субота, 30. мај 2020.

Jedan od naših simbola u I svetskom ratu bila ova bolnica




 Kolubarska bitka https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html.


 Valjevska bolnica je nastavak priče sa posta koji je iznad i

 treći deo dela ,Vreme smrti' od Dobrice Ćosića.


 Video na ovom postu je iz 1990. godine, reditelj Dejan Mijač 

 (premijera bila 1989).


                                               
 Valjevska bolnica je bila najveća bolnica za vreme I svetskog rata,

 simbol velike medicinske požrtvovanosti i humanosti...



 
 Neki od likova sa predstave ,Kolubarska bitka' se pojavljuju

 kraće ovde i svi su bili odlični.


 Milan Gutović (major Gavrilo Stanković) je dobio opravdane,

 pozitivne kritike, kao i Svetlana Bojković u ulozi jedne od

 naših velikanki u tom periodu Nadežde Petrović.


 Odlični su bili i Gojko Šantić (Dragutin Dimitrijević Apis),

 Mihajlo Kostić Pljaka (Milivoje Anđelković Kajafa), Radoslav

 Milenković (Gavrilov saborac Radojko), Katarina Gojković

 (Milena), Marko Baćović (prota Božidar), Miodrag Radovanović

 (doktor Nikolaj Maksimović Sergejev) i Irfan Mensur (doktor

 Filip Simić).



 I ovde su Predrag Pepi Laković kao Tola Dacić i Žarko Laušević

 kao njegov sin Miloje (njihovi likovi su više u Kolubarskoj

 bici) bili odlični. Ovde, njihove odvojene i zajedničke scene su 

 bile pravo emotivno i jasno odglumljene.


 Lažne tuče između Radojka i Pepija (Goran

 Daničić) su odrađene glumački bledo (ne krivim njih dvojicu).



 Poslednja scena predstave je prikaz velike žalosti i tuge, kao i 

 razočarenje na određene osobe (obratite pažnju na dijaloge između

 Radojka i prote Božidara).



 Kolubarska bitka koja dobila teže i negativne kritike od nekolicine

 ljudi bolje prikazala istorijske i fiktivne ličnosti zajedno i 

 Valjevsku bolnicu bih skratila između dvadeset minuta-pola sata.


 Ocena 8

Нема коментара:

Постави коментар