Snajperistkinja koja se nije borila samo....

 

  Stiv Epting je jedan od autora duologije ,Smrt Kapetana Amerike'

 https://kulturiska.blogspot.com/2025/11/resio-da-oda-pocast-svom-starijem.html. 

Gart Enis je severnoirsko američki strip pisac i jedan od autora

 čuvenog stripa i gledala 1. i 2. sezonu istoimene serije

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/02/serija-nadmasila-strip-serijal.html.

 Elizabet Bratvajzer je američka strip koloristkinja, slikarka i bivša

 učiteljica slikanja.

 Ova knjiga stripova spada u prvu knjigu biblioteke Saskvač, originalni

 izdavač je TKO Studios https://tkopresents.com/.

                                          

 Drugu zimu zaredom, traje opsada Lenjingrada i jedan od aduta

 sovjetske vojske su sedam snajperistkinja, među kojima je bila

 Sara...

     

 Deo inspiracije za njen lik je bila prava snajperistkinja u to doba

 Ljudmila Pavličenko https://zadovoljna.nova.rs/njena-prica/ko-je-bila-ledi-smrt-strah-i-trepet-medju-nacistima/.

                                            

                                                    

 Ovaj ratni grafički roman prikazao obe strane medalje sovjetske

 vojske veoma uspešno (po mom mišljenju) i baš njima sedam 

 (najviše Sari) nije bilo lako.

                                                  

 Svidelo mi se njihovo držanje, zajedništvo u jednom od najgorih

 vremena prošlog veka i razumela sam Sarina preispitivanja 

 povodom toga da li je dobrovoljan ulazak u borbene redove ispao

 pravi ili ne.

                                                    

 Borila se ne samo na terenu, već unutar sebe i očekivala sam takav

 njen kraj.

 Maestralan kolorit i u pravoj meri, trojka Enis, Epting i Bratvajzer

 ispali uspešna kombinacija za temu ovog dela, gde bi većina autora

 nacrtala i opisivala suviše sirovo, kroz prejak vulgaran rečnik

 ovakvu vrstu važne priče.

 Ocena 10

Sestre koje su preživele...

 

  Heder Moris je Novozelanđanka koja živi u Australiji, više o njoj

 https://heathermorrisauthor.com/.

                                            

 Cibi, Magda i Livija su kao devojčice dale obećanje ocu da će

 biti jedna uz drugu...

                                                 

Njihov otac je preminuo kad je Livija bila sasvim mala, majka 

 zajedno sa svojim ocem uspevala da krije jednu od sestara.

                                                 

 Najmlađa Livija prva dospela u Aušvic, zatim nekoliko dana kasnije

 i najstarija Cibi. Srednja Magda se uspešno skrivala od nacista, ali

 i ona dospela u Aušvic.

  Razumem zašto je Magda nakon što se njih tri 

 konačno ujedinile u najgorem vremenu i kasnije u miru,

 dugo osećala krivicu. Cibi i Livija su uspevale u tom ozloglašenom, 

 velikom prostoru da daju jedna drugoj podršku kroz reči i dela.

  Za njih tri, odlazak u Izrael im bio najbolji potez, jer se nisu osećale

 bezbedno u rodnoj Slovačkoj. Preporuka za osobe koje vole 

 istorijske, porodične istinite dramatične priče.

                                                  

 Ocena 10

Minhovi zaslužuju rehabilitaciju!

 

  Tihomir Stevanović je književnik, pravnik i pisac radio drama

 (jedna od njegovih drama je prevedena na engleski).

                                              

  Greta Minh bila dobrotvorka za stanovnike Rtnja zajedno sa svojim

 mužem Julijusom. Nakon njegove tragične smrti, Greta bila potpuno

 skrhana, još u to vreme se odvijao Drugi svetski rat...

  Njih dvoje su činili istinska, dobrotvorna dela za Rtanjce

 (više na ovom linku https://www.telegraf.rs/putovanja/ja-volim-srbiju/3452907-prica-posle-koje-cete-na-rtanj-gledati-drugacije-kako-je-greta-ulepsala-zivot-rudarima) i

 na žalost, Drugi svetski rat je pokvario sliku o njima (a u Prvom

 svetskom ratu, isto morali da beže sa Rtnja, ali su uspeli obnoviti

 rudnik i tu oblast).

