Trio rasprava koja nije samo o slici

 

  Art je pozorišna trio drama/komedija koju režirala francuska rediteljka, 

 dramaturškinja i književnica Jasmina Reza.

 Premijera u Francuskoj bila 1994, a naša premijera bila tri godina

 kasnije i nekoliko meseci pre brodvejske verzije u Ateljeu 212.

 Rediteljka naše verzije je Alisa Stojanović, reobnovljena je pre

 4 godine i glumačka postava je ista. Video sa ovog posta je iz 

 2003, televizijsku verziju režirao Branko Kičić.

                                                

  Serž kupio belu sliku, Mark nije bio oduševljen prijateljevom

 kupovinom i u raspravi o umetnosti uvlače svog prijatelja 

 Ivana, koji je neutralan, a zapravo ga muči pitanje koje nema

 veze sa umetnošću i tom raspravom...

  Serž (Svetozar Cvetković) je zvanično najobrazovaniji od njih 

 trojice, ali sa druge strane jako snobast, jednim delom neće da

 prihvati različite stavove i mišljenje, oštrar smisao za humor.

  Mark (Tihomir Stanić), tradicionalista po pitanju pojma umetnosti

 i stilu života, brzo plane i njegovo ispoljavanje humora je

 iznenađujuće neočekivan.

  Branislav Zeremski (Ivan) jedva pokušava uspostaviti ravnotežu

  u samoj dinamici njihovog prijateljstva, svog stava i mišljenja,

 privatnog života i samog sebe u psihološkom smislu.

 Produbljivanje ove trio rasprave koje nije samo o toj slici, već o

 prijateljstvu, međuljudskim odnosima, da li se različitosti kod

 prijatelja mogu prihvatiti u celosti je dramaturški i glumački bilo

 odlično i na ozbiljnom nivou.

  Zanimljivo mi što su solo deonice u ovoj tv varijanti prikazali

 u krupnom kadru i izrazitom reflektorskom svetlu, to je ispalo

 upečatljivo i sa smislom.

  Neobično originalnu muziku koja se ne čuje celo vreme (samo

 u solo deonicama glumaca, početku i kraju predstave) su

 radili Dragoljub Đuričić i Nikola Dimuševski (klavijaturista ,Leb

 i sol' i samostalni umetnik). 

 Delo na platno sa portretima njih trojice izvrsno uradio Ljuba 

 Milunović.

 Odlično je što su reobnovili predstavu sa originalnom postavom i

 kad sve trojice više ne bude bilo, mogla bi biti odrađena moderna

 verzija i sa ženskim likovima.

  Ocena 10

Odnos 9 likova prema italijanskom gradu i luci

 

  Duo komedija/drama čiji je on autor

 1. Originalna pozorišna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2022/06/slika-supruznika-kroz.html.

 2. Televizijska verzija koja je bolja https://kulturiska.blogspot.com/2022/06/slika-supruznika-u-tv-adaptaciji-bolja.html.

 Miloš Radović je autor predstave ,Trst' koja se davala u Ateljeu

 212 5 godina (2011-2016). Rediteljka Alisa Stojanović, dok

 ovu televizijsku adaptaciju iz jula 2014. radio Predrag Sinđelić.

                                               

  Odnos 9 likova prema italijanskom gradu Trst...

  Branka Petrović i Feđa Stojanović (majka i sin) su jako dobro

 odglumili odnos starijeg roditelja i deteta gde u nekim trenucima

 uloge bile zamenjene kad su se smestili u hotelsku sobu. On

 želeo imati očinsku figuru, dok ona jedva otkrila istinu o njegovom

 ocu.

  Jelisaveta Seka Sablić (Milanka) i Branislav Zeremski (Vinko)

 takođe bili dobri i Milanka imala razlog da se osveti Vinku.

  Glas Dare Džokić (majka) sigurno bio slabašan zbog neke

 prehlade, njen lik previše živeo u prošlosti (kad je bila mlada u

 tom Trstu) i svideo mi se način njene glume. Isidora Minić (ćerka)

 uzaludno pokušavala otreznuti majku da majčin Trst i sadašnji

 Trst nimalo nisu isti (i ona je bila odlična).

 Milica Mihajlović i Miloš Klanšček (majka i sin) odglumeli 

 odnos roditelja i deteta veoma dobro. Ona žali što uopšte razmazila

 svog sina i dovela u Trst, on je u nekim delovima bio razmažen i

 sebičan (na kraju, bilo mi sina i žao).

