Vrbino dugogodišnje prijateljstvo sa...

 

 Anči Min je kinesko američka književnica koja napisala dva

 memoara i šest romana.

                                               

 Vrba je živela sa ocem i on jedne prilike upoznao čudnog 

 misionara Absaloma. Ona se sprijateljila sa Absalomovom starijom

 kći Perl i ovo je priča o njihovom dugogodišnjem prijateljstvu...

  Minova iznela upečatljivo manje poznate činjenice o Perl (ona je

 bila prva Amerikanka, dobitnica Nobelove nagrade za književnost),

 po mom mišljenju bio uspešan spoj tih činjenica i izmišljenih

 događaja i ljudi.

 Vrba i Perl su prošle jedan buran period u svom prijateljstvu u

 zrelom dobu, potpuno me zgrozilo što u tada komunističkoj Kini su 

 Perl jako mrzeli.

  Vrbu su pokušavali svi da pritisnu u tome da se odrekne svoje

 američke prijateljice zauvek i drago mi bilo što uprkos što se dugi niz

 godina nisu videle, nije odrekla ili je zaboravila.

  Kraj mi bio upečatljiv i jedna od najsnažnijih posveta nekoj 

 autorki kroz istorijsko fiktivno delo.

  Ocena 10

Dinino pripovedanje

 

  Anita Dajamant je američka književnica koja sa delom (na

 originalnom jeziku objavljena 1997.) na ovom postu postala

 omiljena u književnim klubovima.

 Ima istoimena mini serija iz 2014.

 Sajt+društvene mreže https://anitadiamant.com/.

 Instagram https://www.instagram.com/anitadiamant51/.

                                       

  Dina pripoveda priču o njenoj majci Lii, Rahili, Zilpi i Bilhi, sebi 

 kao devojčice, devojke i žene...

  Crveni šator je bio poseban kutak za glavnu junakinju, njenu

 mamu i preostale tri žene. Prvi deo knjige koji govorio o njenoj 

 ženskoj strani porodice (mama Lia, Rahila, Bilha i Zilpa) mi bio

 između zamornog i dobrog. Zamornog, jer mi se u nekim delovima

 radnja previše otegla. Dobrog, pošto ovde prikazana prava snaga

 ženske solidarnosti, ljubavi i međusobne podrške.

  Dina bila predodređena da se bavi zanimanjem koje bi po mom

 mišljenju trebalo više biti cenjeno (babica). Jako mi teško i tužno

 palo što čim pronašla sreću i ispunjenost sa osobom koja je

 druge vere i porekla, ta osoba krvnički i užasno stradala od njene

 porodice (u Knjizi postanja, ona biva silovana od te iste osobe).

 Treći deo (njen život u Egiptu) mi bio najzanimljiviji, govorivši

 o njenom dugom i važnom oporavku nakon tragedije, kako su 

 počeli ceniti nju kao babicu u Egiptu i stekla ponovo ljubav (to me 

 istinski obradovalo).

 Stil pripovedanja Dajamantove je sličan kao kod Monk Kidove

 (njena odlična knjiga ,Knjiga čežnji' https://kulturiska.blogspot.com/2024/11/zena-iz-davnog-doba-koja-zeli-pisati.html),

samo što mi se više dopala ,Knjiga čežnji'. A mini seriju

 ,Crveni šator' ću pogledati nekom prilikom. 

 Ocena 7.5 

                                           

Tamo se upoznali H i S (Sajamska knjiga 2/3)

 

  Điro D' Italija 1949. (1/3) +kraći utisci sa ovogodišnjeg

 Sajma knjiga https://kulturiska.blogspot.com/2024/11/iro-d-italija-1949kraci-utisak-o-sajmu.html.

 Odlično njegovo delo biografske prirode https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/kakve-tajne-nam-on-odaje.html.

 Filmsko delo koje sam gledala od ovog reditelja

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/glumci-u-ratno-zahvacenom-podrucju.html.