  Nema nešto podataka ne samo o njima dvoma, nego i o

 celoj porodici. Priča sa sledećeg linka je upečatljiva i snažna

 (na žalost, autorka ovog teksta nije među živima) 

 https://rtanjadventure.com/greta-i-julius-minh/#Greta_i_Julius_Minh_neverovatan_susret_sa_potomcima.

                                             

                                      Julijus i Greta

  Ova porodica zaslužuje da bude rehabilitovana u našem društvu,

 kao i dostojnu dokumentarnu ili igranu seriju.

                                               

    Adolf bio srednji sin koji izvršio samoubistvo 1941. zbog Drugog

 svetskog rata, Julijus najstariji sin, Samuilo njihov otac.

                                                      

  Julijus je skroz u crnom, Adolf je sa brkovima, Aleksandar pored

 Julijusa (najmlađi brat porodice Minh).

 Oni su imali tri sestre Idu, Gretu i Avgustu (sve tri su živele u

 inostranstvu sa svojim porodicama).

  Još jedan link vredan čitanja https://vreme.com/vreme/prica-o-minhovima-i-nama/.

  Stevanović uspeo da na dobar način uradi istorijsku fikciju o

 porodici koja nije zaslužila biti nazvana državnim neprijateljima

 godinama!

  Ocena 10

                           

 

Teskobni porodični krojevi

 

  Beril Bejnbridž (1932-2010) je bila engleska književnica, njen

 opus bila psihološka fikcija, sa glavnim likovima sa radničke klase.

 Delo sa ovog posta je ekranizovano u formi filma u 1988. (ne

 mešati ga sa istoimenim filmom iz 2015, gde je radnja potpuno

 drugačija).

                                              

  Tokom Drugog svetskog rata, sedamnaestogodišnja Rita živi sa

 svojim tetkama Neli i Mardž...

 Rita je bila pod potpunim staklenim zvonom, neopterećena 

 prošlošću, fokusirana na sadašnjicu. Sa druge strane je tipična

 naivna tinejdžerka koja se zaljubila u stranog vojnika (taj vojnik

 mi od samog starta bio odbojan i hladnokrvno grozan) i od tog

 trenutka, nastaju teskobni porodični krojevi.

  Starija tetka Neli je ozbiljna krojačica, krutih stavova i osećanja,

 želi najbolje za Ritu, ali da je u potpunosti kontroliše.

  Mlađa tetka Mardž je slobodnijeg ponašanja, stavova, više se

 Rita poveravala njoj i u situacijama gde ne treba biti previše

 opušten i slobodan, Mardž namerno radi suprotno.

  Džek (Ritin otac) glumio ujku zbog tužne okolnosti iz dalje 

 prošlosti. Ovaj roman ima tipičan odlični britanski crni humor,

 realističnu slikovitu kritiku na račun porodica sa klimavo

 lošim odnosima koje žestoko kriju. Ne treba silom krojiti život,

 ne treba obući odelo druge osobe zarad impresioniranje osobe

 do koje joj možda nije stalo do vas. I na kraju, svi su očekivano

 bili na velikom duhovnom i moralnom gubitku.

  Ocena 10

 

Pogrešno što je jedan deo bajkovito opisan

 

 Afiniti Konar je američki pisac čijoj deda bio učesnik II svetskog

 rata. Pre ove sa posta, ona objavila jedan roman i nakon dva dela,

 ništa nije objavila.

                                                     

 Sestre bliznakinje Perl i Staša su dospele u horor zvan Aušvic 

 zajedno sa majkom i dedom. One se nalazile u posebnom

 odeljenju, kod jednog od zločinca Mengela i na žalost, jedna od 

 njih je nastradala, dok druga duboko veruje da je njena bliznakinja 

 još uvek živa...

 Velika greška u slučaju opisa teške drame bliznakinja jeste što jedan

 deo romana bio bajkovito opisan. Kad su u pitanju drame gde se

 radnja odvija u ratu, po mom ličnom mišljenju treba da se 

 piše realističnim i smislenim jezikom. Bajkovitost nipošto ne

 treba da bude ubačena malo ili veliko u ovakvim delima.

 Staša imala dobrog saveznika u vidu Feliksa (i on na žalost 

 izgubio blizak rod) i trebali konačno da ubiju akademskog ološa,

 kraj mi uopšte nije bio jasan (što mi se retko dešava kada čitam 

 roman).

 Ocena 7

 

Rat iz ženskog ugla

 Poslednji svedoci

 https://kulturiska.blogspot.rs/2017/12/ti-svedoci.html



 Svetlana Aleksijevič napisala još jednu kompleksnu dokumentarnu

 prozu, a ima sličnosti sa ,Poslednjim svedocima'.


