Don Kihot kao balet? Svakako! :-D

 Bahantkinje https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/euripidova-tragedija-u-moderno-doba.html.


 Baletsku verziju velikog dela Migela de Servantesa ,Don Kihot' je

 napravio Ludvig Minkus 1869. godine i danas se izvodi širom

 sveta.

 Verzija je iz Narodnog pozorišta u 2017. godini (premijeru u

 istom pozorištu imala 2007. godine), novu postavku

 i koreografiju postavio Vladimir Vasiljev, dirigent Vesna Šouc.



 Ovde je naravno priča o glavnom junaku i njegovoj desnoj

 ruci Sanču Pansi, kao i ljubavna priča između Kitri i Basilia...

                                           Uvod

                                            Kitri i Basilio

                                       Gamače (lik u zelenom

                            kostimu ne treba da smeta)

                                     I Sančo je zaigrao

                                         Ples Cigana

                                      Ples Ciganke

                                           Don Kihotov lep san

                                                                                                                                                     Slavlje za Kitri i Basilia



 Energično, komično, zabavno i lepršavo baletsko viđenje

 čuvenog Servantesovog dela.


 Tatjana Tatić (Kitri/Dulsineja) bila fantastična ovde, kao i 

 na Labudovom jezeru https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/divna-nasa-verzija-labudovog-jezera.html i

 uspela na pravi način popraviti jedan segmenat, nakon što 

 nezgodno pala. I partner Jovica Belojev (Basilio) bio

 sjajan.


 Goran Stanić (Don Kihot) i Miloš Kecman (Sančo Pansa) bili

 jak duo i Miloš izneo neverovatno ubedljive skokove.


 Ocena 10   

Pozorišna verzija, trilion puta bolja

 Još jedna odlična glavna uloga Nataše Ninković u predstavi

 ,Gospođica' u JDP-u https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/roman-ive-andrica-uspesno-pretocen-u.html.


 Odlična dramska verzija https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/odlicna-pozorisna-verzija-najveceg-dela.html.

 Baletska verzija ,Dama sa kamelijama' imala premijeru u

 Narodnom pozorištu 1993. godine, a ovde ćete videti premijernu

 obnovu iz 2010. godine.

 Koreografiju i režiju radila Lidija Pilipenko (jedna od najvećih

 primabalerina i koreografa), dirigent Vesna Šouc.

                                       Uvod

                                          Armanova bol

                                     Arman i Margarita

                                     Susret sa Armanovim ocem

                                    Margaritin kraj se bliži

                                         Nanin u Margaritinim poslednjim

                                  danima


 Koreografija prespora i dosadna za moj ukus, grupne koreografije

 su bile najveće razočarenje. Jovan Veselinović (Arman) odličan,

 Ana Pavlović (Margarita) veoma dobra i njihovi zajednički delovi

 su bili najbolji u celom baletu. Da, dobro ste pročitali poslednju

 rečenicu.


 Tok baletske verzije nije protekao jakim tempom, nalik pozorišnoj

 verziji. Razočaralo me što Anin lik u prvom činu nije nosio

 neku jarku haljinu, već belu (malo u drugom činu nosila crnu

 haljinu i odlično joj stajala).


 Ocena 4

            

                                                                                                                                                                        

Fantastično baletsko viđenje kraljice M

 Opersko dosadno viđenje Pepeljuge

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/animirana-diznijeva-verzija-je-mnogo.html.


 Kraljica Margo je balet zasnovan po istorijskoj ličnosti

 Margareti de Valoa (1553-1615), koja bila francuska i

 navarska kraljica (Navara je španska pokrajina), istoimenom delu

 Aleksandra Dime oca i filmu (glavna glumica je Izabela Ađani).

 Za baletsku verziju, muziku komponovao Goran Bregović,

 dirigent Vesna Šouc, koreograf Krunislav Simić

 i premijera bila 2005. (verzija sa ovog posta je iz 2016.).


 Margo Valoa se udaje za Anrija, kralja Navare. Brak je 

 bio zbog političkih interesa i pomirenja rimokatolika i 

 protesanata. Ona je zapravo volela drugoga u vidu...

                                            Uvod (velike pohvale za

                                harfistkinju)

                                        Fantastičan ples

                                      Pojavljuje se Margo

                                          Pokušaj rastavljanja istinske

                                      ljubavi



 Za balet, mislila sam da će biti neka teško istorijsko umetnička

 dosada, kao i za muziku.


 Baletsko viđenje ovog dela je ispalo fantastično.

 Bregović kombinovao šarenoliku etno muziku (malo me

 nerviralo vokalno ,dobacivanje' u tri scene) sa raznih balkanskih

 krajeva i nije bilo dosadno viđenje srednjovekovne muzike.



 Mila Dragičević (Margo), Milan Rus (La Mol), Jovan Veselinović

(Anri od Navare) su bili fantastični nosioci svojih uloga (posebno

 me oduševila jedna od zajedničkih scena između Mile i 

 Milana).


 Za Margo/Margaretu i sve žene koje su morale biti političko/

 socijalni pioni žrtve se duboko saosećam, umetničko kritički

 prikaz svađa i uništenja dveju vera zbog toga ko će da bude

 glavni, umesto da se ujedine, budu tolerantni i prihvataju

 različitost. Da je bila operska varijanta (sreća što nije), ne verujem

 da bih odgledala do kraja. 

 Ocena 10         



                                                               


                                                                                                         
                                           

Horisti mnogo bolji od nekih glavnih glumaca

 Gospođa ministarka https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/radmila-zivkovic-kao-gospoa-ministarka.html

 Komična opera Đoakina Rosinija ,Italijanka u Alžiru' je imala

 praizvedbu 1813. godine u Veneciji. Premijerna obnova kod

 nas je bila u Narodnom pozorištu 2016. godine, dirigent Vesna

 Šouc, dok premijera bila 2017. godine.

                                  Uvod

                                                Horisti (najbolji u 

                               slučaju ove komične opere)

                                                Izabelin dolazak u

                                 Alžir

                                             Početak II čina i 

                                odlični horisti 
                                                 
 U Alžiru, u palati bega Mustafe, njegova žena Elvira žali što je

 muž više ne voli. Lindoru veoma nedostaje Izabela...



 Muzički uvod prvog čina je bio žestoko predosadan i predug.

 Nebojša Babić (Mustafa) pokušao biti komično operski zabavljač,

 nije mi bio interesatan, kao i Ivanka Raković Krstonošić (Elvira) i

 Tatjana Mitić (Zulma, Elvirina pratilja i robinja) koje su previše

 pištale i nerazumljivo brzo izvodile svoje delove.


 Roberto Jakini (Lindoro) skoro pa desetka (nisu mi se svideli 

 njegovi brži delovi Lindora i Mustafe), Aleksandra Angelov

 (Izabela) mi je najbolja iz glavne postave.


 Horisti u ovom inače veoma zamornoj komičnoj operi su bili

 mnogo bolji od nekih glavnih glumaca. Njihovi vokali su odlično

 puni, čisti i jake ubedljive vokalne i scenske glume, velike

 pohvale i za Vesnu Šouc i orkestar Narodnog pozorišta.


 P.S

 Jedva sam odgledala ceo prvi i deo drugog čina.


 Ocena 5