Anita Dajamant je američka književnica koja sa delom (na
originalnom jeziku objavljena 1997.) na ovom postu postala
omiljena u književnim klubovima.
Ima istoimena mini serija iz 2014.
Sajt+društvene mreže https://anitadiamant.com/.
Instagram https://www.instagram.com/anitadiamant51/.
Dina pripoveda priču o njenoj majci Lii, Rahili, Zilpi i Bilhi, sebi
kao devojčice, devojke i žene...
Crveni šator je bio poseban kutak za glavnu junakinju, njenu
mamu i preostale tri žene. Prvi deo knjige koji govorio o njenoj
ženskoj strani porodice (mama Lia, Rahila, Bilha i Zilpa) mi bio
između zamornog i dobrog. Zamornog, jer mi se u nekim delovima
radnja previše otegla. Dobrog, pošto ovde prikazana prava snaga
ženske solidarnosti, ljubavi i međusobne podrške.
Dina bila predodređena da se bavi zanimanjem koje bi po mom
mišljenju trebalo više biti cenjeno (babica). Jako mi teško i tužno
palo što čim pronašla sreću i ispunjenost sa osobom koja je
druge vere i porekla, ta osoba krvnički i užasno stradala od njene
porodice (u Knjizi postanja, ona biva silovana od te iste osobe).
Treći deo (njen život u Egiptu) mi bio najzanimljiviji, govorivši
o njenom dugom i važnom oporavku nakon tragedije, kako su
počeli ceniti nju kao babicu u Egiptu i stekla ponovo ljubav (to me
istinski obradovalo).
Stil pripovedanja Dajamantove je sličan kao kod Monk Kidove
(njena odlična knjiga ,Knjiga čežnji' https://kulturiska.blogspot.com/2024/11/zena-iz-davnog-doba-koja-zeli-pisati.html),
samo što mi se više dopala ,Knjiga čežnji'. A mini seriju
,Crveni šator' ću pogledati nekom prilikom.
Ocena 7.5
