Ebin razgovor sa Veronikom promenio obe

 

 Sara Paborn je švedska književnica koja pre ovog zanimanja bila

 dugogodišnja kopirajterka u markentinškoj agenciji.

 Kod nas su prevedena dva dela, ovde će biti o jednom od njih.

                                                   

 Eba je nekada bila uspešna savetnica za ljubavne veze, ali se veza

 raspala. Dobila neočekivanu priliku gde će u jednom staračkom

 domu intervjuisati Veroniku i razgovor je obema promenio život...

  Jako su sklopljena poglavlja sa Veronikinim i Ebinim životnim

 putem i odlukama (kod Veronike je veći fokus na prošlost) i

 posledice su bile gorko slatke.

 Veronika kao devojka živela pravolinijskim životom i dolazak ne

 samo jedne osobe, nego i pčela koje su zauzele jedan ćošak sobe

 pansiona gde je radila i živela preko leta je postepeno oblikovao nju

 kao ličnost.

 

 Eba nekada i sada se razlikuju i sadašnja Eba mnogo štošta naučila

 kroz razgovor sa Veronikom i oduševio me Ebin poduhvat da 

 pronađe tu važnu Veronikinu osobu iz prošlosti (tu osobu iz 

 prošlosti su pčele bile inspiracije za jednu umetničku delatnost).

  Poglavlja su kratka i smislena, obe su imale unutrašnje borbe i

 izašle kao uspešne pobednice.

 

 Ocena 10

Dok još nisu...

 

  Lisa Vingejt je američka književnica rođena u Nemačkoj i za ovo

 delo dobila mnogobrojne nagrade i zasnovano po istinitim 

 zločinačkim događajima.

 Sajt+društvene mreže https://lisawingate.com/.

                                            

  Krajem tridesetih godina prošlog veka, bezbrižno detinjstvo

 Ril Fos, njene tri mlađe sestre i brata bilo naglo prekinuto. Bačeni

 su u horor sirotište (pravili se pred javnosti da su dobri i čisti) i

 njihovi životi se drastično promenili.

  U sadašnjici, uspešna advokatica Ejveri Staford se vratila u svoj rodni kraj,

 došla po narukvicu svoje bake Džudi koja se slučajno nalazila kod

 korisnice staračkog doma i učinilo joj se na jednoj od fotografija

 nalaze korisnica i njena baka kao mlade...

  Ejverina potraga za istinom o bakinoj prošlosti je bila sa

 preprekama, puna teskobe, tuge i potrešenosti. Na tom putu 

 upoznala osobu koja prvobitno nije želela sarađivati sa njom 

 (kasnije, on joj dosta pomogao i njegov deda na neki način

 pomogao njenoj baki u prošlosti) i Ejveri neko vreme morala 

 klackati između javne Ejveri i prave, privatne Ejveri.

  Ril u prošlosti je bila neustrašiva, uporna i odlučna da se njene sestre

 i brat drže zajedno u tim groznim, nesrećnim okolnostima. Glavna

 u tom sirotištu Tan je žena čudovište, pohlepna, oštroumna i

 gadna (nije mi žao što takva osoba nije dugo poživela i ona je

 bila stvarna ličnost).

  Posebno me dirnuo susret koji se konačno desio, kao i jedna ljubav

 koja se stvorila.

 Vingejt napisala istinito delo o tom čudovištu i pravim iskustvima

 preživeli štićenika tog horora. Za to sam da se o tome otvoreno i

 glasno priča širom sveta i većina rastavljenih prvobitnih porodica/

 braće i sestara (i potomci istih) konačno ujedine i saznaju jedne

 za druge.

  Ocena 10

  

                                       

Dok je sređivala kući, otkrila...

 

  Gordana Ćirjanić je dobitnica Ženskog pera (2000 i 2007) i

 Ninove nagrade (2010).

 Za ovo delo na postu, dobila nagradu grada Beograda za 2003.

  Autorka treba da proda kuću u kojoj živela sa pokojnim mužom

 Huanom (bio je novinar i pisac)...

