U lektire za srednju školu! Strip ,Maus' I

   Taj strip sam dugo iščekivala u biblioteci i konačno ga dočekala!

 Interesantno, strip pronašla u Američkom kutku i ima varijanta na

 engleskom (originalnom jeziku) i na našem jeziku, koju sam uzela

 za čitanje.


                                       

   Autor stripa je prikazao život njegovog oca

 Vladeka, Poljskog Jevrejina, preživeo holokaust za vreme

 Drugog svetskog rata.

 Vladek i Anja (Artova majka) su imali sina Rišija (bio bi Artov

 stariji brat), koji je otrovan od strane tetke da ih nacisti ne uhvate i

 ubiju. Vladek bio uspešan proizvođač odeće, porodičan čovek i

 mnogo je voleo Anju. Ona neko vreme bila na sanatorijumu, nakon

 rođenja Rišija i ustanovljene postoporođajne depresije. Tokom

 rutinske posete ocu, oženjenog sa Malom, takođe preživela 

 holokaust, njen prijatelj dao Artov tajni strip i nije ga

 uspela sakriti od Vladeka. U stripu ,Zatvorenik iz paklene planete',

 Art je istraumiran majčinim samoubistvom, nakon tri meseca

 provedenih u mentalnoj bolnici i lošem načinu života. Osećao se

 krivim, razočaranim i ljutim. U to vreme, bio bi stalno u

 zatvoru i ustanovama, otuđio se od povučenog, škrtog u emocijama

 oca i majčine smrti, bez oproštajne poruke. Vladek prvobitno bio 

 šokiran sinovljevim stripom, ali shvata da je najbolje javno reći 

 svoja duboka osećanja, bez nelagode i stida. Tokom ove knjige,

 pojavljuje se Artova žena Fransoas, koja je prešla u judaizam, radi

 toga da zadovolji Vladeka. Ona je ovekovečena kao miš. Nemci su

 mačke, Poljaci svinje i svi Jevreji miševi. Strip me oduševio

 ozbiljnom i bolnom istinom Vladekovog i Anjinog odvojenog

 preživljavanja holokausta, Vladekovog i Artovog sadašnjeg odnosa

 i obnavljanje komunikacije između njih dvojice. Prvi strip uči ljude

 o tome kako se snaći u lošim vremenima, da nikad nije kasno

 obnoviti slomljene porodične odnose i uvek treba biti najveći

 borac u ozbiljnom, surovom životu. Kad bi se uvelo u srednje 

 škole ovaj i drugi deo stripa ,Maus' koji ću uskoro opisati, mislim 

 da bi učenici sagledali bolje na stvaran život. Tešku borbu svih 

 naših predaka tokom Drugog svetskog rata, preminulih i 

 preživelih. Shvatanje zašto neke stvari su morale biti sakrivene 

 unutar porodice. I to da je porodica najkrhkija dragocenost.

  Ocena 10/10

   

   

Sjajna umetnica,očekivanja prikaza njenog kratkog dela i života stripu su bila velika i na kraju... Razočarenje

 Lejdi Dej (Lady Day). Njen nadimak dao blizak prijatelj džez

 tenor saksofonista Lester Jang (Lester Young). Teško detinjstvo,

 ispisana iz škole sa 11 godina, komšija je pokušao silovati i neko

 vreme bila prostitutka u ranom dobu.

 U njenim kasnim dvadesetim, počeo pevački,veliki uspeh. 

 Pomešana prošlost i sadašnjost u stripu, a početak stripa je

 neuobičajan. Neki tip u sadašnjici preslušao njene najveće hitove i 

 dobio inspiraciju za pravljenje stripa o njoj. Zove svog saradnika za

 ispisivanje teksta, on sam

 pokušava saznati više o njoj, radi boljeg dočaravanja Lejdi Dej.


                                       

   Najveća umetnica svoga doba, sarađivala sa najboljim

 džez umetnicima, nastupala na najprestižnijim klubovima gde je

 publika bila isključivo belačka. Dok je blistala na sceni, van nje

 živela haotično i nestabilno.

                                          

Prva stranica stripa

   Njen kratkotrajni život se tužno završio. Od posledica dugog

 alkoholisanja i drogiranja, preminula u 44. godini od ciroze jetre. 

 Koncept samog stripa je dobar, kraj dirljiv.

 Crno belu tematiku uvek volim kod stripova (nekad više nego u

 boji), u ovom slučaju je veliko razočaravajuća. Ledi Dej uopšte ne

 liči na sebe, Lester Jang katastrofa nacrtan, kao i sporedni

 likovi. Više sam listala strip, nego što ga pročitala. Velika šteta što

 nije bilo bolje crtano, posebno Lejdi Dej. Tek onda bi dobio

 višu ocenu.

 Ocena 4/10