Konačno da mi se dopala Rosinijeva opera!

 Čarobna frula https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/jedno-od-poslednjih-operskih-mocartovih.html.


 Njegova dosadna operska verzija čuvene bajke

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/animirana-diznijeva-verzija-je-mnogo.html.

 Đoakino Rosini je komičnu operu ,Seviljski berberin' napisao sa 

 svoje 24 godine i spada među njegova najpopularnija dela. 

 Premijera u Narodnom pozorištu bila 1978, a ovde ćete gledati 

 isečke premijerne obnovu iz 2010, pod dirigentskom palicom Ane 

 Zorane Brajović.

 
 Rozina je zaljubljena u grofa Almavivu, dok berberin

 Figaro im pomaže da se upoznaju...

                                   Dobro poznat muzički uvod

                                      Sjajna Figaro arija

                                        Rozinina arija

                                               Bazilijeva arija

                                          Almaviva kao lažni učitelj

                            pevanja, dok Bartolo još uvek nije provalio

                                      Smešno Rozinino učenje pevanja

                                        Počelo brijanje



 Naslov posta je prvi utisak o samoj operi, a imam ih još.

 Seviljski berberin prava komična opera, likovi slojevito zanimljivi

 i zabavni, ima dramatike i odlične arije i volim što je na našem

 (u originalu je na italijanskom).


 Ljubomir Popović (grof Almaviva) odličan i posebno me nasmejao

 kad se njegov lik prerušio u učitelja pevanja.


 Snežana Savičić Sekulić (Rozina) prekrasne arije, gluma i

 pojava na sceni.


 Živan Saramandić (učitelj pevanja Bazilio) posebno očarao svojim

 arijama i glumom publiku, a kad je završio svoju ariju, nije

 očekivao toliko dug aplauz od strane publike.


 I za kraj, posebne ovacije na Predraga Milanovića u ulozi Figara.

 Njegov Figaro mi bio zabavan, komičan, dinamičan i odličan,

 na žalost on je preminuo pre deset godina nakon kraće bolesti

 (njega zamenio takođe odlični Vladimir Andrić, u Čarobnoj

 fruli bio Papageno https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/jedno-od-poslednjih-operskih-mocartovih.html).



 Komična opera ima dve potpuno minimalne mane.


 1. Mnogo se odužio epilog.

 2. Lik Berte (nju je dobro odglumela i otpevala Željka Zdjelar)

 nije bio potreban.



 Ocena 9                                          

Animirana Diznijeva verzija je mnogo bolja od operske

 Bure baruta https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vredelo-je-cekati-drugi-dan-za-ovu.html.


 Rosinijeva ,Italijanka u Alžiru'  https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/horisti-mnogo-bolji-od-nekih-glavnih.html.


 O ovom delu https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/diznijev-klasik-2.html 

 u operskoj verziji Đoakina Rosinija je Narodno pozorište izvelo

 premijeru 1998. u okviru Bemusa (Beogradske muzičke

 svečanosti).

 Dirigent Dejan Savić, radnja slična Diznijevoj.

                           Klorinda i Tisbe, Pepeljugine polusestre

                      (u italijanskoj varijanti Angelina-Senerentola)

                                        Don Ramirove arije                           

                                              

                                  Don Ramiro i Pepeljuga

                                    Da li će Alidoro pomoći Pepeljuzi?

                                 Polusestre u provodu



 Muzički delovi su odlični, ali na žalost, ova operska verzija

 Pepeljuge me ozbiljno smorila (jedva sam odgledala 3/4

 I čina i nisam pogledala II čin).


 Jadranka Jovanović (Pepeljuga) na očekivanoj, odličnoj visini

 izvela arije, Dejan Maksimović (Don Ramiro) me oduševio i 

 bio najbolji muški vokal u predstavi.


 Miodrag D. Jovanović (Don Manjifiko) na početku bio dobar,

 ali kod scene kad Don Ramiro traži svoju pravu osobu, nije

 bio usklađen sa muzikom. Nenad Jakovljević (Alidoro,

 nekadašnji Ramirov učitelj) apsolutno nepotreban (iako je 

 dobar bio u svojoj ulozi). Sanja Kerkez (Klorinda) i Nataša

 Jović (Tizbe) dobre.


 Tehničko jako izvedene arije, samo što nisam osećala

 temperamentnost, dramatiku i živost u slučaju izvođenja istih.



 Otkriću vam epilog. Na kraju, Pepeljuga oprašta svom očuhu

 i polusestrama i udaje se za Ramira.



 Naslov posta je dovoljan utisak.


 Ocena 2                                                   

Horisti mnogo bolji od nekih glavnih glumaca

 Gospođa ministarka https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/radmila-zivkovic-kao-gospoa-ministarka.html

 Komična opera Đoakina Rosinija ,Italijanka u Alžiru' je imala

 praizvedbu 1813. godine u Veneciji. Premijerna obnova kod

 nas je bila u Narodnom pozorištu 2016. godine, dirigent Vesna

 Šouc, dok premijera bila 2017. godine.

                                  Uvod

                                                Horisti (najbolji u 

                               slučaju ove komične opere)

                                                Izabelin dolazak u

                                 Alžir

                                             Početak II čina i 

                                odlični horisti 
                                                 
 U Alžiru, u palati bega Mustafe, njegova žena Elvira žali što je

 muž više ne voli. Lindoru veoma nedostaje Izabela...



 Muzički uvod prvog čina je bio žestoko predosadan i predug.

 Nebojša Babić (Mustafa) pokušao biti komično operski zabavljač,

 nije mi bio interesatan, kao i Ivanka Raković Krstonošić (Elvira) i

 Tatjana Mitić (Zulma, Elvirina pratilja i robinja) koje su previše

 pištale i nerazumljivo brzo izvodile svoje delove.


 Roberto Jakini (Lindoro) skoro pa desetka (nisu mi se svideli 

 njegovi brži delovi Lindora i Mustafe), Aleksandra Angelov

 (Izabela) mi je najbolja iz glavne postave.


 Horisti u ovom inače veoma zamornoj komičnoj operi su bili

 mnogo bolji od nekih glavnih glumaca. Njihovi vokali su odlično

 puni, čisti i jake ubedljive vokalne i scenske glume, velike

 pohvale i za Vesnu Šouc i orkestar Narodnog pozorišta.


 P.S

 Jedva sam odgledala ceo prvi i deo drugog čina.


 Ocena 5