   Opisi u ovom romanu su napisani veoma istinito i živopisno,

 Ćirjanić povezala našu i špansku kulturu življenja, ratno

 stanje (II svetski rat), ima kritičkog

 načina razmišljanja (kada jedna od autorkinih španskih prijateljica

 zamera zašto bi se vraćala u Beograd).

 Glavna junakinja dok je sređivala kuću, otkrila istorijat osoba koje 

 su u njoj živele.

  Svaka od tih osoba imala događaje vredne životnih lekcija, lik

 Bruna (italijanski vojnik koji ratovao u Španiji za vreme II svetskog

 rata) je imao svrhu ovde, ali mislim da je Ćirjanić za njegov 

 lik trebala napisati zasebnu knjigu.

  Spoj istinitih i ovih izmišljenih likova su odlično kombinovani,

 za glavnu junakinju ispao dobar i smislen kraj. Treba pustiti

 određene stvari, pomerati napred i povremeno prisećati uspomena

 i prošlosti.

  Ocena 9.5

                                             

Porodična saga o prvim znacima

  Slavica Mastikosa je radila kao medicinska sestra u Frankfurtu na

  Majni, izdala 5 dela, dobitnica 3 nagrade, zastupljena u 

 biografskom leksikonu ,Srpski pisci u rasejanju 1914-2014 i od 

 1971, živi na relaciji Beograd-Frankfurt na Majni.

  Nakon sahrane njenog voljenog deke Nenada, Vesnin ujak rekao

 njenoj mami Sofiji da deka nije njen rođeni. Prošlo je dosta

 godina, Sofija konačno priznala ćerki neke tajne iz

 porodične prošlosti, Vesna kupila knjigu koja će otkriti još

 stvari, vezane za porodicu...

  Splet prošlosti i sadašnjosti su odlično opisani, Sofijino rano

 odbijanje da kaže ćerci teške i tužne istine o prošlosti (pogotovo

 o biološkom ocu) mi bilo prvobitno neshvatljivo i nerazumljivo.

  Vesna imala razlog da bude ljuta na svoju mamu i kupovina knjige

 o prošlosti istinski promenila njen život.

  Glavne u ovoj priči su pretkinje njih dve, preciznije period između

 dva svetska rata. Prvi znaci u sadašnjosti i prošlosti su odisali

 teškoćama, tuzi, ozbiljnim razmišljanjima i trijumfima svih vrsta.

  Kod oba vremenska perioda koja se odvijaju u ovom delu, poziva

 se da bude više ljudskosti, međusobnog

 

 razumevanja, što osuda, istinski izvinuti i oprostiti našim voljenima

 i prijateljima.

  Volela bih da pronađem još dela Mastikose za čitanje, gospođin 

 književni stil je poučan, jasan i jako smislen.

  Ocena 10

 

Kad će ta zver u njoj konačno spavati?

 

 Sonja Atanasijević je napisala sedam romana (dva romana su

 bila u užem krugu za Ninovu nagradu) i zbirku priča.

 Njena dela su prevedena na pet jezika, Instagram

 https://www.instagram.com/sonjaatanasijevic/.

                                           

 Nevena živi veoma usamljeno u budućnosti (2027. godine)

 i razmišlja povremeno o okončanju svog života. Povremeno se

 seća svog odnosa sa najboljom prijateljicom Jovanom...

  Zver sa ovog dela je zapravo Nevenina depresija koja se predugo

 taložila u njoj tokom godina nakon jedne velike

 

 tragedije u davnom dobu. Po mom mišljenju, tok romana sa njenom 

 sadašnjom borbom protiv depresije

 i prošlošću gde su ona i Jovana bile glavni i važni likovi za čitanje

 mi išlo glatko (iako su bile teške teme kao što su problemi u

 braku, porodično nasilje, smrt).

  Jovana iz prošlosti par puta bila jako grozna prema svojoj majci 

 Zori, dok Nevena iz prošlosti volela više Zoru, nego sopstvene 

 roditelje i sestru.