                                     

 Kratki opis


 Sada su one starije žene ili u poznijim godinama. Nekada su 

 bile devojčice, devojke ili žene u vojsci i učestvovale u II 

 svetskom ratu...



 Aleksijevičeva je četiri godine radila na ovoj knjizi i posetila

 preko sto gradova, sela i varoši, da bi beležila sećanja 

 ratnih veteranki.



 Za to što su preživljavale na ratnom frontu bi trebalo davati

 doživotnu pomoć (neke su dobile, neke na žalost ne)! One su

 bile spremne ginuti za porodicu i narod, da bi uklonile neprijatelje

 (neke su ubijale).



 I ovo delo je odlično+poučno kao ,Poslednji svedoci'.


 Ocena 10

Dobro je što ne poleti

 Dokumentarac Nacionalne geografije o nemačkom borbenom 

 avionu Horten Ho 229 mi poslao prijatelj Đuka koji je ljubitelj 

 istorije. Braća Horten Rajmar i Valter su 

 napravili 3 takva aviona (jedan je bio testiran 1. marta 1944.), a 

 jedan nije dobro prošao na testiranju.

   Kratka radnja

 Jedini preostali Horten Ho 229 se nalazi u Americi (pronašli ga

 pred kraj II svetskog rata u Nemačkoj), a tim inženjera i graditelja

 borbenih aviona su rešili da rekonstruišu ovaj avion koji nikad

 nije bio u borbi...

 Da je poleteo, to bi bilo pogubno za čovečanstvo i dobro je što 

 nikad nije poleteo. Dokumentarac je zaista odličan.

 Ocena 10/10

                                              

Hrabrost čoveka sa pruge

  Mislićete da je ovo uobičajni memoar bivšeg vojnog lica.

 On je bio poseban.

                                              

Korice su iz ekranizovane verzije ovog dela

 Kratak opis

 Erik Lomaks je voleo vozove, da sakuplja markice i pred II svetski

 rat radio u pošti. Preživeo je brutalna mučenja,

 bio svedok strašnih zločina i radio na zloglasnoj pruzi Burma- Sijam

 poznatoj kao ,Železnica smrti'. Hoće li posle mnogo godina,

 Erik suočiti sa jednim od mučitelja za vreme ovog zla?

 Njegovi opisi o radnjama neprijatelja nad zarobljenicima (pogotovo

 kad su radili prugu Burma- Sijam) su teški užas. Njegova hrabrost

 da prkosi nekim od neprijatelja u jednom od užasnih zatvora gde je

 bio bukvalno na ivici između života i smrti je neverovatna.

 Preminuo je 2012. godine (živeo je 93 godine) i

 zahvaljujući njegovoj hrabroj, teškoj i dirljivoj ispovesti o

 doživljenom zlu zvanom rat, ljudi koji su preživeli isto neće se

 više osećati tužno, besno i usamljeno preko ove autobiografije.

 Znam da je teško pričati bilo u užem ili širem krugu ljudi kao žrtva

 i preživeli u ratu.

Ljudi, treba da se oslobodimo tih užasnih i tužnih stega.

 Dokazati sebi i vašim voljenima da se može živeti,

 miriti, družiti i voleti.I biti hrabar oprostiti onima što su vam

 učinili zlo. Hvala ,Čoveku sa pruge' na ovom delu.

 Ocena 10/10 

Lažni memoar, strašno!

  Ove priče se sećam još iz doba kad sam bila mala i čitala

 ,Politikin Zabavnik'. Htela sam saznati dublje pozadinu te priče i

 obradovala se što toga ima u vidu memoara. Ali...

                                                   

 Kratki opis

 Belgija, 1941, II svetski rat. Roditelji devojčice Miše su 

 deportovani i nju je preuzela porodica, gde je glavna zla i stara

 žena. Žena je dozvoljavala Miši da ide kod deke i bake koji

 su je voleli. Na žalost, Miša je morala da pobegne, pošto se moglo

 desiti da ona bude izručena nacistima i tokom četvrogodišnje

 odiseje po Evropi (najviše na istoku), Mišina porodica i saveznici

 su bili vukovi...

