Jedno od najvećih zla iz perspektive sovjetskog tinejdžera

 

 Dođi i vidi je sovjetski antiratni film iz 1985. godine. Zasnovan je

 po knjizi iz 1978. ,Ja sam sa vatrenog sela' od beloruskog pisca

 Alesa Adamoviča.

 

 Bio kandidat za svoju tadašnju državu za Oskara, ali nije ušao u

 širi krug, dobitnik dve nagrade na Moskvoskom festivalu 1985. i

 dobitnik nagrade za Venecijanski filmski festival 2017, u kategoriji

 najbolji obnovljeni film.

 Film https://www.hdsaprevodom.com/film/come-and-see-1985/watching.html.

                                                   

 Nacisti su okupirali Belorusiju tokom II svetskog

 

 rata 1943. godine i jedan od svedoka je bio mladi

 seoski partizan Fljora koji protiv majčine želje da ne ratuje,

 priključio u beloruskom pokretu otpora...

 Aleksej Kravčenko (Fljora) odličan nosioc uloge tinejdžera koji

 stupio u beloruskom pokretu otpora, videvši velika zla, mučenja

 i horore koje su počinili. Sve jezive i šokantne scene koje

 snimao doživeo pri potpunoj svesti i samo malobrojni 

 glumci u tom životnom periodu bi mogli

 to učiniti.

 

 Dalja sudbina Fljorine prijateljice Glaše (Olga Mironova) nakon

 što ga jedan od partizana Rubeš (Vladas Bagdonas) preuzeo da 

 pomogne u potrazi sa hranom nije zaokružena (moja 

 pretpostavka je da Glaša odvedena u logor ili usmrćena), a po

 mom mišljenju trebala biti zaokružena.

 Liubomiras Laucevičius (Kosač, partizanski vođa, a Liubomirasov

 glas dao Valeri Kravčenko, pošto Liubomiras Litvanac), izrazito

 dobra gluma.

 Boje filma su zagasite, namerno pomešani zvuci strahote

 (rat, mučenja, krici, plač) sa dominatnom klasičnom muzikom i

 malo modernističkim instrumentalima iz perioda osamdesetih,

 kad se odvija neki od jezivih događaja, kadrovi su posebno 

 fokusirani na lice nastradalih i zločinaca.

 Početak filma po mom mišljenju trebao biti kad je Fljora stupio

 u pokret otpora.    

 Ocena 9

 

 Činjenice koje su za jezu i veoma važne istovremeno https://rs.rbth.com/arts/90035-ruski-film-dodji-i-vidi.
 

Junakinja koja zaslužila srećan kraj (filmska verzija)

 

  Istoimeno književno delo https://kulturiska.blogspot.com/2021/12/junakinja-koja-zasluzila-srecan-kraj.html.

 Boja purpura bio uspešan film iz 1985, nominovan za 11

 Oskara i nijednog nije dobio (dobio Zlatnog globusa)! :-O

 Na IDMB-u, ima ocenu 7.7.

                                                   

 Film sa prevodom https://www.filmotip.com/sa-prevodom/the-color-purple-1985-video_b650d9b80.html.

 Za debitatkinju dela gde glavna junakinja zaslužila srećan kraj,

 Vupi Goldberg (Sili), fenomenalno odglumela. Pošto film traje 

 skoro dva i po sata, mislila sam da će biti razvučeno i predosadno 

 (po mom mišljenju, bilo veoma emotivno jako) i 80% je preslikana 

 verzija istoimene knjige.

 U knjizi, Sili preskakala par slova i neke reči govorila nepravilno, 

 dok u filmu priča čisto i pravilno (shvatam zašto su hteli 

 izmeniti taj deo priče). Stiven Spilberg uradio dobar potez što na

 sveden način prikazao zbližavanje Sili i Šug (u knjizi je 

 eksplicitnije). 

 Sveukupno, filmska verzija ,Boja purpura' po mom mišljenju trebala

 dobiti pet Oskara (najbolja glavna ženska uloga, najbolja sporedna

 ženska uloga i to dve nominacije u toj kategoriji, najbolja 

 originalna muzika i najbolja originalna pesma).

 Ocena 10

                                                 Top 5 zanimljivih činjenica

 1. Film prvenac Vupi Goldberg (pre ovog filma, bila poznata kao 

 stend ap komičarka).

 2. Takođe film prvenac Opre Vinfri (veliki broj ljudi zna da je

 ona poznata voditeljka, sa svojom producentskom kućom).

 3. Reditelj filma Stiven Spilberg predložio pevačici Čaki Kan da

 odglumi ulogu Šug Ejveri (ona je priznala da se bojala prihvatanje

 ove uloge u to vreme).

 4. Stiven Spilberg i Ketlin Kenedi koji su bili producenti odabrali

 za ulogu Šug Ejveri Margaret Ejveri (pevački glas u filmu je Tata

 Vega), nakon što je Tina Tarner odbila ulogu (bilo je još dve

 kanditatkinje za tu ulogu).

 5. Dvanaest osoba bili autori muzike za film, ujedno i

 kandidati za Oskara u kategoriji ,Najbolja originalna muzika'.

  

Majino viđenje Koštane

 Operska varijanta gde nije bio potreban alter ego

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/zasto-su-joj-stavili-alter-ego.html.

 Dramska varijanta dela ,Koštana' je imala premijeru u Narodnom

 pozorištu 1984, odigrana 192 puta i poslednji put bila izvedena

 1997.

 Reditelj Borislav Grigorović, na ovom postu je verzija iz

 1985. godine sa Majom Odžaklijevskom. 

 Maja Odžaklijevska kao Koštana me posebno oduševila (naravno,

 znala sam da će besprekorno otpevati sve pesme) glumom pravog

 vranjanskog naglaska, Ljubivoje Tadić (Stojan) veoma pristojno

 odglumeo.


 Većina glumaca je na žalost omanula sa ispoljavanjem vranjanskog

 naglaska i trebali su da angažuju pravog Vranjaca za dramaturgiju

 i vokalizaciju ove predstave. Jedini od glavnih glumaca koji

 odlično odradio taj posao jeste Branislav Jerinić (Mitke).


 Orkestar Zorana Karanikolića fantastičan posao odradio,

 koreografije i kostimi dobri, da nisu bili Maja i Branislav u ovoj

 verziji, ista bi od mene dobila slabiju ocenu. A operska verzija je

 bolja od ove.


 Ocena 7