  Sadašnju Nevenu su dosađivali ljudi o kojima i danas na žalost

 ljudi ne mare (nezaposleni sticajem okolnosti, totalno drugačiji od 

 mase i manjine) i svi u njoj videli saosećajnog, korisnog i dobrog

 slušaoca. Sa filozofsko posebnim jezikom, Atanasijević kritikovala

 površnost savremenog čoveka, bez osećajnosti, razumevanja i

 robotskog ponašanja. Posmatrač u ovom delu je kritičar svega toga,

 on ipak ima sićušnu brigu za njeno stanje u sadašnjici.

  Neobično mi što Atanasijević odlučila da Jovanin lik predstavi i 

 u trenutno vreme kao duha, u većem delu mi to nije bilo dovoljno

 upečatljivo i pamtljivo.

  Kraj, potresan i olakšavajući za glavnu junakinju, korice za knjigu

 su trebale dočarati sam srž dela.

 U vidu žene koja uspavljuje najružniju i najtamniju zver u ogledalu

 ili u direktnom susretu.

  Ocena 9     

Pred svoj kraj, uspela je...

 

 Golnaz Hašemzade Bunde je rođena u Iranu i kao devojčica s

 roditeljima pobegla u Švedskoj. Diplomirala ekonomiju na

 stokholmskom Ekonomskom fakultetu, nakon čega joj dodeljena

 titula jednog od 50 globalnih vođa.

 Osnivačica i direktorka neprofitne organizacije ,Indkludera invest'

 koja se bavi borbom protiv društvene marginalizacije i do sada je

 objavila dva romana.

 Na ovom postu je priča o drugom romanu.

                                              

 Nahid boluje od raka i dok joj se polako bliži kraj, prisetila se

 svoje porodice, prevrata u rodnom Iranu, bega u Švedsku.

 Uspela je...

 Nahid imala mnogo razloga za ogorčenost, kajanje, ljutnju, veliku

 tugu i bes. U domovini se dešavale velike društvene i porodične

 promene, obojene velikim crnilom i u drugoj državi, očekivala

 da će istinski biti bolje.

 Hašemzade Bunde odlično spojila Nahidin kraj koji se uskoro

 bliži i neminovan je (svi ćemo na neki način završiti sa životom)

 sa njenom prošlošću, najviše su me potresli trenuci njene 

 depresije u oba perioda, ljubav/mržnja odnos sa ćerkom u

 sadašnjici i njeni poslednji dani.

  Aram (Nahidina kći) nazvala svoje dete po važnoj majčinoj

 osobi, kraj jeste veoma tužan, sa druge strane dobro što ipak

 pred kraj svog života uspela doživeti lepe stvari. 

 Ocena 10

Spaja ih vila na specifičan način

 

 Ivan Ivanji je književnik i prevodilac jevreskog porekla.

 Preživeo je četiri logora tokom II svetskog rata, bio prevodilac

 za Tita i druge političare u doba SFRJ.

                                            

 

 Đorđe je svetski uspešan informatičar koji otišao posetiti prijatelja

 u centru za rehabilitaciju, dok istovremeno se mora suočiti sa

 sopstvenim životnim izborima.

 Unuk čuvenog generala Luke Mihailo zvani Miško će nakon

 izlaska iz pritvora pokušati da otkrije tajne unutar zidina njegove

 porodične kuće.

 Adam je spasio bogataša Maksa, obojica obožavaju jedrenje i

 dele jevrejsko poreklo.

 Njih četvoricu spaja ova vila na veoma specifičan način...

 

  Đorđetova priča je nalik savremenom psihološkom trileru, dosta

 se preispitivao tokom boravka u centru za rehabilitaciju vezano

 za međuljudske odnose, odlasku iz otadžbine (da li je to bila

 prava stvar) i kome može verovati.

 Za Miška, mislila sam da je bogataška i nezahvalna ličnost,

 živeći parazitski na račun svog strogog i poštovanog dede (u

 njega nekoliko puta gledao nalik najvećem idolu) i majke koja

 više bila odsutna, nego prisutna. Tek kad je izašao iz pritvora i

 počeo otkrivati tajne porodične kuće, onda mi se slika o njemu

 promenila na bolje (zašto, otkrićete u knjizi).