  Njegov odličan debitantski film kao reditelja 

 https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/provincijski-maloletnik-odlazi.html.

 Nedavno izašlo delo Gorana Markovića koje je istorijske prirode i

 nešto fikcije.

                                               

 Naslov i ilustracije ovog istorijsko fiktivnog dela su bile iz stvarne

 knjige o blagodetima gimnastičke, masažne terapije, strujnom

 terapijom kao i tuširanje hladnom vodom.

 Osnivač Zavoda za lečenje hladnom vodom,

 elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom je bio Avram 

 Farkić (detaljnija biografija https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%9B).

                                            

                            Sasvim desno je sam Farkić

 

 Tamo se upoznali Hugo Klajn (u to vreme bio lekar, nešto kasnije

 zbog jednog ,problema', postao pozorišni reditelj, profesor i 

 šekspirolog) i Stana Đurić (kasnije postala prva muzikološkinja u

 Srbiji), a njihova ljubavna priča je vrlo specifična (najbolje je

 da o istoj pročitate u samoj knjizi).

                                     

                                                  

 Osim njih troje, još petoro ličnosti (među kojima spada njihov sin

 jedinac, čuveni akademik, filolog i lingvista Ivan) su dobili svoja

 poglavlja, Markovićevi opisi vremena pre i posle Drugog svetskog

 rata su slikoviti, iskreni i veoma istiniti.

 Za jedan potez Vladislava S. Ribnikara (njegov rođeni

 stric je bio osnivač dnevnog lista ,Politika' Vladisav F. Ribnikar)

 prilikom razgovora sa jednim od glavnih likova me iskreno

 oduševio (mogao se svađati sa tom osobom, sabotirati karijeru

 ili istoj upropastiti život).

  Dobro je što Marković napisa uvodnu napomenu u ovu 

 zanimljivu, poučnu, tešku i bitnu priču i ogroman plus su bili 

 izvori, kao i fotografije.

  Ocena 10

Francuska udovica i američka tinejdžerka...

 

  Dženet Skeslin Čarls je američka književnica, a više o njoj 

 https://www.jskesliencharles.com/.

 Već neko vreme živi u Parizu, a planira da završi još jedno delo i

 to poslednje za bibliotekarsku trilogiju.

                                           

  Odil Suše imala srećan i ispunjen život koji je na žalost pokvario

 Drugi svetski rat, izdaje određenih osoba za koje mislila da su

 njeni voljeni i prijatelji (a i sama napravila određene greške).

 

 Lili je jako zaintrigirana starijom susetkom (sa druge strane, veoma

 je usamljena i to se jače odrazilo nakon smrti voljene mame),

 zavolela učenje francuskog kod Odil i želi u životu posebnu

 pustolovinu.

  Kako će udovica i tinejdžerka ojačati svoj odnos i prijateljstvo?

  Skeslin Čarls fenomenalno i snažno prikazala istorijsko fiktivnu

 i veoma važnu priču što se tiče hrama knjiga zvan biblioteka.

  Neki od likova koji su stvarno postojali (vredi pročitati njihove

 sažete biografije) https://www.jskesliencharles.com/behind-the-book

 

 su ostavili ogroman i poseban trag u Američkoj biblioteci koja

i dan danas postoji (presrećna sam što i dan danas postoji, ima

 fotografija na linku sa ovog pasusa). Sajt biblioteke 

 https://americanlibraryinparis.org/.

  Odil i Lili iako su generacijski sa ogromnom razlikom (Odil može

 Lili biti baka), dele ljubav prema jeziku, snažnu ljubomoru i 

 netrpeljivost prema nepravdi.

  U 90% knjige, Odil je pripovedačica, Lili jeste napravila određenu

 grešku dok sa prijateljicom Meri Luiz boravila u Odilinoj kući,

 sa druge strane to ispala prava stvar.

  Pripovedanja ove dve glavne junakinje postavila dobra pitanja 

 vezana za posledice naših izbora (šta ćemo reći i kako postupiti) i

 međuljudskih odnosa.

