Predsedniče. Ne verujem da je 

 prava Mirjana Marković bila stalno histerična kao što je Mirjana

 Karanović prikazala u seriji, dok sa druge strane prava M.M bila

 mnogo opasna i nezgodna ličnost.

                                                    

 Tijana Marković kao ćerka Miloševića Marija bila odlična

 (prava Marija bila opasno žestoka devojka u to vreme, tatina

 miljenica, dok sa majkom nije imala neki odnos). Tijana bila

 inspektorka Jakšićka u odličnoj seriji ,Grupa' i želim joj još

 angažmana po različitim žanrovima.

                                                      

                              Prava Marija

                                                     

 Uliks Fehmiu se potrudio da govori, gestikulira i odglumi 

 Zorana Đinđića, ali po mom mišljenju, uloga trebala pripasti

 Radivoju Raši Bukviću (on i jeste bio odabran za ulogu, ali

 je prekršio ugovor što to rekao javnosti) ili Draganu Petroviću

 Peletu.

                                                   

 Milan Marić nije u potpunosti ličio na Čedomira Jovanovića, ali

 odlično odglumeo njegov pogled, replike i izneo ulogu žive osobe

 na kulturno dobar način.

                                                       

 Radovan Vujović kao Vladimir Beba Popović (jedna od na žalost

 desnih ruka Zorana Đinđića) je fizički ličio na lik i isto mislim kao

 deo poslednje rečenice u slučaju Milana Marića.

                                                 

 Gordan Kičić i Katarina Žutić kao jedni od retkih koji

 su ostali uz Miloševiće političari Branislav Ivković i Slavica

 Đukić Dejanović su bili veoma uverljivi.

                                                     

 Prvobitno, mislila sam da je Vuk Kostić bio pogrešan izbor za

 Milorada Ulemeka Legiju, ali odradio po mom mišljenju ok posao.

                                                 

 Marko Baćović kao Miloševićev advokat Toma Fila (Filinu 

 autobiografiju sam opisala na postu https://kulturiska.blogspot.com/2018/07/autobiografija-koji-svaki-advokat-treba.html)

 odličan.

                                                       

 Saša Torlaković kao nekadašnji potpredsednik naše vlade,

 zadužen za unutrašnje poslove Dušan Mihajlović se pojavljuje baš

 kratko (Saša bio u ovoj seriji koju nisam želela da nastavim sa

 gledanjem https://kulturiska.blogspot.com/2020/09/probala-sam-zavoleti-seriju-o-hotelu-i.html).

 Iako ga bilo manje u ovoj seriji, odlično odradio ulogu.

                                                        

 Svetozar Cvetković kao Vojislav Koštunice bio veliko ne.

 Jedini i najbolji u ulozi Koštunice bi bio Dragoljub Ljubičić

 Mićko!

                                                      

 Sva sreća što se Milutin Mima Karadžić pojavljuje minimalno

 kao Nebojša Pavković (nekadašnji general-pukovnik), još jedan

 promašaj posle Svetozara Cvetkovića.

  

 Četiri lika su potpuno izmišljena i o njihovim likovima treba da

 se diskutuje. Glumci koji su ih odglumeli za veliku pohvalu.

                                                  

 Jana Bjelica (Ana, posluga kod Miloševića i glumela inspektorku

 Milku u seriji ,Močvara') je predstavila mladu osobu kojoj silom

 oduzet dom, doživela porodične tragedije i morala pobeći u drugu 

 državu. Za sve koji su na žalost morali to učiniti tokom ovih 

 tragedija, krivim isključivo političare (Milošević spada među te

 krivce).

 Isidora Simijonović (novinarka Nataša, glumela Aleksandru

 Sašu u seriji ,Jutro će promeniti sve'), predstavnik mladih

 novinara koji odlično radi posao,

 ali po pitanju kome verovati u ovom svetu gde se može lako

 lažirati, izmontirati i namestiti osobi/ama koje govore istinu je

 opravdano rastrzan. Njen lik trebao po mom mišljenju napustiti

 tu televiziju gde radila, a opet razumem zašto to nije učinila.

 Svetlana Ceca Bojković (penzionerka Desanka), jak simpatizer

 zlotvora i njegove dinastije i zbog njene zanesenosti mogla izgubiti

 blisku osobu.

 Ljubomir Bandović (urednik televizije Kostić), tipičan u svojoj

 branši (igra na dve stolice, šikaniranje zaposlenih, želja da se što

 duže zadrži fotelja i tako dalje).

 Uvod svake epizode je u vidu isečka pesme ,Crv' od Milana 

 Mladenovića i njegovog prijatelja Mitra Subotića Suba (nadam se 

 da su autori serije pitali Zadužbinu Milana Mladenovića za 

 korišćenje tog dela), efektan, kroz video arhive.

 Od svih pet epizoda, poslednja epizoda mi ostavila najjači utisak

 zbog mnogobrojnih dinamično slikovitih scena, spoja arhivskih 

 videa sa igranim delom i odjavne pesme iz SFRJ (ona je propraćena

 velikim, tragičnim snimcima).

 Ocena 8