 Adam i Maks su odrasli u potpuno različitim svetovima i

 razlika između njih je veća. Njihove dve zajedničke stvari su veoma

 posebne, Adam bio pravi spasitelj za Maksa, dok Maksov boravak

 u Beograd pokrenuo važna pitanja vezana za Adamovo 

 porodično poreklo.

 Pouke obimne i izuzetne knjige.

 1. Nikad nije kasno za samospoznaju.

 2. Važne stvari ne treba da se zastaškuju.

 3. Treba znati odakle si, da bi više cenio sebe kao ličnost.

 

 Ocena 10

 

Rekonstruisanje Martinog života kroz njenu porodicu

 

 Milana Vlaović je hrvatska književnica, novinarka, kolumnistkinja i

 kompozitorka.

 Ona je autorka ove evrovizijske hrvatske pesme koja po

 mom mišljenju pevačica nije trebala izvesti na engleskom (na linku 

 je

 6.) https://muaria.blogspot.com/2016/06/evropska-latino-dosada-i-najdosadnija.html),

 a evo i sjajne hrvatske verzije (na ovom linku je 5.)

 https://muaria.blogspot.com/2021/03/evrovizijske-pesme-na-drugim-jezicima_29.html.

 Fejsbuk stranica https://www.facebook.com/dragamilana.

                                           

 Zdravka je unuka Marte, žene sa jednog malog sela na ostrvu Visu

 koja mislila da će uz Vjeku, ćutljivog žandarma biti srećna...

 Knjiga je podeljena u tri priče, od kojih se druga celovito tiče

 glavne tragične junakinje. Marta bila predodređena da će na neki

 način otići sa svog mesta, ali na žalost bilo više teških i tužnih

 događaja u njenom životu čim je počela živeti sa Vjekom i

 za vreme njegovog odsustva tokom Drugog svetskog rata.

 Njihov odnos ubrzo bio predodređen za propast, veoma loše i

 pretužno kad jedan roditelj nahuška dete/decu protiv drugog

 roditelja i meni Vjeko u tom slučaju bio za osudu.

 Sin Boris ima više Vjekinih osobina (duže živeo sa njim),

 poznanica iz Beograda pokrenula priču o Marti, kraj rekonstruisanja

 Martinog života i njene ličnosti mi bio tužno poučan.

 Naslov deluje da je priča jako slatka, a zapravo je gorko tužna i

 bila tako nameštena za glavnu junakinju, od koje sve

 to počelo. Zdravkin lik pokušava skopčati porodičnu

 istoriju na svoj način, mogla bi HTV ili neka druga hrvatska

 televizija razmotriti ideju za ekranizaciju (u poslednjih par godina,

 nešto ne blistaju na polju sedme umetnosti, ali ova serija mi potpuno

 ok https://kulturiska.blogspot.com/2022/11/galic-vs-pavic.html).

 Ocena 10

   

 

Ostrvo u kom jedna žena rešila...

 

 Beatriz Vilijams je američka književnica, više o njoj

 https://beatrizwilliams.com/.

                                                

 U leto 1951. maturankinja Miranda Šajler stigla na tajanstveno

 ostrvo Vintrop, zbog majčine preudaje i Mirandu privlači

 Džozef Vargas, čiji roditelji održavaju svetionik.

 Osamnaest godina kasnije, Miranda se vraća u Vintrop kao slavna 

 glumica, sa teškim i bolnim tajnama...

 Radnja se dešava u tri najtoplija meseca, kada ima najviše življa

 na ovom tajnovitom i otmenom ostrvu i svi mnogo štošta kriju.

 Miranda svojim dolaskom tamo posle osamnaest godina odlučila

 rešiti da vodi strastvenu borbu za Džozefa i da li je ta

 borba ispala prava i smislena?

 Izobelin nadimak za Mirandu detinjasto iritantan, poglavlja

 sa godinom 1930. bila onako i tiče se člana Džozefove

 porodice, a poglavlja sa Mirandom (koja je

 glavni lik cele ove priče), živopisna, snažna i veoma životna.

