Ledi Pedžetina velika svetlost

 

   Marija Miketić je članica Udruženja književnika Srbije i do

 sada objavila šest dela.

  Ovde će biti priča o romansiranoj biografiji britanske humanitarke

 Luiz Margaret Lejli Pedžet, u našem narodu poznatija kao ledi

 Pedžet (1881-1958).

                                            

 Odlično odabrana fotografija za naslovnu stranu, ledi Pedžet je 

zaista bila velika svetlost u Kraljevini Srbiji, a moglo se desiti da

 uopšte ne boravi i ne radi u toj državi (jedna osoba podstakla da

 bude humanitarka u Kraljevini Srbiji i nije pogrešila u proceni

 za Lejlu).

  Osim istorijskih ličnosti, nalaze se i izmišljene (najupečatljiviji

 su mi bili sveštenik Stojan, Lejlina rođaka), koje su bile zajedno

 odlično uklopljene.

  Ona je nekoliko puta rizikovala život, radi oporavka naših

 civila u Balkanskim ratovima i I svetskom ratu, a sama ona 

 preživela najgori oblik trbušnog tifusa (uzročnici su bili loša

 higijena i sanitacija) i drago mi bilo što je dobila Orden Svetog

 Save u aprilu 1915.

  Miketić je uradila izvrstan posao u vidu dokumentovanih stvari

 vezane za Lejlu, a zadovoljna sam kako je opisana ovde

 https://ona.telegraf.rs/ona-price/3754004-zivotna-prica-ledi-lejle-pedzet.

 Ocena 10

Oni su govorili...

 

 Solunci govore je istorijska drama zasnovana po svedočenjima

 preživelih ratnika iz Prvog svetskog rata koje prikupio Antonije

 Đurić (1929-2020).

 Premijeru je imala u Narodnom pozorištu 30.12. 1981, posebna stvar 

 je

 što su na premijeri bili živi ti veterani, a predstava se davala 10

 godina.

 Ovaj televizijski snimak je iz 1990, rediteljka Cisana Murusidze.

                                            

  Šestoro glumaca je glumelo dva-tri lika i to je veoma vešto

 dramaturški odrađeno. Na početku, trebali su lepo da napišu

 zajedno prvo imena glumaca i njihove likove, a zapravo su prvo

 napisali odvojeno likove i onda glumce.

 Ta autentična svedočenja su bila u pozorišnom smislu odlično i

 čisto iskazana, lično mi bili najdirljiviji deo kad su pevali ,Tamo

 daleko' i ,Kreće se lađa francuska'.

  Ovoj predstavi jedan od pluseva bio što su zvali stručnog

 konsultanta povodom vojničkih činova i istorijskih podataka

 (to je bio profesor Milorad Prelević, artiljerijski major JNA),

 posebni kraj bio u vidu pokazivanja kamere na prvom redu, gde

 su bila petorica preživelih vojnika iz onog vremena.

 Predstava se i dan danas izvodi širom Srbije i to je dobro. Neka 

 tako bude i dalje.

 Ocena 10

 

  

                                                 

Milošev veliki i poseban juriš

 

 Mi, izbrisani

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/12/ko-ce-biti-izbrisan.html.

                                                     

 Rano proleće 1916. Poručnik Miloš Vojnović se oporavlja na Krfu i

 zaintrigiralo ga samoubistvo srpskog majora koji ga nije oslovljavao

 po imenu i odlučio pronaći izgubljeno pismo od strane te osobe...

 Ovo delo je trilion puta smislenije, bolje, snažnije i jače od serija sa

 sličnom tematikom ,Crveni mesec' https://kulturiska.blogspot.com/2019/12/najveci-tv-promasaj-u-2019.html 

 i ,Jugoslovenka' https://kulturiska.blogspot.com/2020/11/zbog-ozbiljnog-kiksa-ne-gledam-vise-ovu.html.

 Miloš Vojnović složen i snažno želeo pronaći to tajnovito pismo,

 bilo je elemenata romanse (na moju ličnu žalost, nije bilo ozbiljno

 snažne i prave prirode), saborci i negativci odlično opisani.

 Delo ne govori samo o glavnom liku, već o svim osobama koje su

 htele da se istinski bore za oslobođenje države, scene bitaka 

 smisleno i odlično opisane.

 Ukoliko postoji mogućnost ekranizacije, samo ne bih volela da 

 producira televizija Pink.

 Ocena 10

Valjevska bolnica (književna verzija)

 

 Suvoborska bitka (2. knjiga) https://kulturiska.blogspot.com/2022/10/u-vaznoj-nasoj-bici-knjizevna-verzija.html

 Treća knjiga tetralogije ,Vreme smrti-Valjevska bolnica' je

 takođe adaptirana u uspešnu pozorišnu verziju koju režirao

 Dejan Mijač https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/jedan-od-nasih-simbola-u-i-svetskom.html.