  Svetozar Cvetković kao umetnik koji jedini došao sam da

 okonča usporeno svoj život, žaleći sa prošlim danima kada

 je cela njegova porodica bila živa ispao osrednji (dve obrade doduše

 dobro pevao). Njegov lik iskreno bio bespotreban, on u ovom 

 pozorištu imao bolje i jače uloge.

  Katarina Žutić kao majka koja došla u hotel gde su svi likovi

 prethodnu noć boravili se baš kratko pojavila i bila ok.

  Kineskinja Pan Pinjan (recepcionerka i sobarica) ok, scenografija

 sobe mi se jako svidela i znam da je bilo ne moguće odvojiti likove

 za svih 5 soba i prelazak iz jednog dela u drugi ispao dobar.

  Ocena 9

   

Miličino pripovedanje...

 

  Njena književna i uspešna zaostavština o Beogradu

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/04/njena-zaostavstina-o-beogradu-vredna.html.

 Pozorišna verzija o njenom delu ,Knez Mihailo'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/treca-predstava-o-knezu-mihailu-nije.html.

  Po delu Svetlane Velmar Janković ,Lagum' (lagum

 je podzemni prolaz), bila istoimena

 pozorišna predstava Ateljea 212. Lagum imao premijeru 1995,

 na ovom postu je verzija iz 1998, rediteljka Alisa Stojanović.

  Odlična režija Stojanovićeve za sledeću predstavu

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/da-li-ce-oni-ostati-ovde.html.

                                              

  Milica Pavlović, supruga univerzitetskog profesora

 Dušana Pavlovića. Za ovu porodicu, nevolje počinju tokom II

 svetskog rata...

  Svetlana Ceca u naslovnoj ulozi Milice Pavlović bila odlična

 nositeljka uloge žene koja imala dobre namere u nesrećnim

 vremenima, ali ispala veoma tragična (zašto, vidite u

 predstavi). Petar Kralj

 (Dušan Pavlović), Feđa Stojanović (Jermenin) očekivano odlični

 i Tihomir Stanić sa merom odglumio slikara Savu Šumanovića.

  Srđan Milojević koji je uglavnom dobar, u ovoj predstavi kao

 Pavle Zec bio nepamtljive uloge i replika (njegove zamene su

 bile Zoran Cvijanović i Aleksandar Srećković Kubura, sigurno bi

 zanimljivije izneli tu ulogu).

  Danijela Nela Mihailović kao prvobitno devojka Zora koja čuvala

 decu porodice Pavlović i kasnije izdala tu porodicu bila odlična.

  Milica Mihajlović kao odrasla Marija bila dobra i kraj predstave

 na istom nivou.

  Kostimi odražavaju jako dobro vreme radnje, scenografija bila

 previše jednostavna i siromašna (pogotovo na početku predstave,

 kasnije ta praznoća imala smisla), muzika nije bila potrebna

 ovoj drami. 

  Ocena 9 

Da li će oni ostati ovde?

   Majkl Frejn je engleski dramaturg i pisac, najpoznatiji po

 farsi ,Isključeni zvuci', kao i dramama ,Kopenhagen' i 

 ,Demokratija'.

 Filozofska komedija ,Ovde' imala premijeru u njegovoj domovini 

 1993, dok kod nas bila premijera 18.aprila 1996. godine u Ateljeu

 212 (poslednje 75. izvođenje je bilo 27. aprila 2000.).

 U ovoj adaptaciji, videćete verziju iz 1998.

                                               

  Novopečeni bračni par Ket i Fil se jedva saglasili da žive u

 stanu, gde imaju suviše radoznalu stanodavku u vidu Pet. Kad

 se ugnezdili u ovom stanu, počele su česte razmirice i

 mimoilaženja između Ket i Fila...

 Dubravka Mijatović i Zoran Cvijanović kao naslovne uloge su bili

 odlični, veoma smešni i sukobe svojih likova odglumeli živopisno

 (ovde mi ona bila bolja, nego u predstavi ,Ljubavno pismo' https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/pismo-napravilo-zbrku-kod-dve-porodice.html).

 Jelisaveta Seka Sablić se stopila sa ulogom suviše radoznale 

 stanodavke Pet i trebala biti tokom cele predstave u žutom kostimu

 (crveni kostim koji nosila tokom 90% predstave je bledunjav).

  Filozofska komedija koja dobro govorila o seljenju, različitim

 mišljenjima jednog para, snalaženju u dijalozima sa stanodavcima i

 u stvarnosti, parovi nalik Ket i Filu ubrzo se prezasite jedno drugog.

 Bolje što se oni iselili i više ne nalaze ,ovde'.

 Ocena 10