  Ogromnu pohvalu na račun Skeslin Čarls jeste da je citate iz

 raznih dela stavila u pravim pasusima i poglavljima.

  Ocena 10 

Njih dvojica i horor ustanova zvana...

 

  Kolson Vajthed je američki pisac, dvostruki dobitnik Pulicerove

 nagrade za najbolje fiktivno delo (delo sa ovog posta mu donelo 

 drugu Pulicerovu nagradu za najbolje fiktivno delo).

 I po istoimenom delu će bio prikazivan film na leto po festivalima,

 a biće ograničen prikaz istog u američkim bioskopima u decembru.

  Sajt https://www.colsonwhitehead.com/

                                      

 Elvud je mladi crni momak koji se našao u pogrešnim okolnostima

 i biva poslat na prevaspitavanje u popravnu ustanovu

 Nikl. Navodno, ustanova ,Nikl' bi trebala usmeravati dečake i 

 srednjoškolce na pravi put spoljnog sveta,

 ali je stvarnost bila za apsolutnu jezu i užas. U tim nesrećnim

 okolnostima, ipak stekao prijatelja u vidu Tarnera...

  Elvud i Tarner su bili vršnjaci, odrasli u burnom, nezgodnom i

 napetom vremenu za njihovu rasu (šezdesete godine

 prošlog veka). Elvud, radoznao, optimista,

 povučen, želeo više od života. Tarner, realista, dosta otvoreniji

 od prijatelja i temperamentniji.

  Neki su imali zamerke što roman ima elemente novinarske 

 obimnije reportaže, a moj lični stav jeste da sam u nekim delovima

 to osećala, ali mi uopšte nije smetalo.

  Poslednje poglavlje i epilog su bili potpuno šokantni i tužni obrt,

 osetila sam suštinu pravog prijateljstva tokom celog romana.

  Horor ustanova po kojoj je zasnovan roman je stvarno postojala i

 zvala se ,Floridska škola za dečake/momke'. Osnovana 1900, 

 konačno je zatvorena 2011.

 

                                                

  Vajthed sa ovim romanom uspeo da kritikuje ovako odvratne

 ustanove koje su uz pomoć debelog mita, zamaskiranja pred

 zvaničnicima i inspekcijama da je sve u redu predugo trajale. I

 tamo je vladao žešći rasizam (onaj ko je mislio da nije, ozbiljno

 i žestoko se prevario).

  Ocena 10

Žena iz davnog doba koja želi pisati...

 

  Sju Monk Kid je američka književnica, poznata po istorijskim

 fikcijama. U jednoj od njih je snimljen film 2008, ali će biti priča

 o drugom književnom delu (isto istorijska fikcija).

 Sajt+društvene mreže https://suemonkkidd.com/.

 

                                             

 Ana je žena iz davnog doba koja želi pisati o svom stavu o

 životu, ženskom rodu, položaju žena i pronađe sopstveni

 glas preko toga. Roditelji prisilno verili za odbojnog udovca, ali 

 susret sa mladim muškarcem u Nazaretu...

  Monk Kidova veoma vešto, osećajno i uverljivo udahnu život

 žene iz jednog davnog doba koja sa svojim željama i čežnjama

 bila potpuno ispred svog vremena, gledali je čudakinjom i na žalost

 skriveno ili direktno ismejavali.

 U svojoj životnoj misiji, Ana imala saveznike u vidu tetke Jalte

 (ona isto bila ispred svog vremena i razbesnelo me što bivala u

 životu neosnovano kažnjena i prognana), porodičnog sluge Lavija

 (sa njim imala odnos kao prema mlađem bratu/prijatelju), Tabita

 i mnoge druge.

  Dobri ženski likovi što sam ih navela na prethodnom pasusu imaju

 sive nijanse u svojim ličnostima (među kojima i glavna

 junakinja), što mi se jako svidelo.

