Valjevska bolnica (književna verzija)

 

 Suvoborska bitka (2. knjiga) https://kulturiska.blogspot.com/2022/10/u-vaznoj-nasoj-bici-knjizevna-verzija.html

 Treća knjiga tetralogije ,Vreme smrti-Valjevska bolnica' je

 takođe adaptirana u uspešnu pozorišnu verziju koju režirao

 Dejan Mijač https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/jedan-od-nasih-simbola-u-i-svetskom.html.

 Slika na korici i forzecu je radila Nadežda Petrović i njeno viđenje

 Valjevske bolnice (tamo bila medicinska sestra).

                                                 

 

 U književnoj verziji se dosta bazira na ženskoj strani porodice

 Katić (Vukašinove žene Olge i ćerke Milene).

 Njih dve pre svog zajedničkog rada u Valjevskoj bolnici nisu bile

 bliske pre velike nesreće zvane Prvi svetski rat. Svi članovi

 porodice Katić su ipak živi, knjiga mi iskristalisala neke događaje

 koje pozorišna verzija po mom mišljenju nije uspela (ona tučnjava

 između Radojka i Pepija u književnoj verziji imala smisla).

  Upravnik Paun Aleksić samoljubivi odvratni čovek, Mihajlo Radić 

 mi u većem delu bio razuman, radio kako treba svoj posao, ali se

 mogla desiti jedna situacija koja ga mogla koštati rada u bolnici. 

 

 Ocena 10

  

 

Jedan od naših simbola u I svetskom ratu bila ova bolnica

 Kolubarska bitka https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html.


 Valjevska bolnica je nastavak priče sa posta koji je iznad i

 treći deo dela ,Vreme smrti' od Dobrice Ćosića.


 Video na ovom postu je iz 1990. godine, reditelj Dejan Mijač 

 (premijera bila 1989).

                                               
 Valjevska bolnica je bila najveća bolnica za vreme I svetskog rata,

 simbol velike medicinske požrtvovanosti i humanosti...



 
 Neki od likova sa predstave ,Kolubarska bitka' se pojavljuju

 kraće ovde i svi su bili odlični.


 Milan Gutović (major Gavrilo Stanković) je dobio opravdane,

 pozitivne kritike, kao i Svetlana Bojković u ulozi jedne od

 naših velikanki u tom periodu Nadežde Petrović.


 Odlični su bili i Gojko Šantić (Dragutin Dimitrijević Apis),

 Mihajlo Kostić Pljaka (Milivoje Anđelković Kajafa), Radoslav

 Milenković (Gavrilov saborac Radojko), Katarina Gojković

 (Milena), Marko Baćović (prota Božidar), Miodrag Radovanović

 (doktor Nikolaj Maksimović Sergejev) i Irfan Mensur (doktor

 Filip Simić).



 I ovde su Predrag Pepi Laković kao Tola Dacić i Žarko Laušević

 kao njegov sin Miloje (njihovi likovi su više u Kolubarskoj

 bici) bili odlični. Ovde, njihove odvojene i zajedničke scene su 

 bile pravo emotivno i jasno odglumljene.


 Lažne tuče između Radojka i Pepija (Goran

 Daničić) su odrađene glumački bledo (ne krivim njih dvojicu).



 Poslednja scena predstave je prikaz velike žalosti i tuge, kao i 

 razočarenje na određene osobe (obratite pažnju na dijaloge između

 Radojka i prote Božidara).



 Kolubarska bitka koja dobila teže i negativne kritike od nekolicine

 ljudi bolje prikazala istorijske i fiktivne ličnosti zajedno i 

 Valjevsku bolnicu bih skratila između dvadeset minuta-pola sata.


 Ocena 8