Petrovaradinska tvrđava ispala savršena za...

 

  Na Novosadskom pozorišnom festivalu ,Sterijino pozorje' u 2009.

 godini i Petrovaradinskoj tvrđavi, bila izvedena Šekspirova drama

 ,Kralj Lir'.

 Pozorišni ansambl je bio ,Teatar Ulisis' iz Zagreba, rediteljka Lenka

 Udovički (reditelj ove tv verzije Branko

 Kičić). Više o pozorištu+društvene mreže https://www.ulysses.hr/.

                                                

  Kralj Lir će podeliti imovinu ćerkama: Gonerili, Regani i

 Kordeliji. Međutim, kad se to desilo, sve je išlo potpuno

 nizbrdo, a najviše za...

 

 Petrovaradinska tvrđava je bila savršen ambijent za ovu verziju

 Šekspirove posebne drame, velike težine i ozbiljnosti.

 Rade Šerbedžija kao kralj Lir je bio briljatan i upečatljiv, scene kada

 njegov lik upadne u ludilo su odglumljene ubedljivo i 

 verodostojno.

 Pohvale i za glumice koje su glumele njegove ćerke: Kseniju

 Marinković (Gonerila, poznatija kod nas u filmovima ,Ustav

 republike Hrvatske' i ,Da li ste videli ovu ženu'), Lindu Begonju

 (Regana) i Ivanu Roščić (Kordelija, poznatija kod nas u telenoveli 

 ,Pogrešan čovek'). Dinamika iznošenja tih uloga u pojedinačnim i

 zajedničkim scenama bila jaka i na visini zadatka.

  Dejanu Aćimoviću odlično stajala uloga Edmunda, vanbračnog

 sina od Grofa od Glostera (poznatiji kod nas u filmu ,Ustav 

 republike Hrvatske'), Mladen Vulić (zakoniti grofov sin Edgar

 koji je prerušen u prosjaka) isto odličan.

 Mostarski simfonijski orkestar je bio odlična muzička pratnja i

 ansambl savršeno iskoristio svaki ćošak i prostor Petrovaradinske

 tvrđave i kiša nije omela nikoga tada (jedino mi bilo bezvezno

 što nekima zvonio telefon tokom predstave).

 Ova verzija zaslužuje maksimalnu ocenu.

 Ocena 10

Trio rasprava koja nije samo o slici

 

  Art je pozorišna trio drama/komedija koju režirala francuska rediteljka, 

 dramaturškinja i književnica Jasmina Reza.

 Premijera u Francuskoj bila 1994, a naša premijera bila tri godina

 kasnije i nekoliko meseci pre brodvejske verzije u Ateljeu 212.

 Rediteljka naše verzije je Alisa Stojanović, reobnovljena je pre

 4 godine i glumačka postava je ista. Video sa ovog posta je iz 

 2003, televizijsku verziju režirao Branko Kičić.

                                                

  Serž kupio belu sliku, Mark nije bio oduševljen prijateljevom

 kupovinom i u raspravi o umetnosti uvlače svog prijatelja 

 Ivana, koji je neutralan, a zapravo ga muči pitanje koje nema

 veze sa umetnošću i tom raspravom...

  Serž (Svetozar Cvetković) je zvanično najobrazovaniji od njih 

 trojice, ali sa druge strane jako snobast, jednim delom neće da

 prihvati različite stavove i mišljenje, oštrar smisao za humor.

  Mark (Tihomir Stanić), tradicionalista po pitanju pojma umetnosti

 i stilu života, brzo plane i njegovo ispoljavanje humora je

 iznenađujuće neočekivan.

  Branislav Zeremski (Ivan) jedva pokušava uspostaviti ravnotežu

  u samoj dinamici njihovog prijateljstva, svog stava i mišljenja,

 privatnog života i samog sebe u psihološkom smislu.

 Produbljivanje ove trio rasprave koje nije samo o toj slici, već o

 prijateljstvu, međuljudskim odnosima, da li se različitosti kod

 prijatelja mogu prihvatiti u celosti je dramaturški i glumački bilo

 odlično i na ozbiljnom nivou.

  Zanimljivo mi što su solo deonice u ovoj tv varijanti prikazali

 u krupnom kadru i izrazitom reflektorskom svetlu, to je ispalo

 upečatljivo i sa smislom.

  Neobično originalnu muziku koja se ne čuje celo vreme (samo

 u solo deonicama glumaca, početku i kraju predstave) su

 radili Dragoljub Đuričić i Nikola Dimuševski (klavijaturista ,Leb

 i sol' i samostalni umetnik). 

 Delo na platno sa portretima njih trojice izvrsno uradio Ljuba 

 Milunović.

 Odlično je što su reobnovili predstavu sa originalnom postavom i

 kad sve trojice više ne bude bilo, mogla bi biti odrađena moderna

 verzija i sa ženskim likovima.

  Ocena 10

Proba se pretvorila u veliku i otvorenu ispovedaonicu

 

 Per Ulov Enkvist (1934-2020) je bio švedski autor, novinar,

 dramaturg i pisac.

 Njegova prva pozorišna drama je bila ,Noć Tribada', premijeru

 kod nas imala u Ateljeu 212 1978, sa 151 izvođenjem i poslednje

 bilo u 2000. godini, reditelj Zoran Ratković.

 Ovo delo se izvodilo i u drugim pozorištima u regionu, ali ne često.

 Ovde je priložen televizijska snimak iz 1998. godine koji režirao

 Branko Kičić.

                                            

  August Strindberg treba da održi probu u svojoj kući sa svojom

 uskoro bivšom ženom Siri fon Esen, kao i glumcima Marijom

 Karolinom David (njena ljubavnica) i Vigom Skiveom, ali se to 

 pretvorilo u veliku i otvorenu ispovedaonicu, iniciranu od

 strane Strindberga...

 Petar Kralj (August Strindberg) majstorski ubedljiva gluma jednog

 od velikih švedskih dramaturga i odlično mu napravili masku da

 liči na Strindberga. Sam Strindberg iako poslovno uspešan, privatan

 život bio potpuno haotičan, pošto se razilazio sa prvom suprugom

 Siri fon Esen (odlična gluma Svetlane Bojković).

 Ljiljana Dragutinović (Sirina ljubavnica takođe glumica Marija

 Karolina David) i Feđa Stojanović (Vigo Skive) kvalitetno 

 izneli svoje uloge osoba koje su prema Strindbergu pokušali biti

 dobronamerno iskreni a da li su uspeli, procenite sami.

 Aleksandar Gruden (fotograf) pojavljuje se bukvalno pred sam

 kraj, muzika Vojislava Vokija Kostića išla uz samu radnju. Sama

 predstava sa razlogom se izvodila dugo u Ateljeu 212.

 Kvalitetna priča, glumačka postava i sam tok predstave, ujedno i

 poučna.

 Ocena 10