 A muškarac kog je srela u Nazaretu je opšte poznat nacijama i 

 narodima širom sveta pod raznim imenima i drugi plus jeste što je

 

 prikazan kao ljudsko biće sa vrlinama i manama (a ne kao

 drevni Supermen ili ultra konzervativac).

 

  Njihov odnos je prelepo opisan sa tugama i radostima, on glavnu

 junakinju otvoreno ohrabrivao da piše o svemu što želi i podeli to

 znanje drugima.

  Malo mi je krivo što taj lik Ane potpuno izmišljen, oduševila me

 njena životna misija, hrabrost, čvrsto imanje svog ja, odlučno 

 suprostavljala određenim negativnim muškarcima i u njoj se može

 pronaći žena iz našeg vremena

 sa stavom, otvorenošću, empatijom i tolerancijom.

  Ocena 10  

                                         

Minhovi zaslužuju rehabilitaciju!

 

  Tihomir Stevanović je književnik, pravnik i pisac radio drama

 (jedna od njegovih drama je prevedena na engleski).

                                              

  Greta Minh bila dobrotvorka za stanovnike Rtnja zajedno sa svojim

 mužem Julijusom. Nakon njegove tragične smrti, Greta bila potpuno

 skrhana, još u to vreme se odvijao Drugi svetski rat...

  Njih dvoje su činili istinska, dobrotvorna dela za Rtanjce

 (više na ovom linku https://www.telegraf.rs/putovanja/ja-volim-srbiju/3452907-prica-posle-koje-cete-na-rtanj-gledati-drugacije-kako-je-greta-ulepsala-zivot-rudarima) i

 na žalost, Drugi svetski rat je pokvario sliku o njima (a u Prvom

 svetskom ratu, isto morali da beže sa Rtnja, ali su uspeli obnoviti

 rudnik i tu oblast).

  Nema nešto podataka ne samo o njima dvoma, nego i o

 celoj porodici. Priča sa sledećeg linka je upečatljiva i snažna

 (na žalost, autorka ovog teksta nije među živima) 

 https://rtanjadventure.com/greta-i-julius-minh/#Greta_i_Julius_Minh_neverovatan_susret_sa_potomcima.

                                             

                                      Julijus i Greta

  Ova porodica zaslužuje da bude rehabilitovana u našem društvu,

 kao i dostojnu dokumentarnu ili igranu seriju.

                                               

    Adolf bio srednji sin koji izvršio samoubistvo 1941. zbog Drugog

 svetskog rata, Julijus najstariji sin, Samuilo njihov otac.

                                                      

  Julijus je skroz u crnom, Adolf je sa brkovima, Aleksandar pored

 Julijusa (najmlađi brat porodice Minh).

 Oni su imali tri sestre Idu, Gretu i Avgustu (sve tri su živele u

 inostranstvu sa svojim porodicama).

  Još jedan link vredan čitanja https://vreme.com/vreme/prica-o-minhovima-i-nama/.

  Stevanović uspeo da na dobar način uradi istorijsku fikciju o

 porodici koja nije zaslužila biti nazvana državnim neprijateljima

 godinama!

  Ocena 10

                           

 

Natalijino izgubljeno...

 

  Dženifer Lam je američka književnica istorijske fikcije.

 Sajt https://www.jenniferlaam.com/.

                                       

  Na svom prvom balu sa samo 16 godina, Natalija

 Gončarova upoznala velikog pesnika Aleksandra Puškina....

  Tadašnji hroničari su nju na žalost debelo i preterano ocrnili, a

 kroz istorijsko fikcijsko viđenje Lamova želela prikazati da 

 Natalija Gončarova nije bila toliko zla, podmukla, priglupa i

 površna.

 Mislim da je dobrim delom uspela sa tim opisima, a generalno

 sama veza između njih dvoje mi bila pola dobra pola loša.

 Spletkarenja, napete, dramatične i tužne situacije su odlično

 opisane i drago mi je što nije preterano sladunjava istorijsko

 fiktivna ljubavna priča.