 Kritika na račun dva strogo odvojena društva opisana 

 indirektno pravim rečima, Mirandinu 

 neprijatnost dok je bila devojka u povlašćenom društvu je po mom

 mišljenju razumljiva i apsolutno je prihvatam.

 Za Džozefovu majku, ne znam da li je treba mrzeti ili sažaljevati,

 Hju (Mirandin polubrat) je bio pravi i sjajni zaštitnički mlađi 

 brat.

 Kraj slatko gorak za Mirandu, a navijala sam da ona i 

 Džozef pobegnu i više nikad ne budu na tom ostrvu.

 Ocena 7

 

Dramatičan i težak završetak naše tetralogije

 

 Valjevska bolnica (3. knjiga)

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/10/valjevska-bolnica-knjizevna-verzija.html.

 Četvrta i poslednja knjiga tetralogije ,Vreme smrti- Izlazak'.

 Na koricama i forzecu je slika Nikole Džange ,Na grobu srpskog

 oficira'.

                                              

  Konačno će jedan član porodice Katić doći u Prerovo, dok Paun

 Aleksić postao načelnik bolnice. Vreme smrti se previše produžilo...

   Završna knjiga naše tetralogije je najobimnija po broju stranica

 (604), najteža zbog svih likova, njihovih teških

 odluka i postupaka (pogotovo porodice Katić).

 Jedan od najtužnijih delova (ima ih tu dosta) mi bio kad je Kosara

 (Ivanova nekadašnja ljubav) dala Vukašinu i Olgi svoju bebu

 Životu i otišla. 

 

 Nalik knjizi, tragični su gubici našeg naroda (knjiga se završava u

 januaru 1916.), Slobodan Vladušić je napisao obimnu i dobru

 analizu ovog dela.

 Greška je bila što su prvo ekranizovali ,Vreme zla', a ne ,Vreme

 smrti' (ko zna zašto su to uradili), zato nisam gledala seriju ,Vreme

 zla', već želim pročitati sve književne verzije o porodici Katić.

 Ocena 10

  

 

Valjevska bolnica (književna verzija)

 

 Suvoborska bitka (2. knjiga) https://kulturiska.blogspot.com/2022/10/u-vaznoj-nasoj-bici-knjizevna-verzija.html

 Treća knjiga tetralogije ,Vreme smrti-Valjevska bolnica' je

 takođe adaptirana u uspešnu pozorišnu verziju koju režirao

 Dejan Mijač https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/jedan-od-nasih-simbola-u-i-svetskom.html.

 Slika na korici i forzecu je radila Nadežda Petrović i njeno viđenje

 Valjevske bolnice (tamo bila medicinska sestra).

                                                 

 

 U književnoj verziji se dosta bazira na ženskoj strani porodice

 Katić (Vukašinove žene Olge i ćerke Milene).

 Njih dve pre svog zajedničkog rada u Valjevskoj bolnici nisu bile

 bliske pre velike nesreće zvane Prvi svetski rat. Svi članovi

 porodice Katić su ipak živi, knjiga mi iskristalisala neke događaje

 koje pozorišna verzija po mom mišljenju nije uspela (ona tučnjava

 između Radojka i Pepija u književnoj verziji imala smisla).

  Upravnik Paun Aleksić samoljubivi odvratni čovek, Mihajlo Radić 

 mi u većem delu bio razuman, radio kako treba svoj posao, ali se

 mogla desiti jedna situacija koja ga mogla koštati rada u bolnici. 

 

 Ocena 10

  

 Ocena ?

U važnoj našoj bici... (književna verzija)

 

  1. knjiga https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/potomci-na-svoje-nacine-knjiga-i-vreme.html.

 Druga knjiga ,Suvoborska bitka' ima svoju pozorišnu verziju

u vidu glavnog junaka koji je u oba dela https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html.

 Slika na koricama i forzecu (deo knjižnog bloka) je od Mihaila

 Milovanovića ,Mrtvački mir'.