 Oduševljena i dirnuta pričom devojčice koja se spasla od zla

 zvanog rat zahvaljujući vukovima, mislila sam da je to odličan

 memoar. Inače, volim da potvrdim sve činjenice kada su

 u pitanju memoari i istinite priče. Otkrila sam da je

 sve to bila laž! :-(  Žena se ne zove Miša, nego Monik de Val.

 Totalno mi užasno da izmisliš memoar gde si iskusio

 teškoće za vreme rata. Za to nemam opravdanja!

 Sve to po strani, knjiga je napisana živopisno, potresno i ozbiljno.

 Dala bih za memoar ocenu 10, ali pošto je laž, daću slabiju ocenu.

 Ocena 5/10

Špijunski crno beli film sa nekadašnjih naših prostora

  Snimljen 1960, ovaj jugoslovenski film ,X- 25 javlja' je snimljen 

 sa slovenačkom nasihronizacijom. Ima da se gleda sa prevodom na 

 Dailymotion- u, na dva dela.


 Kratka radnja


 Radnja se dešava za vreme II svetskog rata. Mirko je mlad čovek, 

 ogorčen što se nacizam pojavio u Jugoslaviji. Njegov rođak 

 oženjen Nemicom upoznaje Mirka sa budućim šefovima i Mirko 

 zna na koju će stranu preći. Ali, on mora ući među nacističke 

 redove i vremenom, Mirko se nazvao X 25...


 Instrumental u ovom filmu je bio apsolutno nepotreban. Slaba

 akcija, dijalozi u nekim trenucima su robotični i donosi poruku

 da uvek treba pomoći svom narodu, uz rizike i opasnosti.

 Dopali su mi se Dušan Janićijević (Mirko), Nikola Simić (Gregorić)

 i Stevo Žigon (Hans Binder).


 Ocena 8/10

Dobar ekranizovani prikaz narodnog književnog heroja

  Stariji čitaoci (možda i neki mlađi) znaju ovog književnog heroja

 sa posleratne epohe. Film ,Nikoletina Bursać' je snimljen 1964.

 i režirao ga čuveni režiser ratnih i partizanskih filmova Branko

 Bauer.

  Kratka radnja

 Nikoletina Bursać je 1941. mobilisan u Vojsku Kraljevine

 Jugoslavije. Nakon kapitulacije, vraća se u svoje selo i brani ga

 sa svojim saborcima od neprijatelja...

 O glavnom glumcu Dragomiru Pajiću, postoji samo jedan

 podatak, odnosno članak sa sajta Yugopapir pod nazivom ,Snima

 se ,Nikoletina Bursać': U glavnoj ulozi beogradski student prava

 Dragomir Pajić. Mislim da taj čovek više nije živ, a ako neko od

 vas zna šta se desilo sa njim, napišite u komentarima.

 Njegova gluma je dobra, saborca Jovicu Ježa odglumeo odlično

 Milan Srdoč (on nije živ). Odličnu epizodnu ulogu mladog vojnika

 odglumeo Feđa Stojanović. Ostali sporedni likovi mi nisu ostali 

 upečatljivi.

 Snimljen u lošijoj crno beloj tehnici, zvuk ne kasni sa slikom što

 je dobro. Akcija na srednjem nivou, scenario mogao biti još bolji.

 Ocena 7/10

                                               

Potresna edukativna izložba sa poukama

  Ova izložba se danas završila i to je jedna od najboljih koje

 sam videla.

 Bile su postavljena 32 panoa i govore priču o jevrejskoj

 devojčici Ani Frank. Lično, gadim se ljudi koji su izdali, izneverili

 i ubili ljude samo zato što govore drugi jezik, imaju druge kulture i

 običaje. Samu reč rat ne volim.


 Ovde za vas dragi čitaoci, videćete delić ove potresno edukativne

 izložbe sa poukama. A to je da treba da cenimo i poštujemo

 različitost. I da rat nikom nije doneo dobro.


                                               

Venčanje Aninih i Margoinih (Margo je bila Anina starija rođena sestra) roditelja Otoa i Edit

Margo i Ana

Vrhunac najvećeg zla

Podržavaoci najvećeg zla

Otac Oto pokazuje logoraški broj obeležen na ruci

 Ocena

 10/10

Duga patnja, konačna sloboda i oproštaj. Strip ,Maus' II

       Nastavlja se ispovest Vladeka Špigelmana o preživljavanju

  holokausta, boravcima u getoima i logorima. Sa sumnjivim 

 likovima, on i Anja se dogovorili da pobegnu u Mađarsku misleći 

 da tamo nema nacista, ali je to bila prevara. Gestapo ih uhapsio u 

 vozu i bili prevezeni do Aušvica. Razdvojeni su sve do 

 konačne slobode iako se tajno dopisivali i nakratko viđali,

  u sadašnjici ga Art upita za majčine dnevnike. Dnevnike je Vladek

  spalio, da ga ne podsećaju na prošlost i želela da ih Art jednog

 dana pročita. Proglasi oca ubicom zbog tog čina, prvi strip je

 zadobio iznenadnu i neočekivanu medijsku pažnju za Arta.