  Ocena 8.5

Sestre koje su bile svesne...

 

 Džudit Litl je delom advokatica, delom književnica iz Amerike.

 Instagram https://www.instagram.com/judithelittle/, ima takođe

 nalog i na Iksu.

                                                   

 Sestre Šanel Antoaneta i Gabrijela odrasle u sirotištu sa još

 jednom sestrom Žilijom Bertom, a njih dve Antoaneta i

 Gabrijela su bile veoma bliske. Odavno svesne

 da mogu postići mnogo u svojim životima i nakon konačnog

 punoletstva i izlaska iz sirotišta, krenule da prave modnu 

 

 revoluciju...

  Najviše se u stvarnom životu zna o Gabrijeli, poznatijoj kao Koko, 

 ovde glavna pripovedačica je Antoaneta. O Antoaneti na žalost ima 

 premalo podataka, ali je Litlova njenom liku dala širok glas

 i ličnost.

 One jesu napravile veliku modnu revoluciju, imale fatalne ljubavne

 veze (najveća Antoanetina ljubav je u ovoj knjizi na žalost

 izmišljena, a delovala ubedljivo stvarno), posebne gubitke i 

 pobede.

 Ukoliko padne ekranizacija, neka bude isključivo francuski, nikako

 holivudski film ili mini serija.

 Ocena 10 

  

Veliki holandski slikar i trougao koji mu nije trebao

                                                                   

 Rembrantova žena Saskija izgubila dvoje dece i u teškoj je 

 depresiji. Na žalost, preminula je nekoliko meseci posle četvrtog

 porođaja i na testamentu rekla svom suprugu da se ponovo ne ženi

 u slučaju njene smrti.

 Rembrant nije ni slutio da će prirediti ljubavni trougao...

 Istorijsko fiktivna priča o velikom holandskom slikaru i njegovom

 burnom ljubavnom životu nakon porodičnih tragedija (na žalost,

 u stvarnom životu mu bilo živo samo četvrto dete, nalik knjizi)

 mi bila nalik blažoj sapunskoj operi (samo sa manje likova).

 Njegova tuga i depresija je bila iskreno velika, ljubavni trougao

 koji on priredio (Gertje Dirks bila dojilja za njegovo četvrto dete

 Titusa, dok Hendrikje bila kućna pomoćnica) mu ozbiljno

 uopšte nije trebalo.

 Postoje tajne koje će ih uništiti, sveukupno ovo delo imalo

 intrige, sapunske i tužne elemente.

 Ocena 7

 

Prihvatio da joj pomogne...

 

 Milan Jovanović završio Pravni fakultet, objavio romane i zbirke

 priča (dva romana su prevedena na bugarski).

 Dobitnik književne nagrade ,Andra Gavrilović' (istoimeni pisac,

 istoričar i istoričar književnosti) i Zlatne značke Kulturno

 prosvetne zajednice Srbije. Živi u Minhenu sa porodicom.

                                             

 Stara vlastelinska porodica Damnjanovići morala prepustiti

 grad Borač osvajačima i preseli se u svoj letnjikovac.

 U neposrednoj blizini, bratija umnožava bogoslužbene knjige i tu

 se izdvaja Serafim, dobar, veoma vredan i skroman

 momak. Njegovu pomoć traži Seda,

 slobodoumna sestra čuvara tvrđave Osmana i rešio joj pomoći...

 Nisam imala posebna očekivanja za ovo delo na početku (ličilo je

 na prespore i ravne uvode istorijsko fiktivnih serija/filmova na

 polju srednjeg veka),

 a susret između Serafima i Sede se ne pojavljuje odmah.

 Serafimovo prihvatanje pomoći od strane potpuno nepoznate 

 devojke, druge vere, veoma pametne i jakih stavova je bilo veoma

 hrabro, spontano i iskreno, ujedno veoma rizično.