                                         

 Jedan od članova porodice Katić je nestao u najgorem vremenu i

 tu vest morao saopštiti Živojin Mišić.

 U ovoj knjizi, Milena se slabije pominje (više njen brat Ivan i

 brat od strica Adam) i njen stric Đorđe.

 Ivanove beleške u svesci su odraz trenutnih osećanja, razmišljanja, 

 kritika, teskobi mladog čoveka i spadaju među najbolje opisanim

 rečenicama u knjizi.

 Sklopila sam pozorišnu i književnu verziju u jedno i u oba slučaja,

 veoma teško i vredno delo.

 Ocena 10 

 

           

                                              

Potomci na svoje načine... (knjiga I ,Vreme smrti')

 

 Književna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2022/06/porodica-kojoj-preodreeno-da-se-rasturi.html.

 Uspešna televizijska verzija https://kulturiska.blogspot.com/2022/07/uspesna-televizijska-verzija-korena.html.

 Nastavak priče o porodici Katić uz nove likove je u vidu tetralogije

 (umetničko delo stvoreno u četiri dela ili četiri umetnička dela koje

 pisac spojio u jedno delo) ,Vreme smrti'.

                                            

  Prva knjiga govori o motivima i počecima I svetskog rata kroz

 istorijske događaje i porodicu Katić. Nikola

 Pašić pozvao Vukašina Katića, opozicionog vođu da čuje njegovo

 mišljenje o važnoj političkoj stvari. Aćim i Đorđe su u Prerovu u

 nemogućnosti da ratuju, potomci Katića (Đorđev sin Adam,

 Vukašinov sin Ivan i kći Milena) na svoje načine učestvuju u 

 Velikom ratu...

 Vukašin bio na ivici da ispolji ponašanje nalik Aćimu, Ivan ima

 potpuno drugačiju životnu struju, Milena je posvećena i vredna

 bolničarka koja kad ne radi jedva se izborila sa ličnom

 mukom (njen voljeni je u opasnosti).

 Manje se pominje druga strana Katića (Aćim, Đorđe i Adam),

 upoznajemo se sa Ivanovim ratnim drugom Bogdanom 

 Dragovićem, potomci na svoje načine su hteli iskazati svoje 

 poštovanje i ljubav prema državi u teškom, krvavom i 

 smrtonosnom vremenu.

 Izdanje Službenog glasnika ove tetralogije je za pohvalu,

 odličan font i veličina slova, poglavlja sam lako ispratila i na 

 forzecu (deo knjižnog bloka koja je prva i zadnja) i koricama je

 jedan od potreta Živojina Mišića.

 Ocena 10  

  

                                        

Epizodisti i junaci

 

  Vladislava Vojnović je književnica i scenaristkinja.

  Po njena dva romana, pravljeni su filmovi (,Kozje uši' i 

 ,Princ od papira'), a bila jedan od scenarista sapunice ,Istine i laži'.

                                             

 Svako od ovih junaka je bio epizodista i junak, sa neočekivano 

 jakim nitima...

 Dinamičan, lako sam ispratila sve epizodiste i junake i njihove

 životno izazovne pustolovine, korice su pun pogodak (autor

 korica Lidija Šijačić).

  Oni su imali razlog da budu epizodisti i junaci (ne mogu

 izdvojiti omiljeno poglavlje, pošto su deset poglavlja sjajna na

 svoj način), ovo delo treba da

 bude ekranizovano, u formi kratke serije od deset epizoda (jedno

 poglavlje-jedna epizoda).

  Krupan minus ovog izuzetnog dela jeste poslednje poglavlje, gde

 autorka objašnjava kako je došlo do realizacije dela na indirektan

 način. Po mom mišljenju, nekako mi nije leglo uz prethodnih

 deset poglavlja i bilo ogromni višak.

 Ocena 9

 

Porodica kojoj predodređeno da se rasturi

 

 Uspešna pozorišna adaptacija njegovog dela https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html.

 Dobrica Ćosić je objavio 1954. roman ,Koreni', koji započeo ciklus

 romana (ostali romani su ,Vreme smrti', ,Vreme zla' i ,Vreme vlasti').