 Slika na korici i forzecu je radila Nadežda Petrović i njeno viđenje

 Valjevske bolnice (tamo bila medicinska sestra).

                                                 

 

 U književnoj verziji se dosta bazira na ženskoj strani porodice

 Katić (Vukašinove žene Olge i ćerke Milene).

 Njih dve pre svog zajedničkog rada u Valjevskoj bolnici nisu bile

 bliske pre velike nesreće zvane Prvi svetski rat. Svi članovi

 porodice Katić su ipak živi, knjiga mi iskristalisala neke događaje

 koje pozorišna verzija po mom mišljenju nije uspela (ona tučnjava

 između Radojka i Pepija u književnoj verziji imala smisla).

  Upravnik Paun Aleksić samoljubivi odvratni čovek, Mihajlo Radić 

 mi u većem delu bio razuman, radio kako treba svoj posao, ali se

 mogla desiti jedna situacija koja ga mogla koštati rada u bolnici. 

 

 Ocena 10

  

 

U važnoj našoj bici... (književna verzija)

 

  1. knjiga https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/potomci-na-svoje-nacine-knjiga-i-vreme.html.

 Druga knjiga ,Suvoborska bitka' ima svoju pozorišnu verziju

u vidu glavnog junaka koji je u oba dela https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html.

 Slika na koricama i forzecu (deo knjižnog bloka) je od Mihaila

 Milovanovića ,Mrtvački mir'.

                                         

 Jedan od članova porodice Katić je nestao u najgorem vremenu i

 tu vest morao saopštiti Živojin Mišić.

 U ovoj knjizi, Milena se slabije pominje (više njen brat Ivan i

 brat od strica Adam) i njen stric Đorđe.

 Ivanove beleške u svesci su odraz trenutnih osećanja, razmišljanja, 

 kritika, teskobi mladog čoveka i spadaju među najbolje opisanim

 rečenicama u knjizi.

 Sklopila sam pozorišnu i književnu verziju u jedno i u oba slučaja,

 veoma teško i vredno delo.

 Ocena 10 

 

           

                                              

Potresna izložba o...

 U Istorijskom muzeju se održava izložba o Srbiji u periodu

 1915-1916 i traje do 28. novembra ove godine. Besplatan je ulaz

 do 20. maja, zbog manifestacije ,Od 10 do 10'. 

 Tada se odvijao I svetski rat, a prikazuje događaje iz

 tog perioda. 

 Čim sam ušla, potresla me cela izložba iz sledećih razloga.

 1. Kroz kakvu muku za slobodu domovine su morali proći naši

 preci (nalaze se skulpture i par slika koje prikazuju to).

 2. U sićušnoj prostoriji odnosno kroz prozorče se može gledati

 video i čuti potresno recitovanje ,Plave grobnice'.

 3. Slike naših ljudi koji su izbegli širom sveta zbog ovog rata.


 Bolje sam upoznala istorijat ovog rata iz našeg ugla zahvaljujući

 ovoj izložbi. Na velikom ekranu na dodir, možete pronaći

 dokumente i arhive o vašem pretku ukoliko je bio učesnik ovog

 rata.

 Ocena 10

Čovek, snovi i java

  Govorila sam vam dragi čitaoci o prvom pročitanom romanu

 od Vuka Draškovića (videti post ,Nevin fotograf umešan u

 tragediju zvane devedesete' i u pitanju bio roman ,Isusovi 

 memoari') i pohvalila ga sa razlogom. Drugi roman ima sličnu

 tematiku, ali hajde da pređemo na stvar.

                                             

 Kratki opis

 Vidanu se izmešali snovi i java još kad je njegov deda pričao o

 I svetskom ratu. Vidan sanjao ostrvo Vido kraj Krfa, videvši kroz

 san prošlost, sadašnjost i budućnost. To će se dramatično odraziti 

 na Vidanov život kao odrasle osobe...

 Napravljen je odličan spoj kroz opise snova i jave glavnog junaka. 

 Čitajući knjigu, osetila sam poseban Vidanov vremeplov i verujem 

 da bi bila zanimljiva ekranizacija tog dela u formatu filma ili 

 dvodelne serije.

 Ocena 10/10

Italijan za naše ljude kroz najveću teškoću

  On je bio otac naše čuvene slikarke Milene Pavlović Barili, 

 muzički kompozitor, muzikolog, kritičar i neko vreme novinar.
               

 Kratak opis

 Bruno Barili (Bruno Barilli) kao novinar izveštavao

 najveće srpske ratove za vreme Prvog svetskog rata...

 Ozbiljno i kratko prozno delo, on je naš narod prikazao na

 pozitivan i prav način. Potresni i teški prizori su napisani pravim 

 rečima. Mogli bi ovo uvrstiti u lektiru za srednjoškolce i odrasle. I 

 biti zahvalni na požrtvovanju naših predaka za vreme ovog i 

 Drugog svetskog rata.

 Ocena 10/10