Pojedinac kog na žalost doživljavaju...

 

  Odlična manje poznata pripovetka F.M Dostojevskog

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/05/zasto-je-on-vecni-muz.html.

  Dostojevski je ovaj obiman roman u dva toma ,Idiot' pisao u

 periodu 1863-1869 i objavljen je 1869. Taj roman je pretočen u

 nekoliko uspešnih pozorišnih predstava i filmova.

 Ovde će biti o našoj pozorišnoj verziji (Narodno pozorište), koja

 imala premijeru 22. decembra 1995. godine. Snimak oba dela

 ove predstave je bio iz 2001.

  Prvi deo

                                         

  Mladi knez Lav Nikolajevič Miškin se nakon nekoliko godina

 provedenih u Švajcarskoj, vraća u Petrovgrad. Pre dolaska u

 Petrovgrad, upoznao sa Rogožinom Partenom Semjonovičem i 

 Miškin se ne svojom voljom našao u ljubavnom trouglu...

 2. deo

                                        

  Miškin se oporavlja, ali sada razapet po pitanju sa kojom bi bio.

 Nastasjom Filipovnom ili Aglajom Ivanovnom...

  Nebojša Dugalić (Miškin) kao nosilac ove glavne, ozbiljne i velike

 uloge je fantastično izveo u oba  čina. Miškin je lik koji pokušavao

 kod svih ljudi koje upoznao da pokaže šta je istinska dobrota,

 duša i kod određenih, probudi ozbiljnu savest i saosećajnost.

 

  Ipak, njegov lik većina doživela kao idiota (zato je naslov ovog

 dela), što mi je istinski žalosno i to veoma.

  Ivana Žigon (Nastasja Filipovna), moćno upečatljiva gluma žene

 za koju društvo mislilo da je teško zlo, koristoljubiva i previše

 sarkastična. Istina o pozadini njenog lika je veoma tužan i potresan,

 njoj crvene haljine su prekrasno stajale i lepo pevala melodije.

  Daniela Kuzmanović Pavlović (Aglaja Ivanovna), na nivou

 gluma žene sa finim šarmom, iskrenošću (na nekim mestima,

 ta iskrenost bila u pogrešnim trenucima) i dobrih namera. Ona je

 nosila bele haljine i u duo dijalozima (sa Dugalićem i Žigon 

 najviše) bila odlična.

  Tihomir Arsić (Rogožin Parten Semjonovič), srčan, emotivan bio i

 jako se saživeo sa ulogom čoveka koji strastveno voli, daje šakom

 i kapom, ali previše ljubomornog, sebičnog i razbacivao sa 

 novcem. 

  Boris Pingović (Ivolgin Gavrilo Ardalionovič), očekivano dobra

 gluma osobe koja na početku imala rezerve prema Miškinu i

 kasnije ga neopravdano zamrzeo.

  Mihajlo Lađevac (mladić Ipolit) izveo odlične, duge replike

 mladića za koji veruje da ništa u stvarnosti ne postoji (već dugo

 živi na Novom Zelandu i bavi se tamo pozorištem).

  Ova glumačka podela (kao i još njih koje nisam nabrajala) su

 uspeli da izvedu godinama predstavu u dva čina koja traje skoro

 tri sata (sa jednom pauzom između činova). Za neke kojima je

 knjiga sigurno odbojna, mogli bi prvo da pogledaju ovu vrednu,

 tešku i poučnu predstavu.

  Ocena 10