 Iste godine, dobio Ninovu nagradu koja tada bila prvi put dodeljena,

 a ona je obavezna lektira u srednjim školama.

                                                  

 Početak porodice Katić kako je nastala i zašto u njoj nastao potpuni

 rasulo i raspad već u kasnijim generacijama je za veliku tugu i

 žalost.

 Aćim Katić, glavni u porodici je na javnoj političkoj i

 društvenoj sceni veoma uspešan, dok u privatnom smislu 

 ogorčen zbog oba svoja sina i njihovih puteva kao odraslih

 bića.

 Stariji sin Vukašin, školovao se u inostranstvu, potpuno otuđen

 od svoje porodice (pogotovo od oca kog jako mrzi), uspešno

 krije lična nezadovoljstva.

 Mlađi sin Đorđe, nikako nije mogao zadobiti očevu ljubav, 

 maltretirao svoju ženu Simku i veliki nesrećnik u celokupnom

 smislu.

 Simka (Đorđetova žena), istrpela snažno sva psihička i fizička

 maltretiranja muža, odlučila odraditi veoma radikalan potez u

 ono vreme, samo da se održi loza Katića.

  Za samu reč i naslov ovog kompleksnog dramskog

 dela, asocijacija mi je nešto čvrsto, stabilno, prvi i jedini dom.

 Ovde je pokušaj da sve to bude, dok samo delo govori potpuno

 suprotno.

 Pripovedač je Nikola (jedan od sluga porodice Katić), korišćene

 su stare, srpske reči na dobar način. Za istoimenu seriju, čula sam

 mnogo pohvala, dok sam roman je odličan.

 Ocena 10

Da li će ovaj trik biti snažno uspešan?

 Emanuel Bergman je nemački pisac koji dugo živi u Americi.

 Najveće delo je ovo sa posta.

                                                                              

  Moše Goldenhirš je bio petnaestogodišnji dečak  u periodu

 sredine tridesetih prošlog veka, nakon što video Čoveka 

 Polumeseca, rešio da pobegne od kuće. Vremenom postao

 mađioničar Veliki Zabatini, u današnjici ostao teški i mrzovoljni

 starac koji ne voli nikog.

 Jedanaestogodišnjem Maksu Konu se srušio svet nakon vesti 

 roditelja da planiraju razvod i Maks spreman da pronađe Velikog

 Zabatinija i kroz magiju pomiri Maksove roditelje...

 Maks u nekim trenucima delovao nezahvalno, suviše živeo u finom,

 šarenom balonu i njanjav. Veliki Zabatini je u stvari Moše 

 Goldenhirš (veoma je važan razlog promene ličnosti), u sadašnjoj

 starosti gunđav, sumoran i teskoban.

 

 Susret dve generacije, odrasle u potpuno različitim vremenima nije

 bio u bajkovito dramatičnom stilu, već savremeno stvarnim (da je

 bilo u stilu prve opcije, ne bi mi se dopalo delo).

 Trik koji je ključ i pouka radnje nije u mađioničarskom stilu, već

 u duhovno emotivnom smislu. Trik je delo za ljude 

 koji su izgubili ili tragaju čaroliju u svom životu, Maksovo i 

 Mošino neobično prijateljstvo kratko trajalo, ali jedno od posebnih

 bilo u savremenoj književnosti.

 

 Ocena 9    

U razmaku od tri veka, živeli prirodnjak i honorarna novinarka

 

 Barbara Kingsolver je američki pisac, esejista i pesnikinja.

 Teme njenih dela su socijalna pravda, biološka različitost i

 odnosi između ljudi sa zajednicama i okruženjem.

 Više o njoj http://barbarakingsolver.net/.

 Za svoja dela dobila mnogobrojne nagrade, ova knjiga je bila

 knjiga godine u četiri novine.

                                                    

 U Vajnlendu u razmaku od tri veka (18. i 21. vek) živeli su u istoj 

 kući dva glavna lika.

 Nastavnik prirodnih nauka Tačer Grinvud (1871) otkrio bitne stvari

 na račun svoje grane, ali mu ne dozvoljavaju da iskaže svoje 

 stavove.

