Da je ta predstava bila monodrama...

 Baletska verzija o Aleksandru Velikom koja je bolja od

 filmske https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/baletska-prica-o-aleksandru.html.


 Sirano de Beržerak je drama Edmona Rostana (1868-1918) i sva 

 njegova romantična pozorišna dela su potpuna suprotnost 

 realističnom teatru koji vladao Francuskom krajem devetnaestog 

 veka.

 Zasnovana po istoimenom liku koji je postojao (detaljnije

 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B6%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA).


 Naša pozorišna verzija imala premijeru 1991. u Narodnom 

 pozorištu, reditelj Egon Savin. Verzija na ovom postu je bio

 snimak iz 1992, druga verzija je iz 2016.


 Sirano je svestran muškarac na polju umetnosti, ali ima problem

 spoljne prirode. U pitanju je ogromni nos, on bi želeo da iskaže

 ljubav Roksani...

                                           Uvod

                                            Sirano

                                             Sirano i Roksana  


 Predrag Miki Manojlović kao Sirano odradio vrhunski posao,

 prijatan, razumljiv glas i bila milina gledati njegovu glumu.


  Branko Bane Vidaković (Kristijan de Nevijet) bio najzanimljiviji

 od svih sporednih likova, Ivana Mihić kao Roksana potpuno

 nezanimljiva.


 U ovoj drami, ima odličnih glumaca (Predrag Ejdus, Pavle 

 Minčić, Branko Jerinić su samo neki od njih), samo mi njihovi 

 likovi nisu bili zanimljivi.


 Da je predstava bila monodrama, dobila bi sigurno desetku i

 Miki Manojlović ispao odličan izbor za Sirana.


 Ocena 7