Da li za njega život bio san?

 Izvrsna opera sa jedinom manom (bila predugačka po mom

 ukusu) https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/izneverena-madam-baterflaj.html.


 Pedro Kalderon de la Barka (1600-1681) je bio španski

 dramaturg, pesnik i pisac Zlatnog doba (period vrhunca

 španske kulture i umetnosti od 1492 do 1659 ili

 1681, kad je Barka preminuo po drugim izvorima).


 Njegova drama ,Život je san' imala premijeru u Narodnom

 pozorištu 1994. godine, verzija na ovom postu je iz 1995, reditelj

 Nikita Milivojević (samo nisam bila oduševljena glavnom

 glumicom i dala opravdano srednju ocenu

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/losa-gluma-glavne-glumice-prica-srednja.html).


 Izvodila se 54 puta, poslednje izvođenje bilo u sezoni 1998/1999.



 Poljski kralj Bazilije ima sina Sigizmunda kog na žalost

 bacio u tamnicu i jednog dana, desilo se da Sigizmund dospeo 

 na dvor...

                                             Uvod

                                               Koga zatiču Klarin

                            i Rosaura?

                                              Koga će izabrati

                                        Bazilije, Anđela ili Đavola?

                                                                     
                                Stela baš ne simpatiše Astolfa

                                              Sigizmund se probudi

                                           Magični trikovi za njega

                                         Sa razlogom je takav                              


 Nebojša Dugalić (Sigizmund), dramatičan, umereno odglumeo

 smešnih par trenutaka svog lika koji nije bio siguran da li mu

 trenutni život bio java ili san. Opravdano bio besan na svog oca i

 kroz nekoliko događaja, uspeo primeniti životne lekcije na delo.


 Rade Marković (Bazilije) nije imao na početku osećanja prema

 sinu kog hladnokrvno bacio u tamnicu, on vremenom stekao bitne

 lekcije, očekivano izvrsna gluma.


 Zanimljiv bio lik Borisa Komnenića (Astolfo) i sasvim

 dobro izgovarao nešto malo ruskog, Branku 

 Vidakoviću stoje dramatično komične uloge (Klarin), Miodrag

 Radovanović (Klotaldo), Dušanka Stojanović (princeza Stela),

 Danijela Ugrenović (Rosaura, Klotaldova kći) odlični.



 Posebne epizodne uloge u vidu Astolfovih (kasnije 

 Sigizmundovih) su ostvarili Nebojša Ilić (najsmešniji), Miloš

 Timotijević i Daniel Sič. Veoma kratke, a opet bitne uloge su

 imali Bojan Ivić (Anđeo) i Dušan Ilić (Đavo).



 Srećan kraj sa lekcijama me veoma obradovao i trebala bi 

 predstava imati reobnovu kroz ovu ili moderniju adaptaciju.


 Ocena 10