 Sedina molba za pomoć ima duboku pozadinu (ne želi prihvatiti 

 jednu nametnutu stvar koju joj stariji brat Osman učinio,

 a kasnije saznajem da silom prilika morao to učiniti zbog

 politike) i zajedno

 su prošli mnogo trnja u vidu sveštenih lica, par članova

 dinastijskih porodica i 

 određenih moćnika.

 Romkinja Esma je samo jedan od delića ove istorijsko fiktivne

 pustolovine (njena uloga ima ključne trenutke).

 Političko društvene opasne igre (religijski delovi su svedeni

 na minimum i nisu imali glupe dijaloge) su opisane briljatno,

 ratovanja nema puno (po mom ukusu, dovoljno) i za kraj,

 očekivala sam da će biti tužan i velike pouke.

 Jovanović se dotakao perioda o kom se na žalost na delu jako

 slabo zna, niti ima puno spisa veoma uspešno po mom mišljenju i

 prava ekranizacija ovog dela bi sigurno bila bolja od jedne serije

 koja mogla biti sjajna, al' na žalost ispala katastrofa

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/ova-dinastija-nije-zasluzila-takvu.html.

 Ocena 10   

     

Poljska pozorišna glumica traži sreću u Americi

 

 Suzan Sontag (1933-2004) je bila američka književnica,

 filozofkinja i politička aktivistkinja. Za ovo delo, bila navodno

 optužena za plagijat od druge književnice.

                                                 

 Marina Zalenžovska je poljska glumica koja rešila pronaći svoju

 sreću u Americi sticajem okolnosti...

 Delo je u trećem licu (očekivala sam da će biti u prvom licu),

 Marina Zalenžovska je zasnovana po pravoj poljskoj pozorišnoj

 glumici Heleni Modjevskoj (1840-1909) i mogla je Sontagova

 ostaviti pravo ime i prezime glavne junakinje.

                                              

 Zadivila me upornost i želja da u potpuno drugoj državi koja ima

 drugačije umetničko viđenje uspe, bude srećna i ostane tamo

 zauvek. Po mom mišljenju, Marina/Helena je uspela u svojim

 ciljevima (imala je i teškoća po pitanju učenja drugog jezika,

 međuljudskim odnosima i druge).

 Ocena 10 

Prebrutalno očekivan kraj za...

 

 1. deo https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/astek-1-knjiga.html.

 

                                                 

Mikstli bio na putovanju dve godine i upoznao druge narode

 za to vreme. U svojoj domovini, upoznao novog cara Motekozumu

 koji imao negativan odnos sa njim i dalje, Španci pokušavaju 

 pokoriti Asteke...

 Prebrutalno očekivan kraj je doživela ta osoba, nije htela da bude

 porobljena, nešto što nije (po pitanju imena i vere) i ozbiljno me

 rastužio kraj za nju. Nalik prethodniku, ima jako nasilnih 

 delova (što jesu bili istiniti, oni što negiraju sve

 to, stvarno ne razumem zašto tako misle).

 Bilo bi zanimljivo otkriti na koji način su nastavili izdavač i drugi

 pisac preostale četiri knjige (ukoliko su prevedene kod nas, pošto

 zaista ne znam da li jesu). I kako se do sada niko nije setio

 ekranizovati prva dva dela?

 Ocena 9

  

 

Poslednji Čeovi dani (delo inspirisano istinitom pričom)

 

 Marko Krstić je diplomirao na katedri za Opštu književnost i

 teoriju književnosti Filološkog fakulteta, dobitnik Ćopićeve

 nagrade za delo ,Viktorija' koje bilo u užem izboru za Ninovu

 nagradu i nagradu ,Danko Popović'. Scenarista dugometražnog

 igranog ,Off' iz 2015 i pisao književne kritike za ,Danas' i 

 ,Politiku' (kulturni dodatak).

                                             

 Neispričana priča o poslednjim danima glavnog lika i 

 legendarnog revolucionara Ernesta Če Gevare...

 Inspirisan stvarnim poslednjim Čeovim danima, napisan je 

 živopisno i fantastično.