  Odlazio kod psihijatra, Češkog Jevrejina koji je preživeo

   holokaust. Vladek je preživeo glad, mučenja, video zlostavljanja i

 kako je izbegavao selekciju za laboratoriju ili gasnu komoru.

 Uprkos svakodnevnoj opasnosti, preživeo tifus i sva moguća zla, 

 on i Anja bili razdvojeni, konačno ujedinnjeni na sam kraj 

 najvećeg zla. Oprostio  ocu sve Art, na kraju ove knjige Vladek 

 reče sinu da je umoran od 

 priča za danas, nazvavši ga Rišijem. Poslednja slika u celokupnoj

 priči je nadgrobni spomenik njegovih roditelja. Drugi strip vas tera

 na ozbiljnije razmišljanje o pojmovima. Patnji. Slobodi. Muci.

 Oproštaju. Posle čitanja ovog stripa, verujem da će te promeniti

 neka od vaših razmišljanja na bolje, po pitanju ljudske psihe.

  Ocena 10/10  

U lektire za srednju školu! Strip ,Maus' I

   Taj strip sam dugo iščekivala u biblioteci i konačno ga dočekala!

 Interesantno, strip pronašla u Američkom kutku i ima varijanta na

 engleskom (originalnom jeziku) i na našem jeziku, koju sam uzela

 za čitanje.


                                       

   Autor stripa je prikazao život njegovog oca

 Vladeka, Poljskog Jevrejina, preživeo holokaust za vreme

 Drugog svetskog rata.

 Vladek i Anja (Artova majka) su imali sina Rišija (bio bi Artov

 stariji brat), koji je otrovan od strane tetke da ih nacisti ne uhvate i

 ubiju. Vladek bio uspešan proizvođač odeće, porodičan čovek i

 mnogo je voleo Anju. Ona neko vreme bila na sanatorijumu, nakon

 rođenja Rišija i ustanovljene postoporođajne depresije. Tokom

 rutinske posete ocu, oženjenog sa Malom, takođe preživela 

 holokaust, njen prijatelj dao Artov tajni strip i nije ga

 uspela sakriti od Vladeka. U stripu ,Zatvorenik iz paklene planete',

 Art je istraumiran majčinim samoubistvom, nakon tri meseca

 provedenih u mentalnoj bolnici i lošem načinu života. Osećao se

 krivim, razočaranim i ljutim. U to vreme, bio bi stalno u

 zatvoru i ustanovama, otuđio se od povučenog, škrtog u emocijama

 oca i majčine smrti, bez oproštajne poruke. Vladek prvobitno bio 

 šokiran sinovljevim stripom, ali shvata da je najbolje javno reći 

 svoja duboka osećanja, bez nelagode i stida. Tokom ove knjige,

 pojavljuje se Artova žena Fransoas, koja je prešla u judaizam, radi

 toga da zadovolji Vladeka. Ona je ovekovečena kao miš. Nemci su

 mačke, Poljaci svinje i svi Jevreji miševi. Strip me oduševio

 ozbiljnom i bolnom istinom Vladekovog i Anjinog odvojenog

 preživljavanja holokausta, Vladekovog i Artovog sadašnjeg odnosa

 i obnavljanje komunikacije između njih dvojice. Prvi strip uči ljude

 o tome kako se snaći u lošim vremenima, da nikad nije kasno

 obnoviti slomljene porodične odnose i uvek treba biti najveći

 borac u ozbiljnom, surovom životu. Kad bi se uvelo u srednje 

 škole ovaj i drugi deo stripa ,Maus' koji ću uskoro opisati, mislim 

 da bi učenici sagledali bolje na stvaran život. Tešku borbu svih 

 naših predaka tokom Drugog svetskog rata, preminulih i 

 preživelih. Shvatanje zašto neke stvari su morale biti sakrivene 

 unutar porodice. I to da je porodica najkrhkija dragocenost.

  Ocena 10/10