Trio rasprava koja nije samo o slici

 

  Art je pozorišna trio drama/komedija koju režirala francuska rediteljka, 

 dramaturškinja i književnica Jasmina Reza.

 Premijera u Francuskoj bila 1994, a naša premijera bila tri godina

 kasnije i nekoliko meseci pre brodvejske verzije u Ateljeu 212.

 Rediteljka naše verzije je Alisa Stojanović, reobnovljena je pre

 4 godine i glumačka postava je ista. Video sa ovog posta je iz 

 2003, televizijsku verziju režirao Branko Kičić.

                                                

  Serž kupio belu sliku, Mark nije bio oduševljen prijateljevom

 kupovinom i u raspravi o umetnosti uvlače svog prijatelja 

 Ivana, koji je neutralan, a zapravo ga muči pitanje koje nema

 veze sa umetnošću i tom raspravom...

  Serž (Svetozar Cvetković) je zvanično najobrazovaniji od njih 

 trojice, ali sa druge strane jako snobast, jednim delom neće da

 prihvati različite stavove i mišljenje, oštrar smisao za humor.

  Mark (Tihomir Stanić), tradicionalista po pitanju pojma umetnosti

 i stilu života, brzo plane i njegovo ispoljavanje humora je

 iznenađujuće neočekivan.

  Branislav Zeremski (Ivan) jedva pokušava uspostaviti ravnotežu

  u samoj dinamici njihovog prijateljstva, svog stava i mišljenja,

 privatnog života i samog sebe u psihološkom smislu.

 Produbljivanje ove trio rasprave koje nije samo o toj slici, već o

 prijateljstvu, međuljudskim odnosima, da li se različitosti kod

 prijatelja mogu prihvatiti u celosti je dramaturški i glumački bilo

 odlično i na ozbiljnom nivou.

  Zanimljivo mi što su solo deonice u ovoj tv varijanti prikazali

 u krupnom kadru i izrazitom reflektorskom svetlu, to je ispalo

 upečatljivo i sa smislom.

  Neobično originalnu muziku koja se ne čuje celo vreme (samo

 u solo deonicama glumaca, početku i kraju predstave) su

 radili Dragoljub Đuričić i Nikola Dimuševski (klavijaturista ,Leb

 i sol' i samostalni umetnik). 

 Delo na platno sa portretima njih trojice izvrsno uradio Ljuba 

 Milunović.

 Odlično je što su reobnovili predstavu sa originalnom postavom i

 kad sve trojice više ne bude bilo, mogla bi biti odrađena moderna

 verzija i sa ženskim likovima.

  Ocena 10

Najdosadnija trio drama/komedija

 

  Originalna verzija ,Razvojni put Bore Šnajdera'

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/07/originalna-verzija-razvojnog-puta-i-pada.html.

 Verzija iste predstave, samo iz 1995. https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/komicni-razvojni-put-i-pad-jednog.html.

 Ljubinko i Desanka je komedija/drama koja imala praizvedbu

 u 1964. godine, isto bila prvi pozorišni tekst Aleksandra Ace 

 Popovića u Ateljeu 212 (glumci Olivera i Rade Marković, Pavle

 Minčić i Dragutin Dobričanin).

 Premijera druge verzije i diplomska predstava reditelja Ninoslava

 Šćepanovića bila 8.oktobra 1996. I dan posle premijere, Popović

 je preminuo. Predstava se izvodila u drugim pozorištima širom

 Srbije.

 Na ovom postu, videćete verziju iz 1998. koja bila izvedena u 

 Teatru u podrumu Ateljea 212, reditelj Ninoslav Šćepanović.

                                                 

 Milica Mihajlović (Desanka) bila na srednjem nivou, Sergej

 

 Trifunović (Ljubinko) imao bezveznu i jednu od retkih

 nezanimljivih uloga u svom opusu.

 Atmosfera predstave je malo živnula na pojavljivanje Nenada 

 Jezdića (Avgust) i od njih troje, on mi bio najbolji (iznenadilo

 me njegovo sviranje male harmonike).

 Trio drama/komedija ispala po mom mišljenju 99% veoma dosadna,

 replike izgovorene nedinamično i samo dvaput sam se nasmejala.

 Sigurna sam da je originalna verzija iz 1964. bila svakako bolja od

 ove žestoko dosadne verzije iz 1998.

 Ocena 2