 Deo osoba sa kojima je bio u razgovoru je izmišljen i

 delovalo mi kao da su stvarni. Kraj jeste tužan, ujedno

 moćan i daje nadu da će ipak biti bolje sutra za ceo

 svet. Neka pročitaju ovu vrednu knjigu filmski

 autori i istu ekranizuju.

 Ocena 10

  

 

Milošev veliki i poseban juriš

 

 Mi, izbrisani

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/12/ko-ce-biti-izbrisan.html.

                                                     

 Rano proleće 1916. Poručnik Miloš Vojnović se oporavlja na Krfu i

 zaintrigiralo ga samoubistvo srpskog majora koji ga nije oslovljavao

 po imenu i odlučio pronaći izgubljeno pismo od strane te osobe...

 Ovo delo je trilion puta smislenije, bolje, snažnije i jače od serija sa

 sličnom tematikom ,Crveni mesec' https://kulturiska.blogspot.com/2019/12/najveci-tv-promasaj-u-2019.html 

 i ,Jugoslovenka' https://kulturiska.blogspot.com/2020/11/zbog-ozbiljnog-kiksa-ne-gledam-vise-ovu.html.

 Miloš Vojnović složen i snažno želeo pronaći to tajnovito pismo,

 bilo je elemenata romanse (na moju ličnu žalost, nije bilo ozbiljno

 snažne i prave prirode), saborci i negativci odlično opisani.

 Delo ne govori samo o glavnom liku, već o svim osobama koje su

 htele da se istinski bore za oslobođenje države, scene bitaka 

 smisleno i odlično opisane.

 Ukoliko postoji mogućnost ekranizacije, samo ne bih volela da 

 producira televizija Pink.

 Ocena 10

Dostojanstveno istorijsko fiktivno delo...

 

 Megi O'Farel je severnoirska književnica, njeni žanrovi su istorija i

 istorijska fikcija. 

 Sajt+Fejsbuk stranica https://www.maggieofarrell.com/.

                                               

 Letnji dan 1596. Devojčica ima tešku groznicu koja je oborila u

 krevetu, dok njen brat blizanac traži pomoć. Roditelji nisu slutili da

 jedno od njih dvoje neće preživeti...

 Tu su paralelne priče o Hamnetu i Agnes (njegova majka) u 

 prošlosti (ona se ustvari zvala En, ali u knjizi ima objašnjenje

 zašto je autorka tako nazvala) i Megi O' Farel napisala 

 dostojanstveno istorijsko fiktivno delo o jednom detetu Vilijemu 

 Šekspiru koji prekratko živeo (preminuo u 11. godini).

 Agnes zbog svog duha u mladosti i zanimanja uopšte nije zaslužila

 imati preke poglede i ismevana, u ovom delu mi bilo neobično što

 se ni u jednom trenutku nije spominjalo Vilijamovo ime.

 Autorka je sigurno to uradila, da bi čitaoci više obratili pažnju na

 Hamneta i Agnes.

 Odlično su opisane i Hamnetove rođene sestre Suzan i njegova

 bliznakinja Džudit, deo posle Hamnetove smrti bio posebno tužan i

 veoma emotivan.

 Udubite se u poslednja poglavlja knjige kad Agnes nije bila sigurna

 da li će otići pogledati pozorišnu tragediju nazvanu po njenom

 sinu i sam epilog.

 Hamnet zaslužuje potpuno dostojanstvenu ekranizaciju, knjiga je

 u tome uspela.

 Ocena 10 

Istorijsko fiktivni gospodar i usamljenik

 

  Kolm Tojbin je irski pisac, esejista, dramaturg, novinar, kritičar

 i pesnik. Njegova dela govore u periodu kasni dvadeseti vek i

 raniji dvadeset prvi vek, subjekti:irsko društvo, život u drugoj

 državi, proces kreativnosti, zaštita ličnog identiteta.

 Sajt o njegovom opusu http://colmtoibin.com/.