 Honorarna novinarka Vila Noks (2016) doživela materijalne i

 porodične teške trenutke i kako će se nositi sa novim životnim

 poglavljima sama i sa svojom porodicom?

 Na svakom poglavlju, upotrebljena je poslednja reč kao naslov

 za naredno poglavlje, što mi bilo zabavno za čitanje i praćenje

 radnje.

 

 Tačerova priča mi sve do sredine kad se upoznaje sa Meri Trit 

 (ona je bila istinita ličnost, prirodnjački naučnik, biolog i

 insektolog) bila posebno zamorna za čitanje. Kad se ona pojavila

 u njegovom životu, ta priča mi postala bolja i posebna za čitanje.

 Vilina priča u svim poglavljima bila mnogo bolje opisana od

 Tačerove, razumela je zašto u nekim teškim situacijama (preciznije,

 porodični odnosi) morala uraditi određene 

 postupke i kraj njene priče (nije umrla) bio sa jedne strane tužan,

 sa druge u stilu tako je bilo najbolje.

 Ocena 8 

Šta povezuje srednjovekovnu kuvaricu i ovo vekovnu naučnicu?

 Kirsti (ne Kersti) Mening je australijska spisateljica, dok se

 njeni novinarski članci i fotografije pojavljivali u magazinima

 za putovanja i sa prijateljicom izdala knjigu o kuvanju.

 Sa mužem je partner u Vinskom baru koji osvojio nagradu za

 kvalitet i u vinariji.

 Sajt+društvene mreže http://kirstymanning.com/.

                                              

 Leta 1487, Artemizija je bila zadužena kao kuvarica u zamku

 Bošoovih povodom svadbenog banketa i posebno zavolela jednog

 Andreasa.


 U Tasmaniji 2014. godine, Pip Arnet je vešta u kuhinji i treba da

 završi doktorat, ali joj privatni život u ozbiljno klimavim nogama.




 Šta povezuje ženu prošlosti i ženu ovoga veka?



 Rastužio me put jedne od njih i ozbiljno bih volela da su obe

 doživele svoju sreću. Opisi srednjovekovnih rascvetalih

 vrtova Francuske, divljih obala Tasmanije i slikovitih brežuljaka

 u Toskani u sadašnjici su složeno i prelepo opisani.


 Roman skreće pažnju da je čovek biosocijalno biće, kom

 je poneki put potrebno da zastane sa svojim obavezama, razmisli

 šta istinski želi u životu i razumeti unutrašnje biće.


 Drugi fokus romana je ugroženost ekosisteme na kojoj čovek treba

 da poradi za bolju današnjicu i sutrašnjicu, treći da ljubav i

 porodica su posebna i svetla tačka u našim životima.

 
 Recepti veoma šarenoliki, originalni i zanimljivi, ekranizacija

 ovog romana bi bila ozbiljno fantastična.


 Ocena 10   

Pisanjem se bori protiv dubokog zaborava

 Dragan Velikić je rođen u Beogradu, odrastao u Puli i diplomirao

 svetsku književnost na beogradskom Filološkom fakultetu. Četiri

 godine bio ambasador SCG i kasnije naše države u Austriji,

 dvostruki dobitnik Ninove nagrade.

 Roman ,Islednik' ima i svoje dopunjeno, posebno izdanje, a

 pročitala sam prvobitno izdanje.

                                                

 Kratki opis

 Pisac bio u Budimpešti i tamo ga zatekla vest o majčinoj smrti.

 Nakon tužne vesti, počeo pisati u borbi protiv dubokog

 zaborava i kroz par putovanja, otkrio sudbine...

 Početak knjige ozbiljno zbunjujući i za neke koji ne volite takve

 uvode u romane, možete preskočiti (u slučaju ovog romana,

 bolje da ne preskočite). Misli pisca su opravdano isprekidane, neke

 misli i ponavljaju, a njegova umna borba protiv dubokog, trajnog

 zaborava veoma kompleksna.

 Ocena 10