 Delo sa posta je dobilo pet međunarodnih nagrada.

                                                 

 Henri Džejms (1843-1916) je bio američko britanski autor čija 

 drama ,Gaj Domvil' propala u pozorištu. Odlučio je kupiti kuću

 u gradiću, tamo stvarao nova dela i rešio biti gospodar i usamljenik

 istovremeno...

  Istorijsko fiktivno delo koje ispalo odlično (moglo je biti veoma

 suvoparno i dosadno nalik usporenim tv serijama čija se radnja

 dešava u periodu devetnaestog veka), Henri Džejms odlučio 

 velikim delom samovoljno da živi usamljeničko kreativnim 

 životom, bez preteranog pojavljivanja u javnosti nakon neuspeha

 pozorišne drame i skrivanja privatnog života.

 Stariji brat Vilijam bio previše zapovednički prema Henriju, mlađa

 sestra Alis bolovala od histerije (u ono doba, bila teško izlečiva i

 ako se pokušavala lečiti, to bi ostavilo trajne, teške posledice),

 mislim da bi bila upečatljiva istoimena predstava u nekom od

 britanskih ili američkih pozorišta. 

 Ocena 10

 

 

Leglo kroz opis hroničara i državnika

 

 Hilari Mantel je britanski pisac, poznata po istorijskoj fikciji,

 ličnim memoarima i kratkim pričama.

 Dobitnica dve Bukerove nagrade (jedna od najsprestižnijih nagrada

 u književnosti), a za knjigu na ovom postu je dobila baš tu nagradu.

 Ovo je prva knjiga trilogije ,Tomas Kromvel'.

                                                    

 Tomas Kromvel je hroničar svog vremena i ovde se upoznajemo

 sa njegovim životom, radom kod kardinala i sprijateljio sa kraljem

 Henrijem. Neki misle da Ana Bolen (Henrijeva ljubavnica, a

 kasnije žena) ne zaslužuje biti kraljica...

 Mantelovu zovu ženskom verzijom Tolstoja našeg veka, što je

 stoprocentna istina (zbog slojevitosti likova i njihovih opisa u

 psihološkom smislu). Ona je pet godina provela u istraživanju i

 pisanju knjige i mislim da je izvrsno odradila spoj istorije i fikcije.

 Naslov knjige je jako i smisleno simboličan (poslovica ,Čovek je

 čoveku vuk'), a ta poslovica jasno označavala atmosferu tog sveta

 gde se radnja odvijala.

 Ocena 10

Kraljičina luda može videti budućnost...

 

 Odličan roman ,Ledi Rivers' koji spada u serijal ,Rodbinski ratovi'

(kao i ovaj sa posta) https://kulturiska.blogspot.com/2017/08/ona-i-dve-ruze.html.

                                                      

  Hana ima moć da vidi budućnost, ona je vremenom postala

 dvorska luda koja uhodi princezu Meri. Hana će biti svedok

 burnih vremena koje se tiču kraljevske porodice (pogotovo

 rivalstvo između sestara Meri i Elizabet), trenutnog vremena, a 

 sama ona će morati da predbrodi sve to, ujedno 

 rešiti lične probleme...

 U srednjem veku, likovi nalik Haninom su za veliki naklon (htela

 je da bude ličnost za sebe, bez sputavanja drugih i bude zaglavljena

 u tipičnoj slici tadašnje žene). Ona pokušala pomiriti Meri i

 Elizabet (da li je uspela, pročitaćete u ovoj knjizi), istovremeno

 da reši lične probleme. Što se tiče kraja, veoma sam zadovoljna u

 njenom slučaju (da je preminula, a bilo je dosta situacija, onda bih

 se razočarala).

 Još jedan vredan istorijsko fiktivni roman od Gregorijeve, žena ume

 da piše ovaj žanr i sa razlogom je zovu kraljicom britanske istorijske

 fikcije (ja bih čak rekla i kraljicom svetske

 svetske istorijske fikcije).

 Ocena 10